Разговор с корисником:Ninam/Архива 2

Ђорђе Карађорђевић и остали...

Две напомене: (1) Осим кад су у питању људи на које смо навикли да из зовемо са титулама или по надмимцима и уметничким именима (Карађорђе, кнез Милош, Бранислав Нушић, Патријарх Павле, Џорџ Орвел, Краљица Мајка у Великој Британији, итд), нема потребе насловљавати чланак титулом коју је особа имала у прошлости или је има у садашњости (узмимо, чак би и смешно било када бисмо имали чланак "Председник Борис Тадић" и сл). Чак би најкоректније њихова титуларна имена преусмеравати на њихова права имена (кад су свештена лица у питању, на духовно име и световно презиме). Наравно, у оквиру текста треба уписати име његове титуле (верујем да је код неких, као што је код Патријарха Павла, титула врло дугачка). Такође, треба наћи одређену меру и у додавању префикса "свети". Код нас је много уобичајеније рећи Свети Сава него Растко Немањић (тако да би чланак под именом "Растко Немањић" требало да буде редирекција на чланак "Свети Сава"), али је зато неуобичајено рећи "свети кнез Лазар" или "свети владика Николај Велимировић" (уобичајеније је "кнез Лазар" и "владика Николај Велимировић"); такође, Стефан Немања и Стефан Првовенчани су знатно познатији под својим световним именима и надимцима него под својим духовним именименима, тако да би њихова духовна имена требало да се преусмеравају на њихова световна. Све у свему, треба наћи меру. Википедија је световна енциклопедија а не сакрални канон; па у том смислу треба више рачуна да води о уобичајеном него о неком конзистентном именовању. --Милош Ранчић (разговор)

(2) Наша терминологија племићких титула користи "кнез" место "принц". Када се наводи пуна титула некога (ма каква та титула била), треба је наводити по датој терминологији. У тој терминологији је син краља кнез (и краљевић). Ови и они "принчеви" по европској историји су титуларно кнежеви. Наравно, друго је то што у уобичајеном говору термин "принц" поистовећујемо са термином "краљевић". --Милош Ранчић (разговор) 07:51, 18 Мар 2005 (CET)

Сгласна сам примедбом око ТИТУЛЕ у НАСЛОВУ, само је примедба упућена на криву адресу, будући да нисам ѕапочела ни један од тих текстова. И сама сам ноћас, јутрос суочивши се са Принц Ђорђе П. Карађорђевић прво пустила белу пену док сам утврдила како се зове, будући да сам прво (наивно) линковала за Име и Презиме (читати значењски). Затим сам решила да прелинкујем на начин како ће га људи и тражити у индексу, по средњем слову сигурно не. Но, за шест ујутру било је прекасно да премештам десетину страница, што ћу вечерас и за викенд сигурно урадити, будући да овако не може.

Када је реч о титулама, и ставом 1, потпуно сам сагласна и немам шта да додам, схватићу то као сугестију да се ја позабаим не само својим текстовима и све сведем на разумну и препознаљиву меру, пре свега због корисника, будући да текст нема смисао уколико не буде пронађен у Викици.

У погледу 2, мислим да то треба прецизирати једноставније. Уколико хоћемо да будемо прецизни треба титтулисати према знаничној титули коју лице носи. а. Принчеви (осим у бајкама) се преводе као кнез или краљевић (аналогно: принцеза)... Међутим, ни сама нисам паметна шта је упутније за Википедију, будући да овде такође важи начело да је важно да тескт буде пронађен. Веома сам склона да поступимо као у претходном случају, а то је да НАСЛОВ текста мора да буде као и код светиља - оно што је најчешће у говору.

Друга је ствар што се за време Републике изгубила пристојност, те смо се ословљавали са друже, са онима са којима никада нисмо друговали. Стога су нам и свештене и крунисане главе ни мање ни више но другари са ливаде.

Када је реч о крунисаним главама једини ауторитет, глобално неприкосновен, је Almanach de Gotta, те ако желимо Википедија заиста буде релевантна попут Британике, онда нам Almanach de Gotta мора бити извор. Како, игром случаја радим на истом, узећу на себе да надгледам да се устаљене конвенције титула и ословљавања крунисаних лица поштују.

Како не бисмо претерали са удвориштвом, сматрам да званично ословљавање треба задржати у првом пасусу. Касније у тексту треба само поменути титулу, када то стил текста изричито захтева.

Наслов текста,треба да буде - као и у енглеској Википедији Име и Презиме (значењски), без титуле осим ако се она нераскидиво везује за личност.

Иначе, започела сам један текст, консултујући енглески изворник који би се могао сместити у Хелп секцију под радним насловом: Како писати биографије.

Сматрам да је неизоставно потребно да усвојимо конвенцију по којој као костуру треба следити редослед у писању биографске одреднице, будући да за сада имамо прилику да читамо семинарске радове, као и шкољке које не личе на одреднице (част изузетцима). --Ninam 21:37, 18 Мар 2005 (CET)

Још једно размишљање

Слажем се, сва ова размишљања су доста логична. Титула у наслову чланка би могла да се изостави, то нарочито нема смисла код привремених титула као што је председник, директор, мисица. Моја замисао је била да, пошто Википедија то дозвољава, код доживотних владарских и принчевских титула ставимо и њих у наслов. Овако дугачка имена оптерећују и зато бисмо могли да направимо страницу са краћим именом која ће само да буде линк до оне са пуним именом. На пример, да би краће куцали пишемо Ђорђе П. Карађорђевић а отвара нам се Принц Ђорђе П. Карађорђевић. Ако некоме, из било којих разлога, смета писање ових титула у наслову стране, ја сам потпуно сагласан да се то изостави. Сад питање да ли су принчеви или кнежеви не спада у мој домен, чињеница је да оне себе називају принчевима и да их тако зову у дневној штампи и сл. и то би се вероватно могло подвести под "устаљени назив". Наилазио сам и на стручна мишљења која оспоравају овакво титулисање и говоре да би према ономе како су то радили Руси, то требало да буду кнежеви и краљевићи, а не принчеви. Сад, чини ми се да би са наше стране било мало дрско да их ми преиначавамо у кнежеве ако се они на својим званичним сајтовима представљају као принчеви, али опет ако дође неки позванији ауторитет из те области нека ради како мисли да треба. Мада, можда је то и питање језика јер код неких је "околотрбушни панталодржач" оно што други зову каиш.

Кад смо већ код тога, постоје и кнежеви, то су деца кнеза Павла: кнез Александар и кнегиња Јелисавета. Када су једном звали Бели двор и питали за адресу принцезе Јелисавете, ови су се жестоко наљутили и рекли да није она никаква принцеза него кнегиња, подразумевајући да је то нижа титула. Јелисавета, међутим каже да она то не сматра нижом титулом, него да је то само наша реч за исту ствар. --Ђорђе Стакић 22:12, 18 Мар 2005 (CET)

У погледу средњег слова: Мислим да га обавезно треба изоставити, осим код оних као што је Ст. Протић који су пре свега познати по средњем слову. Крунисане главе НЕМАЈУ средње слово и ту је енгл. Вики нашла решење, па има конфликтне странице које то решавају. Свакако нам треба редирекција, у свим случајевима када имамо иста имена и титуле, а припадају различитим периодима или породицама и, заправо, су различите личности.

У погледу принц и кнез (кнегиња) и краљевић (нема женски род у савременом српском, има позајмљеницу краљевна): нема хијерархије, будући да је реч о русификацији или пак, германификацији - превођењу. Наши термини су прецизнији само делимично, јер када покушамо да говоримо о неколицини увек ћемо имати изведеницу из принц (будући да нећемо рећи краљевичи и кнежевићи, поготову када су различити родови).

Оно што мени више смета, то је што се у текстовима не помиње званично ословљавање, те је допуштено да се каже само име без титуле. То није у реду, поготову не за оне који су преминули, јер је њиховом смрћу то стање окамењено. Никоме не пада на памет да каже Елизабета (Бети, Лиз..) већ увек Краљица Елизабета, но када је реч о другим краљевским кућама тај безобразлук себи допуштамо, што говори о нама и нешем не само незнању. --Ninam 22:24, 18 Мар 2005 (CET)

---

Ни ја не волим средње слово у називу, нпр. чини ме се да је Јанко Веселиновић био у питању, неко је направио страну Јанко М. Веселиновић и ја нисам издржао да је не преименујем. Ако се сложимо да изоставимо титулу у наслову чланка и оставимо нпр. само Ђорђе П. Карађорђевић, ако затим избацимо и ово средње слово добили бисмо за име стране само Ђорђе Карађорђевић. Међутим, сада долази кључно место, постоје 4 Ђорђа Карађорђевића од којих су два врло позната и вероватно ће добити ускоро своје тексове на Википедији: поменути принц Ђорђе и син краљевића Томислава - Ђорђе Карађорђевић. Знајући за ово, ја сам одмах у старту додао средње слово у наслову текста који сам написао.

Што се тиче вишезначних одредница, оне код нас већ постоје за појам Александар Карађорђевић. Ова страна само окупља стране посвећене људима са истими именом и презименом, међутим крајње одреднице морају имати различита имена, јер су то различите стране. Како онда у том случају разликовати крајње одредишне стране за два човека са истим именом и презименом, средње слово је једини начин, чак и ако они у животу никада нису називано по том средњем слову. Дакле могли бисмо (и одмах) да направимо страницу Ђорђе Карађорђевић која би објаснила да је то појам са више значења и садржала линкове до свих људи са тим именом који постоје на Википедији.

Међутим, остаје ми нејасно шта ћемо за писање титуле у наслову чланка и нејасно око тога која титула ће да се користи (било у наслову било у тексту). Мој предлог је, када су Карађорђевићи у питању, да користимо њихову предложену терминологију (и разлику међу појмовима принц и кнез за различите припаднике династије). Што се тиче титуле у наслову, због много људи са истим именом, биће тешко разликовати циљне стране, чак и средње слово неће бити довољно, различите титуле у називима су помагале да лакше ово разрешимо. Ако предлажете да све ове титуле у наслову укинемо, онда морате предложити и како да разликујемо циљне стране за људе са истим именом и презименом (и средњим словом чак). Једна од метода је да пишемо годину рођења и смрти у наслову стране, итд. Што се мене тиче, титуле би могле и да остану. Ако то некоме баш смета, он да би се могли да договоримо коме да оставимо, а коме да бришемо (нпр. ја бих оставио крунисаним владарима и њиховим женама, а осталим припадницима династије...). Код крунисаних глава јасно је да нема средњег слова, они су добијали редне бројеве да би се разликовали, али нису сви припадници династије били крунисане главе. --Ђорђе Стакић 09:38, 19 Мар 2005 (CET)

Да, чини ми се да је то решење. За те прве задржати титулу у насклову, и обавезно писати редне пројеве крај имена тамо где их има. Биће ружно да пишемо године у наслову. Свакако нисам да у наслову пише средње слово, осим тамо где ће нам нпр. кнез Александар Карађорђевић направити проблем, будући да их има неколико. Тада бих пре писала цело средње име Павлов, него средње слово са тачком. Да избегнемо русификацију Име Име_Оца Презиме, можда се очево име може ставити на крај, Александар Карађорђевић Петров, иако признајем да ружно делује.

У сфв. за Алманах радили смо управо то што предлажеш, година рођења, (година смрти), али је намена сасвим дуга и то изгледа сасвим рпистојно, а код индексирања нема никаквог проблема. У праву си за те конфликтне стране, и заиста би вредело те међице направити одмах, због тога што при претраживању, будући да нема стране са појмом како се најчешће тражи -Ђорђе Карађорђевић- нема скока на страну већ ново куцанје ѕа претраживење гуглијем, а то корисника веома успорава. --Ninam 02:50, 20 Мар 2005 (CET)

На брзину...

Да кажем да решење за вишезначност постоји и то врло елегантно. Краљ СХС/Југославије, Александар Карађорђевић, је, како се мени чини, "званично" Александар II Карађорђевић. Постоји и други начин званичног именовања. Како се мени чини, Михаило Обреновић је "званично" Михаило Обреновић II или тако нешто. У првом случају се гледа који је по реду Александар Карађорђевић, а у другом који је по реду Обреновић. Да назначим да ја ово знам тек површно. Могуће је да Горан Обрадовић зна више о томе, па да нам може рећи коју реч више. --Милош Ранчић (разговор) 12:02, 20 Мар 2005 (CET)

Знам да смо се Горан и ја расписали па се тешко чита (прати). Ипак, Краљ Александар је Александар I ос Југославије (и то не само на енглеском). Ако нађеш времена, погледај разговор са Гораном. Чекам да види мој одговор па да правим конфликтну страну, као за Јустинијана (ноћас сам направила иако ми се чини да је Покрајчев Јустинијан од једне реченице, детаљ мог опширног кога ево баш сада имам намеру да наставим да радим)- занима ме да ли је техника у реду, са одредницама ћемо лако. --ангелина марковић 12:10, 20 Мар 2005 (CET)

Латиница

Могла си да обришеш чланак Латиница, осим ако ниси имала намеру да га прошириш. :) --Марко Покрајац (разговор) 13:54, 20 Мар 2005 (CET)

И да, направи архиву разговора, мало дуже треба док ти се учита ова страна. --Марко Покрајац (разговор) 13:56, 20 Мар 2005 (CET)

Овако линк није празан, а ми знамо да немамо текст на тој страни, док стигнемо све. Само сам побрисала жврљотину. А архиву ћу прво да научим да правим :) --ангелина марковић 14:12, 20 Мар 2005 (CET)

Па јесте, али могли смо попунити линк и пре ове жврљотине. Мислим да овако не треба да остане, иако нам је у овом преддесетхиљадитом :)) периоду важно да попунимо линкове са насловне стране. За мене је ипак битнији квалитет од квантитета. Или нек се напишу две-три реченице или да се обрише. Поздрав. P.S. види на мојој или Милошевој страници за разговор како је направљена архива. --Марко Покрајац (разговор) 14:17, 20 Мар 2005 (CET)

Хвала за идеју где да научим, идем одмах, пошто обришем спразну страну, ако ти већ ниси. --ангелина марковић 14:19, 20 Мар 2005 (CET)

Изабрани текстови

Нина, било би добро, када већ интензивно пролазиш кроз Википедију, да бираш боље текстове који би се могли сабрати у једну категорију. Погледај детаље на страни Википедија:Сјајни текстови и било би добро да тамо постављамо предлоге. --Ђорђе Стакић 23:00, 20 Мар 2005 (CET)

Туга, мој Ђорђе. Стављам категорије и/на патрљке. Нисам данас имала среће, све сами патрљци да полудиш, па и ту има штампарских грешака. Ако нешто нађем свакако ћу додати. --ангелина марковић 23:02, 20 Мар 2005 (CET)

Јевреји

Питала си ме да ли би назив Списак Јевреја био примерен за употребу. По мени назив би могао бити Познати Јевреји, и тиме би се вероватно избегла ова дилема, а чињеница је да на тај списак вероватно неће доћи Јевреји који нису познати. Корисник:PANONIAN

Одлично решење :) --ангелина марковић 23:13, 20 Мар 2005 (CET)

Ја сам доста писао о Јеврејима, и декларишем се као велики љубитељ Јевреја. Ипак сматрам да не треба да према њима постоји неки посебан третман. Ако постоји списак Срба и свих других (а треба да постоји) онда они не треба да буду изузетак. --Обрадовић Горан (ра^згов_ор) 23:19, 20 Мар 2005 (CET)

Да не идем у детаље, мени су ипак ближи ;), и не мислим да икога треба по нацији пребројавати. Шта ћеш са онима који и не знају шта су? --ангелина марковић 23:21, 20 Мар 2005 (CET) Успут, реци ми нешто практично, када и како ће се из специјалних страна/ некатегорисаних скинути оне стотине страна којима сам данас доделила по једну до две категорије? нина.

Ово за специјалне стране ми ништа није јасно шта си рекла. Мораћеш да појасниш или сачекаш неког коме кликери тренутно боље раде ;)

А за Јевреје - ја немам ама баш никакве везе са њима, осим тога што веома ценим њихову културу, науку и изнад свега менталитет. Ако им се опет деси неки Јом кипурски рат, могу да рачунају на мене да одем тамо као добровољац (није да им је таква помоћ потребна додуше). Оно шта им додуше замерам је што су превише у фазону - изабрани народ (одма' добијем флеш-бек са оним нашим - небески народ, и како се то завршило (умало да дословно постанемо небески!!)). То им је много зла нанело, (скоро као оптужба за деицид). У тим њиховим старим књигама има превише језика мржње (као и у осталим старим књигама), и не би требали да их толико форсирају. То што се постављају изнад других само храни антисемитизам у свету. Све у свему, питање списка Јевреја треба третирати заједно са свим сличним списковима. А што се тиче таквих спискова у целини, залажем се да они постоје - то је један вид класификације, (који постоји и на en: (што није аргумент додуше)), који олакшава проналажење, и као такав је пожељан. --Обрадовић Горан (ра^згов_ор) 23:42, 20 Мар 2005 (CET)

Добро, де. Ал` куда ћеш са осталима, мешаног порекла и онима који ссе никако не осећају?. И молим те одговори ми на оно питање о категоризацији, и спец. странама, ако можеш. То ми је тренутно важније. нина

Они који су мешаног порекла могу да се појаве у више спискова (неће да им падне круна са главе). Мада ја лично националну припадност не дефинишем преко порекла, него преко онога како се неко осећа. Они који се никако не осећају неће бити ни у једној листи (или ће бити у посебној листи анационалних људи).

А о тим спец. странама - поновићу ти објасни мало прецизније, ништа нисам разумео. Управо се консултујем са Покрајцем преко МСН-а и ни њему није јасно шта хоћеш да кажеш. --Обрадовић Горан (ра^згов_ор) 23:52, 20 Мар 2005 (CET)

Пита ко ће да макне из некатегоризоване стране оне стране које је она категоризовала. Милан Тешовић 08:29, 1 Апр 2005 (CEST)

Категорије

Међу (Специјалне стране) имамо (Uncategorised) и ту су стране - по правилу- којима није додељена категорија. Данас сам, међутим, на око 100-300 тих страна доделила категорије. Ипак, сада када поново пролазим кроз (Uncategorized) стране којима је данас додељена категорија и даље се налазе на списку, иако када проверим имају додељену категорију. н. Успут, ако те занима имамо тачно 5.000 страна у некатегорисним странама. н.

Тако кажи :) Колико се ја разумем, то ће аутоматски бити урађено (недо' бог да неко ручно брише те странице из категорије). Често је сервер (или шта већ) инертан по питању таквих измена, али мислим да ће у догледно време бити сређено. --Обрадовић Горан (ра^згов_ор) 00:00, 21 Мар 2005 (CET)

(:) н.

Да се и ја мало умешам у разговор пошто сам такође радио и на категоризацији страна и знам о чему се ради. Пре свега, ми имамо много више страна без категорије од тих 5000, они су само захватили 5000, такав им је програм. Некада раније је тамо било само првих 1000 некатегоризованих страна и то су биле сортиране тако да прво буду бројеви, и онда сам ја узео да категоризујем неке године (прешао сам неколико столећа) и датуме (нпр. период 1. јануар - 31. март сам категоризовао). Међутим, те стране никако да се скину са списка, тек негде после 10-15 дана приметим да је ажуриран списак. Ово ажурирање се ради аутоматски и као што видите не тако брзо.

Пошто се бавиш категоризацијом страна, само једна препорука. Замисао је била да се људи класификују према занимањима, нпр. математичари, књижевници, лингвисти итд. Онда ове категорије постају поткатегорије категорије "Биографије" и поткатегорије одговарајуће науке. На пример математичари су поткатегорија "Математике" итд. Ово значи да нема потребе да на сваку ову биографију додајемо припадност категорији Биографије него само припадност занимању, због поткатегорије подразумеваће се да су то биографије. У првом пролазу када не знамо где некога да сврстамо можемо му доделити категорију "Биографије", али идеално стање да тај списак људи који директно припадају овој категорији буде празан (или што празнији), тј. да су сврстани на одговарајућа места а не у ову општу категорију. Јесте мало компликовано, али ако није било разумљиво кажи слободно. --Ђорђе Стакић 09:13, 21 Мар 2005 (CET)

Мислим да сам разумела, само да би се то извело треба (нисам) прверила утрпати поткатегорију математичари у биографије. Ја сам се јуче бавила само антиком, и осим неколико, које нисам знала ни колико ће их бити ни куда с њима ставила само у антику. Иначе претходно сам направила да су ми Антички Рим и Античка Грчка подкатегорије у кат. Антика. Током рада сам видела да бисмо могли имати и још једну, Хеладу, или радије описно Хеленски свет (не верујем да данас више много људи зна да се тај околотрбушни... зове Хелада). Такође сам наишла и на категорије грчка митологија и грчки богови , те сам (не до краја) и то утрпала под Антику. Грчки богови су списак, те морају да се каталогизују под митологију, а не могу бити категорија, осим да их преведем у категорију.

Иако сам, надам се прошла готово све што је везано за антику а имамо га, тек тада сам могла да стекнем преставу и о обиму и о томе кога куда мунем. Те ми следује још један исти дан , да поново прођем све, а претходно довршим прављење подкатегорија и све још једном прегледам и поправим што не ваља. Хвала на сугестијама, а ако имаш још коју радо ћу чути. (Наравно бавила сам се само једном облашћу, мало од посла који нас очекује). Напомена, чини ми се да сам имала или проблем са багом, или - вероватније са базом која је после једно 5 сати одбила да препоѕна категорију, већ ју је третирала као обичан чланак. После више сати паузе као да се Вики прибрала, те сам могла да завршим, како тако то што сам наумила. --ангелина марковић 01:57, 22 Мар 2005 (CET)

МСН

Покрајац, Бонзо и ја управо чатујемо преко МСН-а, па пошто видимо да си на нету, смо се питали јел користиш овај програм. Ако користиш, прикључи се, ако не, онда почни да користиш и прикључи нам се :) --Обрадовић Горан [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(ра^згов_ор</f--ангелина марковић 03:02, 22 Мар 2005 (CET)ont>)]] 02:01, 22 Мар 2005 (CET)

Радо, само да скинем. А Бонзу нестадох са видика, а не знам да ли је добио проуку. Кршим машину, из чита мира се вецерас распала. Додуше није пребија одавно, али мајко ко ће сад тиме да се бави --ангелина марковић 02:35, 22 Мар 2005 (CET)

Ако имаш Windows XP онда не мораш да га скидаш. А ако хоћеш, можеш да узмеш и јаху месинџер, он и МСН су компатибилни. -- Обрадовић Горан (ра^згов_ор) 02:51, 22 Мар 2005 (CET)

Ех, па ја сам рачунарџија, а то значи да још радим на најболјем од Билијевих проиѕвода, ерго W2k, а и најбоље је свући последњу верзију. Ево скида се. Само, тврди да имам регистрован пасс а ко зна када је то било, те се више шифрице не сећам

Отвори нови - бесплатно је. Мој надимак је misterno_1984 - тако ћемо се наћи -- Обрадовић Горан (ра^згов_ор) 02:59, 22 Мар 2005 (CET)

Чим успем да га свучем, проверицу моѕе ли нинам, ако не јављам --ангелина марковић 03:02, 22 Мар 2005 (CET)

Хм, не налаѕи те по надимку, да ли си на мсн-у или на месинџеру?

Ма то је то - адреса ми је misterno_1984@hotmail.com . Али то је само фиктивна фиктивна адреса. -- Обрадовић Горан (ра^згов_ор) 03:26, 22 Мар 2005 (CET)

Слике, краљица Марија...

Баш лепа слика Владимира Јовановића, ја сам покушавао да нађем негде на интернету његову слику, али безуспешно. Такође, имао сам његову слику на папиру, али без скенера ми не вреди много. Свиђа ми се и слика краљице Марије. Када већ причамо о краљици Марији било би добро прилагодити енглеску верзију нашој, видео сам да су Холанђани већ превели за себе енглеску верзију, вероватно ће ускоро и остали, а енглеска верзија не ваља. Не ваља ни мој енглески језик, па ако ти није тешко поради мало на тој страни. --Ђорђе Стакић 14:53, 25 Мар 2005 (CET)

Па да се зна зашто је важила за европску лепотицу :). Покушавам на енглеској верзији да се изборим за К.Марију и кнегињу Олгу. Има доста проблема будући да је део људи несумњиво републиканских и то веома левих уверења, (Румуни и Грци), па наравно имају право да прилично утичу. Видећу већ вечерас и током викенда шта могу да урадим. Драго ми је да ти се допада и Влада Јовановић, нешто старих књига, од пре оног рата и скенер чуда чине. :)--ангелина марковић 21:32, 25 Мар 2005 (CET)

Де бре нађе да исправљаш класичан изговор...

... у Доматриосовим текстовима ;) Јесте, и ја сматрам да је боље писати "Тацит", а не "Такит", али има сад Доматриос силно да се расрди ;) --Милош Ранчић (разговор) 03:22, 26 Мар 2005 (CET)

Погледај коментар на оно име које не умем да поновим, а Мецена је. То је ипак средњошколско градиво (у Србији, читај common sence) --ангелина марковић 03:24, 26 Мар 2005 (CET)

Ма, јесте, али се да то средити. Тацит се преусмери на Такита или се Такит преусмери на Тацита. И вуци сити и овце на броју :) Иначе, одговорио сам ти тамо, такође. --Милош Ранчић (разговор) 03:26, 26 Мар 2005 (CET)

А онда ће неко дет у школи добити кеца и Вики ће бити крива ;)) --ангелина марковић 03:34, 26 Мар 2005 (CET)

Имаш одговоре на мојој страни за разговор и на страни за разговор о Мецени. Успут, нисам сигуран колико је добро неку критику на страни за разговор о неком чланку, па макар била и агресивна, уклањати брисањем. Кажем да нисам сигуран јер немам неки посебан став. Требало би о томе детаљније размислити. Можда у недељу... --Милош Ранчић (разговор) 04:30, 26 Мар 2005 (CET)

Све фотографије су моје или моје породице, деда, отац и синови (женски део породице не фотографиже толико) тако да је копирајт мој. Да ли постоји нека процедура за овлаштење Википедије да користи фотографије? Поздрав

Фотографије

Све фотографије су моје или моје породице, деда, отац и синови (женски део породице не фотографиже толико) тако да је копирајт мој. Да ли постоји нека процедура за овлаштење Википедије да користи фотографије? Поздрав. Radozw

Латиница није страни језик

Нешто што се ријетко користи, али понекад енциклопедије потенцирају је писање нечијег имена на матерњем језику те особе. Рецимо на енглеској Википедији прва реченица о Достојевском почиње са: "Fyodor Mikhailovich Dostoevsky (Фёдор Миха́йлович Достое́вский)". Јер када видиш Fyodor не знаш како се то пише на Руском. А пише се: Фёдор.

Међутим када неко угледа име на ћирилици сигурно зна како се то име пише на латиници. Зато се пише: Иво Андрић је био... Али се пише: Џорџ Елиот (en: George Eliot) је...

Сад гледам како Нина латиницу третира као страни језик: Иво Андрић (latinica: Ivo Andrić). То нико од нас прије није видио - сви смо се са тим упознали на енглеској википедији. Али погледајте како Њемачка Википедија третира имена на Енглеском. --Милан Тешовић 05:40, 30 Мар 2005 (CEST)

Пре него што си ме напао могао си погледати ко је додато латиницу и ознаку, моја је само делимично биографија (млађи дани). Провери, па приупитај аутора због чега је написао хрватски језик испред латинице. Ппздрав, нина. Иако, није лоше да у загради уз ћирилицу стоји и латинично име за оне који из других језичких подручја наврате на српску Википедију, да чак и ако не знају српски, бар препознају да су на одредници коју траже. --ангелина марковић 23:19, 31 Мар 2005 (CEST)

У праву си. Али ово није моја већ твоја грешка. Погледај своју измјену на Иво Андрић од 01:52, 30 Мар 2005 Ninam М (штамп. г.)'. Ти си прошла кроз сукобљене измјене и поништила мој рад. Пошто си још свјежа предпостављам да не знаш шта су сукобљене измјене. Док сам ја правио измјене на чланку и ти си кренула да га мјењаш. Пошто сам ја завршио први, сачувао сам измјене нормално. Међутим ти си након тога сачувала своје измјене на ревизију прије мојих измјена и тада те је Wiki питао да ли да наставиш пошто постоји сукоб у измјенама. Ти си наставила и поништила мој рад. Ја сам мислио да си намјерно вратила назад, јер си мислила да нисам требао то да мјењам. Надам се да си схватила ово замршено објашњење. Иначе, нас двоје често радимо у исто вријеме (далеко иза поноћи). Ти највјероватније због временске разлике (предпостављам да си у САД или Канади) а ја просто волим да радим у кааасне сате. Тако кад сви спавају, када више нема никога на sr.wikipedia.org нас двоје нешто чачкамо ;) Милан Тешовић 08:43, 1 Апр 2005 (CEST)

Игром случаја знам шта су сукобљене измене, будући да ми се десио један прилично драматичан случај када сам остала без пола текста, неопрезно писаног online на енглеској Вики. Жао ми је да су се верзије сукобиле, али се надам да си своју интервенцију унео накнадно. Надам се да се неће превише често догађати да направимо једно другом додатни посао. :) --ангелина марковић 22:24, 1 Апр 2005 (CEST)

Није проблем текст. Одмах сам провјерио историју и поправио ствар, али сам мислио да си вратила измјену па сам те напао на страници за разговор. Извињавам се због тога (нисам сигуран да ли сам се извинио у прошлом post-у). Милан Тешовић 05:25, 2 Апр 2005 (CEST)

Јеванђеље

ОДГОВОР НА РАЗГОВОР “ПО МАТЕЈУ“. Помаже Бог сестро Ангелина, имаш одговор на мојој страни за разговор. Горан Анђелковић 00:18, 2 Апр 2005 (CEST)

---

Драга Сестро Ангелина, честитам ти на оваквом комплетном раду, али бих ти скренуо пажњу на неколико грешака које су ти се поткрале: прескачеш први стих. Ако нестигнеш да исправиш, остави ми поруку па ћу то сутра урадити. Предпостављам да је мојом кривицом све ово испало, те те поново молим да ми опростиш и ако можеш да некако ступимо у контакт “ИРЦ“-ем или “месенџером“. Свако добро од Господа, брат Горан Анђелковић 03:59, 2 Апр 2005 (CEST)

Драги Брате форане, нисам баш најбоље разумела где је испао први стих. Нисам сигурна да ћу вечерас ишта дирати, будући да је већ касно, но свакако ме занима у ком јеванђељу су грешке. --ангелина марковић 04:11, 2 Апр 2005 (CEST)

Да, видела сам. Нема ознаке првог стиха у Вуковом издању. Ознака је тек на другом, Брате Горане. Веруј ми, јер држим књигу из 1857. пред собом орворену када радим. На крају ћу тек средити стране и додати илустрације из књиге будући да ово шнирање предуго траје. --ангелина марковић 04:15, 2 Апр 2005 (CEST)

Бирократска права

Према текућем обичајном праву на српској Википедији, постала си бирократа. Користи то право одговорно. --Милош Ранчић (разговор) 23:08, 14 апр 2005 (CEST)

---

Велико ХВАЛА, да не верујеш да је прошло већ месец дана, ала живот јури :) --ангелина марковић 01:55, 15 апр 2005 (CEST)

---

Честитам на бирократским правима. --Саша Стефановић разговор 03:49, 15 апр 2005 (CEST)

---

• Придружујем се честиткама --Dzordzm 03:53, 15 апр 2005 (CEST)

---

• Сестро Ангелина, честитам ти и желим да честито испуњаваш одговорности и јуначки користиш своје право на корист свих. Свако добро ти жели Горан Анђелковић (〠ꒌ) 20:50, 15 апр 2005 (CEST)

Виђање

• Ајде баци погледа на Википедија:Уживо и придружи нам се сад у недељу. --Небојша Бозало 23:58, 14 апр 2005 (CEST)

Одмах ћу погледати, али долазим сигурно, резервисала сам недељу, а надам се разговору у суботу. :) нина

Као увек, хвала

Хвала вама свима. Хвала. Не морате, а ипак не бацујете ме изван собе. --ВКокијелов 08:50, 15 апр 2005 (CEST)

Молим, не немам намеру да вас одбацим, но прашу тебя, когда обращаешся к мне, можеш писать по русски. Мне будет очень дорого поразговаривать по русски. :) нина

Како вам драго! По-русски "приятно", а не "дорого". От глагола "приять" ("принять"). :) --ВКокијелов 21:32, 16 апр 2005 (CEST)

(. Спасибо, очень долго не говорила по русски. Если ты будешь писать по сербски - я по русски, это будеть хорошое упражнение :) нина.

Тако ли је? Никад не бих опазио, чак и при понеким погрешкама. У сваком случају, то ће дакако бити лакше за моју типковницу, јер (овде на рачунару) умем да пишем само енглески, па овако или онако, али српска типковница је ближе томе што знам него руска. Надам се да ће моје учење словенских језика ипак бити корисно за руски. Али ако не буде (што је потпуно могуће), нећу рећи да сам потрошио време. --ВКокијелов 03:46, 17 апр 2005 (CEST)

А како је "Нина" од "Ангелина"? Мајци ми је име Нина... Пуне врсте.  ;)--ВКокијелов 03:57, 20 апр 2005 (CEST)

Моя баушка тоже Ангелина, и её зовут Гина, а когда меня, маленкой, спрашивали "Как тебя зовут", отвечала Ника, но такого названия нет и с тогда осталось: Нина,  :) --ангелина марковић 05:00, 21 апр 2005 (CEST)

Josip (Joy)

Нино, што се дешава и могу ли ја икако помоћи? --ВКокијелов 08:17, 22 апр 2005 (CEST)

Спасибо, всё будет хорошо :) Joy только Debian девелопер а думает что всё знает аб Сербской историе. нина

Свето Јеванђеље по Матеју

... и слични чланци, ако их има. Мислим да припадају на Вики изворима, где већ постоји секција са религиозним темама. --Dzordzm 09:10, 23 апр 2005 (CEST)

Бонзо је кренуо да пребацује. Мени иначе није јасно како направити разлику Вики извори, Вики књиге када спада у оба. Али због линковања на религ. теме нам треба и овде. --ангелина марковић 09:13, 23 апр 2005 (CEST)

• Не мислим да треба да стоји и овде. То је изворни текст а ово је енциклопедија (овде се објашњава шта је Свето Јеванђеље по Матеју, а не даје цео текст). Текст се наравно може и на тамо линковати. У сваком случају је супер што си то прекуцала. --Dzordzm 09:22, 23 апр 2005 (CEST)

Мислим да се не разумемо сасвим. Када у одредници Православље хоћеш да линкујеш цитат из Јев. по Матеју, глава 3, стих 7, (Мт 3,7) онда и Православље и Јев. по Мт. морају бити у простору Енциклопедије. Влади и мени а мислим и Дорм, и свакоме ко је спреман да потроши толико времена то тек предстоји, а огроман је посао. Спољни линкови изгледају очајно, и што је најборе повећавају бандвицх (читај латиницом) који ми истина не плаћамо, али колико видим и Викифондација је у озбиљној кризи. нина