Orion1964

Поздрав, Orion1964. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Orion1964. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --Ф± 13:01, 1. јануар 2014. (CET)

Проблем са ауторским правима за датотеку Gordana Simeunovic.jpg

Недостаје лиценца

Здраво, Orion1964. Хвала ти што си послао датотеку Gordana Simeunovic.jpg. Међутим, на страницу са њеним описом тренутно није стављена одговарајућа лиценца, па је статус ауторских права нејасан. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над датотекама се означавају коришћењем одговарајућих шаблона, односно лиценци. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. --Милићевић (разговор) 01:24, 24. јул 2014. (CEST)

Obrisan je zbog nepouzdanog izvora za datu tvrdnju, novine Pečat su klasi Kurira i Informera --Милићевић (разговор) 16:36, 6. фебруар 2016. (CET)

Претпреглед

Желим да Вам се захвалим за доприносе Википедији. Међутим, препоручујем Вам да користите дугме Прикажи претпреглед пре снимања измена. Ово Вам помаже да пронађете грешке уколико сте их направили и спречава загушење скорашњих измена и историје измена. Хвала још једном. --Милићевић (разговор) 17:41, 6. фебруар 2016. (CET)

To da je upitanju autorski tekst Matije Bećkovića ste trebali navesti odmah i ne bi bilo problema, sve sporne i nereferencirane tvrdnje treba ukloniti po viđenju --Милићевић (разговор) 17:43, 6. фебруар 2016. (CET)

Navedete u referenci da je to autorski tekst Matije Bećkovića --Милићевић (разговор) 20:35, 6. фебруар 2016. (CET)

Албанија

Поштовани, измену сам поништио јер сте уносили латинички текст у чланак на ћирилици и јер сте уносили нереференциране промене око осетљивих података. Поздрав, Miljan Simonović (разговор) 22:43, 15. децембар 2016. (CET)

Ја се нисам бавио дотичним чланком и не занима ме шта је ко писао пре тога, ја сам само видео невалидну промену коју сам потом вратио. Када кажем осетљиви подаци, не мислим конкретно на тему и то о чему Ви пишете, мислим да податке као бројеве и проценте који се лако могу вандализовати, а да се не зна да ли је то тачно или не. Уопште ме не занима о чему пишете, само је битно да, када мењате такве ствари као што су број становника или штогод слично, ставите референцу како би се Ваша измена могла разликовати од вандализма. --Miljan Simonović (разговор) 02:55, 16. децембар 2016. (CET)

Одговор

О члнацима хоћу да причам на страници за разговор тих страница. Почни тамо тему и тамо ћу одговорити -- Bojan  Razgovor  07:44, 7. јануар 2017. (CET)

Ti si započeo razgovor na mojoj stranici za razgovor, iako piše boldovano: Ако неко жели да разговара о неком чланку, нека то уради на страници за разговор чланка, а не овде. -- Bojan  Razgovor  08:03, 7. јануар 2017. (CET)

Hvala, ali nemoj(te) mi persirati. -- Bojan  Razgovor  08:21, 7. јануар 2017. (CET)

Јајце

Назив фотографије каже да је то Јајце 1942. године, а фотографија се налази у Музеју Историје Југославије, инв. бр. 15003, тако да више верујем музеју него нереференцираној промени корисника. --Miljan Simonović (разговор) 23:48, 10. јануар 2017. (CET)

Променио сам назив фотографије на Остави, па сам ажурирао податак и у чланку. Надам се да је сад у реду. Поздрав, Miljan Simonović (разговор) 12:13, 11. јануар 2017. (CET)

Спорни садржај

Избачен је садржај који нема везе са чланком.

• У првом случају, Саве Ковачевића, избачен је део из уводног дела јер као прво није адекватно убачен, а као друго то исто већ стоји у уводној реченици. То шта је Милован Ђилас накнадно тврдио је небитно.

• У другом случају, Блаже Јовановића, у биографски чланак си убацио неку његову изјаву, којој уопште није место ту где јесте. На интернету си нашао обиман чланак о Јовановићу и извукао из контекста ту изјаву и убацио је у чланак.

И шта је накрају било са дебелом девојчицом, са плавим капутом? --Pinki (разговор) 18:06, 12. јануар 2017. (CET)

Ako misliš da ćeš me uvući u tvoje maratonske diskusije, nećeš! Sadržaj je izbrisan jer je izvučen iz konteksta i ubačen u članak s ciljem omalovažavanja date ličnosti. --Pinki (разговор) 20:16, 12. јануар 2017. (CET)

A ne gadi ti se DPS istoričar? --Pinki (разговор) 20:17, 12. јануар 2017. (CET)

Не видим никаву потребу да затрпаваш Википедију, разним дискусијама. Тамо нигде не стоји да је он наредио да је убију, нити уопште знамо шта се догодило са конкретним случајем! --Pinki (разговор) 20:59, 12. јануар 2017. (CET)

Злочини партизана

Поштовани, референце јесу биле један од главних разлога због којих сам ставио шаблон почетник. Међутим, читав чланак није написан у енциклопедијском стилу. Погледао сам чланак Злочини партизана у Другом светском рату и чини ми се да је он много боље структурисан, па бих Вам препоручио да можда користите тај чланак и његове поднаслове као водиљу за свој. Конкретно, пожељно је да чланак има увод који уопштено говори о самој теми, што се у овом чланку не може видети. Тотално је непогодно да чланак почиње са „Немања Девић, тада ученик Паланачке Гимназије, издао је 2008.год књигу...” Прво би требало написати о чему се ради, када су убијени, колико њих и слично, па онда представити књигу и аутора који је то издао, мада је ово последње по мени непотребно, јер то треба да стоји у литератури, а не у самом чланку. Поред овога, чланак нема ниједну референцу, ниједну категорију нити везу ка било ком другом чланку, што је такође неопходно за чланак. Поздрав, Miljan Simonović (разговор) 20:34, 16. јануар 2017. (CET)

Средио сам мало чланак Злочини партизана у општини Смедеревска Паланка. Мислим да је сад много боље. Поздрав, Miljan Simonović (разговор) 11:12, 20. јануар 2017. (CET)

Не треба да постоји ни један чланак о више злочина, већ сваки битнији догађај (они о којима су писане књиге, спомиње се у медијима) по један чланак да има. -- Bojan  Razgovor  05:21, 24. јануар 2017. (CET)

Ne treba da postoje ni clanci Zlocini cetnika, ustasa, Nemaca, Madjara, Rusa, Bugara... -- Bojan  Razgovor  06:48, 24. јануар 2017. (CET)

И да заборавих раније да ти напоменем, снимци са youtubе не могу бити извор за писање чланака. --Pinki (разговор) 11:31, 24. јануар 2017. (CET)

Имаш имејл од мене. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:43, 24. јануар 2017. (CET) с. р.

Имејл који си ставио приликом регистрације на Википедији. Улазиш у њега тамо гдје се у њега и нормално улази. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:05, 24. јануар 2017. (CET) с. р.

Послао сам на тај имејл. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:34, 24. јануар 2017. (CET) с. р.

Зашто мислиш да ја тебе прогоним, ако си ти како рече завршио са Википедијом? --Pinki (разговор) 14:16, 27. јануар 2017. (CET)

Опомена

Опомињем те да више не враћаш моје измене јер ћеш бити блокиран! Не можеш стављати Категорију:Четници у овај чланак, јер нема везе са овом темом. А као друго не можеш стављати поднаслове са једном реченицом и то шаблонског типа више о овоме видети... За то постоји поднаслов Види још.--Pinki (разговор) 11:45, 29. јануар 2017. (CET)

Унеси податке о литератури коришћеној у чланку о Мињи Ђиласу, како бих допуно референце.--Pinki (разговор) 14:43, 31. јануар 2017. (CET)

Био би ред да допуниш податке за литературу коју си користио у чланку, као што си раније обећао. --Pinki (разговор) 23:30, 14. фебруар 2017. (CET)

Не знам на који сам ја то део текста изнео примедбу, а да није референциран!? Од тебе се само очекује да за дела која си навео као референце/литературу даш следеће податке:

• • за дело Михаило Лалић, Сам собом — издавача и годину издања
  • за дело Милован Ђилас, Бесудна земља — издавача и годину издања
  • за дело Милован Ђилас, Разговори са Стаљином — издавача и годину издања
  • за дело Сима Беговић, Логор Бањица 1941-1944 — издавача и годину издања

Уколико си заиста користио та дела онда свакако имаш те податке. Било би пожељно и број странице, али отом потом.--Pinki (разговор) 12:02, 15. фебруар 2017. (CET)

Na brzinu evo jednog od podataka da je uhvaćen od četnika [1] Ne znam šta je tu čudno, hvatanje partizana i predaja Nemcima i Italijanima je bila masovna pojava tokom čitavog rata--Pinki (разговор) 18:12, 15. фебруар 2017. (CET)

Управо сам ти дао референцу--Pinki (разговор) 18:57, 15. фебруар 2017. (CET)

Na kraju pomenutog pasosa se već nalazi referenca! --Pinki (разговор) 20:16, 15. фебруар 2017. (CET)

Добра идеја

Добра идеја, ако имаш воље да направиш бољу фотографију од оне која већ постоји, било би одлично. Али можеш и сам да поставиш фотографије, нема потребе да их мени шаљеш. Иначе покушавам да пронађем боље фотографије средњовековног новца, па ако и наиђеш на нешто квалитетно, молим те јави.--Тајга (разговор) 00:11, 8. март 2017. (CET)

Хвала на честиткама. Лепо је што си се сетио. Што се тиче слика, најбоље је да сам поставиш своје слике и ако ти треба, да тражиш помоћ. Можеш мени, ретко сам некога одбила, под условом да знам како да помогнем, а можеш да питаш и на тргу, мислим да има посебна тема ауторска права. Што се тиче титула, добила сам многе које нису ни лепе ни пријатне, а што се конкретно троловања тиче, постоје статистике, тамо пише врло јасна цифра о томе чиме сам се у прошлости неупоредиво највише од свега бавила на овом пројекту. Због честих претњи, увреда и блокирања, своје доприносе сам свела на писање углавном јединог чланка, да бих завршила оно што сам почела, пре него што сам задњи пут била блокирана и пре него што будем поново блокирана. Намера ми је да се писањем чланака бавим ипак на неким другим пројектима, где је однос оних који могу да прете и блокирају, према другим уредницима, посебно женама, ипак уљуднији.--Тајга (разговор) 22:24, 8. март 2017. (CET)

Фотографије

Па где си поставио фотографије? Постави их овде лепо и ставићемо лиценце?--Тајга (разговор) 23:10, 12. март 2017. (CET)

Баш лепо. Надам су лиценце како треба. Ако нису, вероватно ће нам јавити. А да им скинемо позадину? Као што сам урадила на оним са Универзијаде, шта мислиш? Може да се врати на претходну верзију, ако ти се не свиђа--Тајга (разговор) 01:20, 13. март 2017. (CET)

Важи, нема проблема. Не сматрам да је онако било лоше, али ми се чини да се тако боље слаже са осталим сликама које имају белу позадину. С друге стране сам мислила да те занимају фотографије, посебно пошто си их већ третирао у фотошопу.--Тајга (разговор) 22:15, 13. март 2017. (CET)

степан

Савети:

• Преписивање текстова са било ког места на интернету не сматра се уредничким послом. Такви чланци се шаљу на брзо брисање
• Сваки чланак треба да има најмање један проверљиви извор, а најбоље је кад их има више.
• Најбољи извори чланака су стручне књиге, часописи, документарни филмови, енциклопедије, који имају наведено име и презиме аутора, датум издавања, издавача. Текстови пронађени на којекаквим сајтовима по интернету који немају наведено ништа од тога, најчешћи су извори погрешних информација, нису добри извори за навођење, нити за писање чланака на Википедији, не саветује се ни њихово навођење у одељку спољашње везе
• Приликом писања чланака потребно је навести извор, посебно када се ради о конкретним подацима, као што су датуми, места, догађаји.
• Приликом уређивања чланака се препоручује убацивање повезнице на друге чланке на Википедији у којима су обрађени појмови, личности, датуми који се помињу у чланку. Осим тога, ти повезани чланци могу да послуже као начин за проверу информације.
• У енциклопедијским чланцима се трудимо да избегавамо дословно цитирање дијалога и приповедачки стил, који су више одлика неког књижевног дела.
• По завршетку писања чланка, ако не и раније, веома се препоручује убацити чланак у постојеће категорије, као и проверити да ли се дотични појам помиње у другим чланцима на Википедији, те направити повезнице на њега, у колико оне већ не постоје.

С обзиром на горе наведено, мислим да чланак још увек није урађен како треба, па ћу те замолити да ми помогнеш да ти помогнем у том послу. Узгред, у више извора на српском језику сам прочитала име Стјепан, а не Степан.--Тајга (разговор) 00:58, 16. март 2017. (CET)

Уз савете које сам ти написала, могу да додам да је мени лично, избор одговарајуће литературе ставка број један пре писања било које реченице, па ми текст без наведених референци изгледа веома лоше. Истина је да о теми о којој си писао није баш тако лако наћи нешто згодно за преписивање са интернета, али верујем да си се трудио из позитивних разлога. Срећом, имам при руци СБР па ћу ових дана моћи још више да ти помогнем. За сада могу да ти потврдим да си добар избор направио што се тиче имена и презимена, као и да су тачни датуми рођења и смрти. Осим тога, могу да додам да тај човек, не само што је последње деценије свог живота посветио Србији, већ су његови преци из Србије (у чланку већ стоји податак да је рођен у Славјаносербском округу, боље рећи Славјаносрбији, мислим)... --Тајга (разговор) 01:52, 17. март 2017. (CET)

Као што те је онај који те је послао да ми се јављаш, вероватно  већ објаснио, ја моју адресу не дајем никоме и имам искључену опцију за слање било каквих приватних порука. На овој Википедији је 8 људи својевремено имало  једну моју адресу (мада они то нису знали), од чега су 5-торо њих админстратори, а ја сам била те среће да добијем обавештење да је један од тих 8-оро делио моју адресу где год је стигао без мог одобрења, још мање сагласности, па сам на крају од неког ко је себе назвао Пајом Јовановићем, добила обавештење, колико су све жене глупе и да нити једна неће моћи бити изнад мушког полног органа (што да будемо практични никако не би било добро чак и да се о каквој јавној жени и полним односима ради). Такође сам добила и друга обавештења типа да ће ме се научити памети о Другом светском рату. Па да не дуљим, изволи снимак који си тражио, искористи га како год желиш и после га пошаљи на брисање. Што се тиче Колесникова, погледаћу, мислим да се и из руских извора види да није добио понуду за предавача већ за упис на даље школовање и/или усавршавање, али је предавач касније ипак био, то му је једна од професија која није наведена у чланку и фали, али фале и неке друге ствари. --Тајга (разговор) 00:17, 18. март 2017. (CET)

Нисам нигде написала да нећу да помажем око писања чланака, написала сам да не могу никоме да остављам моју адресу, не желим приватно да разговарам са другим уредницима ни на једној Википедији, још мање да се расправљам о њиховим или мојим политичким ставовима, које лично, у принципу ни немам, нити се њима у чланцима бавим. Постоје наравно, извесне базичне ствари за које сматрам да би требало да се испоштују, има случајева и то доста, у којма се радило по принципу ко је јачи и ко може већу силу да покрене, блокира или отера неистомишљенике. Међутим, ако си имао проблема зато јер си писао неки чланак о шкакљивим темама, на исти начин као онај око кога си ми тражио да ти помогнем, онда пиши пропало, немаш аргументе, линкови на било какве странице по интернету, то не могу бити, мораш да знаш да процениш вредност литературе коју користиш, а са друге стране зна се ко је јачи и како ће чланци на крају изгледати, онима који су јачи довољан је пак било какав аргумент. Слабо могу у таквим радњама да дам користан допринос, осим што могу заједно са тобом да добијем батине, будем вређана, још више него што већ јесам и отерана и/или блокирана, претпостављам да ти то није циљ.--Тајга (разговор) 11:17, 18. март 2017. (CET)

СБР и каталози из музеја, које сам навела као литературу, су писали стручњаци за одређену област. Они одговарају за написани текст и имали су на располагању разне архиве итд, што је на крају сваког текста у СРБ наведено, док су ови из музеја. осим тога, имали разна његова документа и слике. Нисам сигурна да си за писање користио баш текстове који стоје у линковима из спољашњих веза, рече да не знаш руски, а навео си и податке, које тамо нисам нашла. Линкови са интернета, осим што нису потписани, и ко зна одакле су преписани, данас су ту, а за који месец, годину или две, највероватније неће бити. Ипак, нисам за сада брисала ништа од онога за шта нема наводе у тој бар мало стручнијој литератури, осим детаља за које мислим да би могли бити нетачни или у супротности. На пример „Его картина «Весна» (1905, Днепропетровский художественный музей) получила вторую премию и была приобретена музеем Императорской Академии художеств”. У каталогу његових слика до 1919. стоји да је Пролеће из 1905. добило другу награду на Пролећној изложби коју је организовала Академија (Петроград), нема ништа о томе да је слику откупио музеј, а слика се налазила те 1983. године у Псковский историко-художественный и архитектурный музей. Међутим, аутор има више слика које носе назив „Пролеће”. Она из 1909. године налазила се 1983. у Днепропетровский государственный музей русского и украин­ского искусства. Слику је музеју поклонио аутор 1914, а ако се не варам, пише да је с њом добио звање уметника на Академији, што би вероватно требало да буде неки његов завршни рад. Да ли је тада, или још четири године раније до изражаја дошао карактер његовог сликања, остаје нам нејасно из таквог текста.. Прећуткивање информација у овом случају на руским страницама биће све што се односи на Југославију, као и на пореклу, њега Украјинци славе као свог, главни им је адут носталгија за отаџбином из писма које си навео, но озбиљно размишљам да је разлог одласка баш у Србију могао бити порекло... Не сумњам да си сасвим спреман да херојски примиш и поднесеш „твој део” и да не очекујеш да ћу ја преузимати на себе тај „твој део”, али можеш бити сигуран да ће и теби и мени, без проблема бити додати још који измишљени делови, исто као што се по интернету додају нетачне информације и прескачу неке које нису у складу са дневном политиком. Стога, без обзира што брисање чланака у „задужбини знања” није обичај, и што се ауторима оставља извесно време да чланак допуне литературом, ако није у складу са начином писања енциклопедијских чланака и што се неки не бришу чак и кад су без тога, ако си написао нешто што не одговара персонама, са великим П или боље рећи са великим А, једини могући адут су беспрекорни извори, који се ничим не могу побити.--Тајга (разговор) 00:06, 19. март 2017. (CET)

Да ли се ти само мало шалиш што се тиче КБЦ Звездара? Мислила сам да ниси баш тако мали. Може то ваљда и мало боље, зар не?--Тајга (разговор) 15:18, 19. март 2017. (CET)

Мисим да нисам написала да су се платна налазила у Извозној банци или у Хотелу Палас, већ да су сликани зидови, холови или плафони, што није исто, јер не могу да се понесу. Слике које су старе, имају велику вредност и неко може да однесе или оштети, чувају се у музејима, под одређеним условима и то не у свим, дак се на другим местима обично излажу њихове репродукције и о томе се не могу наћи посебна обавештења. Мени се чини сам се можда и превише ангажовала око помагања у писању тог чланка, тако да ћу ти оставити, ако желиш још нешто да додаш, надам се не типа КБЦ Звездара. Не бих даље да ти сметам. Успут, ако хоћеш, можеш да прегледаш мало текст и поделиш главни део чланка на неке мање одељке, да буде прегледније, спремала сам се да то одрадим, али сам данас коначно изгубила вољу за даљим добровољним радом на томе. Све најбоље.--Тајга (разговор) 20:07, 19. март 2017. (CET)

Погледај ово (стр 84). Колико слика има на клиници? Зашто их не поставиш? Имају ли наслов, потпис и годину?--Тајга (разговор) 22:51, 21. март 2017. (CET)

Дугујем ти извињење, опрости, јер апсолутно ми није могло пасти на памет да на клиници која кубури са парама и где свако може да улети и однесе слике, могу да држе такве ствари. Осим тога, на некој аукцији сам видела једну његову слику, у чијем објашњењу порекла власништва стоји да је аутор поклонио слику неком доктору и да је доктор ту слику продао. У наставку текста се потврђује аутентичност слике, односно аутора. Запамтила сам јер ми је прича изгледала јако необична. Имајући у виду горе наведени текст, може се наслутити о каквој врсти „поклона” би се могло радити.--Тајга (разговор) 00:54, 22. март 2017. (CET)

Написао си да немаш референце у вези клинике. Тражила сам неког другог уметника о коме има још мање информација, па сам случајно налетела на ту књигу. Књига ми се, иначе, не допада упоште, исто као ни приступ многих аутора научних радова, о томе како су се по окупираном Београду невиђено забављали домаћи издајници, сарадници ратних злочинаца, страни плаћеници, у овом случају и руски мигранти, што је много далеко од истине. Вероватно је проблем у мањку историјских извора, такође лењости аутора, као и чињеници ко таква истраживања финансира. Али се помиње Колесников приказан као један од главних организатора уметничких изложби за време окупације, да су његова дела била најскупље продата, помињу се и слике у Градској болници, додуше и глагол украсти (то у ратно и време, ваљда није баш тако страшно) и како је Колесников на крају, после рата поклонио своје радове (пише у множини) тој установи. Свота од пар хиљада до више десетина хиљада $ за уметничке слике, не чини баш тако мала, за „незанимљив” стил. Нисам сигурна да уметничке слике после толиких година подлежу под ауторска права, али ако нису добре, онда нема о чему да се размишља.--Тајга (разговор) 23:05, 22. март 2017. (CET)

Блокаде

Ја се искрено надам да су ти неки дискурси у комунникацији између нас прошлост и да заиста неће бити разлога да се било ко, а поготово не активни уредници блокира. Наравно то не значи да се правила не морају поштовати и да не важе за све исти принципи. Слажем се да је јако квалитетна уредница. Свако добро --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:20, 13. јун 2017. (CEST)

Гордана Симеуновић

Vaistinu se Hristos rodi! Izmene sam poništio zato što sadrže reči napisane velikim slovima --Милићевић (разговор) 18:45, 7. јануар 2018. (CET)

Михаило Лалић

Поздрав. Ово није баш енциклопедијска реченица. Поред тога, није наведено коју то судбину књижевник дели, а не постоји ни референца за тврдњу. Молио бих Вас да овакве тврдње преформулишете да буду примерене енциклопедији и да обавезно наводите референце. Поздрав, Miljan Simonović (разговор) 09:28, 8. јануар 2018. (CET)

1300

У принципу немам никакву посебну литературу. Имам Срспки биографски речник (са презименима до слова М - до сада нису објавили више), па ако ти треба нека особа могу да погледам њену биографију. Својевремено сам писала сам једном давно о Колубарској бици и том приликом пронашла ово што се тиче 1300 каплара:

После Церске битке, када је Врховна команда увидела да ће рат потрајати и да је потребно што пре попунити изгубљени старешински кадар, донета је одлуку да се ђаци свих школа у Србији, који су доспели за војску, као и они који су одложили служење војске до свршетка школовања, позову на одслужење војног рока, припреме се и произведу чин каплара, као старешине у рату. Шест чета са више од 1.300 ђака, старости између 21 и 24 године, са Београдског универзитета, Крагујевца и Пирота, Македоније, Црне Горе, Аустроугарске, Француске, Белгије, Енглеске, Немачке и Русије, обучаване су на брзину у Скопљу, под руководством потпуковника Душана Глишића из Чачка, ветерана из балканских ратова. Они су се 16/29 новембра 1914. године укрцали у пуној ратној опреми, у воз и стављени су на расположење Врховној команди. Четири чете ђака, преко Лапова и Крагујевца су отишле за Горњи Милановац, за Прву и Трећу армију, а две чете, преко Лапова и Младеновца, за Аранђеловац, за Другу армију. Мада бројно нису имали велики значај, јер су распоређени по двојица у једну чету, у моралном погледу су уносили нов младалачки дух и нову снагу. Њих 422 је погинуло у Колубарској бици, а до краја рата их је погинуло две трећине.

Литература

• Милорад Прелевић, Колубарска битка (документарни филм), Дунав филм, Београд, 1986.
• Тадија Пејовић, Каплари одлазе у рат РТС, 16. 11. 2014

Али претпостављам да ти желиш да напишеш пуно више. Добро би било пронаћи још неку књигу. --Тајга (разговор) 00:13, 13. јануар 2018. (CET)

Јосип Броз Тито

Поздрав. Ако погледаш податке о фотографији на Остави, видећеш да је аутор поменуте Џон Филипс, а не Саво Оровић, тако да је то разлог уклањања. Уколико си сигуран да је ипак Оровић начинио ту фотографију, онда би било згодно да нађеш референцу за то и исправиш податак директно на Остави, а потом и овде у чланку. Поздрав, Miljan Simonović (разговор) 01:42, 30. јануар 2018. (CET)

Хмм, видим, видим. Не знам стварно. Овде не приказују фотографију, само помињу да се на њој налази рањени Тито са Рибаром. Можда постоје две фотографије са тим акторима, само других аутора, мада је мало вероватно, ако се узме у обзир време настанка. Можда би требало да поставиш питање на Остави, вероватно они имају неко објашњење. --Miljan Simonović (разговор) 14:31, 30. јануар 2018. (CET)

Ставрно немам намеру да се са тобом натежем. Довољно си дуго на Википедији да би морао знати да је за овакве тврдње потребно навођење релевантних извора. Поздрав --Pinki (разговор) 12:03, 28. јул 2018. (CEST)

Ево све и да је тако за то је потребна референца и мало обимније објашњење у самом тексту, а не само тако да се прикачи једна реченица која има за циљ да читаву једну политику означи као антисрпску. --Pinki (разговор) 12:09, 28. јул 2018. (CEST)

Нема мене шта да жуља, само не волим тенденциозну истину, о томе да су партизани од почетка били искључиво Срби говорио је и сам Тито. Тебе то и онако не занима. Због чега се у чланку о Петру Лубарди у уводној реченици наводи да његово изјашњавање о националности. Ово није попис становнштва већ енциклопедија. Важна су дела, а не националност! --Pinki (разговор) 12:50, 28. јул 2018. (CEST)

Ја о конкретним стварима, а ти као по обичају о политици. Нико не спори да ли је или није он нешто тражио, али само кажем да није енциклопедијски истицати нечију националност у првој уводној реченици чланка. Ваљда је важно шта је неко био по струци и које је домете остварио у сликарству, а не како се национално изјашњавао!? То непрекидно истицање националности, у оба случаја је за мене фашизам. А што се тиче брисања, не бришем ништа са странице за разговор уколико није увредљив садржај, као што је био од твог пулена. Поздрав --Pinki (разговор) 13:20, 28. јул 2018. (CEST)

Ти спомињеш жуљање, ја не. Ја сам Југословен, тако да сам потпуно незаинтересован за тај српско-црногорски национални сукоб, али не можеш имати једну исту реченицу два пута у чланку. --Pinki (разговор) 13:50, 28. јул 2018. (CEST)

Доктор Младен

Ма све је ок, Ранко је приликом ове измене избрисао део реченице па је испало тако. У сваком случају хвала на обавештењу. --Pinki (разговор) 12:48, 26. децембар 2018. (CET)

Потпис

Здраво; велико хвала за допринос у разговорима, а успут да напоменем - чини ми се да си заборавио да потпишеш овај последњи коментар овде. А што се тиче самог разрешења, верујем да ће бити позитивно. Сорабино (разговор) 15:33, 7. јануар 2019. (CET)

Ваистину; а да ствар буде још чуднија, током претходна два месеца, у свим разговорима који су вођени откако је проблем настао, велика већина корисника се изјаснила за враћање на претходно стање, али то решење се још увек не примењује. Сорабино (разговор) 16:20, 7. јануар 2019. (CET)

Српство

Видео сам да си Радовану писао о појму српство и да је преусмерено на српски национализам. Вратио сам на старо преусмерење, пошто ово није било тачно. Иначе, појам се дефинише као српска национална мисао или идеја, оно што карактерише Србе, док се може односити на све Србе, односно српски народ. Поздрав. Lackope (разговор) 12:59, 24. јануар 2019. (CET)

ср̀пство с (мн. ø) а. оно што карактерише Србе; српска национална мисао, идеја. б. (Српство) српски народ, сви Срби.

— Речник српскога језика, Матица српска, 2011, стр. 1239

— WR 14:34, 24. јануар 2019. (CET)

Поздрав колега. Изгледа да сам ја закаснио са одговором, али ми је драго да је он стигао од других уредника... Радован ⁂ 00:33, 1. март 2019. (CET)

Михаило Анђелић

Ставила сам ти литературу у чланак у песку и понешто још уредила, мислим да је време да га пребациш у главни простор. Што се слике тиче, ја их постављам само овде преко ове странице и користим шаблон Слика. Пример: Датотека:Коста Илић Мумџија.jpg. Сад не знам какву слику имаш за ову личност, зависи. -Тајга (разговор) 21:28, 13. април 2019. (CEST)

Мислим да можеш да користиш исту лиценцу као у указаном примеру {{ЈВ-Србија}}, јер испуњава услов под в) Фотографија или рад примењене уметности објављен пре 1. јануара 1973. -Тајга (разговор) 20:51, 18. април 2019. (CEST)

Уствари, пардон, ако не пише одакле је фотографија, а морала је бити направљена пре него што умрла личност, онда можеш да користиш {{Поштена употреба у|Михаило Анђелић}}. -Тајга (разговор) 20:57, 18. април 2019. (CEST)

Није наведен извор за датотеку Mihailo Andjelic.jpg

Недостаје извор

Здраво, Orion1964. Хвала ти што си отпремио датотеку Mihailo Andjelic.jpg. Међутим, на страници са њеним описом тренутно није наведено ко је аутор, па је статус ауторских права нејасан. Ако ти ниси аутор датотеке, треба да образложиш зашто имамо право да је користимо на Википедији. Такође је потребно да наведеш одакле си је добавио, тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове коришћења садржаја са те странице.

Ако датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Подаци о ауторском праву над датотекама се означавају коришћењем одговарајућих шаблона, односно лиценци. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права датотеке. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. --Miljan Simonović (разговор) 09:13, 20. април 2019. (CEST)

Наведи извор, као што си мени рекао. -Тајга (разговор) 15:53, 20. април 2019. (CEST)

Поздрав. То је довољно за извор, али, нажалост, то је само потврда моје сумње да фотографија потенцијално не сме да се нађе на Википедији. Прва ствар је да је аутор књиге преминуо 2011, тако да и даље има ауторска права над књигом (до 2081. године, тј. ауторска права важе за живота и још 70 година након смрти аутора), тако да ништа из књиге не сме бити скенирано. Фотографија која се налази у књизи не мора нужно бити његово дело, већ је он могао узети нечију фотографију и убацити је у књигу, али то не олакшава ствари. У том случају се фотографија може скенирати иако ауторска права за књигу и даље важе, пошто се та права не односе на фотографију. Међутим, у том случају морамо да знамо аутора фотографије да бисмо утврдили да ли ауторска права и даље важе (тј. да ли је прошло 70 година од смрти аутора фотографије) или да барем знамо годину настанка фотографије па да претпоставимо да је аутор преминуо пре 1949. Пробај да фотографију нађеш негде на интернету да утврдимо бар једну од ове две ставке, па ћемо видети шта даље. Поздрав, Miljan Simonović (разговор) 08:19, 21. април 2019. (CEST)

Нема везе. Фотографија може да прође као поштена употреба пошто се користи за илустровање чланка о особи која је преминула. Но, за убудуће узми ове ствари у обзир. Срдачан поздрав, Miljan Simonović (разговор) 17:40, 21. април 2019. (CEST)

Категорија птице Србије

Тако је и у осталим категоријама, стварно не знам зашто се тако разврставају, да ли је тако подешено овде или је глобално урађено на тај начин. Поздрав.--Soundwaweserb (разговор) 18:07, 11. јун 2019. (CEST)

Видим, одвојено, латиница под латиницу, а ћирилица под ћирилицу. Вероватно је тако логично.--Soundwaweserb (разговор) 18:09, 11. јун 2019. (CEST)

Лиценце за фотографије

Поздрав. Најновија лиценца је CC BY-SA 4.0. Она дозвољава свима да слободно користе фотографију уз услов да наведу аутора исте и да наставе да фотографију деле под тим истим условима. Ја убацујем фотографије под том лиценцом (мада нема готово никаквих разлика и ако је у питању 3.0), тако да препоручујем ту лиценцу. Поздрав, Miljan Simonović (разговор) 11:20, 12. јун 2019. (CEST)

Видим да сте већ убацили фотографије. И искористили праву лиценцу за једну од фотографија. :) Оно што бих такође препоручио јесте да фотографије убацујете на Викимедијину оставу (Wikimedia Commons). Остава је нешто налик Википедији, али само за мултимедијални садржај и ако се фотографија налази тамо (а не негде у локалу на некој Википедији), онда све Википедије могу да је користе. --Miljan Simonović (разговор) 11:24, 12. јун 2019. (CEST)

Моли Малоун

Може, може. Да се неки текст не би пребацивао на ћирилицу, све што треба урадити јесте обавити га таговима за спречавање транслитерације (овако: -{текст}-).

Успут, два зареза (,,) нису отворени наводници. Отворене наводнике („) можеш пронаћи у палети алатки испод уређивачког оквира. Поздрав, Miljan Simonović (разговор) 10:54, 5. јул 2019. (CEST)

Позивница за придруживање дискорд серверу

Здраво, Orion1964. Позивамо вас да се придружите дискорд серверу. Он служи да омогући лакшу комуникацију и сарадњу међу википедијанцима. Да бисте се придружили, кликните овде. За више информација, погледајте Википедија:Дискорд. Хвала!

AcamicamacaracaBot (разговор) 12:42, 13. јул 2019. (CEST)

Парадајз острво

Унео сам слику у кутијицу, те није потребна галерија слика [2]. Поздрав.--Soundwaweserb (разговор) 21:41, 22. јул 2019. (CEST)

Браћа Влаховић

Мало ми је незгодно било да ти шаљем фотографије, па сам додала директно у чланке, оно што сам пронашла у Српском биографском речнику, више као неке ситне додатне информације, него као сасвим нове податке, пошто си ти већ доста тога и сам пронашао из других извора. -Тајга (разговор) 23:07, 10. септембар 2019. (CEST)

Карабурма

Хвала на исправљању. Замолио бих Вас да те фотографије пребаците у чланак о Хаџипоповцу, а ја ћу им онда променити назив на Остави. Поздрав, --Miljan Simonović (разговор) 12:29, 13. септембар 2019. (CEST)

Средио сам. Поздрав, Miljan Simonović (разговор) 15:30, 13. септембар 2019. (CEST)

Википедијанац 2019. године

У току је гласање за Википедијанца 2019. године, слободно могу да гласају сви корисници без обзира на број измена, оставите свој глас или предложите кандидата којег желите. Можете гласати на овој страници.--Soundwaweserb (разговор) 19:48, 25. децембар 2019. (CET)

Коста Пећанац

Извините ако сам засметао. Један човек који се такође бави фотографијом ми је рекао да је та слика фалсификат. Видео сам Немце на једној слици са Погледа, али је дат веродостојан опис те слике и није вађена из контекста. Један историчар је на форуму Погледа написао да је командант Делиградског корпуса ЈКВ Брана Петровић јавио Дражи да је Пећанац преминуо од срчаног удара. Тешко да ће Википедија то прихватити, па ћу само заменити слику. Српски родољуб (разговор) 22:23, 6. април 2020. (CEST)

Википројекат Биографија

Здраво! Желели смо да Вам скренемо пажњу да је основан Википројекат Биографија који има за циљ побољшање чланака о биографијама на Википедији. Помислили смо да ћете бити заинтересовани за ову тему, па Вас овом приликом позивамо да нам се придружите. Направите неки нови чланак или побољшајте већ постојећи. У случају да желите да нам се придржите, упишите се овде.

--Николина Ш. ✉ 18:41, 9. април 2020. (CEST)

Ендре Бајчи-Жилински

Поздрав, претрчио сам текст и исправио пар ситнијих ствари - мислим да је сад ок.—Jozefsu^{Разговор} 18:38, 16. април 2020. (CEST)

Да има заједничког интересовања. Нпр. мислим да смо се пре извесног времена независно али заједно "борили" против цензуре неких тема овде на Википедији (Жилински је важна личност за ту мрачну тематику). Али данас је тешко, рекао бих све теже и безизгледније "борити се" за (било какву) истину. Ко буде гласнији, окорелији и бескрупулознији "побеђује" и његова "истина" буде презентована (Гебелска пропаганда и данас одлично функционише). Упркос мирним темама којима се одувек бавим (птице, природа) као ветеран рата 90-их волим истраживати не само објективне научне него и незахвалне и мрачне историјске теме. Жеља за објективношћу ме је и довело на Википедију, мада сам се касније доста разочарао. У ствари, остао сам до данас јер сам схватио да је већина овде ипак добра и да је ово у ствари позитиван пројекат. А што се тежих ствари тиче сви имамо своје зашто, оно што нас "разбуди" на теме које нису омиљене и веома су сложене, а тек када се приступа савесно и са исправном мотивацијом, онда се просто изненадиш нивоом неразумевања на које налетиш. Још много зидова треба да падне (попут оног између истока и запада)...—Jozefsu^{Разговор} 21:47, 16. април 2020. (CEST)

Топовске шупе

Поздрав. Океј је убачена фотографија, ти си аутор тако да нема потребе за било каквим дозволама и сличним стварима. Могао си одмах да је убациш на Оставу (како би могла да се користи и на другим језичким верзијама) уместо овде локално на Википедију, али није проблем, пребацићу је ја. Поздрав, Миљан Симоновић (разговор) 20:36, 21. април 2020. (CEST)

Лева скретања

У чему је твој проблем!? Не може се уносити толика гомила текста који није правилно референциран! Поготово јер се ради о спорним стварима. Навео је да је текст из те књиге, нити која страница нити шта. Ти као да си од јуче на Википедији. --Pinki (разговор) 22:21, 4. јун 2020. (CEST)

Он није унео реченицу, две или читав пасус, већ гомилу текста од 16.000 бајтова, у коме износи врло контроверзна тумачења и ја преко тога не могу да пређем. Ти си довољно дуго овде, да знаш да то тако не може. --Pinki (разговор) 23:01, 4. јун 2020. (CEST)

Мешаш бабе и жабе, наравно да на Википедији постоји тона не референцираног садржаја, али овде се ради о контроверзној теми, а њу је потребно додатно референцирати. Иначе међу народним херојима има и чланака које ја нисам писао. И ја имам доста посла треба да завршим чланак о Валтеру и да допуним чланак о Ранковићу. Поздрав --Pinki (разговор) 23:37, 4. јун 2020. (CEST)

Нисам у ситуацији да улазим у расправу конкретног случаја, али пошто сам у контексту био поменут написаћу овде утисак који сам стекао. Морам мало подуже, јер је ово што се (периодично изнова) дешава само симптом једне лоше појаве овде на Википедији. Неизбежно је и изношење критике на рачун корисника. (На реаговања нећу одговарати, нека се свако пронађе у критици ако жели; никоме није стало да буде критикован, али постоји позитивна критика која буде од користи ономе ко је прихвати). Занимљива ми је двојна личност појединих уредника. У једном моменту имамо одличног сарадника на пројекту са огромним бројем прецизно написних чланака, а у другом корисника који се свађа и бескруполозно брише (цензурише) туђи рад. Уз то, поједини искуснији се бахато опходе према новајлијама, користе сву своју енергију и стечено знање не да их благо исправљају и приближе пројекту, него да их ућуткају и понизе. Посвеђеност идеологији чини да буду такви: у једном моменту разговарамо са господином, џентлменом и интелектуалцем, а у другом исти поступа непромишљено. Добро сви имамо афект, нико није савршен. Али што је важно не мислим да је такав (двојни) карактер у складу са политиком партизана и социјализма у које Пинки чврсто верује. Комунисти су увек стајали на позитивној страни приче. Не постоји филм о партизанима који их не представља као најморалније и најкарактерније људе на свету. Партизани и партизанке су увек особе какве желиш да твоје дете узима као пример. Али знамо да је то продукт "комунистичког холивуда" и да је козметички очишћена верзија истине, знамо да је и међу њима било неморалних, које су често они сами били приморани одстрањивати (често и брисати из књига или ретуширати са фотографија). Комунисти мени лично никада нису били симпатични, директори су и у социјализму уништавали фирме, партијски секретари били понекад људи од морала, али опет, често су се у ту функцију угурали врло неморални људи (наравно народ о њиховом деловању није био информисан). Али моје генерално схватање комунизма и није релевантно, пошто и друге идеологије нису савршене. Међутим, комунисти јесу правили баш велике глупости – у име народа без питања народа – и док су имали ексклузивну власт јесу уништили читав источни блок. (Мада не више него садашња политика, али да ли је то изговор да се данас све опрости и заборави?)

Орионе, суштина приче је да им људи више не верују, свака идеологија пролази и време чини своје. А пошто знају да им се приближава неизбежан пад (видети колико људи данас у Европи гласа за "леве" партије) зато је Википедија једна одлична платформа за покушај ширења идеологије била она исправна или не, застарела и неуспела или не. Јер изгледа да је о другом светском рату на нашем простору немогуће писати објективно, без идеолошке пристрасности и политике (овакве или онакве). Али све то има свој негативни ефекат. Пропаганда је једно, али да ли ће је људи прихватити то је опет друго. Требало би да имамо пројекат који подржава слободу мишљења, право сваког човека да мери истину и гради ставове сам за себе. Наравно да је за изграђивање објективности потребно много рада и прикупити много референтног материјала. Али на овој Википедији тренутно немамо здрав баланс ставова. Када за неки официјелни став нема довољно контрадоказа администратори само одговарају "то су тешке и контроверзне теме" а у ствари не желе да виде да смо милион километара од здравог и објективног приступа. Што је најгоре чини ми се да због једностраности (на целој Википедији не само овој) имамо видљиви ефекат да људи губе поверење у ову енциклопедију. Довољно је прочитати шта се пише по блоговима, форумима, порталима... Игнорисање и брисање нешаблонских и контроверзних тема чини нас сувопарним и незанимљивим. Људи су разочарани у толико једнострани приступ. Добро је и сасвим оправдано да на српском језику буде више чланака о партизанима него на другим језичким Википедијама (чак и са бишег Југословенског простора), свакако да има своју традицију укорењену у српском народу. Али понављам, то може да буде и извор дволичности, јер су комунисти тврдили у начелу да им је идеологија заснована на моралу, интелекту, поштовању људских права, на разумном дијалогу са неистомишљеницима, на борби против било ког облика зла... а лаж и прикривање истине такође спада у окриље зла.—Jozefsu^{Разговор} 13:43, 5. јун 2020. (CEST)

Ти си један деструктиван елемент на Википедији! Ако баш толико волиш четнике изволи посвети се тој теми. Напиши или среди неки чланак о њима, ионако су сви у јако лошем стању. Дај неки позитивни допринос, не бави се другима и тужакањима по страницама за разговор. Овде си неколико година и шта си урадио? Скоро ништа, 40% твог рада су писања по страницама за разговор и по разним другим страницама, где водиш бесмислене расправе. Чиме ти то мени претиш, рушењем чланак, ајде запретим мало неким доприносом овде. Шта ти мислиш да овде нема других корисника који виде шта радиш и како се понаша. Срами се. Pinki (разговор) 23:07, 6. јун 2020. (CEST)

Ја сам ти својевремено дао објашњење за све те појединачне случајеве. Ти не разумеш шта треба да садржи енциклопедијски биографски чланак. Погледај мало како изгледају енциклопедије и да ли су тамо биографије уједначене и заокружене, а не да се убацују ствари које нису од суштинског значаја. Ово није образовна установа да ја нешто цензуришем. Ко жели да се бави неком темом може доћи овде и добити основне податке и даље истраживати о теми, томе и служе енциклопедије. Изволи, уместо да пишеш бесмислене расправе, почни са писањем чланака. Има толико разних тема. Него много је лакше причати о другима, него доприносити на пројекту. --Pinki (разговор) 23:54, 6. јун 2020. (CEST)

Парадајз острво

Поздрав, хвала што си скренуо пажњу. Да ли је сада ок? Има одељак координате у инфокутији, да ли је када се ту уђе на мапи ок? Ако не исправићемо и то :) --MareBG (разговор) 23:25, 6. јул 2020. (CEST)

Све је лепо постављено, чак и на Викидата. Погледам и видим да се сва остала места лоше приказују на мапи Београда. Неко се играо очигледно и оставио тако. Сад ћу видети све да решим. --MareBG (разговор) 13:27, 7. јул 2020. (CEST)

Није чак ни Велико ратно острво на месту, ево овде, види се да је назначено ка Котежу. Решићемо. --MareBG (разговор) 17:46, 7. јул 2020. (CEST)

Добро је па је до мене, потврдило још пар људи да је као код вас. Сутра ћу да покушам да решим Парадајз острво. --MareBG (разговор) 01:08, 8. јул 2020. (CEST)

Ма не обраћај пажњу на њега и његове коментаре. Lackope (разговор) 10:43, 7. децембар 2020. (CET)

Коста Пећанац

Youtube се не може користити као извор у чланцима, а посебно не у чланку који је изабран за добар. — Пинки (разговор) 19:32, 1. јануар 2021. (CET)

Све најбоље у Новој 2021. години. Слично размишљам као ти. И ја сам користио неке емисије као изворе, али не са Youtube, већ са сајта РТС. Видео снимак Ђујића делује поуздано, али је проблем у томе што то није комплетан интервју, већ исечак. Видели смо како тај исечак може лоше да делује на појединце, јер је Корисник:Gjergj333 из њега извукао скроз погрешне закључке. Ђујић прича о времену пре рата, а он је помислио да се ради о времену на почетку рата. С обзиром да је чланак изабран за добар, не бих у њега стављао изворе са Youtube. Такође, оно што се из Ђујићеве изјаве може узети као поуздано је да су Пећанца убили четници Драже Михаиловића, док се други део изјаве о „историјској срамоти”, може сматрати као накнадна памет. — Пинки (разговор) 21:13, 1. јануар 2021. (CET)

Не знам зашто се поново глупираш са чланцима Сава Ковачевић и Блажа Јовановић. Шта ће ти то? Ту причу смо већ расправили, немам намеру да ти поново објашњавам неке ствари. Што се тиче чланка Коста Пећанац, убаци Ђујићеву изјаву, али немој да враћаш моје измене, јер на тај начин враћаш и Самарџића. — Пинки (разговор) 13:25, 2. јануар 2021. (CET)

Након свега што си написао, само си потврдио моје мишљење о теби као о малом, ситном човеку пуном сујете. Као прво нисам ти одговорио на поруку, јер сам се у том тренутку бавио скроз другом темом - сређивао сам чланке о јединицама НОВЈ. Када сам видео твоју поруку, већ је било касно и напустио сам рад. Мислио сам да ти одговорим ујутру. Не знам шта је било ургентно!? То што је неки други корисник, у међувремену вратио твоје измене, ја са тим немам ништа. Нити сам у неком блиском односу са тим корисником, да би му ја издавао наређења. Али добро то показује само твоју сујету. Што се тиче твојих уцена, знај да оне код мене проћи неће! Не можеш ти никоме овде да претиш! Ја сам овде јако дуго, а ти повремено гостујеш и треба да знаш да такав манир овде не пролази.

То што убацујеш у чланак о Сави Ковачевићу, нема везе са њима, има везе са српско-црногорским односима и са конвертитом Милованом Ђиласом, који је био Србин, Црногорац и на крају опет Србин, који је био комуниста и антикомуниста. Под старе дане је своје Црногорство желео да очисти увлачењем других у своје приче. Сава потиче из такве породице да ту нема двоумљења око тога да је се осећао Србином. О томе да је његова породица активно учествовала у борби за уједињење пише у самом чланку:

Савин старији брат Никола Ковачевић, који је у Београду похађао Учитељску школу, био је присталица њиховог даљег рођака Марка Даковића, који се залагао за уједињења Црне Горе и Србије и био један од водећих опозиционара краљу Николи Петровићу. Једном приликом заједно са Даковићем, били су хапшени Савин отац Благоје и брат Никола. За време окупације Црне Горе, Никола Ковачевић је због сукоба са аустроугарском окупационом политиком био у затвору, а за време Божићне побуне јануара 1919. је као познати присталица уједињења био заробљен од „зеленаша” и осуђен на смрт. Није био убијен, али је касније у једној зеленашкој заседи био рањен у ногу

Ту се може додати део - нпр: Сава Ковачевић се увек изјашњавао као Србин, и никада није признавао Црногорце за посебну нацију. Али да енциклопедијски чланак почиње реченицом: Милован Ђилас у својој књизи Револуционарни рат тврди. Не долази у обзир. Ко је Милован Ђилас да се његове тврдње узимају као нешто не обориво. Јеси ли икада читао неку енциклопедију и у њој нашао реченицу Тај и тај нешто тврди. То што га је након рата неко сврставао у Црногорце, нема конкретне везе са њим. Такође, не можеш пасус да завршиш реченицом: па се поставља питање на који начин се одређивала националност погинулих бораца са подручја Црне Горе у овој публикацији, јер је ово енциклопедијски, а не новински чланак.

Што се тиче Блаже Јовановића, један део може ући у чланак, а то је: Иако се у време „лијевих скретања”, крајем 1941 и почетком 1942, налазио на истакнутим функцијама, када је 8. априла 1942, на основу захтева Милована Ђиласа и Ивана Милутиновића, смењен Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору, у новоизабрани комитет је од старог руководства ушао једино Јовановић. — Пинки (разговор) 11:42, 3. јануар 2021. (CET)

Ако ниси приметио, враћањем измена си поништио моје измене начињене у међу времену. Ја сам део твојих измена унео у чланак. Лепо сам ти образложио зашто твој текст не може да стоји у овом облику. — Пинки (разговор) 12:26, 3. јануар 2021. (CET)

То се може ставити у напомену, јер нема суштинске везе са чланком. Та књига није Свето писмо. Шта се дешава са чланком Блажо Јовановић, где си избрисао све моје међуизмене. — Пинки (разговор) 17:08, 3. јануар 2021. (CET)

због чега је дошао у сукоб са црногорским руководством тек сада видим, видео сам само У монографији Сутјеска - долина хероја издатој поводом 35 година битке на Сутјесци се наводи да је по националности Црногорац и за то мислим да није неопходно и да може у напомену. Такође, та формулација црногорско руководство ми није јасна, ваљда са руководством ПК КПЈ за Црну Гору или са ОК КПЈ за Никшић? — Пинки (разговор) 18:01, 3. јануар 2021. (CET)

Такође не видим какву ти то мени услугу чиниш што пишеш или не пишеш о нечему!? Шта то значи. Ти онда овде нешто као тактизираш, не разумем!? Нисмо на пијаци схвати. — Пинки (разговор) 18:04, 3. јануар 2021. (CET)

Твоја примедба на чланак о Блажи Јовановићу је унета у чланак, само је преформулисана — Иако се у време „лијевих скретања”, крајем 1941 и почетком 1942, налазио на истакнутим функцијама, када је марта 1942. године, због слабости у раду, Врховни штаб НОВ и ПОЈ је реорганизовао Главни штаб НОПО Црне Горе и Боке, а у априлу ЦК КПЈ, на захтев Милована Ђиласа и Ивана Милутиновића, реорганизовао Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору и Боку, од свих старих чланова остао је само Блажо Јовановић, који је преузео функцију заменика политичког комесара Главног штаба. Тако да отпада твоја прича о томе како твоја примедба није уважена. — Пинки (разговор) 18:09, 3. јануар 2021. (CET)

Јел ти разумеш шта ти ја пишем!? Прво што је проблематично је реч црногорско руководство јер ево ја не знам шта то значи!? Руководство чега? Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору (покрајинско руководство) или Месног комитета КПЈ за Никшић (локално руководство)? Ја ти то причам. Шта Ђилас каже у тој књизи, на шта конкретно мисли? Ти нећеш да разумеш неке ствари, Ђилас је тај конвертит који је више пута мења стране (Србин, Црногорац, Србин) па је после правдајући своје ставове меша све друге у то. Значи шта каже са киме је био у сукобу Сава?

У напомени би могло да стоји овај део за књигу о Сутјесци, јер та књига није свето писмо. Написано је стотине књига где се помиње Сава Ковачевић, а ти си се ухватио за ту једну и хоћеш да један пример бде опште правило, а није. Значи она се као таква може навести у напомени. — Пинки (разговор) 18:20, 3. јануар 2021. (CET)

Градски комитети у КПЈ нису постојали пре рата, постојали су само Месни комитети и Покрајински комитет, између којих су деловали Окружни и Обласни комитети. Окружни су обједињавали више Месних комитета, а Обласни два-три Окружна комитета. — Пинки (разговор) 18:45, 3. јануар 2021. (CET)

Што се мене тиче то је коначна верзија. Чиме ниси задовољан? — Пинки (разговор) 19:16, 3. јануар 2021. (CET)

Ја сам задовољан. Имаш погрешно мишљење да сам оптерећен српско-црногорским односом, а нисам ни најмање, јер немам никакве везе са тим регионом. Чланак о Блажи Јовановићу је доста краћи и не треба се улазити у појединости, јер је таква форма чланка. Ја сам већ направио измену коју сматрам адекватном. Линк ка том тексту од Паповића се може наћи у спољашњим везама, али навођење оне депеше не може да остане, јер то није у енциклопедијској форми. — Пинки (разговор) 21:40, 3. јануар 2021. (CET)

Bacio sam samo pogled na ovaj tekst. Ima tu dosta materijala. Ali mi je samo nejasno, kada kažeš kako si neutralan i da se boriš za istinu, kako nisi uzeo da produžiš tekst o Blažu, recimo o tome kako je rano ostao bez oca, nego si baš naleteo da pišeš kako je naređivao ubistva!? Tvoja konstrukcija, nije dobra jer izmena nije bila u aprilu, već u martu, kada je reorganizovan Glavni štaba Crne Gore, a u aprilu i Pokrajinski komitet. Lepo ti nahvali Papovića, samo zaboravi da kažeš da je narodni poslanik DPS. — Пинки (разговор) 22:47, 3. јануар 2021. (CET)

Зашто увек тај свађалачки тон!? Мени само није јасно како си прескочио гомилу текста и видео нашао оно најгоре о човеку. Можда те такве ствари више привлаче, шта знам. Толики пишу лоше о партизанима, то остављам другима. Ја о четницима не пишем чланке, јер тешко да би имао шта лепо да напишем, можда о неком појединцу. Ево баш ми жао за Ђиласове књиге. Не знам шато се тако понашаш, прво нешто сам нудиш, а онда се као неко незрело дете повлачиш, претиш и слично. То није понашање прикладно једној интелектуалној расправи. Мени је баш симпатично што је Паповић члан ДПС и народни посланик. — Пинки (разговор) 23:28, 3. јануар 2021. (CET)

Само ме занима једна ствар. Да ли ти имаш неки естетски проблем када гледаш тај чланак? Или само мени смета да ствари не иду хронолошки? Најпре иде цео одељак НОР (1941-1945), па онда учешће у лијевим скретањима (крај 1941-1942). И поново те питам, шта је са мојим изменама које си пореметио? — Пинки (разговор) 23:38, 3. јануар 2021. (CET)

Ја и даље чекам да видим шта се догодило са мојим изменама у чланку Блажо Јовановић, које си поништио! — Пинки (разговор) 19:40, 5. јануар 2021. (CET)

Ti si taj koji govori o resetovanju odnosa. Mislio sam da je red da na taj način pokažeš da zaista želiš da ih restartuješ. To bi bio pravi znak dobre volje. — Пинки (разговор) 21:47, 5. јануар 2021. (CET)

Ја сам те измене већ вратио. Хвала на томе да сам задњи смрад. Мисли о мени шта год желиш, свеједно ми је... — Пинки (разговор) 22:57, 5. јануар 2021. (CET)

Сава Ковачевић

Поздрав. Ратови изменама никада нису решење, могу само довести до закључавања чланка, евентуално бана за кориснике који у истом учествују а то свакако не желимо. У одељку породица и одрастање постоји реченица Потичући из породице, која је активно подржавала уједињење са Србијом, Сава Ковачевић се увек изјашњавао као Србин, и никада није признавао Црногорце за посебну нацију, те верујем да је то сасвим довољно. Остале наводе слободно додај, ако сматраш да треба. Али без рата изменама. — MareBG (разговор) 13:24, 3. јануар 2021. (CET)

znaci.net

Поздрав рече ми да можеш повратити неке књиге са овог сајта. Може ли се вратити ова књига:

• Радован Вукановић: Други ударни корпус Војноиздавачки завод, Београд 1982.

Унапред хвала — Пинки (разговор) 23:55, 16. мај 2021. (CEST)

Хвала пуно — Пинки (разговор) 16:34, 17. мај 2021. (CEST)

YouTube

Што се тиче праксе да се у спољашње везе чланака убацују садржаји са ЈТ, око тога се треба постићи консензус заједнице. По мени лично то није проблем ако је нека мање заступљена тема, па о томе нема пуно података на интернету, али о тематици националне историје, конкретно распада Југославије, усташког покрет и др, на истом сајту има више стотина садржаја. Како се ту определити за неки. И зар то не би онда била реклама за тај исти садржај!? ЈТ је сасвим довољно популаран да би га људи користили, није му потребно додатно рекламирање на Википедији.

Што се тиче корисника, који у свему виде теорије завере, и на сваку примедбу одговарају нападима и вређањима (Свифт је то данас учинио), са њима избегавам комуникацију. Аца му је изнео примедбу да садржаје са ЈТ не убацује у спољашње везе, а он га је одмах напао и индиректно мене. Шта има да причам са таквим људима. Шта да очекујем, изузев напада!? — Пинки (разговор) 15:29, 5. август 2021. (CEST)

Акција писања чланака на тему Украјине и Русије

Здраво! Желели смо да ти скренемо пажњу да је у току Акција писања чланака на тему Украјине и Русије која има за циљ побољшање чланака о две велике теме на Википедији као и својеврсан конструктиван допринос уредничке заједнице Википедије на српском језику апропо тренутних дешавања. Помислили смо да би могао бити заинтересован за ову тему, па те позивамо да нам се придружиш. Направи неки нови чланак или побољшајте постојећи. У случају да желиш да нам се придружиш, упиши се овде.

— Садкσ (ријечи су вјетар) 21:13, 4. март 2022. (CET)

Акција писања чланака о Београду

Здраво! Желели смо да Вам истакнемо да је у току четврта акција писања чланака о Београду која има за циљ побољшање чланака о Београду на Википедији. Помислили смо да ћете бити заинтересовани за ову тему, па Вас овом приликом позивамо да нам се придружите. Направите неки нови чланак или побољшајте већ постојећи. У случају да желите да нам се придржите, упишите се овде.

MareBG (разговор) 11:00, 7. мај 2022. (CEST)

Иде за који дан чланак о Балгу Задри. Био је опак војник, нанео је Југославенима и ЈНА велике штете, поготову на Трпињској цести. — Ничим неизазван (разговор) 18:40, 27. мај 2022. (CEST)

Ако ти пишеш јави када завршиш. Поздрав. Orion1964 (разговор) 19:31, 27. мај 2022. (CEST)

Ух, заборавих.   Урађено , јави кад прочиташ. — Ничим неизазван (разговор) 00:47, 11. јун 2022. (CEST)

Жао ми је што видим да се ствари комликују, али стварно нисам у току са целом причом. Ја сам генерално против било какве драстичне казнене политике, али правила морају да се поштују. Надам се да ће ово проћи са неком опоменом, а ти види па убудуће пробај да ускладиш свој рад са другима што можеш више. Срдачан поздрав. Orion1964 (разговор) 21:34, 11. јун 2022. (CEST)

H V A L A za "Ivan Vučković"

Hvala puno zbog glasanja da stranica "Ivan Vučković" ostane.

Nadam se da će još neko glasati "ostaviti".

Na Ivana se vodi neosnovana hajka zbog političkog angažovanja.

Stranica će se dopunjavati jer je Ivan u punom zaletu.

Svako dobro.

Ivanov prijatelj Miloš — 109.245.37.94 (разговор) 23:13, 23. септембар 2023. (CEST)