Разговор с корисником:Maduixa/6

ВМРО...

...Ево за илустрацију, око Бугара-Мачедонца и Срба. Врли школски примјер...ВМРО на Енглеској Вики, страница за разговоре.

Да пукнеш од смеха.:) --Mile 22:13, 5. април 2007. (CEST)

Сјајан чланак, а није прошло 7 дана?

Правило да се чланак не може предложити за сјајан 7 дана не подржавам али га разумијем. Треба дати људима времена да га прегледају и прочитају. Након што завршиш чланак људи ће га читати и мијењати, некад само ситнице некад много више. Чланак који је проглашен за сјајан требало би да буде толико беспрекован да га мјењају скоро искључиво ботови (не искључиво ботови, али ако нема много шта да се каже а да није речено...) па му треба дати прилику да постане то и прије номинације (некад се чланак доста среди током номинације).

Нигдје се не журимо. Википедија ће бити ту и за 5 година од данас (2012. година) и ни тада неће бити касно да се неки чланак изабере за сјајан чланак.

Када чланак предложиш за сјајан или предложиш скидање са листе сјајних сви крену да читају тај чланак. Дешава се да људи не стигну да га прочитају пре истека гласања (обично је гласање 7 дана, што је кратак период некоме ко није ту свакодневно). Дешава се и да људи имају сукобљене измјене. Ако је чланак одстојао неко вријеме одређени број људи је већ прочитао чланак, а већина ситних или већих измјена је већ урађено.

Да поновим - љепше је када чланак мало одстоји прије него се прогласи сјајним, али ипак не подржавам садашње правило о гласању (као ни правило да администратор мора да има више од 50% измјена у главном именском простору - чланцима. значи да они који не свраћају на трг и не консултују се са људима на разговор страницама имају предност). --Милан Тешовић (р) 04:14, 6. април 2007. (CEST) п.с. уколико желиш да ми одговориш, молим да то урадиш на мојој разговор страни јер ми је тешко да пратим остале разговор стране

Ово сам ти написао не знајући да си покренула гласање (на реду у списку надгледања је прво дошло гласање за нај чланак па онда трг). Након што сам ти написао ово десило се нешто што се не дешава сваки дан - самог СЕБЕ сам убиједио, ненамјерно. Иако сам сам био против овог правила (weak oppose), толико сам навео разлога за његово постојање да сам самог себе убиједио. --Милан Тешовић (р) 05:36, 6. април 2007. (CEST)

Predlaganje za sjajni clanak

Vidim i da su tebi zamerali sto si predlozila clanak na kome si radila. Predlazem da ako hoces da predlozis neki clanak da mi posaljes poruku i ja cu to da uradim. Ako pravila moraju da se postuju to ne znaci da ne mogu da se zaobidju. Војвода (разговор)

---

Покушај директно од издавача: Матица српска за Правопис, а Прометеј из Новог Сада за Прћића. Осим тога, погледај по интернет-књижарама. Ја сад немам времена да тражим, али можда ти се посрећи. Иако нисам баш оптимиста будући да је Правопис објављен још 1994, а Прћић 1998. Да те утешим: стрпи се још мало . . . није Прћић једини који се бави транскрипцијом.

Поздрав теби и свим Београђанима (а нарочито Београђанкама).

--делија 23:54, 7. април 2007. (CEST)

Правопис би требала да можеш да нађеш у књижари у Кнез Михаиловој са леве стране (гледано од Теразија ка Калемегдану) одмах поред (односно испод) зграде САНУ --¡¿Кале?! 01:20, 8. април 2007. (CEST)

Пробај у књижарама завода за уџбенике ако ништа друго не упали (Обилићев венац и Косовска (иза скупштине)) :) -- Обрадовић Горан (разговор) 03:27, 8. април 2007. (CEST)

Hristos voskrese!

Hristos voskrese! Lepo se provedi u Beogradu i popij kafu (pice) i za mene. Javni mi sta si pazarila od knjiga. Poceo sam o Androniku II, zelja mi je da bude bolji od engleskog clanka. Katalonsku osvetu sam i video (spoznao?!) zahvaljujuci tebi pa sam pod tim naslovom i mislio da ubacim odnose sa Katalanskom kompanijom itd. Sledece nedelje cu i ja biti malo slobodniji, pa mozda nesto i stignem da napisem o velikom duksu... Pozdrav! --ClaudiusGothicus 22:05, 8. април 2007. (CEST)

Никола Пешић

Јер интервики везе треба да стоје са леве стране, на самом чланку, а не да буду "инлајн" са текстом. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 00:07, 9. април 2007. (CEST)

Ах, нисам видео да је то стандардно за тај чланак. Какогод. Ја бих ипак обрисао све те линкове ка ен:, али у крајњој линији - баш ме брига :) --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 00:21, 9. април 2007. (CEST)

Правопис

Па да.. ја сам купио у Косовској пре пар месеци, и утрапише ми школско издање. Врло је могуће да тамо неће имати цело издање, али провери. Срећно. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:35, 9. април 2007. (CEST)

Слике на енглеској

Не видим ни ја слику, биће да се десила нека грешка при слању па је слика сада фалична и не може да се прикаже. На енглеској ће ти поприлично експресно и без много расправе обрисати све слике које нису правилно лиценциране, и да, неће се превише претргнути са објашњењима. Важно је да наведеш оно што им пише у оном шаблону: ко је аутор, извор (одакле ти) и лиценца. Ако ти је пријатељ дао дозволу да слику употребиш на Википедији онда то није компатибилно са ГФДЛ лиценцом која омогућава и другим људима да је мењају, умножавају и употребљавају и у комерцијалне сврхе. Највероватније је због тога обрисана тако брзо, зато што објашњење и лиценца нису били усклађени :) Уколико ти пријатељ јесте дао дозволу да слику употребљаваш само на Википедији, парадоксално, на Википедији не можеш да је употребиш јер више нису прихватљиве слике по таквој дозволи већ већина ствари мора да буде или ГФДЛ или Криејтив Комонс. --¡¿Кале?! 11:32, 9. април 2007. (CEST)

Да не испадне

"Водио је живот буран па остао некултуран" , ево сад приметих да те јуче нисам поздравио и пожелео ти добродошлицу у сунчани БГД. Дакле, Мадуиша ти нам баш изгледа донесе Сунце из те твоје Барсе, данас баш нема ни трага од неког облака. Погледах кад сам се пробудио у небо и не могу чудом да се начудим и да се надивим. Иначе, јуче ме Миле навуче са Словеначком потицом (штрудлом, али немој случајно да му то поменеш одма постаје опасан) да прекинем вики-апстиненцију. Али, ништа зато, бар сам добио ево прилику да ти кажем, Добро нам дошла, лепо се одмори и желим ти да што пре нађеш те правописе, да ти не пропадне баш цео одмор у обиласку књижара. А што се тиче викија и ту би ваљало направити малу паузу, мада један вики-овисник као што сам ја последњи је који би овакав савет требало да ти да. Ћао Мадуиша!--Зоран.Д. 12:41, 9. април 2007. (CEST)

Bekon/Bejkon

Мој професор филозофије га је спомињао као Бекона, али каже да може и Бејкон. Знам да не значи много, али могу да погледам и у мојој књизи из филозофије ако хоћеш --Јован Вуковић (р) 21:53, 9. април 2007. (CEST)

• Ок променићу, ма да би ја то превео на српски као Фрањо Сланиница или нешто слишно . Е сад да те искритикујем . Ја нисам математичар/физичар и обе ове гране ме не интересују много. Ако бог да ја сам будући еколог (биолошки факултет), а за сада сам гимназијалац општег смера. Што се тиче делије слажем се --Јован Вуковић (р) 22:07, 9. април 2007. (CEST)
  • Е ипак нећу мењати. Проверио сам књигу из филозовије и тамо је исто као и код нас, а не Франсис Бејкон. Значи изгледа да је ипак устаљено овако, па не треба дирати. Наравно напоменућу у чланку да је правилно Франсис Бејкон --Јован Вуковић (р) 09:25, 10. април 2007. (CEST)
    • Да, али морамо гледати и шта је устаљено у језику. Ако је људима овај човек познат као Бекон, а не Бејкон онда треба тако да стоји (погледај до сада безброј пута навођене примере Париза и Вашингтона) --Јован Вуковић (р) 10:34, 10. април 2007. (CEST)
      • Ок, али ја не бих да мењам. Стварно се не разумем у тематику, нити сам ,лингвиста, нити философ тако да не мих да се петљам. Ако хоћеш промени ти --Јован Вуковић (р) 10:51, 10. април 2007. (CEST)

Ево преместио сам. Сад ти само исправи у тексту све беконе у бејконе, и ону прву реченицу. И да оно философ је било намерно, а знам да се каже филозоф (мада је и то дискутабилно, али да не смарам ) --Јован Вуковић (р) 11:01, 10. април 2007. (CEST)

• Ма слободно бриши глупости. Свако је слободан да побољша чланак, а добра клица је боља од опширног чланка пуног ко зна чега. Мада би било лепо да не буде баш онако мала клица, узми преведи нешто са неке друге википедије, да не буде баш клица, ипак не заслужује он то, нека буде барен кратак чланак . У сваком случају глупости могу да се бришу --Јован Вуковић (р) 12:20, 10. април 2007. (CEST)

---

Е, одакле ти ископа Фрању Панцету . . . Ја сам то и заборавио и да ти право кажем, немам ни намере ни воље да се враћам на ту тему и да замећем правописну кавгу по Википедији (ионако ме бије глас да сам правописни терминатор, фундаменталиста и фанатик) Ако је већини по вољи Бекон, ето им Бекона. За мене је увек био (и вечно ће остати) Франсис Бејкон.

--делија 00:23, 10. април 2007. (CEST)

Април у Београду

Тако је Машо, неуништиви Чола не може никако да омане, једнако као ни април у Београду. А тек за маратон, они јадни маратонци изгибоше од врућине, ал опет лепо их је гледати како шпартају по нашим улицама. Ето не знам колико су ти ови твоји Барселоњани дали слободно, ако ништа могли би да те пусте бар до маратона. Ако треба смисли неки изговор, рецимо да скупљаш искуства за следећу олимпијаду у Барселони две хиљадеххх године.

А ово са Милетовом штрудлом-потицом баш је било весело, па с обзиром да ниси присуствовала прочитај “записник са седнице” у разговору чланка. Драго ми је што се и Миле одлично снашао и прихватио шалу, па је на крају почео да изиграва чак и “чичу” који иде около и дарује сас колачи. Него баш нас збуни са тим штрудлама, па ме не би изненадило да и сарма у Турској изгледа као пуњене паприке, хахаха. Једино знам, а и ти си чини ми се нешто о томе спомињала, да Турци скоро и не троше ову “њихову” кафу са којом се ми обилато наливамо. Ово даље о буреци, смокији и бананице не бих да коментаришем, јер ако наствим оде мас у пропас, па ништа од мога фитнеса. Ћао, до следећег писања!--Зоран.Д. 10:20, 10. април 2007. (CEST)

Лако...

Па врло једноставно(ако ја нешто жешче нисам побркао,а рек`о бих да нисам).Докони Каталонци су се спуштали низ Свету Гору,довукли се до `иландара и решили да би то била права посластица за опељешити.Крену они тако са опсадом и наравно реше да ватром најуре Данила и момке ван,пошто контају да ови немају довољно воде и за пиће и за гашење пожара.Наравно Данило не би био један од најбистријих момака оног доба и на опште згражавање,како ових ван,тако и ових изнутра,каже:

Дајте оно вино за причест `амо!

Кад су Каталонци с`ватили шта се збива и мало размислили о томе колико заправо може бити вина у највећем српском манастиру,покупили су пинкле и продужили даље.(Додуше треба имати у виду и да је Милутин лично кренуо да им одере кожу с` леђа јер му смарају родбину(Византинце) пајтоса(Данила).)

Ако нађем негде на `нету референцу окачићу,али сумњам да је неко објавио житије Данила II на `нету,мада никад се не зна.

Црни Бомбардер!!! (†) 14:45, 10. април 2007. (CEST)

Zvezdica

Što se broja tiče, ja mislim da je nedelju dana optimalan period, barem za sada, jer kako je momentalno stanje, nemamo dovoljno sjajnih članaka koji su zaista sjajni da bismo mogli da ih menjamo svaki dan ili svaka tri dana. Pregledala sam dosta "sjajnih"i ima ih prilično koji ne zaslužuju zvezdicu.

Сваки чланак за који мислиш да не треба да буде сјајан постави на гласање.Војвода (разговор)

Састанак уживо, недеља, 15. април

Имам ванредно задовољство и спамерско задужење да те у име свих Википедијанаца позовем да присуствујеш једном од наших традиционалних недељних састанака :) Састанак ће се одржати у трибинској сали Дома омладине, први спрат, улаз из Македонске, са почетком у 17 часова. Атмосфера неформална :) Пробаћемо да не причамо о масовном уносу, мада обећања не дајем :) За додатне информације можеш контактирати Филипа. До скорог виђења (надамо се :)) --¡¿Кале?! 23:12, 11. април 2007. (CEST)

Надам се да ћеш доћи, уосталом то 17 није неки фиксни термин, окупимо се обично тада па уме да се развуче и до 21 састанчење. Не треба ништа да доносиш, а што се тиче пива, њега не конзумирамо, из приложеног се да видети да су то углавном висококалорична пића са угљеник-диоксидом у равнотежи своје растворене и гасне фазе :) Лево је приметан мој трезвени покушај пребацивања булументе на лајт верзију, мада то баш и није ишло :) У позадини је један од посетилаца скупа. Ето, надам се да се видимо, ако долазиш, немој да те збуни међуспрат док се пењеш на први, ми смо поред „Америчког кутка“, на вратима има натпис. Поз --¡¿Кале?! 00:59, 12. април 2007. (CEST)

И мени је драго што ћеш доћи да ке коначно упознамо--Fica Blok38 (разговор) 10:43, 12. април 2007. (CEST)

Compermiso (Perdona me Maduixa)

Izgleda grubo reći

imadoh nešto drugo u planu.

Jer, koji razlog je preči

sem da ne razočaraš svoju dragu damu?

Zato samo Maduiša, kompermiso,

osim da te molim

da mi oprostiš što neću doći

ja ne znam drugo šta bih napis'o.

Hm, baš čudno,

ovako lepo vreme,

a ja, kanda sam pokis'o.

--Зоран.Д. 14:12, 12. април 2007. (CEST)

Ako već moram

da te razočaravam

sa problemima mojim

bolje da te ne zamaram...

Stop, batali rabotu. Koji sam ja bre pesnik, kada sam krenuo ovako i slova m da redam na kraju stiha kao po stepenicama. Nego Mašo, rekoh ti već jednom ranije da sam pravi majmunčina (kao Tarzanov Čita), ali sam uz to još i jedan veliki magarac kada tvoj ljubazni poziv evo već po drugi put odbijam. Izvini još jednom, i potrudi se da što bolje i lepše provedeš ostatak tvoga odmora, što ti od sveg srca želim. A za mene nemoj da brigaš, biću ja super (mi magarci smo baš onako izdržljiva živinčad, hahaha), niti oko mene više da se zamajavaš i gubiš vreme. Adios senjorita!--Зоран.Д. 09:22, 15. април 2007. (CEST)

Mašo, ne treba ništa sebi da zameraš, jer kome je još pošlo za rukom da bude taktičan sa ovaki magarci. Ajd, lepo se provedi,..., i da se ne opraštamo po xxx-ti put. Ćao Maduiša!--Зоран.Д. 09:57, 15. април 2007. (CEST)

"Одбрана" Ћоровића или мислим да си неке ствари погрешно разумела

1.Он кад каже да су били недисциплиновани,он то каже зато што су врло брзо(већ после разбијања опсаде Филаделфије) почели да пељеше и Османлије и Византинце,без разлике.

2.Што се тиче карактера Каталонаца,њему је то само пролазна напомена коју он није дубље истраживао,а градио је своје мишљење/утисак на основу домаћих и грчких извора који су били све сем позитивно настројени према њима.

3.Као што си и сама навела у чланку о Амолгаверима,њих су у Византији(а самим тим и на целом востоку)знали као Каталонску дружину са истока или кратко Каталонци(тј. Каталани).Чак и ти доста често користиш тај термин у самом чланку.Ствар је у томе што је термин Амолгавер,западни термин,који је потпуно непознат на истоку,како у примарним изворима,тако и у стручној литератури.Он их јасно ставља под наводнике и напомиње да су шпански најамници.

Илустрације ради,када ми је ортак споменуо да има нови чланак везан за Византију и рек`о ми Амолгавери,ја сам га само тупо погледао са једним лаганим втф изразом лица.Када ми је појаснио о чему је реч,ја сам одма` рек`о:,,Ааааааа,вицкасти Каталонци."У целокупној литератури на српском језику се користи искључиво термин Каталонци(тј. Каталани) за њих.То им је само име,а не национална одредница.

• Сам Ћоровић има мало чудан стил писања,али велика већина чињеница је и даље валидна.

Што се вина тиче кад нађем референцу,додаћу(баци и ти поглед у ту Историју Срба СКЗа на коју је Клаудије д Гот указао,ако је имаш код себе).

Црни Бомбардер!!! (†) 14:56, 12. април 2007. (CEST)

Молба

Будући да си својевремено имала примедбе на чланак Анте Старчевић, замолио бих те да се укључиш у расправу на Разговор:Анте Старчевић#Приједлог рјешења када будеш имала времена, Хвала. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 20:29, 12. април 2007. (CEST)

Мега дука

Ставио сам чланчић о мега дуки, малко је дужи и чини ми се информативнији од исто насловљеног чланка на енг и ита Вики. Гвирни када стигнеш. Поздрав. --ClaudiusGothicus 23:45, 12. април 2007. (CEST)

Knjige i tako to

Draga Jagodo, bas mi je drago sto kupujes dobre knjige u Bgu. Ukratko, mislim da si kupila dve sa spiska koji sam ti ranije pomenuo. Iskoristicu moj glas viska da ti jos jednom preporucim knjigu Radivoja Radica "Srbi pre Adama i posle njega" koja je u isto vreme i hronika 90tih i post oktobarske Srbije i vodic za kriticko misljenje i an zeneral i za istorijske nauke, narocito za vas koji se jako interesujete za istoriju a iz drugih ste oblasti. Elem, Oksfordke istorije se potpuno razlikuju od slucaja do slucaja zavisno od urednika koji ih je sastavljao. Uglavnom su pisane npr za studente neke oblasti pre nego za siru publiku. Ukoliko zelis neku opstu knjigu o Srednjem veku kupi "Istoriju Srednjeg veka" Sidnija Peintera. nisam cuo da se pojavila Oksfordska istorija Osmanskog carstva. mozda ti je za oko zapala knjiga "Istorija Osmanskog carstva" koju je priredio Robert Mantran. To je jako dobra knjiga. Ako te interesuju Osmanlije odlicna i na sve jezike prevedena je i knjiga Halila Inaldzika "Osmansko carstvo, Klasicno doba, 1300.-1600." koja se bavi jelte pomenutim periodom ali dve trecine knjige otpada na istoriju civilizacije tako da ces naci odlicne stvari o haremu, janicarima i tarikatima (derviskim redovima). Drugo, nemoj biti lenja nego otidi u Zmaja od Nocaja 12/1, znaci u samom centru grada, pravo u Clio izdavacku kucu koja je izdala Peintera i Mantrana i mnoge druge ukoricene i sarene knjige koje vidjas u knjizarama u Knezu. Tamo ces moci da dobijes popust i do 40% posto. tj idi i uclani se u Forum citalaca i pozdravi u moje ime Miru ili Natasu ili koga vec nadjes (u ime Urosa). Sto kaze jedna reklama za neku samouslugu "Zasto placati vise?". Inaldzikove Osmanlije se obicno prodaju po bezobrazno visokoj ceni, mada je knjiga jako vredna. Potrazi je po antikvarnicama (izdanje SKZa) ili je mozda po knjizarama zaostao poneki primerak Utopijinog reizadanja od pre koju godinu (ne vidim na sajtu Utopije da je oni vise imaju). Utopija ima i jednu odlicnu knjizicu koja bi tebi verovatno legla: Donald Nikol, "Vizantijske plemkinje, Deset portreta, 1250-1500". Ima tu svasta i o stranim princezama na viz dvoru (npr Jolanda-Irina, zena Andronika II i sl.). Javi kako se snalazis sa knjigama. Uzivaj u kupovini i citanju kada i to dodje na red... --ClaudiusGothicus 20:36, 13. април 2007. (CEST)

Изабрани чланци

Морам да те замолим да убудуће, када будеш мењала шаблоне за изабране чланке, будеш мало пажљивија. Наиме, премда је за сваку похвалу то што си се прихватила посла који већина других корисника очито избегава, ово је већ други пут да вршиш измене које су доста некоректне. Конкретно, мислим на чланак Галактичка Република. Најпре си пре неког времена избрисала тај чланак са два шаблона за изабране чланке у марту, што сам, мислећи да ти се омакло, тада оћутао. Међутим, данас си скинула овај чланак и са шаблона за месец јун, чиме си га, потпуно без разлога, уклонила са свих шаблона за изабране. Ја, наравно, подржавам да се новоизабрани чланци постављају у шаблоне, као и да се они који више нису изабрани скидају са тих шаблона, али нема никаквог оправдања да се они чланци који су и даље изабрани тако насилно и без пардона бришу, поготово узевши у обзир да имамо доста мали број изабраних чланака. У овом конкретном случају, стварно нема никаквих разлога за уклањање јер се Галактичка Република, премда је постала изабрани још пре више месеци, досада уопште није појавила на главној страни (захваљујући твојим изменама у мартовским шаблонима). Стога сам вратио твоје измене на неколико јунских шаблона за овај чланак, а новопостављене чланке померио на касније датуме. --Tarn 16:23, 15. април 2007. (CEST)

Питање о латиноамеричкој историји

Планирам да напишем чланак о сламању колонијализма у латинској америци и о настајању латиноамеричких држава па те питам који наслов да одаберем:

• Деколонизација Латинске Америке (Јужне Америке) иако овај историјски процес није имао везе са каснијом деколонизацијом у Африци и Азији
• Ослобођење ЛАтинске Америке
• Борба за независност Латинске Америке

или ако имаш неки четврти предлог. --Vojvoda 16:12, 16. април 2007. (CEST)

Што ниси била у недељу--Фића (разговор) 11:24, 17. април 2007. (CEST)

Clio

E pa bas mi je drago sto su te lepo ugostili a i sto si im napravila dobar pazar. Pre svega u urednistvu samog Clia, a narocito biblioteke Polis kojoj pripadaju knjige koje si kupila su uglavnom istoricari od kojih neki popot Dusana T. Batakovica (bivseg ambahadora u Heladi) i predaju tako da dobro poznaju rupe i praznine na trzistu i sire. Samim tim imaju zanimljiv izbor knjiga i prevodi su vrlo, vrlo solidni (ne zameri sto je Pedro III mozda ispao Petar III). Uostalom razliciti ljudi prevode, a Peintera su pre desetak godina prevela dva tada obecavajuca studenta istorije Ceda Antic (danas poznatiji po politickom angazmanu) i Nebojsa Porcic koji se danas bavi nemanjickom diplomatijom (ne znam hoce li uspeti da publikuje magistraturu). Medjutim, ko i sve u nas, i prevodilastvo je cisto zbirka individualnih pregnuca i (ne)mogucnosti. Za to kako ne treba raditi uzmi ono cuveno izdanje skracene Britanike koju su politika i Narodna knjiga (sve sami brendovi, BRE!) izdali pre nekih godinu dana i sl. Ja sam uzeo samo prvi broj posto je bio frei i stvarno nisam mogao da spavam nekoliko dana. Jer cim zaspim izadje mi na um npr da je rabin Alkalaj rodjen u Semlinu u Hrvatskoj. Ako onaj tamo Ingliz ne zna da se Semlin i zvanicno bar od 1918. zove Zemun i da se ne nalazi u Hrvatskoj (sem jelte u periodu 1941-45), valjda bi neko u Politici, Narodnoj knjigi i vaskolikom Belgradu, Srbiji itd. trebalo to da zna narocito ako vec izdaje nesto sto je gromopucno najavljeno da bi trebalo da malo plombira rupu u nesoj leksikografiji. A o rimskom drzavniku koji je izgradio Via Appia, prvi od cuvenih rimskih puteva, Apiju Klaudiju Nedokucivom i sl. bolje da ti ne pricam. Ukratko, lepo se provodi dok si jos u Bgu...Puno pozdrava --ClaudiusGothicus 21:26, 19. април 2007. (CEST)

Te Clio knjige su solidne ali nisu nista narocito. Posto vec zivis u inostranstvu mozes da nadjes mnogo boljih knjiga na engleskom. Drugo ako vec hoces da citas o Otomanskoj istoriji na srpskom ima jedna knjizara Dereta u Knez Mihajlovoj koja je prodavala jedno staro izdanje nekog naseg istoricara i mislim da je mnogo bolje. Ove knjige koje se zovu Oksfordska istorija necega su ustvari prirucnici sto ces videti po njihovom sadzaju gde dobar deo zauzima spisak preporucene literature i izvori koji se koriste pri izucavanju doticnog istorijskog perioda. Mada mogu da posluze. Inace iako nesavrsen ovaj izdavacki poduhvat je znacajan jer je izdato mnogo knjiga koje dotada nisu imale pandana na srpskom jeziku.

---

А сињорина би се могла јавит'. Не би јој спала круна с главе.

--делија 22:11, 21. април 2007. (CEST)

Borba za nezavisnost latinske amerike

clanak cu da pocnem u ponedeljak. Izvini sto nisam ostavio potpis, desava se. Prvo cu da zavrsim Srbiju u Prvom svetskom ratu pa onda prelazim na nezavisnost latinske amerike. Ako hoces mozemo zajednicki da radimo. Mozda mozemo u ekspresnom roku (za 4-5 dana) da napravimo sjajan clanak. --Vojvoda 22:40, 21. април 2007. (CEST)

Dobro dosla

Dobro dosla. Ja u Beograd idem tek za dva meseca tako da ga zasada samo sanjam med' javom i snom, a i sve one odande koji mi bas bas fale... No, da se vratimo temi. Kakvi crni prevodioci i lektori, pa to nema. Prevodi ko stigne (BUKVALNO) a vala i lektorise. Ne znam koliko si dugo u inostranstvu, ali izdavacka delatnost je u Srbiji visokoprofitabilna, jer se uglavnom ne placaju prava, prevodioci, i kada su strucni, se minimalno placaju, a cene knjiga se samo pumpaju i pumpaju. A kad udjes u knjizare, cak i one "najelitnije" tu ti u istorijskom pretincu stoje i razni istorijski romani, i ozbiljna istoriografija, i knjige tipa "Srbi narod najstariji". Itd. U nasim novinama i ostalim medijima, bar sto se tice onoga sto nije beletristika, prakticno i nemas kritike, prikaze i sl. Ja tebi, ti meni, to je valjda najvaznija privredna grana u nas Srbalja. No dobro, tranzicija kazu. I mnogo gore stvari se desavaju u nasoj zemlji. Ali prilike u izdavastvu su stvarno lose. Nemamo npr nacionalnu enciklopediju jos uvek, izdanja recnika su u stvari reizdanja od pre dvadesetak godina (i vise), pa su pre jedno pola godine i dopunu Vujaklije plasirali kao nesto epohalno. O tempora, o mores... Puno pozdrava i ne daj se... --ClaudiusGothicus 23:41, 21. април 2007. (CEST)

Анеуризма

Већ је обрисано . Нисам видео раније твоју поруку --Јован Вуковић (р) 11:44, 22. април 2007. (CEST)

Изабрани чланци 2

Овако, извршио сам замену изабраних чланака на шаблонима и то по недељама, као што си рекла. Ипак, морам да те упитам због чега инсистираш на таквој расподели по шаблонима? Колико знам, раније је била пракса да се чланци постављају на шаблоне за оне датуме који су значајни за саму тему коју обрађује дати чланак, а тек онда ако таквих датума нема или их је премало, да се бирају датуми по слободној вољи. Да ли је усвојено неко ново правило по овом питању?

А што се тиче Вилијема/Вилијама, разлог што сам ти оставио ону поруку је тај што сам и сам једно време мислио да је исправније Вилијем, али после разговора са BBasic-ом испаде да баш и није тако. Поздрав, --Tarn 18:12, 22. април 2007. (CEST)

Secesija

Izvinite nisam Vam odmah odgovorijo jer sam još radio. Samo se Vi interesujete niko se drugi ne interesuje. 1. Sporni izraz sam zamenio a što se tiče drugog pitanja; 2. "Antoni Gaudí (25 czerwca 1852 - 10 czerwca 1926) – kataloński architekt secesyjny,..." kao što vidite Antonio Gaudi je u poljskoj Vikipediji svrstan u umetnike secesije i dalje se tvrddi da je njegov rad sve secesionističkiji vremenom. Hvala na interesu i pozdravi za Vas--Vcesnak 23:02, 22. април 2007. (CEST)

Neznam šta da Vam kažem veliki umetnici su anticipirali mnoge pravce koji su se javili mnogo kasnije a Gaudi je po poljskoj vik bio secesionista i živeo je još u doba secesije, tako počinje njegov članak o njemu u poljskoj vikipediji. Što se tiče celokupnog navoda o pripadnicima secesije naveo sam to iz poljske viki i tamo je sve u originalu. U nemačkoj vikipediji je mnogo komplikovano i mnogo detaljnije sve obrađeno i po državama tako da sam ja odlučio da preuzmam članak iz češke i slovačke viki koji su identični a poljski je malo detaljniji ali ja se po malo mučim kada prevodim sa poljskog.

Što se tiče toga naziva za koji govorite da treba još ubaciti to mogu da ubacim. Sa engeskim se ne snalazim dobro i vrlo malo ga razumem i skoro da ga nemogu ništa koristiti. Uglavnom to je pravac koji je koristio razne nazive za savremenu umetnost i razvijao se u različitim zemljama pa kako je pisan članak o Bečkoj secesiji mogu se još dodati i drugi članci o secesiji u različitim zemljama. Mi smo koristili izraze secesija i jugendstil i ja nisam do sada poznavao druge izraze za taj pravac a ove izraze kako je kažem i Vi se ne slažete uprednošćavao sm ali vi ste ječi od mene u jeziku i tu ću uvek da Vas slušam...--Vcesnak 23:22, 22. април 2007. (CEST)

Neslažem se sa Vama jer je Bečka secesija članak koji se isklučivo odnosi na Beč i secesiju u Beču a Secesija je poslednji veliki umetnički pravac koji je zastupljen u svim umetnostima i svim državama sveta i takav članak ne može zameniti članak o Beču već taj članak može samo dopuniti ovaj.

Takav članak uostalom se nalazi na oko 30- tak vikipedija--Vcesnak 01:05, 23. април 2007. (CEST)

Ne radi se upošte o secesiji na prostorima bivše Jugoslavije već se radi o secesiji kao svetskom pokretu u svim zemljama Evrope pa i SAD a ne o secesiji samo u Beču neko je napisao iz Nemačke viki secesiju o Beču i taj članak ne može zameniti članak o secesiji u svetu. Ja sam učio o secesiji ali ništa o kineskoj umetnosti ili modernizmu koji je pogrešen izraz i tereba da se upotrebljava savremena umetnost a moderna je ono što je u modi i što je privremenog karaktera pa ja uopšte ne nameravam da pišem o modernoj umetnosti jer je to enciklopediski naziv za pomodarstvo--Vcesnak 01:14, 23. април 2007. (CEST)

Мислим да је у загради сада све комплетирано:

Сецесија (у Аустрији Winer Secession, у Немачкој Jugendstil у Француској Art Noveau у англосаским земљама Modern Style или Liberty и у Шпанији, у Каталонији као каталонски модернизаму Италији stile floreale, а у Русији Mir iskusstwa). Већ сама та појава је противречна.

Решено

Проблем је био код <big>ААА<big>. Требало је <big>ААА</big> --Јован Вуковић (р) 15:49, 23. април 2007. (CEST)

Лиса

Знам, знам, ја сам једно неваспитано прасе, стока, магаре . . . Прозивам и трзам људе около, а кад се они јаве, ја се правим Тоша . . .

Извини, стварно, имам посла преко главе, проредио сам и посете Викици, а и кад се појавим то је у паузи између два посла. Иначе, од оне дијете сам одустао, али сада су ми живци на дијети - сваки дан су све тањи. По цео боговетни дан седим за рачунаром, одрађујем започете послове и гомилам себи нове обавезе. Што би рекли наши стари - све до једном. А када пукнем по средини - чуће се. Али, шта се може. Треба хранити пуста уста.

Шта нам би са Зоком? Он је стварно напустио Википедију? Баш ће ми фалити његов уврнути, готово монтипајтоновски хумор. Ти с њим чешће контактираш па ми ваљда можеш рећи шта је по среди.

Пратио сам твој разговор са Готикусом и обоје сте у право. Па да се и ја придружим пљуцкању по "преводиоцима". Видиш и сама да се свака шуша оећа довољно способном да буде преводилац, а ја сам увек говорио да добар преводилац мора одлично познавати језик НА који преводи (по могућности да му то буде матерњи), а најмање врло добро језик СА којег преводи е да би коначан резултат личио на нешто. А изгледа да наши "преводиоци" углавном не испуњавају онај први услов. Па добијемо преводилачки и језички хаос. Мислим да осим наведених услова, прводилац мора бити комплетнији уметник од неког књижевника који пише само на матерњем језику. Мора пронићи у пишчеву свест (и подсвест), мора прецизно спознати шта је писац хтео да каже и онда све то адекватно, писмено и уметнички претенциозно превести на неки други језик. А таквих преводиоца је мало и ноторна је чињеница да су најбољи и најпризнатији преводиоци били познати и признати књижевници.

Женско име Lisa изговара се и транскрибује на чак три начина:

као Лиза, као Лиса и као Лајза.

Прћић наводи само прва два, али Лонгман и Џоунс и трећи. А изговор варира од случаја до случаја и нема чврстог правила осим оног да се то име изговара онако како га изговара његов носилац.

Ако си имала прилике да гледаш (и слушаш) оригиналну, енглеску верзију Симпсонових (ми овде још смо увек срећни ко мала прасад, јер се такви цртани филмови код нас још увек не синхронизују) онда си могла приметити да се Lisa изговара као Лиса.

Поздрав.

--делија 19:00, 23. април 2007. (CEST)

---

27. секунд аудио-клипа: [1].

--делија 19:32, 23. април 2007. (CEST)

Modernizam

Znači Vi smatrate da bi trebalo da izraz secesija u članku zamenim izrazom modernizam i da ga preusmerim?

--Vcesnak 21:37, 23. април 2007. (CEST)

evo dodao sam još prilog o secesiji u različitim zamljama a i jučer sam joč malo poradio na tom članku i ako niste videli izmene molim Vas pregledajte malo članak joč jedan put. Po Vašoj sugestiji sam brisao poveznice koje povezuju članak sa drugačijim člancima pod drugim nazivima iako se ja mislim radi o jednomistom parvcu koji je po svim istorijama umetnosti imao različite nazive u raznim zemljama i ako ga u različitim istorijama nazivaju liberti i modernizme pominju i ove druge nazive.Pozdravi --Vcesnak 00:47, 24. април 2007. (CEST)

P.S. nešto mi ne radi dobro internet- danas?! --Vcesnak 00:47, 24. април 2007. (CEST)

Пчелица

Ставио сам ти пчелицу за рад и труд. Јеси ти то заслужила и раније, али ретко ја делим споменице. У сваком случају, драго ми је да си са нама и да си толико допринела википедији. -- JustUser  JustTalk 12:02, 24. април 2007. (CEST)

Znam :)

Dakle, ja sam o'đe Veliki burazer i sve vidim. Ostavio sam mu porukicu da mi ne kaže (kad mu budem nešto obrisao) nisam bio obavešten. E sad, ako vidiš da je neko pisao o samo sebi (recimo naslov članka je sličan/isti kao korisničko ime) možeš da premestiš članak u ono Korisnik:XXX.

Šablon sam napravio jer iz nekog svog iskustva znam da novaci veruju da ih pratimo kada kliknu na Uredi, pa malo da zastrašim one koji imaju loše namere. Mogu da ti preporučim ovaj šablon:

Овај корисник подржава идеју масовног уништења свих врста вандала.

Poz. -- Bojan  Razgovor  16:03, 24. април 2007. (CEST)

Sve je u redu

Verovatno je bilo do Vikipedije, posto su nam serveri PREoptereceni. -- Bojan  Razgovor  19:21, 24. април 2007. (CEST)

Re: Čemu ovo služi

1. Kao prvo, gledao sam Mikijevu radinonicu početkom 90-ih (inače, ja sam ovde najveće dete). Kružile su priče da je deo tih crtaća izgoreo 5. oktobra 2000. kada je neka budala zapalila zgradu RTS-a. Međutim, ispostavilo se da RTS to drži u svojoj arhivi, ali ne može da emituje jer mu je istekla licenca.
2. U vezi tima... Kolega profesora Macure je došao na ideju da svojim studentima da da urade seminarske radove i da ih kasnije objave na Vikipediji da ne završe u nekom podrumu. Miloš i Đorđe su bili na predavanju na Fakultetu za fizičku hemiju i dogovoreno je da mi studentima pomažemo da prilagode tekstve vikipediji. E sad, pošto mi nismo znali ko je ko sa tog fakulteta, mi (Brane, Filip, Kale, Saša, moja malenkost) smo njih tretirali kao obične korisnike (nisi označio sliku, prikaži pretpregled) i smetali im (što nije baš lepo, jer otni to rade za ocenu). Ti seminarski su prevodi sa engleske vikipedije, ako se ne varam, nisam čitao još ništa.

Poz. -- Bojan  Razgovor  10:56, 25. април 2007. (CEST)

Само да допуним колегу. Једна серија семинарских ће бити она чији су аутори студенти Физичке хемије Универзитета у Београду, и ово се организовало захваљујући сарадњи са проф. Мацуром. Они ће пристићи касније, током маја, верујем. Ово што се тренутно дешава су радови студената Филолошког, a њих добијамо захваљујући томе што им је један од наших администратора, Ђорђе, асистент на нека два предмета, те им је ово дао у задатак :) --Кале ^{◄ info ►} 11:56, 25. април 2007. (CEST)

Ма јој, све си побркала :) Ђорђе није завршио физику, он је завршио МАТФу, смер информатика, а на Филолошком је асистент на ова два предмета који тамо стоје: Интернет и веб технологије и Математичка и рачунарска лингвистика. Одакле њима ови предмети и зашто, то ја већ не знам, мораш да питаш састављаче курикулума Филолошког :) Све ово није ни на који начин повезано за студентима ФФХа, заједнички је само концепт. Ваљда је сада јасно :) --Кале ^{◄ info ►} 12:10, 25. април 2007. (CEST)

FFH-oci imaju i svoj portalčić -- Bojan  Razgovor  12:40, 25. април 2007. (CEST)

---

Пошто сам видео дискусију да одговорим: На групама 02 (српски језик и општа лингвистика) и 26 (општа лингвистика) већ годинама постоји предмет "Математичка и рачунарска лингвистика" који предаје др Душко Витас, а игром случаја сам ја ове године асистент. На Катедри за општу лингвистику која је 2006. почела реформу студија по Болоњској декларацији постоји смер Општа лингвистика и информатика са већим бројем информатичких (не и математичких, посебно не физичких) предмета. Нови планови се могу видети на http://www.fil.bg.ac.yu/katedre/opstaling/novagen/novagen.htm Међу тим предметима постоји и Интернет и веб технологије који је некима обавезан а некима изборни на групама -- 26 и 28. Надам се да је ситуација јаснија. --Ђорђе Стакић (р) 13:03, 25. април 2007. (CEST)

Pravopis

Купус је на енглеском cabagge, односно /ˈkæb ɪdʒ/. Заборавила си да се опште именице преводе, а никако транскрибују.

Истанбул је правилан облик. Тако каже и правопис и чика Клајн. Други је пар опанака што то звучи као Истамбул када се изговори, али, у писаном облику је Истанбул и ту нема једначења по месту творбе (ако сам се добро одразио).

Поздрав.

--делија 11:20, 25. април 2007. (CEST)

Ништа ми не јави - шта је са Зоком?

---

Ах, Кембриџ. Али, да те додатно збуним, у ствари би требало Кејмбриџ! Послушај изговор (и погледај ИПА-транскрипцију)

овде: [2]

овде: [3]

и овде: [4]

Поздрав.

--делија 11:38, 25. април 2007. (CEST)

Кечуа

Ко те теро да чачкаш то?! Сад ти мени кажи да ли се каже кечуа језик или кечуански језик? -- JustUser  JustTalk 15:38, 25. април 2007. (CEST)

Само опуштено, ништа нас не сме изненадити .... него, ја сам стварно био затечен давањем наслова чланку о језику. Употребљава ли се ту присвојни облик или не? Ја сам оставио облик без заграде (а није ни присвојни приде) и све ми фрка да ме делија не поткачи. -- JustUser  JustTalk 16:17, 25. април 2007. (CEST)

Па, поправљено је. Зар се не види? -- JustUser  JustTalk 16:32, 25. април 2007. (CEST)

Љеида

Хм, не волим кад имам пуно онаквијех кратких чланака, јер ми гуше кратке чланке. Погледао сам на енглеској и има само Љеида-провинција и Љеида-град, као и Лерида-колумбијска општина, али то је онда баш Лерида, тако? -- Bojan  Razgovor  23:05, 25. април 2007. (CEST)

Ne znam, radi kako misliš da je najbolje. Ako nema više od dva značenja, onda bi trebalo ovaj šablon, a onako onda napisati malo više teksta (Taj i taj termin se može odnositi na grad u državi XXX, selo u državi YYYY, reku u ZZZ. Među tim kratkim stranicama ima dosta budalaština. -- Bojan  Razgovor  23:24, 25. април 2007. (CEST)

Krecem od subote

Pocinjem clanak o borbi za nezavisnost Juzne Amerike u subotu .trebalo mi je par dana da proucim materiju. Nadam se da ces se prikljuciti. --Vojvoda 12:37, 26. април 2007. (CEST)

Герника

Извини, нисам знао. Видео сам само да је копиран са чланка Бомбардовање Гренике па сам избрисао, да се не дуплира :). Извини још једном --Јован Вуковић (р) 16:37, 26. април 2007. (CEST)

Pad Carigrada

Kad smo vec kod mirodjija, corbe i soljenja pameti...red je da i ja docinim koju. Mislim da, uz odredjene ograde, Kosovski boj i Pad Carigrada se mogu porediti i to jako dobro. Sto se grcke strane tice, dogadjaji iz 1453. su kasnije pokrenuli stvaranje citavog niza narodnih pesama (tuzbalica) o padu Carigrada i pocetku "mracnog doba". Kroz pesme i verovanja se proslost tokom vekova pocela shvatati u mitologizovanom obliku u grckom narodu. Ponovno zauzimanje Carigrada bio je jedan od ideala grckog nacionalnog i drzavnog preporoda od pocetka 19. veka sve do propasti Venizelosove "Velike ideje" 1923. godine (U vreme pobede nad osmanskom vojskom kod Kumanova 1912. nasa parola je bila "Kumanovo za Kosovo"). Sudeci po Nikolovoj knjizi "Besmrtni car" i grcka pop muzika se gotovo ciklicno bavi padom Carigrada i povratkom besmrtnog cara Konstantina Dragasa. pozdrav.--ClaudiusGothicus 01:42, 27. април 2007. (CEST)

Фала...

...због покривања чланка о Паду,местима за стављање референци. Црни Бомбардер!!! (†) 06:59, 27. април 2007. (CEST)

• Пази,текст је и даље у чланку,само се не види,тако да нема потребе да га издвајамо,већ се може дотеривати ту на лицу места(макнеш назнаке за коментар<!-- --> кад хоћеш да видиш како изгледа).

Што се референци тиче,ако сам добро разумео Клаудија,он је сигуран да је Никол у свом „Бесмртном цару“ повукао ту паралелу,а што се тиче конкретних дешавања(рушења цркава и подизања џамија) за њих је најмањи проблем наћи валидне потврде у стручној литератури,а можда чак и на `нету.

Црни Бомбардер!!! (†) 10:26, 27. април 2007. (CEST)

Žena

Znao sam da ćeš dovršiti članak pa sam kao malo nešto prebacivao sa hrvatske wikipedije (uz doradu) samo da bih ti skrenuo pažnju. Baš sam pokvaren, hi, hi, hi... -- Bojan  Razgovor  14:16, 27. април 2007. (CEST)

-- Bojan  Razgovor  16:04, 27. април 2007. (CEST)

Trent

Cisto da ti javim da sabor u Trentu vaseljenskim smatra samo katolicka crkva. Za pravoslavne je poslednji vaseljenski bio Sedmi koji je odrzan jos 787. godine. Pogledaj eng clanak o vaseljenskim saborima. Ako vec nesto treba da ide uz ovaj u Trentu mozda bi opsti bilo bolje ili vec...--ClaudiusGothicus 03:26, 28. април 2007. (CEST)

Karlo Peti

Sto se Srba, Karla i Sulejmana tice ne znam bas sta sam ti rekao. No, u tursko-habzburskim nadvlacenjima oko Ugarske Srbi su igrali vaznu ulogu (npr. Jovan Nenad ili recimo Mehmed pasa Sokolovic koji je kao rumelijski namesnik zauzeo Banat bez mnogo muke zahvaljujuci dogovoru sa lokalnom srpskom populacijom). Karlo i jeste izbegavao sukobe sa Turcima, tako da je 1529. turska vojska, spremna za bitku, stigla do Beca neometano. Srecom po Bec, imali su samo laku artiljeriju, a ne i onu opsadnu. Sultan je ocekivao da ce se "spanski kralj" (uporno je negirao Karlovu carsku titulu) od negde pojaviti. Za Trent, mozda je najbolje da bude opsti sabor. Vaseljenski nije u uzem smislu reci, a ekumenski i vaseljenski bi trebalo da budu sinonimi. Medjutim, opet, ovde se govori o katolickoj perspektivi.--ClaudiusGothicus 14:23, 28. април 2007. (CEST)

Karlo V

Znam, znam, tako je kada god covek pokusa da izvuce tako neku grandioznu temu, ni napred, ni nazad. Drzi se i ne predaj se. Kada zavrsis Karla, a ti predji na Filipa II. Slicna meta, slicno rastojanje...Pozdrav--ClaudiusGothicus 15:07, 28. април 2007. (CEST)

Баба Јага vs. бабарога

Баба Јага и бабарога су у митологијама словенских народа два остатка једне исте ствари из старог словенског фолклора. Временом су добиле унеколико различит облик и унеколико различита веровања и сујеверја окупљена око њих. Тако, рецимо, бабарога има (и то је њена главна особеност) а баба Јага углавном нема рог. Ту су и друге бабе - ђедова баба, баба Коризма - које су такође наследиле неке особине те старе свесловенске махом зле бабе или су, пак, њени директни остаци. Моје мишљење је да треба да постоји и чланак о баба Јаги и чланак о бабароги, због њихове не толико велике сличности (баба Јага, рецимо, често лети на метли, а бабарога никако) упркос истом пореклу. Верујем да се и о једној и о другој може написати добар чланак. :) Поздрав, --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:09, 28. април 2007. (CEST)

Ех, да - Кад би имао неку књигу или референцу где се каже да те две бабе нису исто, било би ОООДЛИЧНО! - литература није оскудна. Погледај један списак на овој страници. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:21, 28. април 2007. (CEST)

Хехе. Жао ми је, немам ни ја ниједну од тих књига при себи! :( --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:09, 28. април 2007. (CEST)

Usluga

Treba mi prevodioc da prevede ono ispod prve slike u clanku Stari zavet. -- Bojan  Razgovor  18:32, 28. април 2007. (CEST)

Hmmm, to je malo zeznuto. Naime, Vikicitati su, za razliku od Ostave, jezički orijentisani (imaš Vikicitate na srpskom, engleskom, bla, bla) i zato nema smisla na ovaj način linkovati Vikipediju na srpskom i Vikicitate na engleskom. Trenutno, naši Vikicitati još uvek nemaju citate Karla V, pa bi ih trebalo prevesti ako hoćeš (i onda ovako pišeš {{wikiquote|Карло V, Свети римски цар}}). Ako nećeš da prevodiš, stavi u spoljašnje veze link kao i svaki drugi. Hvala za Stari zavet. -- Bojan  Razgovor  06:59, 29. април 2007. (CEST)

Tako, sad će se u promeniti u ponoć između 30.4 i 1.5. Dežuraj :) -- Bojan  Razgovor  14:11, 29. април 2007. (CEST)

Evo, mislim da je to to. Trenutno je samo april zauzet. Znači, u ovo treba upisati članke:
Портал:Шпанија/Изабрани јануар
Портал:Шпанија/Изабрани фебруар
Портал:Шпанија/Изабрани март
Портал:Шпанија/Изабрани април
Портал:Шпанија/Изабрани мај
Портал:Шпанија/Изабрани јун
Портал:Шпанија/Изабрани јул
Портал:Шпанија/Изабрани август
Портал:Шпанија/Изабрани септембар
Портал:Шпанија/Изабрани октобар
Портал:Шпанија/Изабрани новембар
Портал:Шпанија/Изабрани децембар

Mogu ja da namestim da se menjanju po nedeljama (kao na glavnoj strani), ali jesi li spremna za to (52 izabrana na temu Španije, a da nisu biografije)? -- Bojan  Razgovor  17:52, 29. април 2007. (CEST)

Ovde možeš videti spisak članaka, samo nemaš vezu ka uređivanje. To još moram da vidim kako da uradim. Savet: pošto se ova stranica ne vidi sa portala, na dnu svakog šablona za mesec stavi i Остали изабрани чланци P.S. Arhiviraj stranicu. -- Bojan  Razgovor  20:45, 29. април 2007. (CEST)

Ferdinand I

Htedoh da nesto promenim tj dopunim kod Ferdinanda I, kad vidim upravo sukob interesa tj izmena. Ili ti je drago sto me vidis ili se meni samo pricinjava u ovaj nocni cas...----ClaudiusGothicus 00:59, 30. април 2007. (CEST)

Masta

Bice da je masta...Verovali ili ne, suocio sam se u izmenama sam sa sobom. Nego kad smo vec kod Karla V evo ti par sugestija: 1. Kakva je to kruna Merovinga koju je Karlo prepustio bratu 1519.? (Oprez, vlada zaraza Da Vincijevim i sl. kodovima...). 2. Za Karlovog tutora rekao bih da se zvao Hadrijan IZ Utrehta. Proverio na eng Wiki, covek se prosto tamo rodio, nije bio vladar grada ili slicno (k'o Filip II od Spanije). 3. Elektorsko telo koje je biralo careve Svetog rimskog carstva na srpskom se zove knezevi-izbornici. Mozes to slobodno da ubacis da skratimo "nemacke plemice i svestena lica koji su trebali da glasaju". 4. ustav, patriotizam, malo mi to anahrono zvuci. Da Huanu nisu terali da potpise neku vrstu povelje prava ili sl. 5. Bohemija=Ceska; Srednjevekovni naziv Bohemija je ipak Ceska i na ceskom. Nazovimo stvari pravim imenom. Mislim da nas to ceka na celoj srp Wiki... 6. sveto ulje=miro; vladari su na krunisanjima bili miropomazivani. Sam obred je datirao iz Karolinskog perioda. Oznacavao je simbolicno izlivanje Bozije milosti na vladara. 7. Leon X=Lav X; ako mene pitas ja bih malo skratio sa nekim opstim stvarima (izbijanje Reformacije) ili dogadjajima koji jesu vazni ali bi mogli da se pretvore u nove clanke (npr one pobune po Spaniji). 8. Edikt iz Vormsa=Vormski edikt (pravilnije u srpskom); 9. Vladar Saksonije je nosio titulu vojvode. Luterov zastitnik je bio cuveni Fridrih Mudri; 10. Konfesija iz Augzburga=Augzburgska veroispovest; Mir u Kato-Kambreziju i sl. 11. I kad najzad zavrsis posao trebalo bi malo srediti i ilustracije. Npr. preporucujem da ovaj Ticijanov portret Karla sa pocetka ide negde dole posto predstavlja cara bas u bici kod Milberga 1548. god. Na eng strani biografije Maksimilijana I, koja ti je vec poznata, imas i slicicu Maksimilijanove porodice sa jednim od retkih portreta malog Karla. Moze biti korisno...

Nadam te da te ovolike primedbe nisu obeshrabrile. Samo napred i ne predaj se. Za termine na srpskom pogledaj onu Samardzicevu knjigu sto si je kupila, mozda bude korisna.

--ClaudiusGothicus 01:50, 30. април 2007. (CEST)

Мa nek ide sve u očin...

Uradio sam isto i za slike i za biografije. -- Bojan  Razgovor  08:48, 30. април 2007. (CEST)

Slike mogu da namestim da se menjaju nedeljno, ali to ce biti malo veci posao. -- Bojan  Razgovor  08:55, 30. април 2007. (CEST)

Ceska i Raska

Moglo bi da se promeni, samo mislim da je Bohemija npr latinski termin kasnije preuzet u nemackom. Etimoloski vodi poreklo od keltskih Boja koji su nastanjivali teritorije u rimsko vreme. E sad ja ne znam jesu li se srednjevekovni Cesi identifikovali sa Bohemijom ili su govorili o Ceskoj. Treba biti pazljiv jer su npr srednjevekovni Nemci (pa i danas) uporno govorili o Vendima a u stvari radi se o Slovenima koji sebe nikada tako nisu zvali. I jos nesto, termin Raska se srece uvek u srednjevekovnim latinskim i zapadnim izvorima, ne u slovenskim i vizantijskim. Mozemo li tu povuci paralelu izmedju Raske i Bohemije? Plus, mislim da se u nasim knjigama gotovo uvek govori o Ceskoj, ali opet i mi smo Sloveni pa smo mozda usvojili njihov pogled na svet. Pozdrav. --ClaudiusGothicus 15:13, 30. април 2007. (CEST)

• Обрисао сам. Ипак мислим да не треба да стоји Чешка за историјску краљевину. Свако ко тражи државу куцаће Чешка а не Чешка република (исто као и Пољска а не Република Пољска и сл.). Зато мислим да је најбоље да се направи страница Чешка (вишезначна одредница) па да се на страници Република Чешка направи да на врху стоји нешто типа: Чешка преусмерава овде, уколико сте тражили чланак о историјској држави погледајте Чешка (територија) --Јован Вуковић (р) 15:35, 30. април 2007. (CEST)
  • Да као и док је била СЦГ сви на утакмици вичу само Србија --Јован Вуковић (р) 15:46, 30. април 2007. (CEST)
    • Ок, може и тако, мада би се мени више свиђало да је обрнуто, да онај натпис стоји на чланку о чешкој републици, а д ачешка и даље преусмерава на Чешка република --Јован Вуковић (р) 15:52, 30. април 2007. (CEST)
      • Па ок, може. Значи Чешка је вишезначна и на њој се налазе линкови ка Чешка република, Чешка (територија) или како већ и линк ка Краљевина Чешка --Јован Вуковић (р) 16:03, 30. април 2007. (CEST)
• цццц--Јован Вуковић (р) 16:24, 30. април 2007. (CEST)
  • Па шта да радим. Него убиће нас остали админи кад виде колико смо се распричали, загадисмо скроз скорашње измене, а и заузели смо пола места по серверима :). --Јован Вуковић (р) 16:51, 30. април 2007. (CEST)
    • Хехе, мада зато постоји ирц :). Него одох нешто да спремам мало пријемни --Јован Вуковић (р) 17:02, 30. април 2007. (CEST)

Viseznacne odrednice i sl.

Viseznacne odrednice su nam neophodne iz vise razlicitih potreba. Pisem ti ovo u cilju da i administratoeri i svi ostali vide. Npr. ja stalno pisem clanke koji se odnose npr na stari i srednji vek i kada napisem Egipat ili Italija jedino mogu da usmerim na odrednice koje se ticu danasnje drzava koje naravno polazu pravo na istorijsko nasledje ali nisu i ne mogu biti isto sa npr ostrogotskom Italijom ili Mameluckim Egiptom i sl. Znaci, trebna nam gomila viseznacnih odrednica, portala, novih tekstova i sl. npr rimska Italija, Italija u Srednjem veku, i sl. a i Italija nakon ujedinjenja ima toliko faza samo u poslednjih npr 140 godina (kraljevina, doba fazizma, republika nakon WWII, savremena Italija...). Ja sam npr nedavno inicirao da se napravi viseznacna odrednica Persija jer smo imali suverenu odrednicu Persijsko carstvo koje se odnosilo isklicivo na drzavu Ahemenida koju je srusio Aleksandar Veliki u 4. veku pre Hr. I sta ja onda da radim sa onim Persijskim (Sasanidskim) carstvom sa kojim su ratovali Justinijan i Iraklije? Nego, ako govorimo o carskoj kruni Svetog Rimskog carstva u prenesenom znacenju krunu je prvi poneo Karlo Veliki, koji je bio iz porodice Karolinga a ne Merovinga. Zato te pitam za krunu i titulu i nesto mi jos nije jasno. Gvozdena kruna kralja Italije je langobardska, a ova kruna cara Svetog Rimskog carstva mislim da je iz mnogo kasnijeg perioda, najranije iz doba Otona I. Te krune se uglavnom docnije dalje kindjure i sredjuju k'o npr ugarska kruna sv. Istvana koja je u osnovi vizantijska dijadema iz 11. veka sa sve pravoslavnim ikonicama u emajlu, ali su docnije dodavane nove aplikacije... Pozdrav--ClaudiusGothicus 21:59, 30. април 2007. (CEST)

Elektorat

Moze i elektorat zvuci mi dovoljno elegantno. Sto se knezeva-izbornika tice moras to malo sire da shvatis. Srednjevekovni biskupi jesu i feudalci u isto vreme tkz duhovno plemstvo, upravnici gradova koji su njihova sedista plus na sve to raspolazu "neznatnom" imovinom koja pripada crkvi a nalazi se na teritoriji njihove (nad)biskupije. Sada shvatas stalnu frku oko investiture tj ko i kako imenuje biskupe i opate i sl. Izmedju ostalog prestiz i prihodi su jako, jako bitni, narocito kada vladaru, poput Karla V, stalno fali novca i dr. sredstava. Ako nesto i treba da se strpne od crkve najbolje je imati svog coveka na tom mestu koji ce da odobri zajam/otimacinu. Ako kontrolises veliki manastir ili crkvu u kojoj se nalaze relikvije kontrolises i velike prihode koji se tamo slivaju. Nije ni cudo sto su se krstasi trudili da pokupe relikvije iz Carigrada 1204., a isto tako pre toga su se Vizantinci trudili da donesu i u Carigrad sklone sto vise relikvija... Legende se razlikuju po pitanju koliko je klinova Jelena otkrila, sta se sa njima desilo i sl. Vizantijskih verzija ima toliko da ih je tesko pobrojati. po nerkima Konstantin ih je pretopio za svoj slem i konjsku opremu, zatim zakopao ispod svog kipa na carigradskom Konstantinovom forumu ili pak dodao kipu krunu napravljenu bas od klinova. A da ti ne pricam da je poslednji latinski car Balduin II mnogo toga, ukljucujuci i klinove, rasprodao na Zapadu pre no sto su ga Vizantinci najurili 1261. godine. Tako da je i ta langobardska kruna vazda dobra prica. E sad, to je kruna kojom je Karlo Veliki prvo krunisan za kralja Italije. Ne zna se sta je papa tacno upotrebio 800. da ga krunise za cara. Drugo, kasnije je, pre carskog, obicno prethodilo krunisanje za titularnog kralja Italije. Mioslim da je u habzbursko vreme titula prvo davana prestolonasledniku tako da je nas Karlo V titulu preneo na Filipa II (proveri, nisam siguran). --ClaudiusGothicus 23:41, 30. април 2007. (CEST)

Помоћ око превода

Треба ми превод једне реченице са енглеског за један чланак: Due to shortcomings that the campaign revealed in the organization of the Light divisions it was reorganized as the 7th Panzer Division afterward, in October 1939. Поздрав, --Vojvoda 13:56, 1. мај 2007. (CEST)

Ал га преведе свака ти част. Хвала,--Vojvoda 14:08, 1. мај 2007. (CEST)

Слика

No objections here :) --Кале ^{◄ info ►} 19:43, 1. мај 2007. (CEST)

Новајлија

Јагода, понекад су новајлије јако ентузијастичне и у крајње доброј намери ударнички крену са разноразним техникама уноса на брзака. Не бих да га сасечем у корену, а то што је направио ће се већ средити на овај или онај начин, зато смо ту, да помогнемо и почистимо :) --Кале ^{◄ info ►} 00:22, 2. мај 2007. (CEST)

Мислим, указао сам му на проблем, немој да мислиш да нисам баш ништа урадио :) Сад чекамо :)) --Кале ^{◄ info ►} 00:24, 2. мај 2007. (CEST)

Karlo i Amerika

Ameriku nikako da počnem jer mi je palo napamet da pišem o nemačkim divizijama ali čim taj projekat malo odmakne imaću vremena i za druge članke. Što se Karla tiče nije mi jasno šta još može da se doda ili ispravi. Jedino oni ratovi sa Francuskom mogu biti smešteni u posebne podnaslove i malo prošireni a ostalo je sve dobro (naročiti odeljak o Sulejmanu i Karlu). --Vojvoda 11:13, 2. мај 2007. (CEST)

Капери

Зато што је нека "легенда" отишла на википедију на хрватском језику ћорнула чланак и заједно са њим и њихову ишчашену терминологију да Пират и Гусар нису синоними,већ да је Гусар термин који одговара енглеској речи privateers односно corsairs.

Нисам то после сређивао,јер сам то препустио господи која су целу причу пребацила са википедије на хрватском језику.

Сам термин сам преузео из међувикија.

Црни Бомбардер!!! (†) 13:19, 2. мај 2007. (CEST)

---

Па нису баш исто,Капер је ужи појам,дакле управо то што кажеш гусар који ради за неку државу.

Интервики је веза ка чланцима о истом појму на википедији на неком другом језику(оно чудо на дну чланка)(ваљда си то питала).Па сам погледао како те Капере/Корсере називају на другим словенским википедијама(пољска,чешка итд исл иср) и налетео на термин Капер,па сам га искористио.

Црни Бомбардер!!! (†) 13:56, 2. мај 2007. (CEST)

• Фала и теби,за одговор.

Црни Бомбардер!!! (†) 14:18, 2. мај 2007. (CEST)

Литература

Па добро и то је валидно. Значи на чланку Срби требало би да стоји и нешто типа По теорији тога и тога, аутора књиге "Срби, народ најстарији", од Срба су настали Грци, србин је био египатски фараон ... Значи теорија је релевантна, али не треба бити представљена као једина. Исто тако на чланку о јеврејима треба написати да их нацисти сматрају "нижом расом" и сл. Значи треба навести сваку релевантну чињеницу. Наравно ако сад мој професор историје нпр. каже да су Срби пореклом ванземаљци то нећемо убацити на чланак (осим ако не постане раширена теорија коју многи прихватају) --Јован Вуковић (р) 18:20, 2. мај 2007. (CEST)

• Па ту се слажем, не може онако да стоји, зато и јесте пов, јер користи само једне, пристрасне, референце. Нажалост ми имамо веома мало или нимало непристрасних извора о злочинима и једних и других, тако да морамо ускладити обе верзије (и четничку и комунистичку) у нешто што је најближе неутралности. Наравно уколико постоји неки колико толико објективан извор онда он има примат над овим пристрасним, али опет и њихова мишљења наводимо у чланку, наравно не као најзаступљенија него као споредна --Јован Вуковић (р) 18:31, 2. мај 2007. (CEST)

Моооооооолим те

Плиз, плиз, плиз, плиз, немој да пишеш аскијем/ћелавом латиницом по странама за разговор, разумем да ти је тако можда брже, не постоји никакво правило против тога, али ужасно боде очи. Моооооолим те :) --Кале ^{◄ info ►} 18:33, 2. мај 2007. (CEST)

Пуууууно хвала :) --Кале ^{◄ info ►} 18:47, 2. мај 2007. (CEST)

Драга цензорка, пошто видим да ти је чланак који сам написао "Злочини партизана у Другом светском рату" јако "интересантан" и том приликом тражиш у њему да се после сваке реченице цитира извор а док се при томе јасно може видети извор и литература код сваког пасусу. Није ми јасно зашто се ниси побунила са свим тим аргументима код чланка "Злочини четника у Другом светском рату" који је неенциклопедски и пун мржње, политике и са уводом који је благи ужас. --Савковић 12:56, 3. мај 2007. (CEST)

Глумци с којим је сарађивао

Tako sam i stavljao u pocetku (sa kojima je sardjivao) , ali uvek neko promeni. --Раде Награисаловић 14:13, 3. мај 2007. (CEST)

Верлор и тридесетогодишњи рат-одговор

Са Верлором сам малопре разговарао (човек ради из илегале) а чланак је добар мада га треба мало исправити. Шта ти мислиш јел може да буде сјајан. --Vojvoda 14:34, 3. мај 2007. (CEST)

Французи имају генијалан чланак (огроман је а има и пуно лепих слика) тако да ћупробати малко да преведем и да проширим чланак. Што се Карла тиче имам једну замерку. У одељку о спољној политици одмах си написала одељке о његовом односу са Француском и Отоманском империјом а мислим да треба додати пре ових одељака две-три реченице које уопштено објашњавају његову спољну политику--Vojvoda 14:45, 3. мај 2007. (CEST)

Четници и Партизани

Прво што се тиче партизана могуће је пронаћи референцу која „потврђује“ најразличитије податке (нпр да су партизани избацили ис строја више хиљада тенкова, стотине авиона и 800 000 немачких војника). Хоћу да напоменем да су ови чланци писани искључиво на основу комунистичке „историографија“ која је без готово икакве научне вредности. Једино у обзир долазе дела страних историчара који су се бавили овом тематиком и дела наших историчара (не публициста) који су писали у последњих десетак година. А о хвалоспевима не треба да буде ни говора на википедији али не треба да буде ни црњења па мислим да на основу чланака злочини тих и тих може да се стекне само погрешан утисак о оба покрета. Извини што сам се мало расписао. Поздрав, --Vojvoda 14:55, 3. мај 2007. (CEST)

Да ми твоју и-пошту, да стручно разменимо мишљења --Савковић 16:00, 3. мај 2007. (CEST)

Српски народ има своју националну историју, као што и други народи је имају. Моја је жеља да се људи у Србији не стиде свије националне историје и националних покрета који су постојали на српском простору. У свим земљама Источне Европе се комунистичка историја одбацује, само код нас је и даље на снази. Историја је политика, хтели ми то да признамо или не. Југославија је сада прошлост и ми као народ требамо да тражимо нове чињенице у нашој прошлости зарад наше будућности. Југославија је била наша национална пропаст и треба да сви схватимо да данас живимо у Србији. Пољаци чак говоре да је Црвена армија била окупаторска, а код нас је то и даље ослободилачка војска. Треба да се угледамо на друге народе и да учимо од њих и да се ослободимо више комунистичких књига, јер она нису валидне.

Не знам зашто си на мојој страни за разговор поставила онај коментар Е мој Војводо јер ја нисам тебе споменуо ни у једној дискусији са другим корисницима. Не разумем шта је то требало да значи. --Vojvoda 16:59, 3. мај 2007. (CEST)

izvinjavam se sto se mesam

Ako ste zainteresovani za tematiku, evo malo lektire *ovo, *ovo, *ovo, *ovo , *ovo i *ovo. Napominjem da je to samo mali deo od stotina knjiga. Takođe preporučujem dokumente koje sam postavio *ovde i *ovde. To je samo malecki deo onoga sto imam. Ako ste zainteresovani za jos, moj i-mejl je cokolada@eunet.rs. Pozdrav! --Gorran 17:02, 3. мај 2007. (CEST)

Женско чељаде, треба да знаш да чланак има доста извора и литературе ако мислиш да поред сваке реченице стоји извор, то ти нећу испунити. Може да се среди само организационо. Зашто се ниси бунила у вези чланка "Злочини четника у Другом светском рату" који није неутралан, већ благи ужас, посебно увод који је пун мржње и политике и где стоји да је Равногорски покрет геноцидан. --Савковић 17:08, 3. мај 2007. (CEST)

Е мој Војводо-одговор

Прво, нисам увредио ниједног корисника ни његово политичко опредељење. Али претходни корисници су идеолошки обојили своје чланке о оба покрета тако да је немогуће бити неутралан. Што се литературе тиче знам даје могуће пронаћи мноооооого књига о комунистичким војним успесима али те књиге у писане у специфичној политичкој и идеолошкој клими тако да о неутралности не може бити ни говора. --Vojvoda 17:12, 3. мај 2007. (CEST)

Шта да радим када сам живац. Прво да се среди чланак који је старији а то је у овом случају о "злочинима" четника. --Савковић 17:20, 3. мај 2007. (CEST)

Српкињице, чланак је добар и написао сам га најбоље што сам умео. Ако ти толико смета, немој да га читаш, сада морам да вас напустим и неће ме бити три дана, поздрав теби и мом ратном другу Војводи.--Савковић 17:28, 3. мај 2007. (CEST)

Моја неутралност

Не знам зашто се моја неутралност доводи у питање. Ја сам заправо ову расправу покренуо с циљем да скренем пажњу да коришћење „комунистичке“ литературе може да доведе до стицања потпуно погрешне слике о дешавањима у Југославији током Другог светског рата. Такође на сваком чланку о Равногорском покрету стављено је да нарушава неутралну тачку гледишта (мислим да се ово тако зове) а уопште ми није јасно зашто. Нпр на чланку Драгољуб Михаиловић стављено је да он није неутралан а зашто је то тако уопште ми није јасно. Надам се да ова мала расправа неће пореметити нашу будућу сарадњу. --Vojvoda 17:35, 3. мај 2007. (CEST)

Mala pomoc oko clanka Sofija Kopola

Kako da stavim onda, reziser ne moze jer je muskog roda. Reziteljica sam stavio iako znam da nije ispravno, ali stvarno ne znam koji je tacan naziv za nekog zenskog rezisera. Unapred hvala --Раде Награисаловић 12:37, 4. мај 2007. (CEST)

Хвала на помоћи.--Раде Награисаловић 13:07, 4. мај 2007. (CEST)

Ćirilizovanje

Za ćirilizovanje tekstova ja lično koristim moje proširenje Filipovog Transliteratora (trenutno nedostupna desktop aplikacija), mada je "dozvoljeno" koristiti i vučka, itd. I ne, to nije nikakva privilegija administratora :-). Poz, --Kaster 14:59, 4. мај 2007. (CEST)

Баскија

Читава кутијица је позивала шаблон који не постоји код нас, на шпанској је то es:Plantilla:Fichabonita, али је мени помало бесмислено правити шаблон само због три параметра и категорије, мада можеш наравно да га прекопираш код нас, а и не мораш, поправљено је и овако :)... --Кале ^{◄ info ►} 15:26, 4. мај 2007. (CEST)

Баскија

Како мислиш? Код мене се приказује како треба и у ФФ-у и у ИЕ-у.--Паун 15:33, 4. мај 2007. (CEST)

Јој, то се све мени дешавало некад давно...табла је остала незатворена...ево, сређено--Паун 16:15, 4. мај 2007. (CEST)

нема проблема --Паун 16:23, 4. мај 2007. (CEST)

No way Pedro!

...да сам се сморио око тога(или било чега другог)(Хехе,ја да се сморим око Цариграда,ццц,нема шансе.).Остало је да се ископају валидне потврде за неке тврдње и нека озбиљнија потврда за онај део са поређењем,што не могу да изведем на основу кућне литературе.Поред тога је остало да се пресреди/преформулише цео спорни део ,што сам сконт`о да ћеш ти кренути да радиш.

Now,what I am missing?

(Пошто сам кренуо да куцкам код Самуила,ево ти одговор овде.)

Кад се неки чланак премести,одеш на првобитни назив чланка(у овом случају само Самуило) и кликнеш са (леве) стране на Шта је повезано овде([5]) и онда све називе са списка из којих стоји (преусмеривач) отвориш и преусмериш на нови назив чланка,пошто ће сва та стара преусмерења гледати у ново преусмерење,па ће се неко сморити од праћења двоструких или троструких преусмерења.

Црни Бомбардер!!! (†) 15:50, 4. мај 2007. (CEST)

• Ма пусти Самуила,преправићу га ја.У праву је био Carski,ипак је пророк основно значење.

Па кажем ти,за то што се тражи извор,за то мора да добавим неке књиге,тако да ће то морати још мало да сачека,а онај спорни део слицкај кад нађеш времена,није журба.Чланак је овакав већ годину дана,па мож` се стрпи још мало.(Неће Карло нигде,не брини се.)

Искрен да будем ни један од та два облика(ни Капер ни Корсер) нисам чуо,нити баратам неком литературом на ту тему,тако да...не знам шта да ти кажем.

(Стварно ми није јасно како стижеш ишта да урадиш од силне приче/прекуцавања са осталим корисницима.)

Црни Бомбардер!!! (†) 16:24, 4. мај 2007. (CEST)

Навођење референце

На чланку Историја Србије у Првом светском рату наводио сам референце али ми није јасно ако имам у низу много истих референци глупо је да наводим само исто, исто, исто. На енглеским чланцима сам видео да они имају посебан начин обележавања истих референци тј. једном у чланку ставе пун назив референце а потом само наводе део података. Ако имаш искуства са писањем радова занима ме који подаци треба да се ставе у овој скраћеној верзији. Што се тиче Другог светског рата нећу се бавити том темом неко време.--Vojvoda 19:44, 4. мај 2007. (CEST)

И још нешто како да направим кориснички налог на енглеској википедији а да имам исти јузернејм. --Vojvoda 19:52, 4. мај 2007. (CEST)

---

Мејл

Посдлао сам мејл Клајну у вези Београда/Белгрејда.

И не би било лоШе да архивираш страницу за разговор. Баш је дууууга.

Поздрав.

--делија 19:58, 4. мај 2007. (CEST)