Разговор са корисником:Jozefsu/Архива1

Додај тему
Активне дискусије
Архива 1 Архива 2

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен сталан сарадник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --MilicevicBot (разговор) 13:14, 1. мај 2015. (CEST)

Поштовани, у горњем десном углу имате геџет премести који вам омогућава једноставно преименовање чланака. Преименовао сам чланак, мада нисам сигуран да ли је можда боља верзија наслова Суботички тумулуси од ове садашње. У сваком случају веома занимљив чланак. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:03, 7. јун 2015. (CEST)

Лимиганти

Да. Правилно је искључиво Лимиганти, јер Амијан преноси име као Limigantes (са t). Не знам како си осмислио то спајање, али имај у виду да је чланак Лимиганти писан с разумевањем + повезан је с чланком на ен.вики, док је овај други највероватније преписан из изворника. Већ сам ангажовао колегу да то провери. Не би ме чудило да је тако, јер дотични корисник има обичај да преписује читаве пасусе без икакве прераде.--Владимир Нимчевић (разговор) 17:42, 16. јун 2015. (CEST)

Имао сам ја то у виду најмање недељу, али нисам хтео покретати тему. Нисам хтео да је покрећем, јер треба да проверим да ли је преписано из изворника.

Веруј ми, ја се Лимигантима бавим најмање три месеца уназад. Планирам да ускоро објавим текст о њима у зборнику који уређује један етнолог на Филозофском факултету у Београду. Користио сам и румунску литературу, у којој пише да су Лимиганти били Дако-Романи, и мађарску (Хармата) у којој пише да су били народ иранског порекла.

У нашој стручној (с акцентом на ту реч) литератури користи се искључиво облик ЛимиганТи. Данас наравно имаш свакојаког смећа које претендује да се зове историјска литература. Некима то служи као литература.

Видео сам да си користио Ивана Ивањија. То је савршен пример добре студије и монографије. Аутор је користио архивску грађу. Није преписивао и компиловао као неки каснији историци Суботице. Свака част!--Владимир Нимчевић (разговор) 18:13, 16. јун 2015. (CEST)

Jozefsu, не знам одакле сам узео име Лимигани. У сваком случају, према гугловим књигама име Лимиганти је чешће па немам ништа против да спојиш чланке са тим именом. PANONIAN (разговор) 18:47, 16. јун 2015. (CEST)

У тексту чланка ЛимиганТи већ имаш наратив (причу). Евентуално би могао уводни део чланка Лимиганти заменити за уводни део чланка Лимигани, с тим да водиш рачуна о две ствари.

Као прво, чланак Лимигани заступа мишљење (није наведено тачно чије) да су Лимиганти сарматско племе. Ја колико сам упућен, постоји тенденција у науци да се то мишљење обори на овај или онај начин. Најчешће се наводи као разлог то да Лимиганти немају карактеристике номадских народа, те не сахрањују мртве са богатим прилозима. То нешто перли и посуда од мршаве глине није неки импресиван инвентар.

Локализација Лимиганата. Чланак Лимигани заступа мишљење (није тачно наведено чије) да су Лимиганти обитавали „у мочварама на терену данашњих атара Перлеза и Ченте“. Ти из Амијановог текста не можеш доћи до толико тачне локализације.

Ја ћу свакако да проверим да ли и колико чланак Лимигани има везе с изворником.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:47, 16. јун 2015. (CEST)

Даци су их напали (значи немогу они сами да буду даци) и терали их да са њима даље подређено учествују у походима против Римљана.

Где си ово нашао? Је л имаш латински оригинал?

О Лимигантима знамо мало, јер није очувана она глава Историје Амијана Марцелина у којој је детаљно описан устанак Лимиганата против Аркараганата. Због тога смо упућени на којекакве епитоме и хронике, који представљају прераду главних извора. Ако неко пронађе изгубљене делове Амијанове историје, учиниће велику услугу науци. Ниједан извор није толико садржајан као Амијан Марцелин.--Владимир Нимчевић (разговор) 01:40, 17. јун 2015. (CEST)

Jozefsu, vidi ovako, uradi sa člankom koji sam napisao šta god želiš. Nemam sada vremena da se bavim tom temom, taj članak sam napisao samo zato što ga pre toga nije bilo na vikipediji, a zašto je Nimčević duplirao članak je posebno pitanje. Kad budem našao vremena pozabaviću se time i proveriti da li je spajanje članaka urađeno na način sa kojim se slažem. PANONIAN (разговор) 15:30, 17. јун 2015. (CEST)


 
Антички народи на подручју Баната.

И ја сам приметио недоследности не само у тексту већ и на приложеној мапи, али не толико драстично, пошто међу историчарима званичних ставова нема, само мишљења

Не знам шта мислиш под званичним ставом, званичном науком и томе слично. Наука је наука, а све остало што нема никакву методологију је квазинаука. Наука може бити под утицајем дневне политике. Тада је, мислим, можемо звати званичном науком. Данас, када је у теорији свима омогућено да се баве науком, пишу шта хоће без обзира на стручну спрему, бесмислено је говорити о званичној науци. Оно што ми зовемо званичном науком су заправо само ставови признатих научника који су ушли у уџбенике. А уџбеници се мењају. Јер, и међу признатим научницима има неслагања. Ми можемо евентуално говорити о општеприхваћеним стварима. Општеприхваћено је нпр. да се народ које је Констанције напао зове ЛимиганТима, да се помињу негде у Потисју у 4. веку. Није прихваћено да се исти зову Лимигани, да су живели у 3. веку, како стоји на овој карти.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:49, 17. јун 2015. (CEST)

Na karti su izlistane reference u kojima piše ono što je na karti prikazano. Sigurno neću tražiti od samoproglašenih "stručnjaka" poput Vladimira Nimčevića da mi kažu koje reference smem da koristim a koje ne. PANONIAN (разговор) 15:59, 17. јун 2015. (CEST)


Ако хоћеш да спојиш чланке, предлажем да то урадиш на следећи начин. Ја ћу свакако погледати изворник. Јер, нешто ми говори да је текст без прераде ископиран. Реченице као да је писао неки писац, белетристичар, а не концизан енциклопедиста, за каквог се иначе издаје аутор чланка Лимигани. Такав стил иначе није прихватљив. Из реченица се тешко може видети када су се догађаји тачно одиграли. Аутор као да је полагао више пажње томе да узбуди читаоца, него да га просто информише, одговори на питања: када, где, зашто, како итд. Лимиганти се помињу за време Константина Великог када су подигли устанак (који аутор ни не помиње) против својих господара. То је веома важан детаљ, јер управо због тога су направили такав неред у Подунављу да је римска војска морала интервенисати тамо где до тада није ногом крочила. Аутор чланка чак не помиње да су Лимиганти дошли цару у посету код Аквинкума (Буда). Битно је знати место. То могла бити и нека неидентификована (до сада можда већ исушена) мочвара, али и околина неког насеља. Аутор само констатује да је цар извукао живу главу, али не знамо где.

Могао бих до зоре да критикујем овакав начин писања, али ћу место тога да рекапитулирам. У историографији, домаћој и страној, не помињу се никакви Лимигани у 3. веку у околини Перлеза и Ченте. Не знам откуд то аутору чланка Лимигани. Колико видим, он чак ни не зна откуд је ископао облик Лимигани. Када сам писао текст Лимиганти нисам ни знао да постоји чланак с неправилним именом, са садржајем за који постоји сумња да је ископиран. Уосталом, толико је непрецизан да ни не вреди правити буку око њега. Стога предлажем да овај текст ставиш као уводни у чланку Лимиганти, а од чланка Лимигани направиш обично преусмерење.

Лимиганти су били народ или група племена које помиње Амијан Марцелин средином 4. века. Настањивали су долину Тисе, до њеног ушћа у Дунав. Њихов етнички идентитет је предмет бројних расправа. На историјску сцену ступили су око 334. године, када су се побунили против својих господара, тзв. Слободних Сармата (лат. Sarmatae liberi), и протерали их. Затим су нападали и пљачкали суседно римско подручје преко Дунава. Због тога је цар Констанције II одлучио да их ради мира принудно пресели.
Лимиганти, међутим, нису пристајали да напусте крај у коме су живели, али су пристали да дођу на преговоре са Царем, који их је са својим легијама чекао на десној обали Тисе. Пошто Лимигани нису пристали на пресељење, Римљани су оружјем навалили на њих, а они који су, међу Лимигантима, успели да се спасу, препливали су Тису и сакрили се у мочварама. И ту су их Римљани проналазили и прогонили све док преживеле нису приморали да моле милост од цара Констанција, који им је тада допустио да остану у свом завичају.
Године 359. појавили су се на граници Валерије, очекујући да их цар прими. Цар их је примио код Аквинкума, желећи да их придобије као војнике и колоне. Када се појавио пред Лимиганте с намером да им одржи говор, они су га изненада напали. Једва је успео да се спасе. Римљани су на покушај атентата одговорили општим покољем. После ове епизоде коју је забележио Амијан губи им се сваки траг у изворима.

За Литературу ти могу ја нешто помоћи, јер сам писао чланак везан за Лимиганте и Суботицу. У околини Суботице и преко у Мађарској има неколико некропола које фински латиниста Туомо Пеканен на основу истраживања Михаља Пардуца мађарског археолога доводи у везу са Лимигантима (одсуство оружја, скупоцених предмета код сахрањених и сл.).--Владимир Нимчевић (разговор) 02:22, 18. јун 2015. (CEST)

Lepo je u članku navedeno da sam kao izvor koristio Tutorova: https://sr.wikipedia.org/wiki/Лимигани Znači, ime Limigani i podatak gde su živeli stoji u toj knjizi. PANONIAN (разговор) 11:53, 18. јун 2015. (CEST)

Знам за Гибсона. Имам га у српском преводу, који додуше није цео, али је ипак од неке користи. Гибсон није лош, али му је стил тежак. Тешко га је читати и на српском, а камоли на енглеском. Може се користити, али уз неки други извор. Имаш на scribd-у српски превод Амијана Марцелина. Нађи главу која те занима и прочитај је. Тако ћеш знати колико је Туторов додао свога и за колико нас је ускратио.

"stansque in aggere celziore" ("и стајући на оностраном пољу") - Пре ће бити да је писац мислио овде на данашњи предео Пеште. Јер је говор одржан недалеко од Аквинкума, данашњи Будим. Један Лимигант је повикао marha, marha што је код остралих протумачено као знак за борбу. Постоји неколико тумачења тог узвика, а један од њих (додуше не много убедљив) јест да је цар овде изазван на двобој. Јер Персијанац каже Персијанцу "мард у мард" (човек на човека) када га изазива на двобој.

Упућујем те на књигу славног мађарског класичара Андраша Мочија: András Mócsy, Pannonia and Upper Moesia, a history of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. Ту имаш нешто о Лимигантима. Иначе, Мочи је написао одредницу о Лимигантима у Паулијевој Реалној енциклопедији класичних старина. Дакле, није познат само на локалном нивоу, него и на светском.

Слажем се да је римска нога крочила ногом у Бачку и Банат уопште, али у мочварне пределе у великом броју - сумњам. Сети се како су прошли у Теутобуршкој шуми. Тешко је на таквом терену развити јединице, а бранилац је најмање двапут паметнији од нападача. Римљани су имали среће што су се у борбу против Лимиганата умешали Сармати и Виктофали (неко германско племе), јер то им је знатно олакшало посао. Ђорђе Јанковић то тумачи као немоћ Римљана да савладају Лимиганте сами, али ја мислим да су Римљани водили старом изреком "завадај па владај". Што би гинули у неким банатским баруштинама, кад неко други може обавити већи део посла.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:21, 18. јун 2015. (CEST)

И не устручавај се да ми пишеш опширно. Ја сам спреман изаћи у сусрет оним људима који знају да праве разлику између историје и историје-у-покушају. Морам ти признати да си ме одушевио када си поменуо Даницу Димитријевић и Николу Вулића. Сјајно запажање. То су ауторитети. О Лимигантима је писао и Карл Пач, запосленик Земаљског Музеја у Сарајеву. Помињао их је и Ђорђе Јанковић у свом раду Прва словенска револуција објављеном у Српском књижевном магазину крајем 1995, где их је, замисли, повезао са прецима Срба! Постоје разноразна тумачења, али мислим да су битна само она која потичу од школованих историчара и археолога.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:35, 18. јун 2015. (CEST)

Да, имаш право. Agger није исто што и ager. Прва реч се односи на насип, па чак и пут (јер пут може бити насут земљом, шљунком и сл.), а друга на (обрађено) поље. А celsior је компаратив од celsus, узвишен, подигнут: дакле, узвишенији. Помешао сам га са придевом citerior. Међутим, "stansque in aggere celsiore" се помиње у седамнаестој књизи, а ципела и узвик marha, marha у деветнаестој. У деветнаестој књизи пише: quidam ex illis furore percitus truci, calceo suo in tribunal contorto "marha marha", quod est apud eos signum bellicum, exclamavit, тј. "неко од ових је из беса бацио своју ципелу (calceo suo) на трибунал и узвикнуо марха, марха, што је код њих знак за бој...

У деветнаестој књизи такође пише да су Лимиганти дошли у провинцију Валерију (Valeriam venit, partem quondam Pannoniae). Валерија није обухватала подручје данашње Војводине. Дакле, покољ се одиграо у Валерији, не у Панонији Секунди.

Зашто је марха мађарска реч, а не рецимо словенска? :) Словени имају реч марва, такође ознака за стоку. Ко је од кога то преузео?--Владимир Нимчевић (разговор) 16:28, 18. јун 2015. (CEST)

Можда недоумица потиче отуда што Амијан на једном месту каже Valeriam venit, а на другом prope Acimincum locato celsoque aggere. Амијан, који није био најсјајније упознат с овим северним крајевима, изгледа је нешто погрешио: или провинцију или место. Јер, Acimincum или Акуминким је данашњи Сланкамен. А Валерија је провинција која није обухватала Акуминкум, него Аквинкум. Пошто је Амијан лично био у Сирмијуму, сумњам да је могао толико промашити провинцију. Могло би се рећи да је Acimincum грешка у писању, односно да уместо тога треба да стоји Acquincum (Будим).--Владимир Нимчевић (разговор) 16:42, 18. јун 2015. (CEST)

Преферирам на Ти, кад сам те већ ословио на ти. ;)

Дакле, сумњаш да је Аквинкум, а мислиш да је Акуминкум место битке? Ја нисам на то толико обраћао пажњу. Држао сам се Мочијевог тумачења. Уосталом, он је написао одредницу Панонија у Паулијевој Реалној енциклопедији класичних старина. Погледаћу за сваки случај шта кажу Даница Димитријевић и Никола Вулић на ово.

А ево и српског превода. Глава из 19. књиге посвећена Лимигантима није дугачка, али ме је мрзело да је преводим. ;)

Потом, направивши бедем близу Акуминкума22, подигли су насип у виду трибунала, док je бродовима који су возили неке лако наоружане легионаре, заповеђено да надгледају ток реке уз обале, са Инокентијем, геометром који je био творац овог плана; ако осете немир код варвара, чија je пажња усмерена на другу страну, нека их изненада нападну с леђа. 9. A Лимиганти, мада су схватили да се нашима жури, претварали су се да ништа не виде и стајали су погнутих леђа, смишљајући у дну душе нешто сасвим друго од оног што су показивали ставом и речима.
Видећи цара, који се већ спремао да им се са узвишења обрати благим речима и размишљао да им говори као својим будућим поданицима, један од њих, понесен дивљим бесом, бацио je своју ципелу на трибунал и узвикнуо „марха, марха”, што je њихов бојни поклич. Њега je следило разуздано мноштво, са изненада подигнутом варварском заставом и, урлајући дивље, кренули су на самог владара. 11. A он, гледајући са висине, видео je већ блиску опасност, пошто je све било препуно руље која јури тамо-амо, са извученим копљима и мачевима. Па, помешавши се са непријатељским и својим војницима, који нису распознавали да ли je он војсковођа или обичан војник, и како није било времена за оклевање и за попуштање, он узјаше хитрог коња и побегне у брзом галопу. 12. Малобројни пратиоци, док су покушавали да одбију непријатеља који се пресипао преко њих као ватра, или су страдали од рана или су били приковани за тле тежином оних који су наваљивали одозго. Отет je краљевски престо са златним јастуком, a да се нико није супротставио. 13. Чим се прочуло да je император доведен до руба пропасти и да je још увек у опасности, војска je решила да му што хитније притекне у помоћ. Сматрали су, наиме, да je његов живот угрожен, и смелим држањем, и мада само упола покривени, бацили су се, уз ратничке узвике, у гомиле варвара спремних да погину. 14. И да би храброшћу спрала срамоту, ватрена чета наших улетела je спремајући освету вероломном непријатељу; поубијала je све на које je наишла, газећи без милости и живе и полумртве и погинуле. Тако су се нагомилале хрпе мртваца пре него што се војска заситила убијања варвара. 15. У ствари, бунтовници су потиснути тако што су једни поубијани, a други се из страха разбежали; један део њих надао се спасу узалудним молбама, али су их сасекли многобројним ударцима. Пошто су тако уништени, рогови су зазвучали повлачење; погинуо je и мањи број наших, јер су у жестоком нападу, страдали одупирући се бесном непријатељу, открили незаштићене бокове, пa их je смрт однела. 16. Између осталих, погинуо je и Цела, трибун скутарији; он се на почетку сукоба први бацио усред сарматске гомиле.
17. После тих крвавих догађаја, пошто je ради безбедности војника спровео све оно што су захтевали хитни разлози, Констанције се вратио у Сирмијум, осветивши се вероломном непријатељу.

--Владимир Нимчевић (разговор) 23:51, 18. јун 2015. (CEST)

Легије су навалиле на њих, а они који су, међу Лимигантима, успели да се спасу, препливали су Тису и сакрили се у мочварама. И ту су их Римљани проналазили и прогонили све док преживеле нису приморали да моле милост од цара Констанција, који им је тада допустио да остану у свом завичају.

Ово се односи на ПРВИ окршај Римљана са Лимигантима. Дакле, треба да стоји овако:

Лимиганти (лат. Limigantes) другачије звани Сармати робови (лат. Sarmatae servi) били су народ који је живео на подручју данашње Србије (Бачке и Баната) у античко доба. Настањивали су долину Тисе – непроходно мочварно подручје – до њеног ушћа у Дунав. Њихов етнички идентитет је предмет расправа. Најприхваћеније је да су били сарматско племе (лат. Limigantes Sarmatae[1] ) или скупина племена. На историјску сцену ступили су око 334. године, када су се побунили против својих господара, тзв. Слободних Сармата (лат. Sarmatae liberi), и протерали их. Нападали су такође и пљачкали Мезију, суседно римско подручје преко Дунава. Због тога је цар Констанције II одлучио да их ради мира принудно пресели даље у Варварикум. Легије су навалиле на њих, а они који су, међу Лимигантима, успели да се спасу, препливали су Тису и сакрили се у мочварама. И ту су их Римљани проналазили и прогонили све док преживеле нису приморали да моле милост од цара Констанција, који их је натерао да напусте свој завичај.
Лимиганти, међутим, нису пристајали да напусте крај у коме су живели, али су пристали да дођу на преговоре са Царем, који их је са својим легијама чекао на десној обали Тисе. Године 359. појавили су се на граници Валерије, очекујући да их цар прими. Цар их је примио код Аквинкума, желећи да их евентално, придобије као војнике и колоне. Али када је покушао да им одржи говор, они су га изненада напали. Римљани су на покушај атентата одговорили општим покољем. После ових догађаја, које је забележио Амијан губи им се сваки траг у изворима

Напомена: Цар им у почетку НИЈЕ допустио да остану на свом станишту. Напротив, хтео је да их исели одатле, јер су правили много проблема. Они међутим нису пристали да напусте крај, па су га замолили да понови преговоре.--Владимир Нимчевић (разговор) 00:01, 19. јун 2015. (CEST)

То су два различита описа. Не треба их поистовећивати као што то ради Туторов или ко већ. Видиш и сам да литература на којој се базира чланак Лимигани није у стању да одговори на базична питања: КО, ШТА, ГДЕ, КАД, КАКО И ЗАШТО. То што нам она нуди није фактографија (чињенице), него белетристички опис, или боље прича за малу децу. Ми нисмо мала деца, него одрасли људи. Стога мислим да је исправно размишљање: или ће опис бити у складу са чињеницама, или га неће бити уопште. Опис који нема везе са чињеницама одвешће читаоца на лош пут. И сам си то закључио.

У 17 књизи Амијанове Историје описује се Констанцијев поход против Лимиганата. Мукотрпан пут римске војске кроз мочварни предео, крунисан је на крају победом. Лимиганти су поражени и приморани да приме своје господаре Сармате на своје земљиште и преговарају с Римљанима. У царев логор сјатила се маса људи, у којој је било и жена и деце. Цар је одлучио да их отера даље од лимеса, јер су били стални извор невоља.

У 19. књизи описује се покољ Лимиганата, који слободно можемо назвати геноцидом, не улазећи у то да ли је с моралне тачке он исправан или не. Ако није побијен сав народ, побијен је његов најбољи део (омладина).

Према томе, водити рачуна о изворима, јер нису сви исти по квалитету.--Владимир Нимчевић (разговор) 01:53, 19. јун 2015. (CEST)

Што се мене тиче, то је одлично. Послаћу ти текст Даничиног чланка "Сармати и Римљани" да видиш како то изгледа. Димитријевићева мисли да је Вулићева идентификација Acimincum-а с Acumincum-ОМ а НЕ с Aquincum-ом логичнија. Пач каже да је Амијан слабо познавао предео Средњег Подунавља, а Вулић тврди супротно, да је добро познавао.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:03, 21. јун 2015. (CEST)

Вулића треба ипак узети с резервом. Јер, ако прихватимо да је Acimincum Сланкамен, онда она Амијанова реченица да се Acimincum налази у Валерији „која је некада била део Паноније, а после је у почаст Диоклецијанове кћери образована као засебна провинција и по тој жени добила име" треба бити одбачена као нетачна или убачена/интерполирана. Јер, нелогично је да се Сирмијум налази у Панонији Другој, а Сланкамен, недалеко од њега, у Валерији. При крају сам са дигитализацијом првог дела Вулићевог чланка објављеног у "Гласнику историског друштва Новог Сада".--Владимир Нимчевић (разговор) 21:47, 22. јун 2015. (CEST)

Шаблон:Страница у изради

Поздрав. Обрисам сам ти шаблон:страница у изради пошто већ имамо идентичан шаблон Шаблон:Радови у току и нема потребе за дуплирањем --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:42, 7. септембар 2015. (CEST)

Nema potrebe iz prostog razloga jer postojeći šablon može da se menja, nigde ne stoji da striktno mora biti onakav kakav jeste. Predlažem ti da napraviš šablon onako kako misliš da treba da izgleda u svom imenskom prostoru (na vlastitoj pesak stranici Корисник:Jozefsu/Песак i da onda svoje rešenje predložiš ostalim korisnicima (na stranici za razgovor postojećeg šablona) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:48, 7. септембар 2015. (CEST)

Kako ne shvataš, naravno da može bilo ko da napiše bilo šta. Pitanje je koliko je to potrebno. Koja je poenta da se napravi članak koji neće niko koristiti jer prosto neće niko znati za njega. Na kraju krajeva to je privremeni šablon koji se uklanja sa članka kad se okončaju radovi na njemu. Nisam mislio da tvoj predlog ide na glasanje jer se o takvim stvarima ne glasa. Ali uvek pre nego se napravi neka takva izmena koja se tiče cele zajednice red je da se ostali urednici pitaju šta misle o tom predlogu (jer se tiče sviju). Možeš uzeti kod sa postojećeg šablona i prilagoditi ga tako da bude recimo vizuelno manji. Evo recimo imaš primer šablona sa bosanske vikipedije bs:Šablon:Izmjena u toku --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:07, 7. септембар 2015. (CEST)

Побогу константно ми цитираш правила са википедије на енглеском језику која немају везе с нама. Направио си шаблон који не да је једноставан него је прост као пасуљ и тражиш код за исти. Ако је толико важно ја ћу вратити тај шаблон али свеједно ће ти га обрисати неко други. А шаблон за бб каче уредници који немају право брисања чланака. Шаблон је био непотребан и то је то. Већ сам рекао на који начин можете променити изглед постојећег шаблона па не бих да се понављам. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:41, 7. септембар 2015. (CEST)

Изволите ваш код за тај фамозни шаблон:

<div style="float: clear; margin: auto; align-items: center; width: 979px; border: #aaa solid 1px; background: #F8EABA; text-align: center; font-size: small;"> {| |- |  [[File:Under_construction_icon-orange.svg|44px]] ||  Овај чланак или неки његов део се тренутно <b>дорађује</b>. Уколико се страница значајно не преуреди за неколико дана, овај шаблон може да се уклони. |} </div>

    Овај чланак или неки његов део се тренутно дорађује. Уколико се страница значајно не преуреди за неколико дана, овај шаблон може да се уклони.

Јел сада све у реду? мада видим да је шаблон заиста практичан и бежи километар ван именског простора --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:24, 7. септембар 2015. (CEST)

Za ubuduće ako kanite praviti sadržaje koje ne želite u gip onda ih pravite na stranici za vežbanje. Inače praksa je da se članci i šabloni koji su duplikati brišu (odnosno preusmeravaju) avi. Neka vas ovo ne obeshrabri u budućem radu --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:51, 7. септембар 2015. (CEST)

Веруј ми да немам појма. У задњих неколико дана добар део шаблона и инфокутија је у тоталном расулу. Колико сам упознат врши се неко изједначавање са скриптама увезеним са енглеске википедије, па често долази до неких преклапања што ствара хаос. Да ли то ради неко одавде или глобално немам појма. Али с обзиром да су се сличне ствари дешавале и раније претпостављам да ће за пар дана све да се врати у нормалу. У сваком случају можеш се обратити на Википедија:Трг/Техника где ће неко ко је компетентнији и технички поткованији од мене да одговори на ово питање. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:11, 8. септембар 2015. (CEST)

Претпреглед

Желим да Вам се захвалим за доприносе Википедији. Међутим, препоручујем Вам да користите дугме Прикажи претпреглед пре снимања измена. Ово Вам помаже да пронађете грешке уколико сте их направили и спречава загушење скорашњих измена и историје измена. Хвала још једном. --Милићевић (разговор) 11:41, 13. септембар 2015. (CEST)

Slike

Sve slike sa ostave rade, što se tiče dugih vikipedija to uglavnom znači da se koriste pod poštenom upotrebom npr. Датотека:Soundwave mixalot.jpg što se tiče biografija pa slobodno promeni --Милићевић (разговор) 17:23, 13. септембар 2015. (CEST)


Проблем са лиценцом за датотеку Ђуро Баслер археолог.jpeg

 

Здраво, Jozefsu. Хвала ти што си послао датотеку Ђуро Баслер археолог.jpeg. Међутим, она би могла да буде обрисана уколико се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Верује се да датотека коју си послао нема одговарајућу лиценцу, односно да постојећа ознака није добра. Молим те да прочиташ текст саме лиценце и да провериш да ли је њен садржај адекватан, имајући у виду порекло датотеке и њену употребу на Википедији. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}, уместо постојећег шаблона.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права датотеке. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. Милићевић (разговор) 20:12, 14. септембар 2015. (CEST)

Svoje slike šalji na ostavu da bi mogao da ih koristiš na svim projektima, takođe ti preporučujem da se bolje upoznaš sa pravilima da nebi dobijao ovakva obaveštenja --Милићевић (разговор) 21:48, 14. септембар 2015. (CEST)

Датотека:Српски високолетач.jpeg

Slika je licencirana pod licencom koja nedozvoljava upotrebu u komercijalne svrhe (NC, NonCommercial) i ne dozvoljava dalju preradu (ND, NoDerivatives) --Милићевић (разговор) 22:13, 9. јун 2016. (CEST)

Ако (планираш да) пишеш о свакој хумци понаособ, шта ће ти овај чланак? -- Bojan  Razgovor  05:06, 28. јун 2016. (CEST)

Ja nemam nista protiv Horgosa, vec protiv takve vrste clanaka koji ne postoje ni na jednoj vikipediji. -- Bojan  Razgovor  05:23, 29. јун 2016. (CEST)

Уопште није питање о аутетичности културе, већ како се пише чланци. Требало све то уклопити у Хоргош или Историја Хоргоша као што раде. Не требаш се расписивати о свакој хумци у том чланку и у чланку о њој. -- Bojan  Razgovor  17:46, 29. јун 2016. (CEST)

Француско-белгијска школа стрипа

Хтео сам мало да дотерам чланак, али, кад отворим прозорчић за уређивање, појављује се текст знатно различит од оног у чланку. О чему се ради и можеш ли то средити?

--Sly-ah (разговор) 08:25, 10. јул 2016. (CEST)

Чему два текста? Дуплирање текстова, колико знам, не толерише се на Википедији. Даље, какво "необавезно сумирање"? Текст је текст, чланак је чланак, и мислим да је непотребно и збуњујуће радити дупле текстове са "необавезним сумирањем".

Даље, прилично сам сигуран да "заиста знам шта радим", с обзиром на десетогодишњи стаж на Википедији и с обзиром на велик број уређених и написаних страна о стрипу (и не само о стрипу). Тако да мислим да ексклузивитет у уређивању портала ("само за оне који заиста знају шта раде") није у духу слободне енциклопедије коју СВАКО може да уређује.

П.С. У наслову сам ти навео да се ради о чланку Француско-белгијска школа стрипа.

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 12:05, 10. јул 2016. (CEST)

Сори, тек сам сад видео. Ради се о неколико реченица из референци.

--Sly-ah (разговор) 12:12, 10. јул 2016. (CEST)

Мидтаун комикс

Ипак је "комикс". И Њујорк тајмс, Вашингтон пост, Алгемајне цајтунг ... Наиме, великим почетним словом оба имена пишу се САМО имена и презимена и називи насеље. Базиви институција, часописа, фабрика, трговина ... пишу се великим почетним словом САМО првог појма.

Даље, пусти ти експерте за одређену област и њихову слободу израживања. Можда ти јести експерт за стрип, али ниси за правопис и граматику. Ту су потанак, у што сам се могао уверити ипшчитавајући и овај чланак, а и неке друге (нпр. Француско-белгијска школа стрипа). А транскрипције су ти катастрофалне, изведена на основу слуха, а не на основе одговарајуће литературе.

И кажеш да си три године био асистент лектору. Морам да ти кажем да си слабо савладао основе правописа и граматике, а стила и синтаксе поготово.

Дакле, Мидтаун комикс ће остати не због тога што се измена не може вратити, већ због тога што је тако једино исправно.

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 23:38, 21. јул 2016. (CEST)

Ако ти је први језик мађарски, што онда мене учиш српском језику?

Што би рекао народ: Не учи попе владике.

Даље, нигде нисам рекао да си неписмен.

Нисам преправљао DVD i ДВД, тако да би и ти могао бити опрезнији у изјавама.

--Sly-ah (разговор) 06:41, 22. јул 2016. (CEST)

Кад смо већ код акронима ДВД/DVD, одлуком Одбора за стандардизацију српског језика (Одлука вбр. 41, т.3)

пошто се скоро све скраћенице страног порекла могу пресловити с латинице на ћирилицу и обратно, није нужно у ћириличком тексту наводити њихове латиничке еквивалентне и обратно. Дакле, BBC може бити ББЦ, с одговарајућом силабизацијом односно лексикализацијом Бе-Бе-Це и Бебеце, BSG се може пресловити у БСГ или БСЖ, а CIA може бити, и бива, ЦИА, односно, и боље, Ција, када уметак слова ј управо обележава и дословно прерастање силабизације у лексикализацију.

Дакле, може и ДВД, тим пре што се енглеско Digital Video Disc може у српски превести као дигитални видео диск, па је тако и акроним остао исти (ДВД).

Ако то Руси остављају у латиници, то је њихов проблем. Руски језик има свој Правопис, српски има свој, и није мудро поредити их.

И на крају: када ти савладаш српски језик у мери у којој сам га ја савладао, онда можеш давати сугестије и савете у вези с њим.

--Sly-ah (разговор) 12:58, 22. јул 2016. (CEST)

Мене мучи само једно: на основу које референце онако уверено тврдиш да се називи фирми и новина и часописа пишу великим почетним словима свих речи у изразу? Тако нешто нећеш наћи ни у Правопису, ни у граматици, ни у Клајновом речнику језичких недоумица, а ни у пратећој литератури, већ ћеш начи управо оно што сам ти написао.

И још нешто, comics се као изолована реч у енглеском тексту пише малим почетним словом, као део неког назива у енглеском великим почетним словом (као у случају Midtown Comics), а у српски се транскрибује малим почетним словом (Мидтаун комикс).

Оно неписмен си посебно нагласио италиком, тако да ми није преостало ништа друго него да помислим да си тако схватио мој пост (као поруку да мислим да си неписмен).

--Sly-ah (разговор) 22:43, 22. јул 2016. (CEST)

Што се тиче транскрипција, било би мнохо корисније да свако властито име за које ниси сигуран како се транскрибује окачиш на Трг (у оригиналној графији) и да замолиш за правилну транскрипцију.

--Sly-ah (разговор) 22:47, 22. јул 2016. (CEST)

Чини ми се да исувише површно читаш моје постове. Одбор за стандардизацију каже да МОЖЕ и ББЦ (транслитеровано у ћирилицу) и да се ББЦ изговара по "српски" Бебеце ... Али, понављам, каже МОЖЕ И. Значи, може и BBC, које се транскрибује као Бибиси или Би-би-си, па за што се ко одлучи. А ти се снебиваш и ишчуђаваш, а не видиш оно МОЖЕ И.

Управо сам то и мислио. Улазиш у дискусије о језики у увераваш саговорника у нешто, а уопште се ниса снабдео референцама. И онда се чуддиш зашто саговорник понекад оштро реагује.

На интернету се може наћи свашта. То је једино што могу да ти кажем.

Ако те мрзи да имена качиш на ТРГ (није ми јасно, је ли због тога што је десет транскрипција дневно превише или премало?), а ти их остави нетранскрибоване у текст. Наћи ће се већ неко да их транскрибује. Патролери ће их означити,а неко ће транскрибоватои.

Овако као што си ти урадио у чланку Француско-белгијска школа стрипа, делује ружно и неозбиљно,а у питање се доводи и кредибилитет Википедије као поузданог извора података.

--Sly-ah (разговор) 23:41, 22. јул 2016. (CEST)

Све у реду. Ја сам ти добронамерно сугерисао како да отклониш неке грешке, а ти си на то реаговао у стилу - "ја се патим да напишем чланак, а он ми налази грешке (којих, додуше има, али не би их требало помињати).

Уз то још помињеш "прљаве транскрипције", као да је то неко смеће а не равноправан носилац информација у било ком чланку.

Нећу се с тобом више навлачити. Ради како знаш и умеш, али немој очекивати да ћу седети скрштених руку и гледати како правиш очигледне грешке које су углавном последица твог ригидног и набуситог става према критикама.

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 06:37, 23. јул 2016. (CEST)

Кавказ...

Географски и геополитички у контексту региона један за другим? Кавказ је геополитички регион, ако посматрамо у поменутом контексту и много је шири од Кавказа као планинског ланца --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:04, 16. август 2016. (CEST)

A pre toga ti ćeš biti toliko ljubazan i napisati mi ovde definiciju pojma geopolitika! Pozz --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:45, 17. август 2016. (CEST)
Не би било лоше понекад мало поштоват и саговорника и повероват, макар за тренутак, да се тај неко разуме у тематику о којој пише   --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:41, 17. август 2016. (CEST)

Свака територија на Земљи се мора посматрати у међуодносу географије и политике, и то и јесте оно што се зове геополитика. Самим тим ако кажемо да је Кавказ геополитичка и географска регија правимо непотребан дублет, јер чим је геополитичка подразумева се и да је географска. Кавказ је планина, никако искључиво географска регија, али у комбинацијама са друштвеним утицајима на том подручју имамо јединствен геополитички регион. Једнако тако не постоји Балкан као географска регија, али постоји Балкан као полуострво (што је искључиво географска детерминанта), и Балкан као геополитичка регија као комбинација географских и политичких утицаја. Делује компликовано, али уопште није. Поређење са кавкаским еко регионом није на месту --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:08, 17. август 2016. (CEST)

Али ја јесам географ и знам шта причам ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:10, 17. август 2016. (CEST)

Датотека:Vesti trovanje.jpg

Da si ubacio sliku novina u članak o tim novinama moglo bi a ovako ne --Милићевић (разговор) 21:36, 23. август 2016. (CEST)

Ник

Добар ти тај Ник Алан Форд свака част -- СакатаГинтоки Јорозуја --11:44, 28. август 2016. (CEST)

Ник

И мени је омиљени стрип мада ови задњи бројеви што излазе Хрватској су јако лоши није што је некад био. Ја сам свој ник средио исто на викији, а пошто сам љубитељ јапанских анимеа и манги иако имам 21 годину урадио сам ник по мом омиљеном лик. А имам и викију о Алану Форду иако дуго не радим на њој


СакатаГинтоки Јорозуја --12:13, 29. август 2016. (CEST)

Врати ме на страницу корисника „Jozefsu/Архива1”.