Поздрав, Joksimovicsana. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Joksimovicsana. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
Crystal Clear app lassist.png Пет стубова Википедије
Шта је Википедија?
Crystal Clear action info.svg Помоћ
Општи приручник за уређивање Википедије
Crystal Clear app Startup Wizard.png Упутства
Брзо научите да правите измене, корак по корак
Crystal Clear app kedit.svg Песак
За увежбавање рада на Википедији
Crystal Project Tutorials.png Основни курс
Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима
Crystal Clear action apply.png Научите како се уређује страница
Водич за уређивање страница
Nuvola apps important yellow.svg Ствари које не би требало да радите
Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати
Nuvola apps ksirc.png Најчешће постављана питања
Питања која многи постављају
Crystal Clear app file-manager.png Правила Википедије
Правила и смернице које је усвојила заједница
Nuvola apps kteatime.png Трг
Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис

Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима.

Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији.

Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!-- Dcirovic (разговор) 18:49, 9. јун 2012. (CEST)

Navođenje izvoraУреди

Zdravo. Vidim da navodiš izvore prema kojima pišeš tekstove, ali moram da primetim da ne radiš dobro. Pogledaj ovde ima detaljno uputstvo kako se to radi.--Јагода  испеци па реци 10:37, 27. јун 2012. (CEST)

Баклава за тебе!Уреди

  Баклава за предах... ;) Занимљив чланак о микроскопу. Потребне, додуше ситне корекције, али за почетника сасвим солидан... Кип ап д гуд ворк! Милан.ј (разговор) 22:08, 1. август 2012. (CEST)

navođenje izvoraУреди

... kada navodiš izvor, navede se naslov Literatura a zatim se stavi zvezdica, pa ome o prezime autora, naziv dela, mesto izdanja knjige i godina izdanja a ako ima više izvora nova zvezdica itd...--Vcesnak (разговор) 21:51, 2. август 2012. (CEST)

O vikipedijiУреди

... neznam zašto si stekao utisak da si sve dobro uradio i da ti ne treba pomoć. U principu članak koji se ne prilagodi ostalim člancima u vikipediji u roku od 7 dana bude obrisan i ako želiš da učestvuješ u ovom projektu moraš da naučiš to što zoveš formom u vikipediji. Niko za tobom neće ići da ispravlja tvoje članke kao što sam je to učinio ovaj put i svoje članke moraš sam da prilagodiš vikipediji. Pored toga moraš da naučiš kako se navodi literatura, da znaš barem jedan jezik da bi ispravno stavio međuviki veze jer si i u tome pogrešio. Ja se ne razumem u oružije i ne mogu suditi o tome šta si dobro uradio i ispravio i ja sam ti uglavnom ispravljao formu. Ja pišem o umetnosti jer se u to razumem i vrlo rado primam pomoć od iskusnijih i smatram da je to ispravno jer u ovom projektu se radi u grupama. Ako želiš da učestvuješ na vikipediji navikni se da uvažavaš i tuđa mišljenja i da stekneš dozu samostalnosti u radu. U svakom slučaju želim ti svako dobro i pozdravljam te...--Vcesnak (разговор) 01:56, 3. август 2012. (CEST)

Неспоразуми праве ратове. Човјек сам који мисли да када сам по свима урадио нешто добро, да то још увијек није добро. Сумњам ја и у сумњу. Наравно да је викиформа у википедији битна и да је треба знати, јер како говорити и разумијети један језик ако га не знаш. Хвала и на Вашем труду што ову форму поправљате у мојим чланцима. Ја сам једноставн човјек коме је суштина толико битнија од форме да је често, неосновано и запоставим. То јесте недостатак. Ја се и не бих почео бавити овим писањем да у суштинском смислу нисам примјетио толико недопустивих грешака као што су, парафразирам: Микроскоп је оптичка справа, Оружје је направа у којој се користи притисак гасова произведен експлозијом барута, Пушка је ватрено оружје, Ријека Сана припада Савском сливу, Фата моргана је оптичка варка гдје уморни посматрачи виде виртуелне слике... Ја сам тада пожелио да се мало укључим у исправљање ових нетачности- несувислости. Сваку помоћ безсујетно и безрезервно прихватам. Коначно, да би се до краја разумијели, ја бих се увијек радије повукао и на штету истине, него улазио у тешке полемике. Зато, још једанпута хвала што ми помажете у савладавању викиформе.

--Joksimovicsana (разговор) 07:48, 3. август 2012. (CEST)

Телескоп и оптички телескопУреди

Не смеш да правиш 2 чланка који имају исте интервики везе (везе ка другим језицима). Чланак Оптички телескоп који си направио (и то само копирањем материјала из постојећег чланка) треба да води на en:Optical telescope. --В. Бургић (реци...) 15:19, 3. август 2012. (CEST)

Првотни чланак Телескоп каже да су телескопи оптичке справе што није тачно. Они су и оптичке справе. Ја сам под насовом Телескоп направио припадајући чланак који обухвата, како наслов и каже, све телескопе. У чланку сам само спецификовао све могуће телескопе и оставио могућност да их у посебним чланцима викија нађемо, па тако и чланак Оптички телескоп. --Joksimovicsana (разговор) 15:33, 3. август 2012. (CEST)

Причам ти о интевики везама. Сад оба чланка упућују на en:Telescope што не сме. --В. Бургић (реци...) 15:36, 3. август 2012. (CEST)
Треба овако. --В. Бургић (реци...) 15:38, 3. август 2012. (CEST)


Помозите да Вашим вики знањима учинимо ова два чланка елегантнијим и смисленијим. --Joksimovicsana (разговор) 16:14, 3. август 2012. (CEST)

Ћирилица, латиница, неециклопедијски тон и референцеУреди

Видим да си писао/ла ћирилицом у латиничком чланку (Воденица), што је противно правилима. Чланци се уређују на истом писму на ком су започети. Молио бих те да припазиш у будућности око овога. Такође, уклањао сам неке неенциклопедијске реченице из твојих измена (нпр. у чланку Црква брвнара), јер нису примерени за један чланак (поетски стил се дефинитивно не уклапа у енциклопедијски функционални стил). И још нешто: било би заиста добро када би своје измене поткрепљивао/ла одговарајућим изворима (референцама). Ако ти је потребна нека помоћ, слободно питај. Поздрав --Ф± 22:15, 9. август 2012. (CEST) Вјероватно сам направио грешку и писао текст латиницом. Знам да је то грешка википравила, али сам сигуран да је то логичка омашка и ја је у правилу избјегавам. Када покушавам да поправим неки текст писан екавицом ја остајем у екавици! Значи логика мојих ставова је недвосмислена. Моја викизнања савладавам и биће то уреду. Примјећујем у смислу презентованих чланака, у њиховој разложности, досљедности, значи, невезано за Википравила, много несмисла. Ево одмах и у средину ствари текст у поменутом чланку "Цркве брвнаре":

"Црква брвнара је свака црква која је саграђена од брвана, а овакве цркве постоје свуда где је дрво било најважнији грађевински материјал, на пример у Русији, Пољској, Словачкој и у земљама Скандинавије".

Ова изјава је тачна. Али, по мени, старија и општија, отуда тачнија је: "Црква брвнара је свака црква која је саграђена од брвана. Овакве цркве постоје тамо где је дрвета било у изобињу и где је оно било доступно и јефтино. - Разумијете, ово је више енциклопедијска изјава.

"На Балкану, цркве брвнаре су најчешће у шумовитим динарским крајевима и Шумадији, у којој су почеле да се граде у доба Другог српског устанка или мало раније. Ове цркве углавном нису велике, штавише, врло су скромне. По предању, Турци су дозвољавали да се црква сагради у селу, ако се може саградити за једну ноћ. Ни једну од ових цркава није могуће саградити толико брзо, али то доста говори о условима у којима су настајале и брзини којом су грађене".

Зар у контексту енциклопедијског текста, који увијек има амбицију егзактности, може да опстане ријеч "скромне", јер у овом случају има и пежуративан смисао, пошто су ове цркве и више него једноставне. Ја бих овдје, ипак, писао: мале.

Надаље у овом тексту се говорило само о Србији. Не разумијем, како и зашто. Да би се онда поменула Норвешка или Америка. Није моје питање из локалне или неке ружније предрасуде, већ просто из потребе за логиком. Ако нешто има претензије да буде општи, енциклопедијски став о неком предмету или појму, онда оно мора да објасни максимум са најмање ријечи и да обухвати прво најближу референтну средину па онда тек оне удаљеније. Мислим да смо ту сагласни. Текстови на википедији су углавном врло неконсеквентни и не разложни.

"Код брвнара у Србији звоник је по правилу одвојен од цркве," ово пише а ја додајем: "док их у Републици Српској има и у саставу тела цркве".

Хоћу да кажем да некакве поетске ноте у викитексту и нису толико катастрофалне колико рецимо чињеница да сам једва установио редосљед логичног хијерархијског поступка у чланку Микроскоп. Он, је по мени био непримјерен, али у најважнијем смислу, у суштинском смислу. Тврди се да је МИКРОСКОП оптичка справа и то децидно. Молим Вас, није Микроскоп само оптички инструмент, и то није одавно. У времену до 20 вијека, тачно је, био је искључиво оптички инструмент. Данашња дефиниција овог појма мора бити олпштија. Тако сам својом исправком инсистирао да се крене од појма Микроскоп тако што би се рекло само најовновније о његовој улози. "Он увећава оно што голим оком тешко или никако не видимо". и то је за ударни моменат текста довољно. То је смисао основног чланка о Микроскопу. У њему сам онда навео врсте микроскопа и учинио их појединачно доступним:(свјетлосни, електорнски, протонски...) Ето видите поштовани колега/колегице, ово су много значјаније и грешке и проблеми са којима се морамо бавити. Ово исто сам урадио са темом ОРУЖЈЕ, ТЕЛЕСКОП и у још неким чланцима. Наравно да знам за моје поетске заврзламе, али оне најчешће су провоциране несувуслим и недидактичким чланцима. Рецимо у чланку о црквама или брвнарама уопште, несјећам се тачно, викиаутор пише да су Брвнаре те и те, очуване у Норвешкој од времена Викинга. Молим Вас, то је толико далека тврдња за догађаје који су много ближи,да постаје бесмислена, па ја у првотној исправци, кажем - парафразирам: Лако је Норвежанима, они нису имали ни својих ни туђих Турака. Посљије то ипак и обришем. Значи, врло сам свјестан Ваше примједбе која је у цијелости на мјесту, и такве текстове ћу избјегавати. Ви, помозите да логику текстова, која је, као и свака суштина, важнија од сваке форме, и спроведемо, и наравно мени, у савладавању википравила! На томе Вам захваљујем!

Ево одмах послије горе изговорених ријечи читам чланак Клековача планина: "Клековача је кречњачка планина (у ствари, шумовита висораван) у западном дијелу Босне са највишим врхом Велика Клековача (1962 m). Клековача је највиша планина овог дијела БиХ. Окружују је Срнетица (1375 m), Грмеч (1604 m), Осјеченица (1791 m), Луњевача (1706 m) и Црна Гора (1650 m)." Молим Вас, узмите било коју паметну књигу, рецимо Малу просветину енциклопедију, или Цвијићево Балканско полуострво. Клековача је ПЛАНИНСКИ ВИЈЕНАЦ ДИНАРСКОГ СИСТЕМА. Она не само да није висораван, она није ни планина, већ планинчина. Па само то да има рунолис говори о њеном алпском афинитету. Разумијете. То је глупост. (Наравно да сам суров, али је чињеница да има и убистава из љубави. Знам да људи воле свој крај, али то не може бити једини услов да им уважимо сваки љихов став). Значи, Клековача је врло озбиљна планинчина. У њој дувају орканске буре и мећаве. Под њом је једна од три европске прашуме, која се зове ЛОМ. Није ни поменута! Знате да размишљам, пошто је посао у који се умећем много захтјеван, одговоран и обиман, да од свега и одустанем. Макако вики била и забавног карактера, то нас неослобађа озбиљности. (Режирати комедију и њоме насмијати масу значи бити изузетно озбиљан!) Мислим да смо у томе сагласни. Значи мислим да се једнако, или и више, треба посветити смислу писања, него википравилима, без које, знам, нема википедије!? Срећно!

И ево још једног мог јављања по сличним темама а врло симптоматичн.Чланак "НАУКА", па између осталог пише аутор децидно као ПОСЕБАН, па ваљда и важан, ПОДНАСЛОВ: "ШТА НАУКА НЕ ПРОУЧАВА И ШТА НЕ МОЖЕ ДА РЕШИ". Па своју мисао расчлањује: етику, морал и више се не сјећам да ли је било још шта, а и довољно је!? Огроман, суштински дио филозофског мишљења јест размишљање о етици и моралу. То раде и Сократ, и Платон... Кант... Молим Вас, то је органска глупост. Застрашујуће је и то да пристрасност аутора иде дотле да као циљ Религије јесте "утврђивање етике и морала". Оно прво сам избрисао. Једноставно је недопустива та немисао да наука не обрађује морал и етику. Религија само прокламује, али ајде да утврђује ставове о моралу и етици. Религија као догма, а и то сам додао, и нема смисао сумње и провјере. Она не објашњава, она проглашава за вјечним и непромјенљивим своје каноне. Јесте да и религија постаје еласгичнија, читај мудрија, а то је већ не допустиво са њеним прокламованим правилима, па оне истине због којих је правила инквизиционе погроме у прошлости, подводи под словом светих књига, налазећи наводна валидна тумачења истих!? Зато, јадан, додајем непотребно:

»Нема ниједне појаве у свету која не би могла бити предметном науке. тј.систематског упознавања,испитивања и објашњавања у циљу њеног практичног искоришћавања.« ( Мала просветина енциклопедија, стр. 138 II књига, 1959.)

--Joksimovicsana (разговор) 14:20, 10. август 2012. (CEST)


Проблем са статусом ауторских права за датотеку Mehmedova crkva 1.jpgУреди

 

Здраво, Joksimovicsana. Хвала ти што си послао датотеку Mehmedova crkva 1.jpg. Међутим, утврђено је да се иста датотека налази на једној или више Интернет адреса, па је споран њен статус ауторских права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Уколико ти ниси њен аутор, потребно је носиоцу ауторских права послати захтев за коришћење материјала на Википедији под условима лиценце CC BY-SA 3.0. Након добијања дозволе, на страницу са описом датотеке треба ставити одговарајућу лиценцу: {{cc-by-sa-3.0}} и линк ка дозволи на OTRS систему: {{OTRS|ID тикета}}.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права. Датотеке са спорним статусом могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. micki 23:13, 14. август 2012. (CEST)

Пристрасан тонУреди

Поздрав, реченице које имају пристрасан тон нису погодне за енциклопедију, погледати Википедија:Неутрална тачка гледишта. Конкретно, на пример, „Усвојена и врло занимљива квалификација јесте и да су вируси значајна прелазна форма из неживе у живу природу“ не може да се прихвати. Исто тако сваку тврдњу треба поткрепити поузданом референцом.--ЗаЗаМа шта кажеш!? 19:29, 20. август 2012. (CEST)

Збиља нисам разумио, али то не занчи да јесам у праву, шта у наведеном говори о мом пристрасном тону. Ипак, исправих предочено. И даље тврдим да је моја првотна формулација апсолутно могла да стоји, стим да је нова елегантнија. Суштина су им исте. По званичној позитивној науци (погледајте И Ениклопедију британику), беспрекорно тачна. Вируси, а то је можда у еволутивном смислу и круцијално, су прелазна форма из неживе и живу материју. Зато сам одушевљено рекао да је то занимљиво!!! Приватно и врло лично додајем и РЕВОЛУЦИОНАРНО У ЕВОЛУТИВНОМ СМИСЛУ! Разумијете? Ипак хвала лилјепа на Вашој позорности и агилности. Чувајте Вики, има МНОГО ГОРИХ ОД МОЈЕ МАЛЕНКОСТИ... --Joksimovicsana (разговор) 20:17, 20. август 2012. (CEST)

Ne brinite nije bila neka katastrofalna greška, ja sam već bila malo ispravila, izbacila sam samo ono „vrlo zanimljiva“ inače ostatak je bio sasvim uredu da ne bude zabune. Samo nastavite sa vašim doprinosima nisu to neke ogromne greške ali ih ipak treba malo doraditi. Ali nemojte se obeshrabriti, svi smo mi u početku pravili raznorazne greške pa smo se vremenom učili i poboljšavali. Ukoliko vam bude trebala neka pomoć slobodno me kontaktirajte.--ЗаЗаМа шта кажеш!? 20:28, 20. август 2012. (CEST)

Делови телескопаУреди

Кад си већ направио посебну страну за оптички телескоп, зашто на општој страни телескоп пишеш да су му основни делови окулар или тражилац, кад радио-телескоп (нпр.) нема ни једно ни друго. Дакле, ово

Основни делови сваког телескопа су објектив, окулар, тражилац (усмеривач), статив, механизам за покретање телескопа.

Хабл нема статив, да не набрајам даље. --В. Бургић (реци...) 21:36, 28. август 2012. (CEST)

Примједба на мјесту! Бургић је буднић! Хвала! --milica 14:08, 29. август 2012. (CEST)

Такође, нема сваки телескоп део усмерен ка небеском објекту, нити статив, нити је сваки телескоп покретан, нити има монтажу... Ако су чланци већ раздвојени, општи чланак у ком треба побројати све особине сваке врсте телескопа нема много смисла. Никола (разговор) 22:01, 30. август 2012. (CEST)

Брзо брисањеУреди

Обавештавам Вас да је на чланку који сте написали - Невен (српске дечје новине), налепљен шаблон брзо брисање. Сматрам да је проблем у неенциклопедијском стилу, између осталог („будним Чика Јовиним оком“, превелики цитати, мешање екевице и ијекавице и да не дужим више). --Lakisan97 (разговор) 13:03, 3. септембар 2012. (CEST)

Slika sa spornim statusomУреди

Ovo izgleda kao skenirana stranica iz knjige ili nekog drugog štampanog materijala. Da li sam u pravu? micki 16:10, 9. септембар 2012. (CEST)

Претпреглед и „тз.“Уреди

Желим да Вам се захвалим за доприносе Википедији. Међутим, препоручујем Вам да користите дугме прикажи претпреглед пре снимања измена. Ово Вам помаже да пронађете грешке уколико сте их направили и спречава загушење скорашњих измена и историје странице. Хвала још једном.

Осим тога, у српском језику не постоји скраћеница „тз.“ „Такозвани“ се скраћује као „тзв.“ --В. Бургић (реци...) 09:31, 13. септембар 2012. (CEST)

Оптички телескопУреди

Веома лепо пишеш о телескопима. Међутим примјетио сам да податке референцираш енглеском википедијом. Ми многи узимамо податке са енглеске википедије, али нажалост она се, као и српска википедија не може сматрати поузданим независним извором. Због тога референцирање података другом википедијом није нешто што треба да се ради. --Miut (разговор) 11:27, 14. септембар 2012. (CEST)

Проблем са ауторским правима за датотеку Petar.jpgУреди

 

Здраво, Joksimovicsana. Хвала ти што си послао датотеку Petar.jpg. Међутим, на страницу са њеним описом тренутно није стављена одговарајућа лиценца, па је статус ауторских права нејасан. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над датотекама се означавају коришћењем одговарајућих шаблона, односно лиценци. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. micki 21:21, 12. новембар 2012. (CET)

ПД КлековачаУреди

Поздрав и хвала што си урадио чланак за планинарско друштво. Ја сам га мало дорађивао, тренутно скупљам материјал и информације од старијих чланова друштва, па ћу дорадити још неке ситнице. Интересантан је стил којим си писао, као да си слушао причу неког од старијих планинара, па ме интересује ако, желиш да кажеш, гдје си дошао до свих информација везаних за друштво? Поздрав --Бановић (разговор) 14:54, 15. новембар 2012. (CET)

Ваша предпоставка извучена из мога стила писања је фасцинантна. Лијепа Вам је логика. Занемарили сте, можда, могућност да причу прича сам стари причалац, а можда је Ваша предпоставка у цијелости и тачна. Не знам. Значи, љубав према граду Приједору, Сани, а посебно Козари, дала ми је чудну моћ да сам фотографски памтио све што јесте и што није за памћење. Ја нисам хроничар Козаре, ја сам Козара. Рођен сам, тачније рађан сам са свима мојима, на готово истој паралели око 45-тог степена сјеверне географске ширине којих тристотињак километара источно од мјеста Паланчишта у коме су рађани сви крајшки Бановићи. Али, како је рекао неки Шваба Рилке, ваљда пјесник, родно мјесто је оно у коме си почео да мислиш, па зато једино и признајем Приједор- Козара- Горњи Јеловац- засеок Бокани- Мљечаница. Макако енциклопедијски размишљао, и макако ме гонили чувари Википедје као да нисам у забрани, признајем без кајања, што ми и није олакшавајућа околност, да када је у питању Козара, постајем опасно субјективан! Неупотребљиво субјективан. И зато се чувајте мојих нетачности. О Планинарском друштву Клековача сам ипак, због мојих Крајшника, који ни у мраку корака некрате, а пушку не стишћу више него цикламу с Великог Бука на Мљечаници, а она им поваздан убојита и никада им из руку не испада, у цијелости остао коректно објективан. Све што сам о планинарском друштву рекао могао бих и да одбраним. И молим Вас вјерујте ми безмјерно. Увијек ћу у википедију, како ми се год замјерило, и по цијену да ме прогласе оном непожељном персоном, или нечим ружнијим, уносити и "оно мало душе" ако знаднем. Нека то буде наш, односно нашки допринос. Видим да сте мислећи и прије свега учтив и добронамјеран млад човјек. Срећно нам са Козаром. --milica 18:49, 15. новембар 2012. (CET)

Јесте, у праву сте, потпуно сам занемарио могућност да сте ви тај стари причалац. Захваљујем Вам се на одговору, и ако ми нисте одговорили конкретно на питање у вези друштва, али и нисте морали јер сам оставио произвољну могућност. Циљ ми је да прикупим што више информација. Наиме, мој разлог јављања је управо тај што сам имао намјеру да напишем чланак о друштву, и када сам угледао да већ постоји, пријатно сам се изненадио. Међутим, по читању, одмах ми је запао за око тај ваш стил "старог причаоца", који можда баш и није својствен енциклопедијском стилу који промовише википедија.
Сви смо ми, мање више субјективни када је Козара у питању, и вјероватно имамо своје разлоге за ту субјективност, али сумњам да ће википедија толерисати ишта од тога. Њена правила су јасна, могу се прочитати у одјељцима "Шта википедија јесте/није".
Међутим, да се вратимо чланку о друштву, што је овдје главна тема. Ја сам изричит у томе да текст чланка буде потпуно енциклопедијски, што је правило овдје. Врло је важно да се сваки навод може доказати и да нема поетског стила у описивању, осим уколико се не цитира нечије казивање, јер текстови писани поетским стилом ће кад тад доћи под зуб правила википедије. Не мора то бити данас, или сутра... али погледајте ваше доприносе након пет година, видјећете да су они подлегли енциклопедијским правилима. Ја то зовем, википедијино временско полирање.
Ако баш желите написати чланак, који како ви кажете, има душу, радо бих вам понудио могућност да ми овдје прослиједите потписан текст, који би ми објавили на веб страници друштва, уколико скупштина друштва, која се одржава сад у децембру, одобри. А ако се већини свиди, можемо текст објавити и у публикацији поводом прославе 70. година друштва која се одржава идуће године.
Углавном, везано за чланак, вратићу у почетни опис информације о урдужењу грађана из 1953. године, и о данашњим активностима друштва, што је веома битно за нас. Остатак текста уклопићемо у подиоку о историји друштва. У циљу прикупљања још неких информација планирао сам скоро посјету и Владимиру Грубљешићу кога наводите као једног од оснивача друштва, а тренутно важи и за најстаријег АКТИВНОГ планинара у БиХ, а са Јунузом Караџићем сам се сусрео прошле године у Словенији, а вјероватно ће бити још прилика за разговор са њим, прије објављивања те наше публикације поводом 70-огодишњице.
А моје идуће питање Вама би било, како бих могао на увид добити податке које сте навели у референцама чланка. Дијелове из архиве музеја и Козарског вјесника?--Бановић (разговор) 20:04, 20. новембар 2012. (CET)

Поштовани господине Бановићу, Ваше право да мислите другачије бранићу до сопствене смрти . Значи и захтјевам да урадите по сопственој савјести. О 1920. години у којој је Милетић основао планинарско друштво за почетак прочитајте публикацију о приједорском тенису, у којој аутор, Ненад Марјановић, врло исцрпно и коректно говори и о приједорском планинарењу. (Ненад Марјановић, Тенис у Приједору, страна 9). Наравно ово се може пронаћи и у једном од бројева Козарског вјесника. Молим Ва, једино се немојте оглушити о години. 1920. година је година оснивања Планинарског друштва Клековача и није свеједно славимоли 92 рођендан. Мој задатак је био да се моме граду и моме планинарском друштву, на овај насјскромнији начин одужим, иницирајући чланак о њему. Ово друштво је стекло услов да се нађе у енциклопедији. Моја субјективност је минорна у односу на суштину о којој Вам говорим. Срдачно Вас поздрављам. --milica 21:19, 20. новембар 2012. (CET) __________________

Неспоразуми праве и ратове. Ваља поправљати што се поправити може. Све наведено у чланку о планинарском друштву је тачно. Све вријеме у контакту са Вама сам се, можда, претјерано само шалио. И молим Вас да ме оправдате. Не само да нисам шарлатан, већ и врло строг критичар. У википедију сам се и укључио, када сам схватио да је у њој толико глупости речено, да бих и сам могао понешто да поправим. То је био почетни и једини разлог мог бављења википедијом. Искрено речено у њу не вјерујем, јер у најмању руку, већ њена демократичност је и њена мањкавост. Демократичност и у најбизарнијим стварима је деструктивна. Чак и само, најпрецизније цитирање,и најтачније навођење извора, ни аутору чланка ни википедији, још увјек, не гарантују погодак. Глобализам, чија је Вики законита ћерка,својим, више него епохалним унивезралним замахом, истовремено угрожава и елементарне потребе појединачног. Зфар Вам већ инсистирање на демократичности не личи на подвалу. Већ то што је аутору остављено на вољу да цитира, једнако му омогућује, на општу штету, да издвајањем из, рецимо контекста, промјени значење цијелине, и тако даље... Вики има недостатке у својој суштинској појмовној хијерархијској логици. Није она до краја или схваћена, или примјењена. (Примјер: Култура, умјетност, сликарство, експресионизам, Емил Нолде , Едвард Мунк...). Овакав слиијед мора постојати, у сваком тренутку и сваким редосљедом бити доступан. Једва сам успио да уредим: Инструмент, микроскоп: оптички микроскоп, електронски, протонски, неутронски... Јер прву вики глупост коју сам прочитао била је да је Микроскоп оптички инструмент, а он то није већ од 1934. године, када је неки паметан човјек конструисао електронски микроскоп. Ето, толико у прилог тврдњи да сам субјективан и непоуздан. Значи, млолим Вас да испитате моју преузету тврдњу да је наше планинарско друштво основано 1920. године. Мислим да је то у материјалном смислу значајно. Мој стил у енциклопедијском чланку, наравно, ампутирајте. Ја Вас и овога пута срдачно поздрављам. --milica 09:06, 21. новембар 2012. (CET)

Господине Бановићу, Молим Вас да уколико имате воље, могућности и времена, допуните чланак о Приједорској гимназији са актуелностима. (Период посље 1981. године: нови директори,нови радници у гимназији, нови виђени постгимназијалци, нови таленти...) Лијеп поздрав, --milica 09:06, 21. новембар 2012. (CET)

Чланак микроскоп,

је општи осврт на појам микроскопа. Он је такав јединствен у википедији. Код свих осталих је општа прича о микроскопу одмах и само. Овдје је речено о појму микроскоп најопштије, о његовом историјату такође, да би била остављена могућност да се о свакој врсти микроскопа,отварањем нових елемената из садржаја, потребно пронађе. Мислим да у стилу може бити замјерки, али у замисли и логици приче, никако. --milica 14:13, 2. децембар 2012. (CET)

Чланак микроскоп,

даје најпрецизнију и најтачнију дефиницију микроскопа у цјелокупној свјетској википедији. Погледајте руску, америчку, њемачку! Код нас пише:

Микроскоп је инструмент који увећава простом оку невидљиве или слабо видљиве објекте и раздваја блиске тачке на њима користећи електромагнетна таласна зрачења различитих таласних дужина.

Само је ова дефиниција једнако важећа и за оптички, и за електронски, и за протонски, и за ... микроскоп. Ова дефиниција је толико општа да општија не може бити. Зато је најпрецизнија. Једино она у себи обухвата све различите микроскопе. У њој нема ни вишка нити мањка ријечи. Она је тачна, свеважећа и свевремена. Рецимо док није урађена интервенција на овом чланку, писала је ортодоксна глупост: "Микроскоп је оптичка справа". Микроскоп није само оптичка справа још од 1934. године када је начињен електронски микроскоп. И слично.

Интересантно да се ћути о још већим глупостима. Рецимо остављен је чланак Крст (латиница и ћирилица). У њему стоји:

Krst ili križ je geometrijska figura koju sačinjavaju dve linije koje se seku pod pravim uglom, najčešće su orijentisane horizontalno odnosno vertikalno. На овако малом простору је сконцентрисано толико бесмисла (хајде да останем учтив).

Крст или криж није геометријска фигура!!!


Права не може бити оријентисана,јер онда више није права, а поготово не може бити хоризонтално, односно вертикално оријентисана!!


Крст или криж не подразумјева обавезно прави угао!


Макако крст или криж конотирали на хришћанско обиљежје, они су много ширег и много старијег поријекла.


И још нешто на крају није добро копирати друге по оној да је жаба видјела да се коњ поткива. То зато што се, тако, лако препишу и грешке!


Зашто се овај чланак не обрише?

--milica 16:03, 2. децембар 2012. (CET)

ИзвориУреди

Када у истом чланку понављаш више пута исти извор, згодније је да користиш именоване <ref> ознаке. То се добија тако што уместо обичног <ref>, први пут када ставиш извор напишеш <ref name="neko ime">tekst izvora</ref> а сваки следећи пут ставиш само <ref name="neko ime" />. Ево примера[1] како[1] то[1] онда[1] изгледа[1]. --В. Бургић (реци...) 09:38, 12. децембар 2012. (CET)

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Primer teksta izvora

Г. Бургићу, Најљепша хвала на прецизним и примјером датим инструкцијама! --milica 16:16, 12. децембар 2012. (CET)

Википедија као изворУреди

Немој, молим те, да наводиш Википедију као извор за друге чланке на Википедији. Ово не ваља. --В. Бургић (реци...) 15:41, 20. децембар 2012. (CET)

Проблем са лиценцом за датотеку Mehmedova crkva 3.jpgУреди

 

Здраво, Joksimovicsana. Хвала ти што си послао датотеку Mehmedova crkva 3.jpg. Међутим, она би могла да буде обрисана уколико се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Верује се да датотека коју си послао нема одговарајућу лиценцу, односно да постојећа ознака није добра. Молим те да прочиташ текст саме лиценце и да провериш да ли је њен садржај адекватан, имајући у виду порекло датотеке и њену употребу на Википедији. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}, уместо постојећег шаблона.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права датотеке. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала.  Bojan  Razgovor  19:58, 22. децембар 2012. (CET)

Скенирање слике те не чини њеним аутором. -- Bojan  Razgovor  20:16, 22. децембар 2012. (CET)


Проблем са лиценцом за датотеку Sadžak.jpgУреди

 

Здраво, Joksimovicsana. Хвала ти што си послао датотеку Sadžak.jpg. Међутим, она би могла да буде обрисана уколико се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Верује се да датотека коју си послао нема одговарајућу лиценцу, односно да постојећа ознака није добра. Молим те да прочиташ текст саме лиценце и да провериш да ли је њен садржај адекватан, имајући у виду порекло датотеке и њену употребу на Википедији. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}, уместо постојећег шаблона.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права датотеке. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. В. Бургић (реци...) 12:16, 11. јануар 2013. (CET)

Без насловаУреди

Здраво. Да ли ти написа чланак Петар Б. Костић? Уколико јеси, на њему можеш видети зашто се неки чланци које ти пишеш не сврставају у формално твоје. У историји измена може се видети да је чланак започет без претходног пријављивања. Сада је тај чланак приписан ИП адреси, а не теби. За крај, како то јесте твоје право, молио бих те овом приликом разјасниш како желиш да те други називају. Сана? Петар? Милица? Напиши овде да би(смо) сви знали. --Lakisan97 (разговор) 00:32, 11. јануар 2013. (CET)

Браво! Видиш како је могуће написати веома енциклопедијски чланак. Мислим на гимназију. Остаје да кажеш како желиш да ти се сви обраћају. Ево, ја сам Лазар, а ти? --Lakisan97 (разговор) 18:42, 11. јануар 2013. (CET)

Лазаре, хвала Вам. Молим Вас да ми се обраћате са Милица. --milica 19:25, 11. јануар 2013. (CET)

Нема на чему, Милице. Драго ми је што смо се упознали. --Lakisan97 (разговор) 19:47, 11. јануар 2013. (CET)


Руско царство

Ако може да постоји наслов САД (СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ), што је сасвим легитимно, макако је службени назив ове земље " United States of America", није јасно зашто неко упорно преправља наслов "Руско царство" у "Руска империја" Никад ни један Србин, а богами и несрпбин, није рекао Руска империја, већ Руско царство?! На крају, ријеч империја је "туђинскије" него ријеч царство! Моли вас!

--milica 21:08, 16. фебруар 2013. (CET)

Поздрав. Руска царска историја разликује два периода, преломни владар је био цар Петар Велики. Он узима умјесто титуле цара титулу императора, као главну, а цар се од тада јавља само као додатна титула, више регионалног карактера. Од тада држава није више царство, но империја. И по титули владара и по службеним документима. Називати и Ивана Грозног и Александра Трећег титулом цара је колоквијално, али нетачно. И руски и српски су словенски језици, ако је словенска држава Русија себе назвала империјом (а раније се звала царство), довољно смо језички научени да и ми разликујемо. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:38, 16. фебруар 2013. (CET) с. р.


Руско царство

Један уман и несрећан тип, О.В. каже отприлике : Интелектуалац може и зна свашта, сваку мађију (да је бијело црно, а опет да је црно бијело, да је земља плоча, али и да је округла) он једино не зна шта је то добро(морално). Вјероватно да би смо се ми, грађанине Тодоровић могли до и послије сопствених смрти прегањати. Наравно да ми то непада напамет. Ипак ово ћу рећи како бих покушала одбранити сопствену истину (Видите, признајем да постоји и Ваша).

Прво: кажете "Руска царска историја разликује два периода..." Ви потврђујете да су оба периода ипак ЦАРСКА .

Друго: википедијански: "Група аутора, Мала енциклопедија Просвета,Књига друга, стр. 462 - 484, Просвета, Београд 1959. " на неколико мјеста експлицитно наводи РУСКО ЦАРСТВО! Ево и један примјер из понуђеног извора на страни 474 при дну десног ступца: "... Отуда је она под притиском маса у првом реду морала да ликвидира монархију и да присили на абдикацију најпре цара Николаја II (владао 1894-1917) ". Значи, како је Ровински упрво савременик владавини Руског цара, најмање је грешка да је рођен у Царској Русији. (Немам ја ништа ни против империје). Убијеђујем Вас да у овим мојим ријечима нема ни сујете ни малициозности, и више се свакако на ову тему нећу јављати. Примјетила сам Вашу изузетну образованост. Импонује. Срдачан поздрав. --milica 00:22, 17. фебруар 2013. (CET)

Павле Ровински

Како у чланку "Pavle Rovinski" нема ни једна појединост која није обухваћена текстом "Павле Ровински", и како је оскудан - штуро написан, не треба вршити никакво спајање другопоменутог чланка са првим. Први чланак "Pavle Rovinski" треба брисати.

--milica 15:01, 17. фебруар 2013. (CET)

Ријеч у изумирању у српском језику!Уреди

Немој више ово да додајеш у чланке. Хвала на разумевању, поздрав! --Марко Раденковић (разговор) 22:11, 2. март 2013. (CET)

Ако се у овом императиву има шта разумијети ја и разумијем. Једино што недостаје знак узвика-ускличник на крају прве ренице. Молим Вас, шта грађанин Раденковић хоће да ме "замоли"?

--milica 01:37, 3. март 2013. (CET)

Бошњаци и Јужни СловениУреди

Садржај чланака Бошњаци и Јужни Словени треба под хитно брисати! Зашто? Када се на викиенциклопедији пише да је миркоскоп оптички инструмент, то није толико алармантно, јер микроскоп и јесте и оптички инструмент. Када се пише да је рецимо, фатаморгана психичко стање, ни то није катастрофално, када за фатаморгану зна врло мали број људи, и када је доживјело још мање. Штета од оваквих незнања, сем за саму истину, је збиља занемарљива.

Тема Бошњак је нешто друго. Као и у природним наукама, не може се, а и бесмислено би било, акламацијом усвајати да ли постоји неки природни закон или не. Бошњак је питање друштвених наука , историје, социологије, лингвистике, анторопологије, етнологије... Не могу Броз, Ђинђић, Милошевић, Коштуница, Николић да признају или не признају постојање Бошњака. То није нити њихов капацитет, нити законско овалашћење. Једина истина јесте ријеч коју изговара највиша научна институција у једном народу а то је САНУ у нашем. Постојање Бошњака , бошњачког језика, јесте научно питање, а никако политичко - што јесте. Недопустиво је да било ко, а поготово неко са амбицијом да прави енциклопедију и да у њој пласира своју истину као општу. Једини капацитет који може да изговори истину јесте САНУ са својим историјским и језичким одјељењем. Ако је они нису изговорили, то иде на њихову душу, али ми смо у обавези, барем формално поштујући вики правила, да не измишљамо цитате, јер они онда нису цитати, и да такве непримјерене садржаје безкомпромисно одмах бришемо?!

Молим вас, не може се самопрогласити један језик, због нешто мало постотка туђица у њему, другим језиком. Њемци, Баварци и Саксонци, се језицима којима говоре готово неразумију, али говоре Њемачки- ни баварски, ни саксонски. Аустријанци и Њемци се језиком разликују прилично, али говоре Њемачки – не аустријски...

Опасно је јер су интернет и вики досада најајача планетарна моћ. У временима када је информација у односу на наше вријеме текла брзином пужа и била доступна само промилу тадашњих савременика, била је велика опасност да ће више пута поновљена лаж постати истина, замислимо колико је данашње вријеме погодно за лаж!

--milica 13:16, 6. март 2013. (CET)


Павле Ровински У чланку "Павле Ровински" упорно је брисан назив тадашње Русије па је умјесто написаног "Руско царство" писано "Руска империја". Питање јесте и мора бити принципијелно. Исправно је и једно и друго, али је ближе српском језику "Руско царство". Молим да грађанин који упорно врши овакве исправке врати ову квалификацију.

Зашто?

Постоји чланак: "Римско царство" "Римско царство (лат. Imperium Romanum) је уобичајени назив за римску државу..."

Мислим да је наслов сасвим примјерен и да не треба да стоји "Римска империја" макако је то најзваничнији назив те државе на готово изворном латинском језику. А када у случају Рима стоји синтагма царство, онда ништа примјереније не може бити него такође "Руско царство". Не заборавимо да је именица империја изворна Римској држави, па када није употребљена у српској синтагми Римска империја, онда је тек не примјерена у синтагми "Руска империја".

--milica 09:27, 11. март 2013. (CET)

Руско царство

По питању "Руска империја" или "Руско царство" консултован и професор Иван Клајн. Оба значења су легитимна и легална, али је "Руско царство" примјереније!!!

--milica 09:32, 11. март 2013. (CET)

Поздрав. Није исто поредити Римско царство/империју са Руским царством и Руском Империјом (иако је ова посљедња је л' Трећи Рим). Римско царство је назив за римску државу у периоду када је била под два система: принципат и доминат. То је историјски назив, римског цара никада није било у Риму. Били су принцепси са презименима император, цезар, август, а касније у доминату августи и цезари. Римска империја понекад се користи, али очито је да је Римско царство примарни облик кад год се негдје спомиње. С друге стране, Руско царство назив је за државу на чијем челу је био цар. Руска Империја (великим словима, не ради се чисто о историјском називу за један период државе, него правно кодификованом називу у њеним основним уставним документима) била је држава која је отпочела своје постојање од Петра Великог, на чијем челу се налазио император, која је напустила источњачке царске руске обичаје и постала западна царевина, држава са новом престоницом Сјеверном Венецијом. Дакле, једна потпуна преобразба државе, како на унутрашњем тако и на спољном плану. Ради се о двије државе, Руском царству (као историјском називу за један период) и Руској Империји (као правном називу једне државе). Ако Русија као словенска држава разликује ријечи царство и империја, богами разликујемо их и ми као и сви остали Словени. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:38, 22. март 2013. (CET) с. р.

Молим Вас, прије свега ни ова моја ријеч нема ничег личног. Уважавам и поштујем Вашу образованост. И даље једино пјриниципијелна замјерка.

Прво: У највећој,најбољој и најобухватнијој енциклопедији на јужнословенском географском и језичком небу "Енциклопедија лексикографског завода" у издању Југословенског лексикографског завода из 1962. године, у књизи 6 (Perfekt-Sindhi) пише на страници 463:

"RIMSKI IMPERIJ (Imperium Romanu), zajednički naziv ..."

На Вики "стоји":

"Римско царство (лат. Imperium Romanum) је уобичајени назив за..."

За Вики је врховни и једино надлежан извор, никако сопствена креација, у чему ћемо се вјероватно Ви и ја морати сложити. У овом случају извор може бити поменута Енциклопедија лексикографског завода! Зар не? Како онда може мимо извора да стоји: "Римско царство"? На основу ког извора? Тај извор мора да постоји, а ако постоји мора бити "релевантнији" од наведеног.

Ја знам врло добро да је Руска Иперија званичан назив, али једнако легитиман јесте и Руско царство, у чему су сагласни српски лингвисти и без обзира колико је моћна Русија моћна да задржи у свом називу латинску мисао "империја". Мислим да није материјална грешка ако стоји и Римско царство и Римска империја, као и Руска империја и Руско царство! Такође мислим да се ова различкитост у мишљењу претвара у непотребно интелектуално "запрђивање" (како би поједноставили Херцеговци), а што сам сигурна да ни ви не одобравате.

Суд о овоме прпуштам времену и интелектуалном поштењу свих корисника, а ја се благовремено и добровољно повлачим из ове преписке искрено уважавајући Ваше знање и добронамјерност. Поздрав грађанине Тодоровићу! --milica 14:56, 24. март 2013. (CET)

Draga Milice, Ana ili ko ste već: Rimsko carstvo se ne može nazivati na srpskom imperijom, iz prostog razloga što termini car i imperator u Rimu nisu bili jedno te isto. Carstvo počinje s caerem Avgustom, a imperatori su postojali i u Republici. To što narod koji ne poznaje istoriju Rima malo detaljnije misli da su u Rimsko carstvo i Rimska Imperija isto, sasvim je dgura stvar, jer greše. S druge strane, kao što je Željko lepo objasnio, Rusko carstvo i Ruska imperija nikako ne mogu biti isto: Rusko carstvo se počinje s Ivanom Groznim, a Ruska Imperija počinje s Petrom Velikim, koji je sam sebe proglasio za imperatora i odbacio titulu cara kao jednu od svojih mera evropeijizacije Rusije. Evo ovde imate članak o reči Imperator, gde su neke od tih nedoumica objašnjene. Sve najbolje.--Јагода  испеци па реци 11:14, 28. март 2013. (CET)

Поштована грађанко Јагода, када ништа не бих знала, не бих смјела, нити могла да Вам повејрујем из простог разлога што у највећој,најбољој и најобухватнијој енциклопедији на јужнословенском географском и језичком небу "Енциклопедија лексикографског завода" у издању Југословенског лексикографског завода из 1962. године, у књизи 6 (Perfekt-Sindhi) пише на страници 463:

"RIMSKI IMPERIJ (Imperium Romanu), zajednički naziv ..."

Немојте замјерити али конкуренција Вам је значајна.

Милан Вујаклија каже:

"империја (l. imperium) , царевина,држава ( напр. Римска Империја, Британска Империја)" или

"император (l. imperator) заповедник; владар, цар"

У Латинско хрватскосрпском ријечнику Милана Жепића су преводи значења око ријечи империја, император и сл. увијек и искључиво везани и за ријеч царсто, цар и сл.

Хоћу да вјерујем да се опаска "To što narod koji ne poznaje istoriju Rima malo detaljnije misli da su u(вјероватно је "u" уљез) Rimsko carstvo i Rimska Imperija isto, sasvim je dgura stvar, jer greše." односи само на мене а не и на наведене енциклопедије, Милана Вујаклију, Милана Жепића...

Макако они који пишу енциклопедије морали бити стручни и прецизни, пишу за оне који то нису. У томе је сва мудрост. То је вјерујем неспорно. Врло је битно поштовати дух српског језика. У духу нашег језика су империја и царство еквиваленти. Ја не морам да уважим сопствено мишљење, али морам наведена! Како то да она и Вас не обавезују?


Грађанко Јагода , без обзира колико изгледале непомирљиве, срдачно Вас поздраваљам.

--milica 14:27, 28. март 2013. (CET)

ПаторлирањеУреди

Извини што нисам гласао за тебе што се тиче патролирања али сматрамо ми у заједници да ти треба још искуства, ја сам тек пре пар година постао патролер и враћач, напиши неки нови чланак уреди што више ангажуј се на заустављању вандала, не треба ти одмах враћачко дугме имаш дугме поништи па кад прође одређено време и видимо да си активна ја ћу први гласати за тебе, зато не очајавај него ради и резултати ће се видети. Поздрав   Змија бгд   17:16, 30. март 2013. (CET)


Примила на знање. Лијепо је пружити руку. Прихватам је. Наравно да се нељутим! Како рекох немам сујету, лијепу ријеч увијек ћу прихватити, другачије мишљење бранити, и увијек коректно писати. Срдачно

--milica 21:20, 30. март 2013. (CET)

СтреличарствоУреди

Прво: Чланак Стреличарство, како сада у њему пише, је готово у цијелости обухваћен чланком "Ратни лук (оружје)". Друго: Чланак нема референце. Треће: Образложење датотеке је неенциклопедијско. Четврто: У духу српског језика, па и оног што се зове хрватски језик стоји: У духу српског језика у Малој просветиној енциклопедији пише : "Стрељаштво, један од најстаријих видова спорта, још из Старог и Средњег века. У старини су одржавана такмичења у вештини гађања праћком и из лука- стрелом.Спортско гађање из лука-стрелом до данас је распрострањено међу многим народима..." У духу хрватског језика у Енциклопедији лексикографског завода из Загреба пише: " Стреличарство, спорта у којем се луком и стријелом гађа у специјалне мете..." Значи, двије водеће "писане" јужнословенске енциклопедије у духу језика из кога потичу под "Стреличарством" подразумијевају стреличарски спорт а никакво опште образложење о луку и стрели. Овај чланак, на своју руку, мијења дух језика! То није допуштено зато што то није формална грешка!!!

Не схватам чиме се правда постојање овог текста под постојећим насловом (слаб превод за енглеског?). Мислим да текст треба брисати! У чланку "Стреличарство" једино може да стоји текст који говори о спорту који се "извршава" луком и стрелом.


--milica 19:00, 12. август 2013. (CEST)

За ставове које сам изнијела стоје референце референтних српско-хрватских енциклопедија. Молим да се представе референце по којима је чланак "Стреличарство" на мјесту-исправан!(Барем једну!) --milica 19:28, 12. август 2013. (CEST)

Ауторитет и компетентност корекција по Википедији није једино и само обезбјеђен образовањем, већ, између осталог и доступности информацијама. Ако немате увид у ријечнике страних ријечи и израза Милана Вујакије, Иван Клајн и Милан Шипка,у ријечнике латинског и старогрчког језика, техничку и војну енциклопедију, Енцклопедију Ларус, Административну уредску енциклопедију, Социолошки лексикон, Малу просветину енциклопедију, Енциклопедију лексикографског завода из Загреба,Дјурантову Историју цивилизације, Британику, често ме нећете разумијети јер нећете моћи провјерити референце које ми дају за право на примједбу и одређени текст.Те енциклопедије су писали и лекторисали најстручнији људи својих националних, научних и језичких простора. Једино су они референце и референтни системи! Ми смо само људи, мање или више вјешти, у њиховој примјени!

--milica 19:50, 12. август 2013. (CEST)

ТакмичењеУреди

Верујем да може да те занима такмичење које је у току. Погледај Википедија:Такмичење_у_писању_чланака/Физички_предмети. Колико сам приметила и иначе пишеш о таквим стварима, могла би да се пријавиш.Само морају да буду нови чланци.--Тајга (разговор) 19:27, 1. септембар 2013. (CEST)


Хвала лијепа што сам примјећена и што ме несебично упућујете на ово такмичење! Љубазно од Вас и зато сам искрено обрадована. И још нешто, када бих се поново "називала", ако не бих била "тајга" била бих "Сибир"!!! --milica 19:37, 1. септембар 2013. (CEST)

Па не знам, ја сам то име изабрала кад сам била мала и нико нема појма где сам чула, па сам га ето, овде присвојила. Али немој, молим те да ми персираш са ”Ви”. Ми смо овде сви на ”ти”. Твоје чланке сам прво приметила док сам се бавила патролирањем. И сваки од њих које сам видела да си написала ушао би у ту тему. Можеш да се пријавиш кад хоћеш, док траје такмичење, а ако имаш неких проблема, можеш да се обратиш на страници за раговор тамо.--Тајга (разговор) 19:54, 1. септембар 2013. (CEST)

Још једанпута хвала! Немојте да Вам смета моје персирање. Има оно неку "тајну везу" и дио је моје личности. Тајга је велика тајна и обавеза планете. Лијепо је да сте се ње досјетили. --milica 21:44, 1. септембар 2013. (CEST)

Стварно ми је жао што не могу никако да ти помогнем, мада ми је потпуно јасно твоје објашњење и мислим да би и мени сметало да ми неко пребаци чланак и измени његову концепцију, сматрам да је био добро написан, можда је могло евентуално да се дода и у чему се заправо састоји разлика. У сваком случају, ако ми се кад деси да сматрам да онај други није у праву и наставља по своме, ја га пустим, што да губим време, нема смисла? Ти лепо радиш, пријавила си ствар, шта ће бити даље, заправо више не зависи од тебе. Енциклопедија је резултат заједничког рада, имаћемо оно што смо заслужили.--Тајга (разговор) 21:51, 6. септембар 2013. (CEST)

Пажљивије пиши и уређујУреди

Не сме да постоји 2 размака заредом, не сме да постоји размак после отворене и испред затворене заграде и слично томе. Пажљивије пиши и уређуј и гледај оно што су ти други уредници исправили... --Крушевљанин Иван (разговор) 18:13, 26. септембар 2013. (CEST)

Писање страних изрекаУреди

Вишечлане стране изразе (за разлику од имена) треба увек писати у оригиналу, нпр. „C’est la vie“ (не „Се ла ви“), „Time is money“ и сл.
— [[Корисник:Иван Клајн у 12. изд. (2011) Речника језичких недоумица, стр. 91 под одредницом ИЗВОРНО ПИСАЊЕ]]

Да није овако, не би стављали изреке у латинички дио рјечника, него би их писали ћирилицом у ћириличком дијелу, с изворним писањем у загради. --Појнт Дред (разговор) 15:11, 9. новембар 2013. (CET)

Списак латинских изрекаУреди

Погледајте страницу - можете се инспирисати за нове теме, само покушајте да их линкујте да би чланци били доступни. Иначе, не поставља се линк ка остави (commons) ако тамо нема галерије, такође не користите „у нас“ јер није о коме се ради пошто ово није Википедија Србије или Срба, зато наведите у Србији или код Срба, у српском језику и слично, ако на то мислите. Видите нпр. чланак Lucrum sine damno alterius fieri non potest како сам променио. --Ђорђе Стакић (р) 15:23, 20. новембар 2013. (CET)

Здраво. Драго ми је да неко ради на латинским изрекама и то је похвално. Међутим, не знам колико си обавештена, али чланке (ако је то могуће) ваља повезати са истима који су написани на другим језичким пројектима. Но, да не дужим; приметио сам да си написала доста чланака, али да они углавном нису повезани са осталим пројектима. Највећа вероватноћа да ћеш наћи сродни чланак је да погледаш у ову категорију. Поздрав. --Павлица причај 18:56, 5. јануар 2014. (CET)

За овај и овај чланак имаш могућност да их повежеш са другим језичким пројектима (1, 2). --Павлица причај 17:16, 6. јануар 2014. (CET)
  • У чланцима који нису биографски не наводе се биографски шаблони јер они често сами додају и категорије, као нпр. рођени и умрли. Довољно је само додати слику ако је то циљ. На пример овако. --Ђорђе Стакић (р) 10:55, 25. фебруар 2014. (CET)

Thank-you for working on template:functionУреди

Hiya - I am working on the mk mathematics wikipedia. I really wanted a template for functions where you could put a graph and basic properties. I can mostly read serbian. (I am originally usa but live in mk 35 years.) I found it on your синус page and was able to re-create it on the mk pages. Thank-you. (The english wikipedia pages are not as useful as I had hoped so this was great.) Linda Fahlberg-Stojanovska http://mk.wikipedia.org/wiki/user:Lfahlberg Lfahlberg (разговор) 15:09, 16. јануар 2014. (CET)

Јовица Мандић (падобранац)Уреди

Поштована. Молим Вас да кад пиште текстове о којима јако мало знате и кад користите термине које такође слабо познајете, а неко стави налепницу тржи се извор, онда погледајте и страницу за разговор, а не само обришете наленицу, јер Вас вређа да вам неко ставља примедбу. Верујем да Мандићевој „личној књижици скокова“ стоји и да је међународни судија, али не међународни спортски судија. Кад се назив звања напише у енциклопедији онда уместо спортски пише грана спорта међународни атлетски судија, фудбалски. боксерски, итд. Пошто се у тексту говори у падобранцу онда се подразумва да је међународни судија у падобранству, па је довољно написати међународни судија без спортски јер спорт је широк појам, а овде се ради о конкретном - падобранству.

Према Закону о спорту постоји Правилник о номенклатури спотских занимања и звања у којем у поглављу 8. Судија у спорту, чл. 48 пише

Судија у спорту је занимање лица, које се бави суђењем у спорту.
Назив занимања из става 1. овог члана обухвата и назив одређене спортске гране

Извините на сметњи. Поздрав--Drazetad (разговор) 22:39, 4. април 2014. (CEST)

Jovica Mandić (padobranac)Уреди

U pomenutoj, a važećoj nomenklaturi sportskih zanimanja i zvanja se kaže da u okviru zanimanja „Sportski sudija“, postoje zvanja:

  • Sportski sudija
  • Međunarodni sportski sudija

Mislim da je sasvim primjereno reći da je Jovica „Međunaroni sportski sudija“. U svemu ovom i nema spora. Jedino nije lijep način na koji Vi mene diskvalifikujete: „pišete tekstove o kojima jako malo znate“, „koristite termine koje takođe slabo poznajete“. Takav način ophođenja Vam ne dopušta ni bilo koja viki hijerarhijska pozicija. Jedni drugima moramo biti iskreno zahvalni jer smo naumili, sa više ili manje uspjeha -nismo ni rođeni jednaki, da doprinesemo, ako ičemu, ono većoj i boljoj informisanosti. Ipak, nisam se uvrijedila, i pružam Vam ruku.

Kada se Čaplin, iz „šege“ ili kakvog drugačijeg interesa, prijavio za takmičenje u imitaciji Čarlija Čaplina, osvojio je "visoko" treće mjesto!?

Nemojte podržati ovakvu grešku. Moj konsultant o padobranstvu je autor zapažene, a u nas rijetke knjige o padobrastvu. Ili, još zanimljivije, šta ako sam ja koautor te knjige.

--milica 20:33, 5. април 2014. (CEST)

Добро вече. Нисам хтео више да се јављам поготово што нисам ништа измислио од оног што сам написао. Дао сам и извод из Правилника о номенклатури спотских занимања и звања. Мало је чудно да нисте схватили да појмови које сте навели онако не значе ништа. Мора се ставити и спорт. По вашем звање спртски судија или међународни спортски судија, може бити судија било којег од х спортова којима се људи баве. Како познати да је он судија у падобранству. Зашто не читате други став наведеног члана. По вашем тумачењу, ако је неко шаховски судија, довољно је написати спортски судија и сви ће знати да је шаховски. Ја не оспоравам његову титулу (звање), него оно што сте написали. Он је међународни судија у падобранству, а пошто се цео текст односи на његову биографију као падобранца довољно је и међународни судија. Надам се да је ово довољно да се у тексту обрише реч спортски. Мој консултат о спорту је моје активно такмичарско, судијско и друштвено ангажовање у спорту и организовању домаћих и међународних спортских такмичења. У вези дела о Чаплину требали сте испред написати „прича се“. Жао ми ако сте се увредили, јер ми то није била намера, па због тога не објашњавам написано. На википедији немам никакву хијарахиску позицију осим што сам најстарији уредник (нажалост по крштеници) и једној ситници што сам написао највише текстова (од тога пар хиљада разноврсних спотских тема о разним гранама спорта) не користећи бота. Поздрав и извините још једном.--Drazetad (разговор) 21:52, 5. април 2014. (CEST)

ЦитатиУреди

Задужбина Викимедије има засебан пројекат намењен цитатима зван Викицитати. Страница посвећена Николи Тесли се налази на овој адреси где можеш додати уклоњене цитате ако тамо недостају. --نوفاك اتشمان‎ 17:31, 17. децембар 2014. (CET)

  На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

Vlada talk 00:05, 28. децембар 2014. (CET)

ЊегошУреди

Поздрав! Примјетио сам да чланак о Његошу често проширујеш са цитатима о његовом српском националном осјећању. Претпостављам да је то одговор на све ове глупости које долазе од некаквих монтенегринских квази-историчара. Зато, ја ти предлажем да умјесто што проширујеш постојећи, једноставно направиш нови чланак, гдје ћеш на једном мјесту изнијети сличне цитате, али и његов допринос српском национализму и сл.--CarRadovan (разговор) 17:06, 3. фебруар 2015. (CET)


Проблем са ауторским правима за датотеку Pomračenje 46.jpgУреди

 

Здраво, Joksimovicsana. Хвала ти што си послао датотеку Pomračenje 46.jpg. Међутим, на страницу са њеним описом тренутно није стављена одговарајућа лиценца, па је статус ауторских права нејасан. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над датотекама се означавају коришћењем одговарајућих шаблона, односно лиценци. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. --Милићевић (разговор) 09:51, 25. април 2015. (CEST)

Латинске изрекеУреди

Зашто латинске изреке нису више написане на латинском језику и латиницом,као до сада, када је то одавно тако договорено? --milica 21:15, 30. мај 2015. (CEST)

Поштована колегинице, чланак Земља (геополитика) смо ставили на гласање за добар, па би нам значило да и Ви учествујете у овом гласању. Хвала!--Geograf IS (разговор) 11:14, 17. јун 2015. (CEST)

Поздрав!Уреди

Примјетио сам Ваш рад на пољу изрека и цитата, па бих Вас посавјетовао и уједно замолио, да настави са писањем изрека и цитата на нашем пројекту Викицитат. Пројекат је слабо развијен, а Ваш рад би много доприњео развићу. -- Ранко   Нико лић   12:40, 15. септембар 2015. (CEST)

Вучко ЈоксимовићУреди

Текст чланка треба прилагодити енциклопедији. У овом случају, ја сам исправио грешке. Поздрав! Радован 15:07, 1. јул 2017. (CEST)

Вучко ЈоксимовићУреди

Захвална сам на корекцијама. Једино бих молила да се почетни пасос врати. Зашто? Вучко Јоксимовић је у википедији захваљујући искључиво свом мајском статусу светих па би после година рођења и смрти прво требало да стоји оно о његовој канонизацији па потом остало(професор, резервни мајор, образовани мјештанин и сл.)Мислим да сте сагласни да је поента у канонизацији што му је и обезбједило мјесто у википедији. Поштовање milica 16:18, 1. јул 2017. (CEST)

Вучко ЈоксимовићУреди

Мало разјашњење о првом, уводном пасосу о Вучкуː Када се пише чланак о Максу Евеу или Аљехину, који су обојица били професори и доктори математике, прва ријеч након неког од њихових имена, поред времена у којима су живјели, не може да стоји професор, доктор математике. Зашто? Они немају значајне доприносе у овој науци. Они по математици не би ни ушли у википедију. Код Макса Евеа или Аљехина, прва ријеч која треба да стоји је "шахиста". Вучко Јоксимовић по доприносу математичкој науци сигурно не би ни стигао до википедије. Зато мислим да је енциклопедијски да се прво говори, тј. назначи Вучко у канонизацији Српске Прравославне Цркве, па редом, баш како сам и наводила о његовог професури, војним и другим заслугама. Зато ћу, мало кориговано вратитит први пасос. Још нешто, Ви Радоване, у реченици "gdje mu se sa ostalim mučenicima istog događaja pomen vrši na dan 29. maj " ријечју помен мјењате а и девалвирате изворноː"празновати", зашта сам уредно дала референцуː одлуку Српске Православне Цркве. Ваш рад и труд изузетно цијеним, али сматрам да је првобитно написан пасос, уз малу корекцију коју ћу извршити, више енциклопедијски. Поштовање milica 17:11, 1. јул 2017. (CEST)

Hic iacet lepusУреди

Ево у ком грму лежи зец. Случајно је, али је добро за Вики, да један аутор има и срећу и прилику да се бави латинским изрекама. Зашто? Зато што један аутор има један стил, једну устаљену форму, која је, уједно, довољно и писмена и коректна, тако да конзументу олакшава и скраћује читање и објашњавања давних и умних људи. Зато, без суштинске потребе, не треба ни покушавати да се начин-стил и форма викијевеих латинских изрека мијења. (То што ја говорим упорно ијекавицом је само доказ богатства српског језика)ǃ milica 20:15, 28. новембар 2017. (CET)

Латинске изрекеУреди

Наша википедија је овом врстом чланака послужила и као узор неким страним википедијама, које и поред тога, ни из далека нису тако успјешне. И не само то, када већ нико неће да похвали, а лажна скромност је одлика неквалитета, наша википедија је, рецимо, прва која је коријенито редефинисала и довела до нивоа релевантности тему "Телескоп" и тему "Микроскоп". (Прије нас само су на енглеској вики имали децидне дефиниције да се у оба случаја не ради о оптичким инструментима). Моју дигресију по овој теми је и професор Клајн уважио имајући у виду да ће у неким будућим издањима "Великог речника страних речи и израза " исправити нетачност тврдњи да су ови интрументи "оптички", већ да су они и оптички. milica 22:19, 28. новембар 2017. (CET)

Маче за тебе!Уреди

За твој труд и допринос

-Александар Живковић () 20:24, 26. децембар 2017. (CET)

Споменица за тебе!Уреди

  Пишчева споменица
Све похвале. Само тако настави! Zoranzoki21 (разговор) 20:43, 26. децембар 2017. (CET)

Чланак "Јоксимовић(презиме)"Уреди

Мислим да овај чланак треба избрисати. У њему је једино тачно да постоји презиме Јоксимовић и да међ Јоксимовићима има људи који заслужују да их памтима Википедијом. Све остало нема покриће референци и по себи је нетачно. Јоксимовићи, као и Николићи или Петровићи, да не умарам глупостима, не потичу из истог генетског коријена. Међу Јоксимовићима има много Марковића, Филимоновића, Зубаца, и ко зна колико још других. Јер од Марковића који су имали мушког претка Јоксима, или Филимоновића, или Зубаца, настали су Јоксимовићи који једни са другима немају ама баш никакву везу. Значи, немогуће је рећи да рецимо Јоксимовићи воде поријекло из неког одређеног мјеста, да су једнородни и да је то коначна њихова дефиниција. За идентификовање родне сличности много је важније обратити пажљу на породичну Славу. Јоксимовић из Драгачева славе Св. Ђорђа, црногорски Јоксимовићи имају сасвим другу Славу. Јужносрбијански Јоксимоићи славе трећу итд. Зато још једанпут молим да се чланак Јоксимовић (презиме) брише. Наравно вишезначна одредница "Јоксимовић" и даље је примјерена и не треба је дирати. milica 16:49, 27. децембар 2017. (CET)

KomentarУреди

Ovaj tvoj zadnji komentar nisam razumeo sta si htel da mi kazes. --Kolega2357 (разговор) 22:03, 27. децембар 2017. (CET)

СликаУреди

Здраво Сана, слика, где си је добила, колико знам ово су македонски ВМРОевци које су Турци погубили. --Mile (разговор) 14:49, 4. јануар 2018. (CET)

Погледај на страну Први балкански рат. Неко изгледа зна нешто више, нисам ни гледао ко је то дописао, али мислим да је то грешка, оно су македонски припадници ВМРОа колико знам. --Mile (разговор) 09:57, 5. јануар 2018. (CET)

Корисник:Soundwaweserb, Милица: видим одакле је, тражио сам слике и осим Пинтерестиа ништа ново. По мени, дајати у рату ово је мало чудно. Ја се те слике сечам, пробачу начи где сам то видо, али колико знам било је објашњено да су то вође ВМРО, а сликано је на турској Порти у Цариграду, где су као довели вође бунта. И доста вероватније је. --Mile (разговор) 18:24, 6. јануар 2018. (CET)

Нашао сам слику. Душан Хр. Константинов: Битола 1903, слика је подписана са Султановите злосторници со глави на убиени македонски востаници. Шта више, глава са леве стране је веома слична Василки Поп Петрови-Караџанови. Са тиме да у том часопису само пише "Зверства" а не о убијеним Србима. Тако би ја обрисао онај део где се наноси да су то убијени Срби. Сречан празник. --Mile (разговор) 22:30, 6. јануар 2018. (CET)

Ја предлажем да напишеш то о слици на њеној страни - опис (Турска зверства на Балкану). А не да су Срби док немамо јасних података. И обрисао би тај део о Србима, па чак не би је дао у тај чланак где стоји јер вероватно ни не приказује ту еру - првог балканског. --Mile (разговор) 08:20, 8. јануар 2018. (CET)


Проблем са ауторским правима за датотеку Božin potpis V.jpgУреди

 

Здраво, Joksimovicsana. Хвала ти што си послао датотеку Božin potpis V.jpg. Међутим, на страницу са њеним описом тренутно није стављена одговарајућа лиценца, па је статус ауторских права нејасан. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над датотекама се означавају коришћењем одговарајућих шаблона, односно лиценци. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. --Милићевић (разговор) 21:00, 3. фебруар 2018. (CET)

Потпис академика Божидара Ђорђевића је у привној колекцији породице Јоксимовић, како је и речено, као и из фототеке САНУ коју је уредила и презентовала joksimovicsanaǃ milica 21:16, 3. фебруар 2018. (CET)


Проблем са ауторским правима за датотеку Porodica za viki.jpgУреди

 

Здраво, Joksimovicsana. Хвала ти што си отпремио датотеку Porodica za viki.jpg. Међутим, на страницу са њеним описом тренутно није стављена одговарајућа лиценца, па је статус ауторских права нејасан. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над датотекама се означавају коришћењем одговарајућих шаблона, односно лиценци. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. --Милићевић (разговор) 16:25, 4. јул 2018. (CEST)

Uređivački maratonУреди

Zdravo Joksimovicsana,

Budući da si već bio/bila u prilici da učestvuješ na uređivačkom maratonu u organizaciji Vikimedije Srbije, veliko mi je zadovoljstvo da te pozovem na predstojeći maraton na temu muzike.

Dakle, početkom novembra meseca organizujemo poslednje po redu takmičenje u pisanju članaka na temu muzike. Takmičenje traje od 1. do 30. novembra 2018. godine. Tematika ovog maratona je sveobuhvatna i u sebi inkorporira brojne zanimljive teme, a samo neke od njih su: bendovi, izvođači, instrumenti, muzički događaji i drugo.

Spomenuo bih da, pored mogućnosti pisanja i dopunjavanja članaka, takmičarima I takmičarkama stoji na raspolaganju i prevođenje članaka sa stranih jezika koji su relevantni za muziku. Samo ne zaboravi da će se jedino članci objavljeni na Vikipediji uzimati u obzir.

Više o samom takmičenju, ali i pravilima možeš se informisati na sledećoj stranici.

PS: da ne zaboravim. Za najuspešnije takmičare I takmičarke obezbeđene su vredne nagrade i pohvale.

Nadamo se tvom pozitivnom odgovoru. Ukoliko imas neka pitanja ili nedoumice slobodno nam se obrati na kancelarija@vikimedija.org.

Pozdrav, Zex12 (разговор) 15:27, 23. октобар 2018. (CEST)

Позивница за придруживање дискорд серверуУреди

  Здраво, Joksimovicsana.
Позивамо вас да се придружите дискорд серверу. Он служи да омогући лакшу комуникацију и сарадњу међу википедијанцима.
Да бисте се придружили, кликните овде. За више информација, погледајте Википедија:Дискорд.
Хвала!

Жиле () 22:48, 1. мај 2019. (CEST)

Ивана Искра ЈаношевУреди

Молим да ми протумачите опаску код чланка о Ивани Искри Јаношев. Стоји под: Obavještenje o izvorima да чланак нема релевантних референци, па, како сам разумјела, да је до те мјере непоуздано да није википедијски, и да чак користи таблоидне истине као референтне. До сада ми ту врсту самјерке нико није указао. Двије су основне и релевантне референце:

  1) Музејска документација центра Хрватске
  2) Монографија приједорске гимназије 1921-1981

Можда имају једна или двије новинске информације, које никако нису ни таблоидне ни идеолошке! Најљубазније молим да се из чланка о Ивани Искри Јаношев, избрише опаска:Obavještenje o izvorima! Увијек добронамјерна milica 18:19, 17. јун 2019. (CEST)

Исправка на моју примједбу у чланку Ивана Искра Јаношев - (lapsus calami) - треба да стоји и односи се на чланак Ивана Јаношић ИскраУреди

Извините ми! milica 18:32, 17. јун 2019. (CEST)

Есад МиџићУреди

Поздрав. Допуна коју сте начинили у чланку о Есаду Миџићу није у духу енциклопедије. Спорни делови попут .Напредан и праведан још у гимназијским данима. Студира права у Београду. Народни херој. Сувишан је и део (Из Историјског архива Београда- пријава стана). Зато сам вам поништио измену. --MareBG (разговор) 13:53, 21. август 2019. (CEST)

То да ли је дотични био напредан и праведан није пракса да стоји у енциклопедији, нити за тако нешто не постоје извори. Такође ставили сте да студира Права у Београду, то мало теже с обзиром да је преминуо пре скоро 80 година. Не кажем да је ваша измена нетачна, а лепо што сте додали датум рођења. Свакако текст ће се прилагодити, да буде више енциклопедијски. --MareBG (разговор) 16:50, 22. август 2019. (CEST)

ESAD MIDŽIĆУреди

Smatram da nije sporno kada se za čovjeka ideje i ideologije, kako se ona god činila nekom pogrešna,kaže o njegovim visokim moralnim kvalitetima afirmativno, i da je to u cijelosti u duhu enciklopedijskom : "napredan, pravedan..."(Pogledajte Malu prosvetinu enciklopediju, Enciklopediju leksikografskog zavoda Hrvatske, Larusa ... !!!!!!!!!!), ali je mnogo važnije da je članak prije mene bio poprilično nepismen (enciklopedijski)! Što sam uspjela da popravim! (Dozvolite da neko uporedi ova dva teksta i arbitrira). Drugo, nisam bojila ideologijom, niti bila nasilna i neutemeljena. I NAJVAŽNIJE JE TO DA SAM, ZAHVALJUJUĆI ARHIVU GRADA BEOGRADDA, KOJI JE PO SEBI PRIMJERNE RELEVANTAN I REFERENTAN , POGOTOVO KADA SAM DOŠLA DO PODATAKA O ESADOVOM ROĐENJU, KOGA SAM JEDINO JA USPJELA DA PRONAĐEM. Najljubaznije molim da Vi ili neko zadužen za kontrolu enciklopedijske tačnosti i njenih pravila, odmah vratite tekst kojim sam dopunila neenciklolpedijski i konfuzan tekst prošlog članka. S poštovanajem --milica 00:41, 22. август 2019. (CEST)

ESAD MIDŽIĆУреди

Smatram da nije sporno kada se za čovjeka ideje i ideologije, kako se ona god činila nekom pogrešna,kaže o njegovim visokim moralnim kvalitetima afirmativno, i da je to u cijelosti u duhu enciklopedijskom : "napredan, pravedan..."(Pogledajte Malu prosvetinu enciklopediju, Enciklopediju leksikografskog zavoda Hrvatske, Larusa ... !!!!!!!!!!), ali je mnogo važnije da je članak prije mene bio poprilično nepismen (enciklopedijski)! Što sam uspjela da popravim! (Dozvolite da neko uporedi ova dva teksta i arbitrira). Drugo, nisam bojila ideologijom, niti bila nasilna i neutemeljena. I NAJVAŽNIJE JE TO DA SAM, ZAHVALJUJUĆI ARHIVU GRADA BEOGRADDA, KOJI JE PO SEBI PRIMJERNE RELEVANTAN I REFERENTAN , POGOTOVO KADA SAM DOŠLA DO PODATAKA O ESADOVOM ROĐENJU, KOGA SAM JEDINO JA USPJELA DA PRONAĐEM. Najljubaznije molim da Vi ili neko zadužen za kontrolu enciklopedijske tačnosti i njenih pravila, odmah vratite tekst kojim sam dopunila neenciklolpedijski i konfuzan tekst prošlog članka. S poštovanajem --milica 00:41, 22. август 2019. (CEST)

Esad Midžić III put među SrbimaУреди

Misli, da polemiku treba konačno skončati! Postaje "Vrzino kolo". Poštovani građanine, 1) izrazi: nepravedan, pravedan, herojski su u svakom pogledu i svakom kontekstu sasvim primjereni i Enciklopedijama, pa sam navela Malu Prosvetinu, Leksikrafskog zavoda Hrvatske , Larus, Britanika... Pošto nisam ostavila utisak i bila uvjerljiva citiram isječak iz članka, na koji sam prvo "naetjela" u Maloj prosvetinoj enciklopediji, na strani 283 o Garsiji Lorki Federiku:

... u životu često proganjan zbog NAPREDNIH shvatanja...“

Mislim da ovu stavku konačno možemo da prihvatimo na obostrano zadovoljstvo!

2) Iz Digitalnog repozitorijuma Istorijskog arhiva Beograda- Prikaz dokumenata - Uprava grada Beograda - Kartoteka žitelja grada Beograda i Zemuna (koji valja pronaći, što je dozvoljeno!), pošto su pravila arhiva striktno naredila da se stranice nesmiju kopirati, citiram u skraćenom obliku:

Prijava stana:,

Ime i prezime: Esad Midžić.
Adresa: Dalmatinska 34,
Mesto: Beograd.
Roditelji: Muharem i Katica,
Datum rođenja: 17.3.1917..
Mesto rođenja: Prijedor.
Zanimanje: Stud. prava.

Evidentisano: 16.3.1939..

Čujem nelogičnosti, kako je nemoguće da je Esad student. ESAD IMA TE 1939.g. DVADESET I DVIJE (22) GODINE. Molim Vas, poštovani građanine, da se okanete uređivanja članka koga sam prvo učinila enciklopedijskim, koliko toliko, jer nisam htjela da sve mijenjam i povrijedim prvobitnog autora, kome se ujedno i izvinjavam. Smatram da sam bila i korektna i profesionalna i prema njemu, što mi je mnogo važno, a i prema Vama poštovani građanine.Vas najljubaznije molim da svoju grešku prihvatite i više ne činite. MOLIM DA POSTAVLJENI ČLANAK VIŠE NE DIRATE. S poštovanjem, milica 21:10, 22. август 2019. (CEST)

Esad Midžić dopunaУреди

Nemogu da shvatim da je i ova dopuna trebala. Da se nemora reći Marko marković je bio pjesnik. Kada se piše o određenoj osobi u enciklopedijskom članku i navede ime osobe na koju se odnosi sasvim je enciklopedijski reći: Marko Marković (1923-1999), pjesnik, student književnosti... To dokazuju enciklopedije "pisanih" medija. Recimo za Milovana Glišića u M.P. emcolpediji stoji:

"MILOVAN GLIŠIĆ (1847-1908), KNJIŽEVNIK, PRIPOVEDAČ, DRAMSKI PISAC..." Znači, u žargonu enciklopedijskom, ne mora rečenica biti potpuno cijelovita: Milovan Glišić je bio književnik, pripovedač... To valja razumjeti jer to ima i osnovu u svakom pisanju, pogotovo za enciklopediju. Da ne komplikujem. Elektronski medij ima prostora neuporedivo više nego pisani. Tačno. Ali to neznači da tu činjenicu treba zloupotrebiti. Vode ima koliko hoćete recimo Rusija. Ipak nigdje ne ostavljaju otvorene česme i da voda curi neprestano. Zato su u ovim ektronskim medijima skraćenja ove vrste dopuštena, čak i preporučljiva. Nemojte se kod Esada čuditi kako on nemože da bude student u vremenu koje ga objašnjava, a umro je prije 80 godina. Poštovanje, milica 21:39, 22. август 2019. (CEST)

Nemačko-ustaške i italijanskeУреди

Članak: BITKA NA NERETVI, a i u mnogim drugim člancima vezanim za Drugi svjetski rat PIŠE: "Nemačko-ustaške i italijanske snage su..." Izabrana je ova jedina formulacija koja nema smisla! Može da stoji samo: "Nemačko-hrvatske i italijanske snage su ..." ili "Nacističko- ustaške i fašističke snage su ..." Ovo je recidiv socijalističko - političkog vokabulara kojim se nastavljaju da skrivaju istine, odnosno falsifikuje istorija, koja se Srbima onda ružno obija o glavu. Konačno "Vlasi treba da se dosjete!" Formulaciju treba trajno mijenjati, ne dajući ovom iskazu nikakvu šovinističku poruku! Poštovanje, milica 19:38, 23. септембар 2019. (CEST)

ИСТОРИЈА ХРВАТСКЕ, Савремено доба, Период ЈугославијеУреди

Сваки текст на тем Други свјетски рат- Хрватска - тада НДХ, обавезно лицитира број страдалих : (80.000,300.000, 700.000). То су увијек неки нидентификовани, ненационални Људи , а у најбољем случају и најтачније Срби, Јевреји и Роми. (А и ту погрешан редосљед, нетачан ни по азбуци, ни по абецеди ни по броју жртава. Инсистирам на редосљеду: Срби, Роми, Јевреји). Али ни то није битно, него то што вјечно насједамо као онај јадник који покушава да стигне шаргарепу која се креће испред њега брзо колико и он. То нам сервирају злонамјерници или српски дилетанти. Тај спорни број страдалих у чијем бројању партиципирамо и ми разни Срби, нам замагљују истину о догађају а то је да је извршен геноцид над Србима. Како? Нашу пажњу упорно и континуирано одвалаче изналазећи и позивајући се на број жртава. Као да је пресудно да ли је побијено 80.000 или 700.000 Срба. И једно и друго је геноцидни злочин. И шта је то онда толико важно. Молим вас, зато сам у сваком од текстова са овом темом упорно представљала да то и није толико битно, већ да су у овом страдању већином српска дјец!!! Разумјете, дјеца! То се, из мени непознатих разлога, вјечито прећуткивало. А то је крунски доказ да је извршен геноцид и тачка. Нема потреба за даљњим доказивањем, па то очито подржавају, јер им одговара Хрвати!!! Тако ћу и овог пута покушати да нас научим да прва и основна, па ако хоћете и једина наша обавеза је да кажемо и докажемо страдју српске дјеце. Тог момента доказан је геноцид Хрвата у тада НДХ над Србима у свим временима.

Ево још једног мога покушаја: Музеја жртава геноцида из Београда, директор ове установе Вељко Ђурић Мишина, каже о концентрационим логорима за српску децу: „Од 1941. до 1945. године у Хрватској (тада НДХ) постојали су концентрациони логори, јединствени у историји светске цивилизације, специјализовани за смештање и убијање деце ... „

У предговору књиге "Деца у логорима смрти" двојице публициста - новинара загребчог листа "Борба", Петра Станивуковића и Јурице Керблера, др Љубомир Бошњак кажеː «Јединствен пример у другом светском рату је стварање концентрационог логора за децу у Јастребарском, недалеко од Загреба... « milica 13:28, 12. јануар 2020. (CET)

Мирослав СтојановићУреди

Зашто сте чланак Мирослав Стојановић преименовали на Miroslav Stojanović. Направили сте невиђену збрку вашим неодговорним премештањем странице --Pinki (разговор) 12:13, 20. јануар 2020. (CET)

Мирослав СтојановићУреди

Грешком је неко покушао да преусмери са латиничног на ћирилични текст па сам ја направила додатну грешку покушавајући да вратим преусмерење. Извините! milica 12:22, 20. јануар 2020. (CET)

Логор ЈасеновацУреди

Поздрав! Желео бих да Вас обавестим зашто су Ваше измене на чланку Логор Јасеновац враћене. Пре свега, туђа мишљења и изјаве не би требало додавати у чланке јер се тако руши неутралност истог. Друго, Новости нису поуздан извор, а велики део Ваше измене је оригинално истраживање. Такође, цео текст је писан неенциклопедијски. Уколико имат неко питање можете се обратити на мојој страници за разговор или на тргу. Срдачан поздрав! — ВЛАДА да? 21:08, 18. фебруар 2020. (CET)

Логор ЈасеновацУреди

Поштовани грађанине, 1. Основно је да Википедијанац не дајемо сопствена већ туђа мишљења која су релевантна и референтна! Аксиом! 2. Нисам навела "Новости", већ "Новостима" само потврдила да је постоји књига професора из Јерусалима, највећег познаваоца и истражитеља холокауста и евидентно познаваоца геноцида у Јасеновцу, преведена и на српски, која отворено говори о ономе што ми Срби ни сада не смијемо да проговоримо.Не разумијем шта је ту нереферентно. Па нам се дешава да нас Хрвати проглашавају геноцидним, и једино не достаје да и ми рехабилитујемо Анту Павелића. (Зато нам се дешава да и сада на манифестацијама скандирају: Србе на врбе, Убиј Србина...) Значи овдје нема прекршаја. Овје сам и поштена и демократски расположена. Хрвати морају прочишћењу, или ћемо ми поваздан признавати њихов геноцид као сопствени национални суицид. 4. Шта у тексу није енциклопедијско у формалном смислу. Википедија не смије да је шовинистичка, али она мора имати свој национани став! Знате у проституцији око Јасеновца ми Срби партиципирамо од давнина. (разлози су разноврсни). 3. Рецимо у "Малој просетиној енциклопедији - Београд 1959" пише,парафразирам: у Другом светском рату од усташа страдало је више стотина хиљада антифашиста и родољуба. Молим Вас, ко су усташе, ако предходно помињемо злочин Њемаца у Аушвицу, а ко су стотине хиљада жртава, антифашиста и родољуба, ако су у Аушвицу Јевреји. Ово је става којим не угрожавам ни Вас, ни Ваше истомишљенике. Нема ничег личног нити злонамјерног. И чувени професор који се бави Холокаустом, а сада и Јасеновцем, сматра да је истина о Јасеновцу потребнија Хрватима него нама. Хрватим због коначног прочишћења. Мало је смјешно да Предсједник Србије иде у Загреба и да се извињава за Вуковар. Брука. Хрватима и не замјерам толико што се у обраћању Србима никада не извињавају,зато што смо их ми на то и научили, праштајући и пристајући на историју која каже да су у Јасеновцу страдали коминисти, родољуби, а никада именом: СРБИ! Мислим да моју допуну, мнго важније мишљења и цитате истражитеља, професора, нивоа свјетског познаваоца Холокауста и Јасеновц, треба вратити безпоговорно. Молим Вас да размислите као човјек истине, што нам је задатак, уважавајући интелектуално поштење, као највише у хијерархији морала. Молим Вас, ничега личног према Вама у овим редовима, нема, а ја ћу "на смрт бранити Ваше супротно мишљење" ! С поштовањем

milica 21:58, 18. фебруар 2020. (CET)

КорчагинУреди

Човек кога уносиш у чланак, није народни херој. Пре него што убацујеш текст треба да прочиташ део у који додајеш. Реченица гласи Двојица народних хероја Југославије имала су тај надимак — Како се у тој реченици може убацити трећа личност, која притом није народни херој!? --Pinki (разговор) 14:10, 19. фебруар 2020. (CET)

KорчагинУреди

Прије него у средину ствари, грађанине "Пинк", опаска: "Пре него што убацујеш текст треба да прочиташ део у који додајеш..." је оптужујућа и непристојна. Самном се тако не разговара, већ овако како ја разговарам са Вама. Прочитала сам књига, а не реченица, колико добар дио Википедијанаца укупно нису заједно прочитали! И коначно суштина. У Вики чланку под називом: ’’’Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду’’’, уписан је и Никола Милекић Корчагин. ( Ово се може пронаћи само уписано словима на Гуглу, јер линк није примјерен!?) О овој личности ће ускоро изаћи чланак на Википедији, и тада ће се разумјети зашто је он ипак, толико значајан. На крају може се у постојећу реченицу, поготово што чланак у називу на Вики не помиње "народне хероје", унијети умјесто: "Двојица народних хероја Југославије имала су тај надимак — Раде Јовчевски Корчагин и Велизар Станковић Веца Корчагин.", него: Двојица народних хероја Југославије имала су тај надимак — Раде Јовчевски Корчагин и Велизар Станковић Веца Корчагин, као и многи ратници и ратни команданти тог времена као што је и Никола Милекић Корчагин... Ово је тек логично када чланак у коме је писано и нема амбицију да говори о нашим Народним херојима са надимком Корчагин, већ се инсистира на Корчагину као симболу, исчилилом из руске класике, а опште прихваћено међу српским ратницима. Никола Милекић Корчагин, о коме се спрема чланак на Википедији, поготово има мјеста ако се у чланку Павле Корчагин помиње у референцама: „Kafana Pavle Korčagin" Поштовани грађанине "Пинк", мислим да смо ријешили спор звани Никола Милекић Корчагин! Не замјерам и не схватам ништа личним, опраштам некоректан однос према једној, могућој дами, и пружам искрено руку за сваку сарадњу! С поштовањем

Поштована ја немам пуно времена за разне протоколарне уводе. Одмах идем у суштину. Да ли то Вама одговора или не, заиста не знам. Ко се љути може слободно. То да ли сте читали пуно књига или не, је потпуно не битно. Били доктор наука или не, овде је не битно. Ово је слободна енциклопедије и може је свако уређивати, важно је да је писмен. Ви информацију коју сте унели, нисте унели на право место и ја сам Вам на то указао. Људи са називом Корчагин било је много, не могуће их је све набројати, па сам издвојио двојицу - који су народни хероји. Иначе да ја нисам написао чланак Алеја народних хероја, не би на интернету било ни толико о Николи Милекићу Корчагину. --Pinki (разговор) 20:39, 19. фебруар 2020. (CET)

Nikola Milekić KorčaginУреди

Poštovani građanine, jedino sa jednom vrstom ljudi nikada nisam uspjela da učinim ni kompromis, a ne dogovor. Vi u istu ravan stavljate, Kafanu Korčagin i čovjeka o kome ćete tek čuti! To je bruka. Na ovu temu sam sa Vama za vijeke završila razgovor!

Поштована грађанко треба прво да научите неколико основних правила на Википедији:
  1. Поруке се корисницима са којима комуницирате остављају на њиховим страницама за разговор јер на тај начин добија обавештење да сте ми оставили поруку
  2. На крају поруке је потребно потписати се, а то се чини на следећи начин --~~~~
Мени је савршено не битна информација са којом врстом људи сте ви постизали компромис и договор, а са којом не. Википедија није ствар компромиса и договора, већ ствар правила и постигнутих стандарда. По чему је брука, што се у чланку помиње веома популарна београдска кафана Корчагин? Она је значајно допринела поуларизацији овог назива код млађих генерација, а стециште је и окупљалиште левичара, због чега и носи тај назив. --Pinki (разговор) 23:31, 19. фебруар 2020. (CET)

Логор ЈасеновацУреди

Здраво, видим да су вас већ Википедијанци опоменули око чланка Логор Јасеновац. Ваше скорашње измене су по други пут уклоњене. Ја Вам скрећем пажњу да текст који стављате већ два пута је оригинално истраживање. Друго, немојте мешати ћириличан и латиничан текст. Свако добро Acaalexaca (разговор) 01:56, 20. фебруар 2020. (CET)

Поздрав, као што Вам је горе напоменуто на крају поруке је потребно потписати се, а то се чини стављањем четири тилде (~~~~). — ВЛАДА да? 20:04, 20. фебруар 2020. (CET)

Латинске изрекеУреди

Здраво! Приметио сам да пишеш латинске изреке. Међутим, већина њих није значајна за Википедију. Овде се налазе све релевантне изреке које би требало да имају чланак. Остале изреке требало би писати на Викицитату. Молим да за убудуће примениш ово. Срдачан поздрав. — Жиле () 22:13, 20. март 2020. (CET)

Латинске изрекеУреди

Да пишем латинске изреке. Пишем их годинама. Нашала сам згодну википедијску форму и њу ни у ком случају не треба дирати. Раритетна је и по томе што овакву врсту текстова има ријетко која свјетска википедија. То што су формом кратки и јесте квалитет којим Википедија може бити само поносна. Не могу да вјерујем да постоји интелектуални капацитет, који би могао нашој Википедији одузети право на записивање латинских изрека. Готово све су старе два миленијума! Знање свијета коме је можда једино Библија по снази и значају приближна. Рећи: "Међутим, већина њих није значајна за Википедију" мора бити озбиљно проучена. Која то интелектуална савијест смије да тврди!? Мислим да неосновано трпим злонамјеру да будем истиснута из Википедије. То није тешко јер ћу сама након 900 чланака отићи у колико ова агресија не престане. Наводим само дјелић релевантних и референтних умова, најеминентнијих лингвиста и стручњака за историју Рима, који Латинским изрекама дају репрезентативно значење (која је то амбициозност која хоће да се пораввна са умовима које наводим, и која претенциозност хоће овај аксиом да поништи):

"Велики речник страних речи и израза", проф. Клајн И. и проф Шипка М,Прометеј, Нови Сад, 2008. г. "Латинске мудрости" , припремио Драгољуб Рајић, Београд, 2006. Римско право, проф. Хорват, Загреб, 1946. "Латинске изреке" проф. Милан Жепић , Загреб, 1961. "Латинске изреке" ,Енциклопедија Британика

Наша Википедија се на овај начин селектовала међу ријетке електронске великане енциклопедијске мисли планете!

Молим Вас да заштитите "Латинске изреке" као опште добро,јер атак на њих је насиље које је примјерено само интелектуалној несувислости. Значи, ни случајно не чинити гријех, јер онај према култури је најскупљи. milica 00:09, 21. март 2020. (CET)

А да спустиш мало лопту? Нико не жели да те „истисне” са Википедије. Само сам коментарисао твој рад, оставио примедбу, што свако може да уради. А на теби је да ту примедбу разумеш и решиш. Прво, Википедија је енциклопедија, а не речник. Ако не можеш да напишеш енциклопедијски чланак о некој латинској изреци, она не треба да се нађе на Википедији, већ је њено место на Викицитату. Под „енциклопедијским чланком” мисли се на опширан чланак поткрпљен вишеструким поузданим изворима. Друго, буди објективна. Ниједна Википедија нема изреке које уносиш, зато што их управо сматра ирелевантним. Треће, не разумем шта си овде покушала. Текст који си унела апсолутно је неенциклопедијски (не приличи енциклопедији), а наслов одељка нећу да коментаришем. И на крају, када ми одговараш, одговори ми на страници за разговор или ме означи (пингуј) како бих могао да видим поруку, јер ову горе нисам ни приметио. Надам се да си ме разумела о чему причам. Срдачан поздрав и лепи снови. — Жиле () 00:51, 21. март 2020. (CET)

Молим да не пишеш километарске коментаре, да не скрећеш с теме и да не пишеш великим словима (јер се то схвата викањем у онлајн-комуникацији што свакако није примерено). Какве везе имају чланци о Другом светском рату са мојом примедбом? Драго ми је што пишеш чланке о изрекама, али већина њих нема енциклопедијски значај. Ако не можеш да напишеш опширан чланак о изреци, боље је објави на Викицитат. Ако можеш, објави га на Википедију. У случају да наставиш са објављивањем онаквих штурих чланака, бићу принуђен да их обришем [јер нису релевантни]. Срдачан поздрав. — Жиле () 19:20, 21. март 2020. (CET)

Латинска изрека о љубавиУреди

Поздрав, Милице. Ја сам само извршио брисање странице, други уредници су били ти који су страницу означили као нерелевантну и за брисање. По мом мишљењу, релевантност странице јесте упитна, али оно што чланак такође квалификује за брисање јесте његова штурост, неписменост и неенциклопедијски приступ. Да би чланак постојао на Википедији, неопходно је да задовољава одређене стандарде. Овај чланак је пре свега препун граматичких и/или правописних грешака, не постоји нити једна веза ка другим чланцима, написан је неенциклопедијски и све то у само три реченице. Дакле, чланак могу вратити уколико ћете му посветити одређену пажњу, исправити све грешке и допунити информацијама. У овом облику у ком је био пре брисања он заиста не заслужује да буде на Википедији. Поздрав, Миљан Симоновић (разговор) 15:08, 21. март 2020. (CET)

Чланак се налази овде. Поздрав, Миљан Симоновић (разговор) 15:23, 21. март 2020. (CET)

Encyclopedias.Biz : Ottoman empire: Europen (Bulgaria, Serbia, Macedonia,;Albania, and BosniaУреди

Здраво Милице. Информација је свакако корисна и релевантна, али није постављена на правом месту нити енциклопедијски. Колико сам скапирао, хтели сте да допуните чланак информацијом да се Георгије Ђока Краљевачки појавио у књизи Encyclopedias.Biz : Ottoman empire: Europen (Bulgaria, Serbia, Macedonia,;Albania, and Bosnia)? --MareBG (разговор) 01:54, 17. април 2020. (CEST)

Георгије Ђока КраљевачкиУреди

Здраво! Замолио бих те да не уклањаш шаблон {{сређивање}} са чланка Георгије Ђока Краљевачки, без да га пре тога средиш. Уколико ти буде била потребна помоћ, слободно ми се обрати на страници за разговор. Пре свега називе одељака би требало скратити, нпр. да не стоји „Фотографије Георгија Краљевачког из фундуса “Gallica Bibliotheque nationale de Paris” изложене на Свјетској изложби у Паризу 1900. г.” већ само „Галерија”. Даље, већина одељака не садрже кокретне реченице, већ нпр:

" Ђока Краљевачки сликар у Кнез Михајловој улици No 8/ Број 19 у Београду, Ђока Краљевачки сликар у Кнезмихајловој улици према трговине М. Карастојановића у Београду, Фотографија Ђоке Краљевачког у Београду преко од Зеленог Венца, фотографска радионица Ђоке Краљевачког у Београду према "Зеленом венцу",ЂОКА КРАЉЕВАЧКИ Београд, фотографија Ђ. КРАЉЕВАЧКОГ У БЕОГРАДУ"...[1]

Нисам сигуран та тачно говори та „реченица”. Даље, референце би требале да буду постављене након интерпункцијских знакова, без размака између (значи „.[1]” а не „[1] .”). Срдачан поздрав! — ВЛАДА да? 17:02, 17. април 2020. (CEST)


Поштовани, под овим насловом Фирме Краљевачког...сасвим течно иде текст који сам написала, што је важније и цитирала, а који Ви наводите. То и јесте енциклопедијски и нема намјеру да умара материјал:

Фирме Краљевачког су носиле именаУреди

" Ђока Краљевачки сликар у Кнез Михајловој улици No 8/ Број 19 у Београду, Ђока Краљевачки сликар у Кнезмихајловој улици према трговине М. Карастојановића у Београду, Фотографија Ђоке Краљевачког у Београду преко од Зеленог Венца, фотографска радионица Ђоке Краљевачког у Београду према "Зеленом венцу",ЂОКА КРАЉЕВАЧКИ Београд, фотографија Ђ. КРАЉЕВАЧКОГ У БЕОГРАДУ"...[1]

Поднаслове ћу скратити, а Вас молим да поправите, или ме боље инструишете како да сама поправим оно везано за интерпункцију.Молим Вас да обришете опаску о промјени на самој страници. Захвална и са поштовањем milica 17:26, 17. април 2020. (CEST)

Георгије Ђока Краљевачки (2)Уреди

Здраво, мислим да нема сврхе губити време и враћати измене по стоти пут. Википедијанци су ти већ наговестили на шта требаш обратити пажњу око чланка Георгије Ђока Краљевачки. Чланак је потребно преуредити. Постоје грешке које треба исправити, наслове скратити... и довести до ециклопедијског чланка. Док се то не уради шаблон остаје. Изврши неопходне измене и пре него што уклониш шаблон слободно се јави било ком википедијанцу који је ступио у контакт с тобом и радо ће ти пружити помоћ. Свако добро Acaalexaca (разговор) 21:25, 17. април 2020. (CEST)

Ана, кад пишеш на страници за разговор потпиши се са четири тилде ~~~~ како би корисници добили обавештење о твојој поруци. Нико не прича о твојој писмености већ о грешкама (негде хвале слова...). Када говорим о енциколопедијском чланку, морам да ти напоменем да неки пасуси немају велико значење што није енциклопедијски. Прочитај Владине примере. Шаблон ће остати док се све лепо не среди. Урадићу неколико измена али оставићу шаблон како би други википедијанци могли допринети чланку. Желим ти пријатно вече. Acaalexaca (разговор) 21:41, 17. април 2020. (CEST)
Нема проблема, чланак ће се средити. Сви смо овде да допринесемо пројекту. Желим ти пријатно и угодно вече. Acaalexaca (разговор) 21:49, 17. април 2020. (CEST)
Као што је колега изнад написао, није ствар Ваше писмености, већ је чланак већином био неенциклопедијски писан. У чланку је било много набацаних информација, наративног презента и сл. То сам већином средио овом изменом, али још има ствари за сређивање — требало би додати још веза и средити формат референци. Поздрав! — ВЛАДА да? 14:59, 18. април 2020. (CEST)

Молим да се моја последња поставка врати. Зашто? У дијелу галеријске представке фотографија сам, што је врло важно, одвојила фотографије које су за разлику од фотографија породичне колекције, биле 1900 изложене на Свјетској изложби у Паризу. Значи врло је и формално битно да су ове двије галерије одвојене. Молим да се врате. Оне то заслужују, не у формалном већ у суштинском смислу. То је значајно за српску фотографију! Молим да се направи онако како сам то ја урадила. Чланак је коректан у сваком смислу! с поштовањем

milica 15:15, 18. април 2020. (CEST)

Горан РадосављевићУреди

Добар дан, када је чланак био написан, корисник је хтео рећи под „бивши” да је пензионисан па је по томе написао бивши, што се и користи у новинама . Мало ми је чудна тренутна формулација тако да ћу додати генерал у пензији. Срдачно, — Acaalexaca (разговор) 18:40, 9. септембар 2020. (CEST)

Ridendo castigare moresУреди

Добар дан, Вики је богата низом других сестринских пројеката од којих су Википедија, Викиречник, Викицитат, Викикњиге, Викиизворник, Викимедијина остава, Викиврсте, Викивести, Викиверзитет, Википодаци и Википутовање. Ваша изрека је више за Викицитат него за Википедију тако да је чланак пребачен овде. Нико не „одбацује нечији труд и врши силу” као што сте рекли, већ је рад википедијанаца изграђен по правилима и смерницама изгласаних од стране заједнице. Свако добро, Acaalexaca (разговор) 15:42, 4. октобар 2020. (CEST)

Горан РадосављевићУреди

Pravilno je jedino GENERAL Žandarmerije, prvi komandant specijalnih jedinica žandarmerije. To je pravilo i smatram se ometenim u razvoju ako bih na to pristala. Ponavljam: general nije funkcija koja se može izgubiti ili zagubiti time što je neko povukao, sem Vrhovne komande i poništenog položenog ispita kojim je čin i dobio. General je čin. Provjeriti: u "Maloj prosvetinoj enciklolpediji", u "Opšta enciklopedija La Russe", u "Enciklopediji leksikografskog zavoda Hrvatske"... i u svim člancima Wikipedie. Zar to nije dovoljno da se neko ne bavi nekakvim eksperimentom nemogućeg. Recimo piše: "Stevan Roglić, general pukovnik JNA. komandant JRV i PVO, i prvi komadant raketnih jedinica JNA... i takvih more primjera. Zato ću sebi dati za pravo, bez ljudnje i uz moje poštovanje, da vratim ono što je relevantno, elegantno i tačno. milica 13:40, 5. октобар 2020. (CEST)

Горан РадосављевићУреди

Pošto moji kolege nemaju strpljenja da čuju o čemu govorim još primjera: Pronađite Ivan Gošnjak, Nikola Ljubičić, nigdje nema "bivši general", ponavljam to je čin a ne zvanje. Za Slobodana Jovanovića, ne piše bivši pravnik, već pravnik. To je njegov čin, to je ono što je stekao svojim trudom i to mu se ni poslije njegove smrti ne smije brisati. milica 13:51, 5. октобар 2020. (CEST)

Горан РадосављевићУреди

Odmah ću vratiti moju rečenicu na početak ovom članku, bez obzira koja je Vaša hijerarhijska visina, jer je besmislena i omalovažavajuća za moja tumačenja! Molim arbitražu, ali koja nije protokolarna ili šta drugo! milica 17:28, 5. октобар 2020. (CEST)