Разговор с корисником:Iricigor/Архива 2

почетна

разговор

кутијице

прилози

линкови

остало

"Типови Ип адреса" Преносим ти текст овде - Википедија је енциклопедија, не уџбеник. За уџбенике постоји пројекат Вики књиге. Такође, слику ћу обрисати, пошто образложење за поштену употребу каже "у сврхе идентификационог и критичког коментара софтвера у питању" - а ово је образовна сврха, и за то се може користити и снимак екрана слободног софтвера. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 00:14, 23. април 2007. (CEST) ИП адресе се могу поделити по неколико основа: на основу начина додељивања (статичке и динамичке) на основу начина употребе на Интернету (приватне и јавне) на основу класе (А, Б, Ц, Д и Е) На основу начина додељивања На основу начина додељивања ИП адресе могу бити: статичке (непроменљиве) и динамичке (променљиве). Статичке адресе су записане у сам оперативни систем рачунара или мрежног уређаја. Динамичке адресе уређају додељује DHCP сервер. Сам уређај незна коју ће адресу имати на мрежи. Сваки пут када се уређај са динамичком ИП адресом пријављује на неку мрежу, он од сервера тражи адресу. Теоретски та адреса сваки пут може бити различита. Мада у пракси DHCP сервер врло често обнавља издату адресу уређају. Windows XP подешавање начина добијања ИП адресе назива: Obtain an IP address automatically (аутоматски набави ИП адресу) и Use the following address (Користи следећу адресу). На основу начина употребе на Интернету На основу начина употребе на Интернету ИП адресе могу бити: јавне и приватне Јавне адресе су "стварне" ИП адресе, видљиве и јединствене на целом свету, а и шире (докле год допире Интернет). Пример јавне адресе је 207.142.131.236. За разлику од њих, приватне ИП адресе се не преносе преко јавног Интернет саобраћаја. Оне могу да се понављају у оквиру различитих мрежа, али на једној мрежи и оне морају бити јединствене. Пример приватне адресе је 192.168.10.7. Ако неки уређај са приватном адресом жели да учествује на Интернету, рутер мора да ту његову (приватну) адресу, преведе (NAT) у своју јавну ИП адресу. Друга алтернатива је да тај уређај излази на Интернет преко посредника - прокси сервера. Постоји неколико опсега (нетблокова) приватних адреса: 10.0.0.0 - 10.255.255.255, 1 нетблок са око 16 милиона адреса 172.16.0.0 - 172.31.255.255, 16 нетблокова са по око 65 хиљада адреса 192.168.0.0 - 192.168.255.255, 256 блокова са по 256 адреса, у најчешћој употреби 169.254.0.0 -169.254.255.255, аутоматско ИП адресирање под Windows системом (APIPA), 1 нетблок са око 65 хиљада адреса На основу класе На основу класе IP адресе се деле у класе А, Б и Ц. У експерименталној употреби су и класе Д и Е. класа А : 0.0.0.0 - 127.255.255.255, бинарно 0xxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx класа Б : 128.0.0.0 - 191.255.255.255, бинарно 10xxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx класа Ц : 192.0.0.0 - 223.255.255.255, бинарно 110xxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx класа Д : 224.0.0.0 - 239.255.255.255, бинарно 1110xxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx класа Е : 240.0.0.0 - 255.255.255.255, бинарно 1111xxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx Једноставније речено, класе се могу побројати на основу првој бајта у адреси: класа А : 0 - 127 класа Б : 128 - 191 класа Ц : 192 - 223 класа Д : 224 - 239 класа Е : 240 - 255 У оквиру класе А мреже са првим бајтом 0 и 127 су резервисане за посебне намене. Број мрежа по класи Свака класа има дефинисано и колико је битова адресе одређено за мрежу, а колико за уређаје на тој мрежи. Тај однос се одређује мрежном маском: класа А : 8-битна мрежна маска (255.0.0.0), што даје 128 мрежа, са по 16 милиона адреса класа Б : 16-битна мрежна маска (255.255.0.0), што даје око 16.000 мрежа са по 65.000 адреса класа Ц: 24-битна мрежна маска (255.255.255.0), што даје око 2 милиона мрежа са по 256 адреса. Приватне адресе по класама У свакој од класа постоји блок приватних адреса. У складу са мрежном маском и потребама мреже (бројем уређаја), одређује се којој класи ће припадати приватна мрежа. До 250 уређаја би била приватна мрежа Ц класе (192.168.x.x), до 65.000 мрежа Б класе (172.16-31.x.x), а преко тога би била мрежа А класе (10.x.x.x).

	Ово је Википедија корисничка страна Ово није чланак из енциклопедије. Ако сте нашли ову страну на било ком другом месту осим Википедије, гледате копију стране. Страна може бити застарела и корисник можда нема никаквих обавеза према сајту који гледате. Оригинална страна се налази на следећем линку на сајту http://sr.wikipedia.org
	Ова страна много, много боље изгледа ако је гледате помоћу Мозила Фајерфокса са минималном резолуцијом 1024x768px Само мали наговештај. Ако користите Фајерфокс 3, сличица са леве стране ће бити сјајнија!