Разговор с корисником:CrniBombarder!!!/Архива 8
 |
| |
|---|---|---|
You talkin' to me? Then who the hell else are you talkin' to? You talkin' to me? Well this is my talk page. Who the fuck do you think you're talking to?“ |
||
| ||
Ипсравка уреди
То му дође нешто као оксиморон, зар не? -- Кудрави Гаучос 02:02, 7. јун 2007. (CEST)
Pliz, pliz plizzzz nadji referencu уреди
Molim te, nadji referencu za ovo u Nemanji:
- ...и да је Тихомировог сина Првослава приморао да се одрекне владарских претензија у Немањину корист.
Clanak je super, pocela sam da ga prevodim na spanski, evo bira se i za sjajan, ne moze da ima nesto ovako u njemu...--Maduixa
kaži 12:30, 7. јун 2007. (CEST)
Konstantinov steg уреди
Smem li opet da pitam koji je izvor za Konstantinov steg u clanku Viz simboli. Laktancije kao savremenik dogadjaja spominje X na stitovima, a Evsevije Cezarejski, koji opisuje viziju na nebu, spominje labarum tj tradicionalni rimski steg samo sa hristoramom na vrhu, dok je na zastavi ispod bio lik Konstantina i njegovig sinova (svakako ne vec 312. vec malo kasnije). Na eng. Wiki, clanku o Konstantinu, mozes videti na novcu predstavi labaruma koji probada zmiju. Znaci eventualno bi to moglo da se unese u clanak, a ovaj krst na crvenoj osnovi mi deluje potpuno apokrifno. Znaci Konstantin nije imao viziju po legendi, nego po Evseviju Cezarejskom koji je tvrdio da je zapisao careve reci doslovno ("oslobadjanje" Rima uz bozansku inspiraciju spominje i natpis na Konstantinovoj trijumfalnoj kapiji koja je izgradjena 312.-316., dakle i pre nego sto je Evsevije pisao). E sad kako je vizija na nebu postala deo legende, to je vec drugo pitanje... Puno pozdrava. --ClaudiusGothicus 13:11, 7. јун 2007. (CEST)
Еј! уреди
Скини се са нета, соме.. не могу да те добијем! -- Обрадовић Горан (разговор) 21:18, 7. јун 2007. (CEST)
Битно да си се ти већ накачио.. У 23 код смешног улаза! -- Обрадовић Горан (разговор) 21:32, 7. јун 2007. (CEST)
- ЗВЕР је већ била у шетњи, тако да нема места бојазни. И што би рекао Риста, купи си неки пристојан нет, па да се договарамо на чету као сав нормалан свет, а не овако ко Индуси. (Јбт, ти као да још живиш у 20. веку). -- Обрадовић Горан (разговор) 21:50, 7. јун 2007. (CEST)
Dobro pitanje уреди
Kako koje. Konstantin je sagradio mauzolej uz crkvu sv. Apostola u kojoj su sahranjeni i njegovi sinovi i Teodosije I (koji je navodno tu preneo i telo Julijana Apostate). Carevi su se sve do XI veka tu sahranjivali. Izmedju tu i tamo poneko je sagradio sebi za zivota posebnu grobnicu npr. Justinijan u koju je prvo sahranjena Teodora, onda i Justinijan. Tela nekih careva nikada nisu ni stigla da budu sahranjena npr. Foke, Aleksija II Komnina (koji je bacen u Bosfor) i Andronika I, a ko zna sta se desilo sa Mihailom VIII Paleologom zbog sklapanja Lionske unije. Pored toga grobnice careva su pljackane (ne zaboravi da su zlatom bogato okiceni zemni ostaci kralja Milutina bili pod strazom tokom celog sprovoda) sto od njihovih naslednika (Andeli su ih pljackali da bi imali da plate danak cini mi se Hajnrihu VI), sto od osvajaca (Justinijan je otkopan i opljackan od strane krstasa 1204.). Verovatno je prilikom raznih premestanja, iskopavanja i pljackanja doslo do propadanja zemnih ostataka. Ako zelis i literaturu dostupnu u Beogradu znam i za to, samo bih morao da malo preturim papircine. Laku noc i pisemo se. --ClaudiusGothicus 01:48, 9. јун 2007. (CEST)
Spomenica уреди
Inače mi svaki tvoj komentar izmami barem osmeh, ali spomenica je za teoriju o nastanku žena od osunčanih korejanskih medveda koji su se prejeli luka. Stvarno mi od samog jutra ulepša dan
.--Maduixa kaži 09:36, 13. јун 2007. (CEST)
Ето ти на уреди
једна споменица за дизајн корисничке странице, стварно је супер. --СашаСтефановић • 10:20, 13. јун 2007. (CEST)
Пл уреди
Овако - кажу да је самопромоција која је постављена на 9 википедија и да је већ уклоњено са ср и ен. Сви су гласали да се уклони, један да остане, али је и он повуао свој глас. --Јован Вуковић (р) 10:47, 13. јун 2007. (CEST)
Извините што се некултурно мешам у туђе разговоре, али морам да кажем да је тај чланак био и код нас, па смо га хитро избирсали из истих разлога.--Maduixa kaži 10:56, 13. јун 2007. (CEST)
Spomenica, Vornau i druge stvari уреди
E, nema na šta, ne brini se što se feminističkih napada tiče, kad sam te ja pravilno skapirala, sigurno će i ostali(e).
... Inače volim da čitam svaki komentar koji napišeš bilo gde, jer davno nisam srela nekog sa toliko duha. (Nemoj sad da se uobraziš, molim te. )
Što se onog Voranua tiče, ja samo htedok da pripomognem, a da ti kažem posle se setih da si i ti u onom razgovoru o dotičnom učestvovao. No dobro. Nije to toliko bitno.
A sad jedno pitanje. Nije mi jasno ono sa Kijevskom Rusijom. Moram da priznam da nemam mnogo pojma o toj temi, ali su mi se izmene onog tipa učinile razumnim (razlika između Rus' i Rusia ili kako vec) a kad sam pogledala na druge viki, svuda pise kneževina a ne Rusija, shodno tome sam i promenila ime clanku. Nisam znala da se samo kod nas to zove Kijevska Rusija.
BTW. Sad sam pogledala clanak, i nestala je cela istorija promena. Sad ispada kao da sam ja otvorila i pisala clanak. Sta si to radio? (salim se, ne krivim tebe, jer nije prvi put da se tako nesto desava...) Moracu da jurim nekog admina....--Maduixa kaži 14:03, 15. јун 2007. (CEST)
Ко ти је то рекао? У принципу, све се може превести, па чак и страна лична имена (а као што знаш, не преводе се). Осим тога, називи песама и албума савремене популарне музике конзументи најчешће (скоро увек) употребљавају у оригиналу (мислим, ника не каже да се песма Ролингстонса зове "Задовољштина", већ само "Satisfaction"). Затим, пре неколико месеци на Википедији се закувала једна жешћа расправа око транскрипције назива музичких група и око (не)превођења назива песама и албума. Чини ми се да је у коначном исходу победила опција за непревођење назива песама и албума. И, на крају, превођење назива песама и албума је врло незахвално будући да се најчешће користи сленг, шатра, арго и енглеске фразе и фразетине, па ту има много посла (и много замки) и за професионалне преводиоце, а камоли за нас, обичне преводилачке смртнике, да не кажем дилетанте (без увреде). С друге стране, ако неко баш жели да преводи ту материју, нико му то не може забранити, већ само може (као ја) поставити питање смисла уложеног труда и утрошеног времена. Као што си видео, ја нисам брисао твоје преводе (а и чему), ценећи твој труд и твоје добре намере, једино сам обрисао превод назива групе која је претходила групи Рејдиохед, будући да ту имамо једну малу недоследност: а зашто се онда није превео и назив групе Radiohed (и на крају крајева, називи свих група које су уврштене у Википедију)?
Поздрав.
--делија 12:28, 16. јун 2007. (CEST)
Па наравно да ти нико неће (и не може) забранити да преводиш све што мислиш да треба превести. Ту се само поставља питање доследности и неких договорених правила, односно (не)постојање шаренила у приступу тој материји на Википедији (да се избегне оно "да делујемо комично").
Око транскрипције (не превођења) назива група мој став је познат: називи музичких група спадају у домен личних имена и као такви подложни су транкрибовању. Међутим, има и других мишљења, написано је и једно писмо лингвистима у којем се моле да разреше недоумицу око транскрипције назива страних група, али, колико је мени познато, то писмо никад није послато.
Поздрав.
--делија 14:43, 16. јун 2007. (CEST)
- Црни ево овдје можда ти разрјеши неке недоумице овај чланак, ако ништа вриједи га прочитати... Часопис Матице српксе - Језик данас Страница 23 Твртко Прћић - Предлози за нови Правопис - Транскрипција властитих имена из енглеског језика - издање 2002. године. Поз. ---Славен Косановић- {разговор} 15:34, 16. јун 2007. (CEST)
E pa baš ti je seljačka rabota... уреди
Pa bađ si to lepo smislio! to se ne radi! Međutim, ne znam da li je sa svim člancima gde se to pojavljuje svar u "seljačkom rabotama" ili stvarno nešto nije u redu sa softverom, jer nije ovo jdini članak. Konkretno, onaj gde smo Kaster i ja premešćali pet puta - jer Kaster je admin i sigurno ne bi uradio tu tvoju "seljačku rabotu" kada već može da izbriše. ...
Fala za objašnjenje št se Rusa tiče. Mislim da je bolje da se ne mešam više tamo gde mi nije mesto, tj dtamo gde nemam pojma, da ne ispadnem opet "glupa u društvu" . Chau.--Maduixa kaži 17:04, 16. јун 2007. (CEST)
Врнула сам. Сад је све по Пе есу.--Maduixa kaži 17:16, 16. јун 2007. (CEST)
Поздрав уреди
Одлазим на заслужен одмор (бар 2 месеца), тако да спајање Голијиног и мог текста везаног за Црнојевиће и Династија Црнојевића могу да радим тек на јесен. Што се мене тиче, ко буде имао времена и живаца нек среди. Материјал постоји и у електронској форми на Родослову Црнојевића. Поздрав Петар --Petar.Crnojevic 14:00, 18. јун 2007. (CEST)
@ Фацо етц. уреди
Па добро кад већ дозвољаваш себи да ме зовеш „Фацом“ само због тога што сам се ухватио говњигог посла о коме не знам ништа, оставићу га теби и другима који би ме назвали „Фацом“ због не-знања о томе који су све сабори одржавани, када, шта је била бит а и о осталим теолошким темама. Широко ти поље.--Михајло Анђелковић 09:43, 19. јун 2007. (CEST)
Ej bre уреди
De pojasni de mi ovo. Evo znaci ja sam ubedjen da je u pitanju neki nesporazum. Tamo si navedio neke primere gde je covek gresio, i sto je od jednog clanka koji je za sredjivanje i brisanje napravio sasvim normalnu, enciklopedijski cistu klicu. Uopste ne vidim zasto si dig'o tol'ku galamu oko toga. Aj, molim te proveri ponovo da nisi pogresio osobu ili clanke ili nesto slicno. Ono sto si tamo naveo nije tacno. --Саша Стефановић ® 13:28, 21. јун 2007. (CEST)
- OMG, ok, jasno mi je sad, znaci ... pogresili ste obojica, on je pretpostavio najbolju nameru i hteo da pomogne, a ti si ga sasuo sa komplimentima kao da ti je ubio kucnog ljubimca. Ako vidis da je pogresio, ili ga ispravis ili obavestis pa da on to sam uradi, a ne onako da napadas. Uglavnom, sve je dobro kad se dobro svrshi :PP --Саша Стефановић ® 14:22, 21. јун 2007. (CEST)
Овако уреди
1. Не видим зашто је грешка велика ако се исправан текст налази под погрешним називом. Пошто се то и из наслова види, проблем је миноран: промени наслов чланку. Јеси ли то урадио? Не, урадио си overwrite постојећег чланка. И још си оставио непотребан и неваспитан коментар. Ако 'оћеш да кажеш да је грешка била „урнебесна“ покрени гласање па да видимо колико је то заиста била.
не би оставио напомену о томе другима (дат линк ка скорашњој расправи о понашању према оваквим чланцима убудуће)
2. Шта хоћеш тиме да кажеш? Та напомена се тиче понашања према новима. Разговор о старима је тек касније уследио. Дакле опет прочитај па онда дај себи право да даш коментар. Узгред изгледа да се оно што сам предложио већ примењивало.
Ако си тако сређивао...
10. Пре него што наставиш са својом мелодрамом, саветовао бих ти да погледаш оно о чему причаш. Претпоставке из којих следе приче и приче овде не служе ничему до троловању.
Немаш благог појам са српским језиком(или ћирилицом) јер у чланак који се зове Други Васељенски Сабор уносиш податке о Другом Васељенском Никејском Сабору и то јасно означаваш
11. Хоћеш да кажеш да не знам језик? Ја у овој твојој реченици видим довољно пермутација да бих рекао да другог клеветаш за оно што је твоју главу заразило. Сад мало ми је и смешно ако хоћеш да кажеш да неко МОРА да зна разлику да би знао језик. Где си то ископао? Не видим такво нешто у чланку о српском језику.
Дозвољавам себи шта хоћу
12. Лепо је знати.
ајде синовац
20. .. а то се и овде види. Ово се већ може сврстати у личне нападе. „Синовац“? Који ти то ђаво треба да кажеш оно што хоћеш да кажеш? За сада си показао агресију, нетолеранцију, непретпостављање добре намере, непотребан сарказам и безобразлук.--Михајло Анђелковић { talk } 13:34, 21. јун 2007. (CEST)
Ако направиш урнебесну грешку(а ова је то без сумње била) (CrniBombarder!!!)
Па није велика грешка
...
Није велика,али је смешна,барем мени(и то урнебесно) (CrniBombarder!!!)
Убеди ме да се не вадиш.
не коментаришем твоје предлоге/иницијативе/назнаке на неком од тргова или шта год.Поента коментара је била да сам ја хтео да сређујем те чланке,ја би их и средио,не би указао на њих на тргу
Управо је поента о томе да то на тргу није имало за поенту постојање тих чланака, него их користи као аргумент за понашање према онима који ће тек доћи. Пропустио си главнину приче а колико видим по твојем одговору, прочитао си је. Једино што могу да закључим је да не желиш да разумеш бит тога на тргу.
Сине
Дечко
ФАЦО
То су све речи које ја у не бих употребио у разговору са другим википедијанцем кога лично не познајем. Све што се треба рећи се може рећи и без тога, а једини мени видљив разлог за њихово коришћење су провоцирање и појачавање сопсвених аргумената омаловажавањем саговорника. Чим има потребе да их овако појачаваш и провоцираш, радио то свесно или подсвесно, будиш сумњу у твоје аргументе. Дозволићу себи да кажем да „мирис“ који се осећа из порука са таквом садржином одбија читаоце.
Хоћу да кажем да је знаковно Други Васељенски Сабор теби истоветно са Други Васељенски Никејски Сабор
Ту је реч о непознавању материје проузрокованом незаинтересованошћу. Ни о каквој (не)моћи баратања језиком, семантиком и синтаксом. Значи твој дотични коментар дође као још један пренагљен пуцањ, изговорен због себе самога а не због онога што би требао да говори.
.(А премештање стране или шта год да си ми предложио не долази у обзир
Брисање / потпуно мењање чланка који је неенциклопедијски и copyvio не долази у обзир? Не знам ко би се од надлежних бунио. То и јесте поента „чишћења“.
Оно што је узрок целог овог разговора је то што неко не сме да постави потенцијално добар садржај на погрешно место без да то исто буде названо „урнебесном грешком“ а он „Фацом“ ПЛУС добије све ове разговоре пуне материјала који се рангира као лични напади и провокације и то само зато што чланак говори о теми која нешто посебно значи укљученом појединцу (нетолеранција, агресија — мене искрено није брига који Сабор је кад био, па сам ипак направио клицу − дај помози кад већ знаш, што се види по твојим одговорима. Ако нећеш да помогнеш, нико те не присиљава, али онда немој да коментаришеш) који поред претходно наведеног сеје и увредљиве метафоре, а потом улаже џиновске напоре да прикаже своје понашање као исправно мењајући исказе.
Значи пошто нећеш да разговараш са другим википедијанцем као са себи равним у неутралном и здравом тону који води ка нечему конструктивном а притом ме ниси убедио у стварну добру намеру, а понајвише због тога што си сад поред моје и своју грешку исправио (и нико тебе неће да прозива због тога иако је грешка према мом скронмом мишљењу већа од моје — брисање доброг садржаја вики уместо пријављивања да се не зна где исти припада) немамо око чега да се дописујемо. Ако баш мораш, настави развијати своје теорије на мојој страници ра разговор колико ти воља, али после одређене границе ће уследити склањање непотребног садржаја.--Михајло Анђелковић { talk } 16:13, 21. јун 2007. (CEST)
Ајд, ти само... уреди
И уживај док можеш.... Ја имам море под носом, ал'једино викендом могу да се излежавам на плажи...
....--Maduixa kaži 11:22, 22. јун 2007. (CEST)
Договорено уреди
Ако стигнеш пре мене, молим те уради. Поздрав --Petar.Crnojevic 12:45, 22. јун 2007. (CEST) Нема проблема,реци
ок уреди
разумео само се слабо трудиш да попуниш неке текстове о хералдици Бокива
- Знаш ли можда који је мандрак овоме, па стално брише поруке које му се оставе? Видим да си рек`о да слободно обрише па сам помислио да можда знаш шта се дешава тамо код њега --Јован Вуковић (р) 13:36, 23. јун 2007. (CEST)
- Хвала на обавештењу. Пазићу на њега :) --Јован Вуковић (р) 14:30, 24. јун 2007. (CEST)
Сабори уреди
ОК, јел ти требају само интервикији и категорије, или и текстови (стварни текстови или само линкови где можеш да их нађеш)? И на колико дуго? И јел` их оћеш у свом именском простору, или где? (попуните формулар, и у трипликату овереном у општини га доставите на шалтер на 5. спрату). -- Обрадовић Горан (разговор) 23:51, 23. јун 2007. (CEST)
- Уживај.. (војни одсек је на 7. спрату, не на шестом!) -- Обрадовић Горан (разговор) 00:04, 24. јун 2007. (CEST)
Бован уреди
Текст је о насељу Бован, а не о тврђави, Текст је написан на основу текста др Кашанина како сам и навео у литератури уз текст. Он је навео Дерока и Милићевића и ставио странице њихових дела на којима са налази текст о овоме, па сам их и ја навео. Ја немам Дерокову књигу па нисам у могућности да проверим. Нисам повезивао насеље са списком тврђава. Мислим да то треба раздвојити, без обзира да ли су тврђаве Јеринин град и Бован исто или су то две различите трвђаве. Ја би текст оставио овакав (док се не докаже другачије, ако се докаже) и раздвојио чланке о насељу и тврђави (којег још нема). Још ниједан текст нисам написао само из главе иако негде нисам нвео литературу (коју сигурно имам).Поздрав--Drazetad 08:06, 24. јун 2007. (CEST)
- Поздрав,видим да си због врућине прешо у ноћну смену. Незнам одакле ти, да сам се увредио због оних шаблона тражи се извор. Пошто пишем текстове од десетак реченица као клице, па ми је неозбиљно наводити изворе јер појединци додају разне ствари па испада да је те податке написао одређени др. проф. и сл. Мислим да су и овакве клице боље од текста М... је село у Шумадији где су сви мештани срби и готово. Да не дужим, нема никаквих проблема. Надам се даљој сарадњи на обострано задовољство.--Drazetad 06:24, 25. јун 2007. (CEST)
- Поздрав. Нема те дуго имаш велики минус, али знам да ћеш то поправити. Погледај Бованска клисура из текста се види да су насеље Бован и стари град Бован дефинитивно два различита појма и треба их раздвојити.--Drazetad 15:30, 14. јул 2007. (CEST)
Stvarno preterujes уреди
Prvo uopste me nisi pitao da obrises clanak o Valjevu drugo dr Mirkovic je preuzeo tekst sa sajta koji sam ja radio za opstinu Valjevo,sa nekim mojim kolegama zajedno sa istorijskim arhivom iz Valjeva,trece zar stvarno mislis da nemoze da se napise nista o gradu koji ima 60000 stavnovnika i iz kojeg sam ja ,koristeci vec postojece reference,zahtevam od tebe da vratis tekst u predjasnje stanje jer je izvor koji si ti naveo o poreklu teksta neispravan i prestani da se ponasas kao neki moderator na nekom forumu toliko bilo bi lepo i da se izvines autoru teksta i u buduce da racionalnije saradjujes toliko
Bokiva
Па ти си први копирао исте те чланке нпр о византијском орлуи о оцилима у чланак о српском грбу па нико ти није рекао ништа,а ја и ти можемо да се расправљамо да сутра овако једноставно клони ме се убудуће
Поздрав уреди
Пошто се бакчеш са историјом да ли ти је познат неки Мустафа паша Ћуприлић. Помиње се у чланку Битка код Сланкамена на који имам примедбе, али прво да проверим овог пашу, који се нигде осим ту не помиње под овим именом. Можда се он тако зове, али има много пропуста у чланку. Одговори кад могнеш није хитно--Drazetad 16:22, 27. јун 2007. (CEST)
- Хвала нашао сам неке друге а и другачије податке, па ако нико не исправи, онда ћу ја кад дође на ред, нормално уз референце (пошто није баш моја тема, мораћу прво да добро проучим).--Drazetad 17:39, 27. јун 2007. (CEST)
Добар уреди
Када имаш времена сврати на страницу Корисник:Vojvoda/Правила. Поздрав, --Vojvoda 12:02, 13. јул 2007. (CEST)
Siebenbürgen уреди
Требали би бити ови градови:
(Kronstadt, Schäßburg, Mediasch, Hermannstadt, Mühlbach, Bistritz и Klausenburg). У едиту имаш румунска и немачка имена, а сваки од градова је на енглеској вики. А овде је мапа места налажења тих градова [1] . Поздрав----László (talk) 15:10, 15. јул 2007. (CEST)
![[1]](http://www.siebenbuerger.de/sbz/landundleute/siebenbuergen_rumaenien.jpg){kind=link}
Баноштор уреди
Да не полемишемо на страни за разговор преписао сам ти текст из Енциклопедије Југославије ЈЛЗ из 1980.у вези са историјом Баноштора. " У средњем веку насеље се у почетку звало мађарским именом Kön средином 12 века., син српског великог жупана Уроша Првог (Немањеног стрица) Белош, као хрватски бан, основао је Бенедиктинску опатију у којој је вероватно и сам сахрањен. После оснивања овог манастира, чији остаци нису провнађени насеље се почело називати Banmonostor. Кад су бенедиктинци изгубили манастир, католички надбискуп га је предао каноницима Sv. Abre de valle Ebrona. Од 1229 манастир је постао средиште сремске бискупије. Много је страдао за време провале Татара, Баноштор је изгубио доста на значају и био је поред Св Иринеја (крај Сремске Митровице према Гргуревцима), само једно од два седишта сремске бискупије. и сремског каптола. Бискуп је наизменично резидирао и у једном и у другом.. За време српских краљева Драгутина и Милутина који су 1319 владали сремском земљом сремска бискупија, па и Баноштор су у саставу пећке патријашије, под јурисдикцијом мачванског епископа Јоана чије је седишта било у Мачевграду или у Београду. У току 14. и 15. века име Банмоностор је коначно потиснуо старо име насеља Кон. Од тог имена изведен је и наш назив Баноштор. Око 1300 ово насеље има карактер великог трговишта у којем живи хрватско, српско и мађарско становништво. После провале Турака Баноштор је тешко настрадао: стари град је порушен, а манастир уништен. Упркос томе насеље није нестало и помиње се у турско време., када је у њему била касаба (варош). У њеној околини било је чифчијско насеље настањено српском рајом, о томе сведоћииме потока Читлук којипротиче кроз Баноштор. После протеривања Турака из Срема Б. је ушао у састав Подунавске војне границе, а после њеног укидања (1745) доспело је у састав Коморског властелинства. Када је оно 1777 престало да постоји, Б. се нашао у оквиру властелинства Черевић, чије се је власти ослободио у револуцији 1848. За све то време насеље је варирало од 30 до 60 домова. Становништво Б. је масовно учествовало у НОБ 19411945 и поднело велике жртве."
- Ово је текст о историји Баноштора из енциклопедије Југославије ЈЛЗ 1980 који је потписан са редакција. Ово сам ти написао пошто радиш на чланку, а супротно је од тога да је у изградњи учествовао мађарски бан, него је сам Белош био хрватски бан. Остали тест може послужити за још неке детаље. Нисам исправљао да ти не кварим концепцију чланка. О утврђењу Bonoma ili Malata постоји посебан текст др Владислава Поповића Проф. фил факултета из Бгд. који ти могу преписати ако ти треба (мањи је од овог). Поздрав --Drazetad 16:33, 16. јул 2007. (CEST) ПС. Архивирај ову страну--Drazetad 16:33, 16. јул 2007. (CEST)
- "Римско утврђење Бонома или Малата на десној обали Дунава између Илока и Петроварадина, било је важна стратешка тачка одбрамбеног система римске провинције Доње Паноније. Из Sirmijuma (Сремска Митровица) преко Баноштора водио је главни пут за варварску територију насењену Јазигима. На другој обали преко пута данашњег Баноштора, Диоклецијан је подигао утврђење Onagrinum. Долазећи Дунавом са запада, у Банонију су се искрцали цареви, Јулијан 361 и Грацијан 378, одакле су се упутили у Сирмијум. Остаци римског утврђења налазе се испод села. Ископавањем је утврђено постојање вишеслојног римског налазишта од 1. до 5. века. По повлачењу римске војске са дунавске границе у некадашње утврђење се населило локално романизовано становништво. У току истраживања такође је откривен део пута који је повезивао Банонију и Сирмијум." текст др Владислава Поповића проф Филоз. фак. Београд из 1980. Ако нешто од овога напишеш ја ћу унети литетатуру да јер је има много. У вези онога од раније погледај текст Бан Белуш. Поздрав--Drazetad 09:07, 20. јул 2007. (CEST)
бзз уреди
Е, јави се, не могу да те добијем! -- Обрадовић Горан (разговор) 19:00, 19. јул 2007. (CEST)
Колеза уреди
Ех, хех.
- Нема на чему за свеске. Да, долазим у недељу, тј. сутра, тако да ми можеш донети (или Челични, какогод).
- Могу да ти донесем сутра ту Алгебру, апсолутно ми не треба.
- Ових дана не дирам ОЕТе, али ћу почетком августа кренути. У суштини, до тада можеш да прекопираш моје, какве-такве, белешке из ОЕТ2. И то ти могу донети сутра.
Поз --филип ⁂ 16:25, 21. јул 2007. (CEST)
- Е да нисам уређујући предлоге за рубрику Да ли сте знали њега поменуо не бих ни приметио ову бруку.Видим код Хрвата и Босанаца је још горе.Такав безочан историјски фалсификат, а то је тако ноторно да мислим...--Grofazzo 23:18, 22. јул 2007. (CEST)
Нека хвала, верујем, него танких сам живаца и имам кратак фитиљ,а и преосетљив сам на овакве ствари.Но бацих поглед на чланак ен.вики помиње се Сугуби вијенац(дупла круна) која му је додељена крунисањем, не приметих то на нашем чланку или можда превидех пошто сам летимично ишчитао чланак.--Grofazzo 23:47, 22. јул 2007. (CEST)
Пакта конвента уреди
Видим да си расправљао о овом питању па сам мало погледао хрватске чланке и запањио се како безочно лажу!!! Јел имамо ми чланке о овим историографским проблемима. Погледај ако стигнеш на хрватској википедији чланак о круни Светог Стефана који је иначе сјајан где стоји оно о персоналној унији. Поздрав, --Vojvoda 19:25, 23. јул 2007. (CEST)
Molba уреди
Molio bih te kada pridonsiš na hrvatskoj Wikipediji da to učiniš na latinici. To ti govorim iz vrlo jednostavnog razloga, na hrvatskoj wikipediji čirilica nije dozvoljena da kao ni južnokorejsko pismo. Službeno pismo RH kao i hrvatske wikipedije je latinica, to nije zbog nikakvog nacionalizma nego zato što postoji ljudi koji ne znaju čirilicu, a pravilo wikipedije je da na stranice za razgovor pišemo onako da nas svi razumiju, a čirilicu ne razumiju svi, stoga te molim da u buduće pridonosiš iskljucivo na latinici i nikako drugačije. Hvala Kingstone93
Smešno je to što Hrvati i dan danas veruju da njihova državna samostalnost nije prestala 1102.godina pogibijom poslednjeg kralja Petra Svačića na Petrovoj Gori(Gvozdu), pa je za njih Koloman hrvatski kralj i hvale se svojom "tisućuljetnom povješću". U pravnoj teoriji se jasno ko suza zna razlika između personalne i realne unije.Radi se opštem nepoznavanju elementarnih stvrai, ali i osvesnom i namernom izvrtanju činjenica.Sramota i bruka živa!--Grofazzo 08:16, 24. јул 2007. (CEST)
- А зашто службено писмо српске википедије није ћирилица пошто је то службено писмо српског језика. И да ти препоручим да се много не петљаш на хрватској википедији (ни на босанској) пошто су задрти као католички фратри из 13. века (а какво поређење
). Да те питам за Стефана Немању: одакле си чуо, прочитао ону тврдњу која тражи референцу. Ја покушавам да је нађем али ми никако не полази за руком. --Vojvoda 18:54, 26. јул 2007. (CEST)
Византијска уметност уреди
Е, мене екстра мрзи, а то је ипак твоја област интересовања. Да ли би могао да промениш увод (до првог наслова) чланка Византијска уметност, пошто је увод из Британике. Ткс. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:21, 30. јул 2007. (CEST)
50 000 уреди
Кад ћеш да покренеш расправу шта ће да буде (и да ли ћемо уопште да штимујемо) јубиларни чланак. Добро би било да буде нешто из историје мада и она идеја о научнику/уметнику (нпр Брана Петронијевић, Божидар Кнежевић) ми добро делује. Ја бих лично волео да то буде чланак Српско царство. Одговори кад стигнеш, --Vojvoda 21:07, 1. август 2007. (CEST)
- Требало би покренути званичну расправу на одговарајућој страни (ма где то било ) па да се сви изјасне шта мисле о томе. --Vojvoda 17:27, 2. август 2007. (CEST)
Blokiranje уреди
Daj upozori ili blokiraj korisnika 62.162.181.112 koji stalno menja korisničku stranu Vasila Gligorova. Ja sam dva puta već vraćao njegove izmene a vidim i da si ti jednom. Baš je uporan. M!cki bla bla 20:16, 2. август 2007. (CEST)
- Ja sam bio ubeđen da si ti administrator. Nisam ni proverio na spisku. Nema veze, poslao sam Bokici poruku. Pozdrav M!cki bla bla 20:48, 2. август 2007. (CEST)
Slava i novac уреди
Pozdrav veliki. Vidim da si bio u velikoj jurnjavi ovih dana. Nego htedoh ti reci par stvari. Prva, reko si mi svojevremeno da si propustio neke knjige iz istorije jer nije bilo novca. Posto si u medjuvremenu, po sopstvenim recima, stekao slavu i pare, cisto da ti javnem da je Vizantoloski institut SANU reprintovao prva cetiri (jedina do sada objavljena) toma Vizantijskih izvora za istoriju naroda Jugoslavije. Kolika je cijena stvarno ne znam, a Institut je na trecem spratu SANU u Knezu pa mozes kod njih kupiti ako si zainteresovan. Tiraz je neki mali a ne znam ni sta su uradili za distribuciju. Drugo, na stranici gde su istorijske spomenice ubacio sam spisak gomile clanaka koje jos nemamo a koje se ticu razlicitih perioda i tema. Ako si rad dopuni spisak i kada stignes priv'ati se rada na upraznjenim temama. --ClaudiusGothicus 00:01, 3. август 2007. (CEST)
- Једна молба: јел можеш да ставиш литературу на чланку Видинска Бугарска. Поздрав, --Vojvoda 20:41, 3. август 2007. (CEST)
Sto da ti recem... уреди
Znam pa znam, pa to ti je. Sva cetiri dela posedujem, pokupio sam ih tokom mog boravka u Beogradu tokom jula meseca i sada ponosito skupljaju prasinu u mojoj sobi u Zemunu. Dakle, smatraj informaciju proverenom.--ClaudiusGothicus 01:31, 4. август 2007. (CEST)
Neovizantijski pokret уреди
vidim da si zainteresovan za ovu temu.
ono sto me zanima jeste koliko je to aktivno ovde kod nas u Srbiji.
pitam te to zato sto sam primetio da kuca, preko puta izlaza sa sajmista,
kada se ide od ade ka mostarskoj petlji, pa sa desne strane
ima vizantijsku zastavu (!?)
... znas li o chemu se zapravo radi? -- Мештер 01:11, 6. август 2007.
Здраво Бомбардеру,
Можда би могао да ми помогнеш у дилеми око горњег чланка. Негде раније сам читао да смо око 1400. имали Србина за патријарха у Цариграду, и кад сам налетио на Јосифа II мислио сам: То је тај! Међутим, после прве еуфорије морам корак уназад. Изворе о његовом могућем српском пореклу нисам нашао, зато се у једном тексту помињу неки тесалијски Филантрепои или слично и да је рођен 1360их, а то би било раније него што је склопљен брак међу Ивана (Јована) Шишмана и Драгане, и тако остало. Да не буде да сам написао глупости.. ----Carski 04:16, 6. август 2007. (CEST)
Хвала ти, и било би лепо ако би се могло нешто "ископати".. Поздрав. --Carski 00:01, 7. август 2007. (CEST)
Повратак уреди
Ах, да. Вратио сам се пре неколико дана.
Кад ми одговара? Што пре, то боље. Додуше, прво ћу се усредсредити на ОЕТ1, али ће ми ипак вероватно затребати за најкасније недељу дана. А како да ми је врнеш немам појма. Нећу долазити до Бгд до наредног састанка, који је у следећу недељу. Осим, наравно, ако нешто не искрсне. "Нисам паметан", што би рекли... --филип ⁂ 15:58, 9. август 2007. (CEST)
50000 уреди
Jel si smislio nešto?--Vojvoda 12:20, 10. август 2007. (CEST)
- Ако хоћеш направи страницу у твом именском простору па да радимо нешто. Не знам ко би још хтео да се прикључи осим нас двојице? Али прво направи страницу па ћемо лако да их обавестимо. Поздрав, --Vojvoda 14:27, 10. август 2007. (CEST)
Opsade уреди
Prvo, da li se opsada Soluna u vreme vladavine kralja Dušana može podvesti pod slovensku opsadu Soluna.
Drugo, da li bi bilo bolje da se članci zovu Opsada Soluna (xxx) (xxx za godinu).
Treće, da ne znaš kojih su sve godina Turci opsedali Novo Brdo. Pozdrav, --Vojvoda 13:01, 10. август 2007. (CEST)
Цариград уреди
Шта би са Цариградом? Остало је још неколико "тражи се извор". Ајд удари и ту референце па да закључимо овај посао. Могли бисмо онда да га и програмирамо за насловну...--Maduixa kaži 13:08, 10. август 2007. (CEST)
Србија у Првом светском рату уреди
Иако се не интересујеш много за ову област историје морам неког да питам . Ја сам отпочео чланак Историја Србије у Првом светском рату и ка њему води преусмерење Српска кампања у Првом светском рату. Шта мислиш да ли би било добро да се одвоје ова два чланка односно да један говори и о почитичким питањима као и о целокупном учешћу Србије у рату (и на солунском фронту) док би један (Српска кампања) покрио дешавања од напада на Србију до повлачења преко Албаније? Поздрав и једва чекам да започнемо 50 000, --Vojvoda 14:48, 10. август 2007. (CEST)
Despotovina уреди
Šta misliš da 50 000 bude članak o srpskoj despotovini. Pričao sam o ovome sa Klaudijem i on kaže da o ovoj temi ima više literature a i bolja je. I on bi nam se priključio. --Vojvoda 19:39, 10. август 2007. (CEST)
Категорије и редиректи уреди
Приметио сам да преусмераваш категорије, али то су посебне странице и нема их смисла преусмеравати јер не добијеш оно што желиш. Ако желиш садржај једне категорије да пребациш у другу, мораћеш ручно обавити или затражити помоћ бота. Убудуче ако будеш празнио неку категорију, јави нам да је обришемо. -- Bojan Razgovor 08:14, 25. август 2007. (CEST)
Цариград и интернет... уреди
Ех, помислила сам ја да је тако нешто у питању, а онда је то Горан и потврдио... Нема фрке, Немања је сад супер и може да се шепури на насловној страни без и једне тамне мрље типа "тражи се извор", ашто се Цариграда тиче, само лагано, кад се среди, одмах га програмирамо за насловну. Што се тиче оног спорног дела, не знам шта да ти кажем... Да ли може да се нађе о томе нешто у књигама? Да ли је неко већ правио такво поређење? Ако постоји тако нешто, мождас би могло да се задржи у скраћеном облику, међутим, ако је то чисто твоје из главе (иако можда генерално постоје таква поређења), то и даље, без извора, остаје само оригинално истраживање...
Надам се да ће се проблеми с интернетом средити врло брзо и да ћемо те опет виђати чешће на Википедији...--Maduixa kaži 10:27, 25. август 2007. (CEST)
Hvala na vesti, ali ne brigaj, odlicno sam upucen sta se i kako radi na Vizantoloskom i zato sam te i uputio direktno na njih sa nadom da ces proci jeftinije nego u Inicijalu u koji pre svih dospevaju njihova i ne samo njihova institutska izdanja. Cisto da ti kazem da bi Vizantoloski trebalo da izbaci i izadnje one biografije cara Dusana Sime Cirkovica i Boze Ferjancica (koju je je vec izdao Zavod za udzbenike) ali sa kompletnim naucnim aparatom. Samo je pitanje kada, oni su naucna institucija pa ne jure da izdaju knjige za Sajam u oktobru itd.
Pozdrav i zelim ti da sto pre resis pitanje neta (vidim ja nesto te nema ovijeh dana...). --ClaudiusGothicus 11:50, 25. август 2007. (CEST)
Сачекаћу... уреди
...да ти среде централу (ало Пожега) па ћемо онда да радимо Царство и Деспотовину. Преопширне су то теме за једног човека. Поздрав, --Војвода (разговор) 15:28, 25. август 2007. (CEST)
Opsada Beograda 1440. уреди
Da ne znaš slučajno ima li negde neka grafika koja prikazuje Beogradsko utvrdjenje u 15. veku pošto koliko je meni poznato ne postoji slika (minijatura, grafika ili kasniji umetnički prikaz ) na kojoj je prikazana opsada iz 1440. Odgovori kad budeš mogao. Pozdrav, --Војвода (разговор) 00:18, 28. август 2007. (CEST)
- Пошаљи неки план само да је из 15. века. --Војвода (разговор) 17:29, 30. август 2007. (CEST)
Да немаш случајно Амијана Марцелина на српском ? --ClaudiusGothicus 17:24, 1. септембар 2007. (CEST)
Јован Оливер... уреди
Направи размаке кад напишеш пику и остале знаке. --Mile 14:43, 3. септембар 2007. (CEST)
Елем уреди
Види одговор на Разговор о слици:Sv.Sava01.jpg. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 08:52, 12. септембар 2007. (CEST)
Елем, Белем, Буф, Триф, Таф, Туф - Писмо уреди
Дај молим те иди на писмо и види да ли треба да се скине тј. уклони оно о незавршеном чланку или да још остане... Ја и да сам хтео да уклоним нисам смео, или нисам хтео, враг би га знао... Поздрав --Nikostrat 19:59, 23. септембар 2007. (CEST)
ОК за Писмо уреди
Ја не видох то што бежи... **бе*е велики монитор... Код мене је ОК... Поправићу то... --Nikostrat 20:17, 23. септембар 2007. (CEST)
Чланак о оном уговору уреди
Одговорио сам тамо. --Поки |разговор| 19:03, 25. септембар 2007. (CEST)