Istina bar nekad ugleda svetlo dana,pa makar to bilo i posle sedamdeset godina. Splet tragičnih događaja vezanih za smrt Marka Oreškovića i niz drugih događaja tekli su ovako. U selu Veliko Očijevo nikad nije postojala nikakva četnicka ni grupa,a kamoli jedinica. Sve su to bile više manje neorganizovane gerilske grupe. U to vreme Persa i Slavko Rodić bili su zaduženi za Drvarsku opštinu oko organizovanja i učvrščivanja partizanskih jedinica u sektorima oko Bosanskog Petrovca,Drvara i Bihaća. Naređenje je bilo sva nepoznata lica i koja ne žele da se legitimišu odmah likvidiraju. Marko Orešković je krajem oktobra 1941. godine iz Drvara krenuo za Liku. U selu Veliko Očijevo trebao je da se sretne sa Srđom Rodić i dogovori o daljim aktivnostima i organizovanju partizanskih grupa u tom kraju. Tog dana Srđo se nalazio u selu Veliki Stenjani kod svoje sestre Milke. Orešković dolazi u kuću Srđe Rodića i tamo zatiče njegovu majku i mlađu braću. Posto ga je ugostila rekla mu je da sačeka Srđu tu u njihovoj kući. Nije imala nikakvo saznanje ko je neznanac koga je ugostila i zbog čega traži njenog sina. Međutim Orešković je krenuo dalje put Like. Na putu ga susreću Jovo Šipka zvani Jozip i Dušan Šipka. U nemogućnosti da saznaju ko je neznanac,postupaju po gore navedenom naređenju. Odvode ga do mesta zvanog Biljeg i tamo ga likvidiraju. Vraćajući se kući Srđo je čuo pucnje. Uzevši kaput tamo nalazi partijsku knjižicu Oreškovića. U obližnjoj jami ostavljaju mrtvog Oreškovića. Došavši kući Srđo je majci pokazao kaput partijsku knjižicu rekavši joj da je ubijen veliki partijski kadar. "Za ovog čoveka platiće i moja i Jozipova i Dušanova glava"rekao je majci. Mada su mogli da pobegnu nisu hteli,čak i komandir odreda koji ih je zarobio hteo je daih pusti. Po naređenju Tita organizuje se suđenje u obližnjoj školi. Sudom je predsedavao Moni Levi. Sva trojica su osuđena na smrt streljanjem. Slavko Rodić saznavši šta se sve izdešavalo,smrt Oreškovića,suđenje i osuda na smrt Srđe,Jove i Dušana šalje kurira da se streljanje ne izvrši. Međutim kurir je stigao prekasno. Streljanje je izvršeno na planini Crni vrh,za one koji poznaju taj kraj to je potez između Oštrelja i Drvara i gleda na Veliko Očijevo. Tamo su bačeni u jamu gde i danas počivaju. Greh svoga brata i nastojeći da ga ako bar ništa umanji osetila je Srđina sestra Smilja Rodić. Kao partizanka išla je iz borbe u borbu,nije sebe štedela ni malo. Taj isti greh osetila je i porodica. U gređanskom ratu jednako stradaju i heroji i izdajnici,egzekutori i žrtve,dobri i zli,a pre svega stradaju ljudi. Niko nikad nije objasnio zašto je Marko Orešković sam bez pratnje bio na tom putu. Kome je smetao valjda će nekad izaći na svetlo dana. Istina je iz nekih sasvim drugih pobuda skrivana. Bitno je da bar nekad ugleda svetlost dana i bez obzira na sve pokaže svetu šta se stvarno desilo. Netreba se otimati ni za koga svi oni sada počivaju u večnom miru. Jedino što postoji samo jedna istina i splet nesrećnih okolnosti pod kojim su ovi mladi ljudi izgubili živote. by zeljo

ОДГОВОР уреди

Поштовани Жељко, наравно да Славко Родић (као и сваки други народни херој) заслужује слику у тексту о њему, али не видим разлог због чега ми се обраћаш на тај начин. Пре свега ово је слободна енциклопедија тј. може је свако уређивати. Ја сам се латио посла око народних хероја и око НОБ-а. Поставио сам велики број биографија, слика и др. Многе чланке сам допунио, међу њима и чланак о Славку Родићу! Што се тиче слика, овде важе разна правила око лиценци слика, па тако баш и није једноставно послати слику, а да она небуде обрисана од стране администратора. Тако да одређени број биографија нема слику, већ се ту налази слика ордена којим су одликовани. Иначе што се тиче Славка, лично сам фотографисао његов гроб (као и гробове других народних хероја) у Алеји народних хероја и посатвио слику.

Како је Славко премуно (умру или је убијен) неомгу да тврдим са сигурношћу, јер нисам сведок. Нпр. у књизи "Народни хероји Југославије", као место стоји Москва, а у "Војној енциклопедији" Београд. Ако ти имаш слику можеш је поставити. Поздрав--Pinki (разговор) 09:25, 26. јануар 2009. (CET)Одговори

Драго ми је да имаш интересовање за НОБ. Јер ја сам једини на Википедији који се константно бави овом темом, остали мање више. Ово је заисат велика тема и треба ми помоћ, тако да ако си рад да помогнеш слободно се укључи у рад на овој теми. Све што те занима, око урђења чланка и проицедуре, ја ћу ти помоћи. Слободно питај. Нпр. када некоме пишеш мораш увек да се потпишеш, а то се ради притиском на претпоследњу иконицу из горњег менија.--Pinki (разговор) 12:15, 26. јануар 2009. (CET)Одговори

Разумевање уреди

Жељко драго ми је да разумеш. Јер овде се често појављује гомила ликова, која пошто пото инсистира на неким својим тврдњама! Када будемо имали конкретнијих доказа онда ћемо моћи да убациом, овако остаје рекла-казала. Мада је по мени прича реална. И сам Тито је могао слично да прође септембра 1941. у Крупњу, када су га ухапсили партизани... Ипак су они били илегална организација и нису се довољно познавали међусобно.--Pinki (разговор) 08:58, 28. јануар 2009. (CET)Одговори


Već sam ti reko da priča nije bez osnova, ali dokazi... Istina nikome ne odgovara, posebno ne pobednicima, jer oni imaju pravo na nju... Što se tiče Španskih boraca, verovatno da je u deo njih postojala sumnja, jer su oni kolikoi sam čuo učestvovali na nekakvom Barselonskom kongresu KPJ, koji nije priznat. A politika je kao što se zna kurva i dalje da ne pričamo..

Izvini što sam direktan, ali kakovog si ti političkog mišljenja? Šta misliš o Titu? Iskreno tokom devedesetih je izrečeno toliko neistina na račun Tita i NOB-a, da sada kada neko kaže i moguću istinu, niko mu ne veruje... Obični ljudi su se umorili od ovakvih stvari, ne zanima ih više Tito, brinu o ovim lopovima posle njega.. A mladi tek pogotovo ne znaju ništa o tom periodu, kladim se da generacija današnjih dvadesetogodišnjaka (kojoj pripadam) ne može da nabroji ni 5 narodnih heroja... Pozdrav--Pinki (разговор) 09:26, 29. јануар 2009. (CET)Одговори

Одговор 2 уреди

Жељко драго ми је да си ми се јавио и да си искрено изнео свој став. Случај о професору о којем причаш, које се године десио и ако није тајна у коме граду живиш?

Немој да упоређујеш ЈНА деведесетих са титовом ЈНА, то су две различите војске! ЈНА је припремана на све врсте рата, осим на једну,а тој је грађански рат. ЈНА се распала због Милошевића и њему сличних, да је он заиста хтео да очува СФРЈ, ЈНА би умарширала за недељу дана у Загреб и Љубљану и средила ствар. Али њему и другима су биле потребне жртве, зато су и по Словенији убијани војници, који су били дечацио од 18-20 година.

Исто и са мајором Тепићем. Наравно да се човек не би поново жртвовао. Али то отвара читав низ питања из историје! Да ли би српска војска поново ишла преко Албаније, да су знали шта ће бити после, а посебно колика ће бити не брига краља Александра и нове државе за ратне инвалиде и борце уопште. Да ли би партизани гинули на Козари, Неретви и Сутјесци, да су знали шта ће бити после! Наравно да НЕ. Али ми треба да ценимо оно како су људи реаговали у датом моменту, према датим околностима. Ипак је ово Србија и Балкан и овде нико не мисли на сутра!

Што се тиче НОБ-а главна његова вредност су људи који су у њој учествовали. Обични људи, радници, сељаци, омладина, жене. То је она највећа вредност и зато пишем. Ево на пример током највећег дела рата веза између Врховног штаба појединих крајева земље готово није ни постојала, као на пример на југу Србије и у Македонији, Словенији, Војводини и др. Тамо се борба водила самостално. И управо зато су ти људи хероји, јер су сами без игде иког остварили нешто.

Е то "нешто" је друга прича. Што се тиче Тита он је симбол те борбе и друге Југославије уопште. Али морамо напарвити разлику између Јосипа Броза и Тита! Јосип Броз је обичан човек смртник, са свим манама и врлинама, са предубеђњима и др. А Тито је мит, симбол, безгрешна и непогршива личност чији се култ почео градити још у самом рату. И управо ту настаје проблем. Како сад од једном грешке и проблеми, кад је Тито непогрешив. Мислим да је Титову величину не могуће сагледати ако сматрамо да је он неко надљудско биће. Ако га посматармо као обичног човека видећемо на прави начин његову величину. Моја највећа замерка Титу је што је дозволио да се људи, попут: Темпа, Коче Поповића, Ђиласа, Благоја Нешковића и др, удаље од њега. Али ипак је он имао 88 година кад је умро, а под своје су га узели Љубичић и Доланц, а остало је историја...--Pinki (разговор) 13:24, 11. фебруар 2009. (CET)Одговори

Одговор 3 уреди

Јел можда знаш годину смрти Саломона Лева, пошто сам ја написао чланак о њему, али немам годину смрти. Што се Гојка Половине, о њему не знам пуно. Негде на интернету сам прочитао је његова жена Смиља, била рођена сестра Мике Трипала. Не знам да ли си иамо такав податак и да ли је истинит? Поздрав--Pinki (разговор) 09:13, 25. фебруар 2009. (CET)Одговори