Поздрав, Serb1914. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Serb1914. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Молимо вас да одвојите мало времена и прочитате следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
Crystal Clear app lassist.png Пет стубова Википедије
Шта је Википедија?
Crystal Clear action info.svg Помоћ
Општи приручник за уређивање Википедије
Crystal Clear app Startup Wizard.png Упутства
Брзо научите да правите измене, корак по корак
Crystal Clear app kedit.svg Песак
За увежбавање рада на Википедији
Crystal Project Tutorials.png Основни курс
Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима
Crystal Clear action apply.png Научите како се уређује страница
Водич за уређивање страница
Nuvola apps important yellow.svg Ствари које не би требало да радите
Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати
Nuvola apps ksirc.png Најчешће постављана питања
Питања која многи постављају
Crystal Clear app file-manager.png Правила Википедије
Правила и смернице које је усвојила заједница
Nuvola apps kteatime.png Трг
Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис

Молимо вас да се потписујете на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад прозора за прављење измена — то даје ваше име, тренутно време и датум. Такође, молимо вас да се не потписујете у чланцима.

За слање слика на Википедију, молимо вас да прочитате:

Пре него што почнете с уређивањем чланака, молимо вас да прочитате важне напомене о писању српским језиком на Википедији.

Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити наречја у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom“ латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања.


Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен сталан сарадник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу или нам пошаљите поруку на IRC каналу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!--SmirnofLeary (разговор) 23:52, 29. мај 2010. (CEST)

Садржај

ВП:ПНТУреди

Блокиран си на седам дана због кршења пар тачака ове политике. -- Bojan  Razgovor  13:25, 30. мај 2010. (CEST)

Нулте измјенеУреди

Молим те, престани да правиш празне измјене на својој страници, само да би повисио број истих. То доводи до непотребне активности на серверима и лажирања твог доприноса. --Мирослав Ћика (разговор) 04:41, 4. октобар 2010. (CEST)

Правописне грешкеУреди

Често у чланцима које уређујеш правиш правописне грешке, посебно када се ради о писању године и запетама. Послије писања године обавезно се ставља тачка, уколико не долази други интерпункцијски знак. Када напишемо 1 то се чита као један, али ако напишемо 1. то се чита као први. Тако је исто и с годинама. Што се тиче писања запете, треба знати да се између запете и непосредно долазеће ријечи обавезно налази бјелина тј. празан простор. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:48, 26. октобар 2010. (CEST) с. р.


Znam jer vecinu clanaka prevodim sa Google-a.Hvla ti puno na napomenama!--Serb1914 (разговор) 19:43, 26. октобар 2010. (CEST)

ПрезентУреди

Е, здраво! Баш лепо што пишеш о политици Италије. Мислим да су за Википедију најзначајнији чланци о темама о којима се иначе тешко може наћи материјал на српском језику. Волео бих додуше да изнесем једну стилску примедбу. Приметио сам да понегде у чланцима користиш садашње време. на пример: „..Северна лига, радикализује свој положај, предлаже отцепљење северне Италије и сазива..“.

Презент није у складу са енциклопедијским стилом писања. Ово су догађаји који су се десили у прошлости, и зато треба „..Северна лига је радикализовала свој положај, предложила отцепљење северне Италије и сазвала..“.

Ако ти није тешко, било би сјајно да се држиш прошлог времена за догађаје у прошлости, тј. да избегаваш тај приповедачки презент :)

Ех, да.. видех горе да си написао како чланке углавном преводиш са гугла. Можеш ли да ми објасниш шта то тачно значи? -- Обрадовић Горан (разговор) 02:34, 12. децембар 2010. (CET)


Није наведен извор за Слика:Manifestacija-demokratelevice.jpgУреди

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Manifestacija-demokratelevice.jpg. Међутим, на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији. Такође је потребно да наведеш одакле си је добавио (добавила), тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике, овако: {{Име шаблона}}.

Ако си послао (послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео (навела) извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао (послала) можеш да погледаш овде. Ако имаш било каквих питања, молим те да их поставиш на страни намењеној за то.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права слике. Слике без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено у правилима о коришћењу слика. Хвала. micki 23:21, 13. децембар 2010. (CET)

Ja sam je fotografisao.--Serb1914 (разговор) 18:54, 14. децембар 2010. (CET)

У том случају те молим да пошаљеш оригиналну верзију, уместо ове умањене. mickit 22:36, 14. децембар 2010. (CET)


Није наведен извор за Слика:Lega-manifestacija.jpgУреди

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Lega-manifestacija.jpg. Међутим, на страни са описом слике тренутно није наведено ко је аутор садржаја, па је статус ауторског права нејасан. Ако ти ниси творац датотеке, треба да наведеш образложење зашто имамо право да је користимо на Википедији. Такође је потребно да наведеш одакле си је добавио (добавила), тј. у већини случајева везу ка сајту са којег је преузета, као и услове за коришћење садржаја са те стране.

Ако твоја датотека такође нема ни ознаку за ауторско право, и то треба додати. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике, овако: {{Име шаблона}}.

Ако си послао (послала) и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео (навела) извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао (послала) можеш да погледаш овде. Ако имаш било каквих питања, молим те да их поставиш на страни намењеној за то.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права слике. Слике без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане недељу дана након слања, као што је наведено у правилима о коришћењу слика. Хвала. micki 07:13, 15. децембар 2010. (CET)

ГрбУреди

Не разумем зашто уклањаш „социјалистички“ грб из оквира — то де факто и де јуре јесте био грб Србије у највећем делу тог периода. Објасни ми молим те. EOF; [sabate]talk; 11:58, 6. јануар 2011. (CET)

"Социјалистички" грб Србије је био у употреби до 1992 када је расписан Референдум ради претходног изјашњавања грађана о симболима Републике Србије 1992. (можеш погледати на енглеској википедији: Serbian_constitutional_referendum,_1992 где је узет нови грб! Хвала на пажњи. Serb1914 (разговор) 15:20, 6. јануар 2011. (CET)

IdeologijaУреди

Sledeći put kada budeš "popravljao" ideologiju neke stranke, molim te, navedi i neku referencu. Čisto da se mi koji ne znamo možemo informisati. HvalaВ и к и в и н др е ц и 02:35, 16. јануар 2011. (CET)

Menjanje pismaУреди

Nemoj da menjaš pismo na kome je članak započet (mislim na antifašizam)! Jasno piše u pravilima. EOF; [sabate]talk; 21:36, 16. јануар 2011. (CET)

АнтифашизамУреди

Примијетио сам да си у чланку антифашизам користио двојни облик појединци/појединке, што не приличи једној енциклопедији. Само један род, мушки, довољан је за употребу и нема потребе претварати све и у женски род. Ипак је ово енциклопедија, гдје се пишу чланци, а не памфлети организација за људска права, тако да таква двојност није потребна. Надаље, уколико већ набрајате који пјевач и групе доприносе антифашизму, ред би био да се њихови називи транскрибују, или пишу оригинално на латиници, а не Тхе Цласх. И поткријепити изворима да су признати у борби против фашистичких идеала, напамет се не могу наводити примјери. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:37, 16. јануар 2011. (CET) с. р.

Чланак нисам ја написао него само сам га преписао ћирилицом :) Serb1914 (разговор) 21:41, 16. јануар 2011. (CET)


Saluti dall'ItaliaУреди

Ciao Serb1914. Quando hai tempo potresti aiutarmi a tradurre e a pubblicare su sr.wikipedia questa pagina o almeno una parte ? [1]. Te ne sarei molto grata. :))--Aeron10 (разговор) 21:52, 2. фебруар 2011. (CET)


Credo entro una settimana di trovare il tempo. :) Serb1914 (разговор) 22:17, 2. фебруар 2011. (CET)

Grazie, puoi farmi sapere quando la pagina è pubblicata su sr.WP? Buon San Valentino ! :-)--Aeron10 (разговор) 19:16, 14. фебруар 2011. (CET)

Obrati pažnjuУреди

Kada mijenjaš nešto u kontroverznim člancima bilo bi dobro da pogledaš istoriju članka, kao i stranicu za razgovor. Oko ideologije Obraza je i ranije bilo sporova, i ne bi se trebalo nešto mijenjati bez da se prvo ne raspravi na strani za razgovor. Druga stvar koja me kod tebe brine je to što si par puta pokazao elementarno nepoznavanje osnovnih postulata uređivanja na vikipediji pa si, između ostalog, preslovljavao članke iz latinice u ćirilicu, što je strogo zabranjeno. Zbog svega ovoga ću staviti primjedbu na predlog da dobiješ status automatski patrolisanog korisnika. --В и к и в и н др е ц и 13:24, 20. фебруар 2011. (CET)

OK :) --Serb1914 (разговор) 14:31, 20. фебруар 2011. (CET)

Ne postoje dvije države, BIH i RS, pa da ih dodaješ jednu ispod druge:) --В и к и в и н др е ц и 15:57, 20. фебруар 2011. (CET)

Нема потребе брисати. Није требало да правиш нови шаблон, требало је старе (на)буџити. -- Bojan  Razgovor  11:11, 21. фебруар 2011. (CET)

РазговорУреди

Примјетио сам да враћаш моје измјене. Пошто су твоје измјене до сада више пута враћене, од стране различитих корисника, препоручујем ти да ако имаш примједбе у вези уређивање чланака, то најбоље изнесеш на страници за разговор. Исто тако је добро да знаш да имамо усвојено правило о томе да након три узастопна враћања корисник добија блокаду. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:58, 21. фебруар 2011. (CET)

OK :) --Serb1914 (разговор) 23:01, 21. фебруар 2011. (CET)

ВестиУреди

Поводом ове измене упутио бих те на пројекат Викивести (тј. овде)где је пожељно писати и постављати свакодневне вести, на главној страни Википедије обично иду само вести већег значаја. --Ђорђе Стакић (р) 21:04, 23. фебруар 2011. (CET)

Уклањање шаблона тражи се изворУреди

Замолио бих те да више не уклањаш шаблон тражи се извор из чланака. Потребно је да наведеш извор прије него што уклониш шаблон. [2] --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:30, 3. март 2011. (CET)

ПосланициУреди

Поводом чланка Избори за посланике у Савезну скупштину СРЈ 2000. и других тог типа, пожељно би било навести и списак свих изабраних посланика по странкама. Вероватно је то могуће да се нађе у расположивој литератури или преко Интернета. --Ђорђе Стакић (р) 14:34, 14. март 2011. (CET)

Савез комунситаУреди

Докле намераваш да враћаш моје измене? Чему да у шаблон стављамо само једног лидера и то првог. Ако хоћеш баш негод да стављаш, ставио задњег. Мада је моје мишђење да нетреба ни један. И од ка се ти то занимаш за СКЈ?--Pinki (разговор) 16:33, 20. март 2011. (CET)

Што се мене тиче може и задњи лидер ,нема проблема али неког морамо ставити.Ја сам правио нови Шаблон:Политичка партија 4 и морао сам мењати шаблон свим партијама на википедији (и још нисам завршио) међу којима је наравно и СК Југославије.Serb1914 (разговор) 16:39, 20. март 2011. (CET)

Зашто морамо неког ставити! једноставно, за партије које постоје треба ставити тренутног лидера, а за партије које више непостоје, а имамо још чланка о бившим партијама на Википедији, не би требало никог специјално издвајати. --Pinki (разговор) 16:55, 20. март 2011. (CET)

Навео си лоше примере, јер две дотичне странке су биле кратког века. Једна је настала цепањем унутар СНП, а друга је била подстранка СПС-а. Када је у питању СКЈ, ту се ради о партијама које су постојале око 45. године и измењале бар 15-ак лидера. Стога је глупо издвојити само једног. уосталом у чланку се наводи списак свих лидера, па кога занима може то видети. --Pinki (разговор) 19:43, 20. март 2011. (CET)

И шта смо одлучили за Савез комуниста?--Pinki (разговор) 23:31, 22. март 2011. (CET)

Враћање измјенаУреди

Немој молим те да враћаш измјене без учешћа на страницама за разговор. Једино се расправом можемо договорити око нечега, а ако будеш само враћао туђе измјене без јављања и изношења аргумена на страници за разговор, онда ћеш и себе и друге да доведеш у незгодно позицију која ће изазвати свађе. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:30, 9. мај 2011. (CEST)

Извини, интересује ме само одакле ти идеја да се српска историографија не бави или се није бавила историјом пре Немањића?--ClaudiusGothicus (разговор) 20:56, 10. мај 2011. (CEST)

Ја гледам чињенице у школама,у земљи нико незна за Српску царевину пре Немањића, о династијама Свевладовића,Светимировића и Оштривојевића нигде ни речи о обнови српске државе 490 године нигде говора,а да не причамо о античкој историји српског народа.--Serb1914 (разговор) 22:50, 10. мај 2011. (CEST)

Ја се плашим да је овде главни проблем у твом поимању средњовековне прошлости коју, по свему судећи, учиш и пратиш само и једино из књига Јована И. Деретића. Тај човек јако воли да мистификује свој рад, измишља и замишља академске титуле, понешто узима из њему мрске "бечко-берлинске" школе па то онда приказује као своја открића итд (нпр. Јован И. Деретић тврди да су Срби добили Косовску битку. Па то није ништа ново, ни један извор са краја 14. века не говори о српском поразу и тако лепо пише и у уџбеницима историје за 6. разред, а у историјским књигама још од Илариона Руварца (кога пак Јован И. Деретић бесрамно блати без доказа) (нпр Јован И. Деретић тврди да Албанци нису потомци Илира. Да су Албанци директни потомци Илира то је једна врло натегнута хипотеза и то опет није ништа ново. Има неколико теорија о пореклу Албанаца (као и других балканских народа) а ту да су Албанци потомци Илира углавном подржавају разни албански деретићи који би волели да су Албанци...народ најстарији. Нема ту науке, као ни код Јована И. Деретића, само шовинизма.) (Да су неки Албани, како византијски извори бележе, стигли на Балкан у 11. веку, па то је још подвукао покојни академик Божидар Ферјанчић у зборнику радова "Илири и Албанци" коју је Српска академија наука и уметности издала још 1988. године. Ферјанчић, који је још деведестих критиковао рад ткз. аутохтониста, је лепо срочио да се Албанци са сигурношћу могу пратити у византијским изворима тек од друге половине 14. века што би њихову етногенезу померило још касније). Има још доста примера где се Јован И. Деретић мало "очешао" о "бечко-берлинску" школу, али добро, штедимо на простору.

Историјска наука обично не служи да бисмо ми утврдили колико смо ми бољи, лепши, већи итд од нама суседних народа, већ да покушамо да трезвено гледамо у прошлост и садашњост. Док евентуално не прочиташ још понешто везано за античку или средњовековну историју, а да није из пера Јована И. Деретића, Јарчевића и њима сличних (нико историчар по струци), плашим се да нећемо имати о чему да причамо. Уз пут, погледај мало и разговор за Душаново царство где је један корисник демонстрирао невероватну тврдоглавост и непознавање средњовековне српске историје коју наводно толико воли.--ClaudiusGothicus (разговор) 23:15, 10. мај 2011. (CEST)

To su klevete,ja licno poznajem doktora i licno mi je pokazao preko 2500 izvora (Knijge,originalni dokumenti,i td) od antickih pisaca do vizantijskih do XIX i XX veka prema tome neznam o kojim kopiranjima pricas on to nije nikad prisvajao i uvek je citirao izvore,Cao :) --Serb1914 (разговор) 21:26, 11. мај 2011. (CEST)

Одлично ! Онда, да га не бисмо клеветали даље, лепо пронађи податак и уредно референцирај где је и када Јован И. Деретић докторирао историјске науке и на којој теми (што се иначе уредно наводи у свим научним биографијама). То би стварно, без ироније, решило бројне проблеме у чланку о њему.

Друго, Јован И. деретић неретко брка термине извор и литература (секундарни извор), као што брка и термине шта је документ, историја као историографски жанр, хроника итд. А то ти је, отприлике, као да не разликујеш поезију и прозу тј песму и роман већ све трпаш у исти кош.

Каква то он оргинална документа тачно има код себе? Дечанску повељу? Призренски препис Душановог законика? Тај фамозни документ којим су се српски историчари на Берлинском конгресу 1878. приклонили злој "бечко-берлинско-титовској" школи и одбацили вишемиленијумску историју Србаља? Ако има овај документ било би лепо да га објави или да нам саопшти у ком се архиву чува, у ком фонду унутар архиве, под којом сигнатуром и сл (што је опет пракса кад се неки историчар позива на неки документ који није доступан широкој јавности).

Стварно је цитирао Илариона Руварца и Божидара Ферјанчића? А где тачно? Или је дошао до неких нових, сјајних и брилијантних закључака једно сто година после Руварца и коју деценију после Ферјанчића?

И пре него што и ја теби пожелим Ћао, само да те питам, да ли то што ти рецимо верујеш да се Душаново царство простирало од Босне до Троје у Малој Азији, да је западноримски војсковођа Марцелин обновио Србско царство у 5. веку н.е., да су Србима владали неки Оштривојевићи и Јаблановићи и сл, да је срБска историја дуга бар 42 века, да ли те све то чини рецимо већим патриотом и родољубом од мене?--ClaudiusGothicus (разговор) 21:56, 11. мај 2011. (CEST)

Vjerujem svojim ocima.--Serb1914 (разговор) 22:19, 11. мај 2011. (CEST)

Сад тек ништа не разумем? Шта би то значило? Опиши ми ако можеш шта то тачно видиш? Јован И. Деретић ти изгледа као доктор историјских наука и истински учен човек и ти онда, логично, верујеш да је човек доктор историјских наука ? Значи ако ти ја будем, рецимо, личио на пијанисту требало би ми одмах организовати концерт на Коларцу, или ако ти личиш на астронаута одмах можеш на Месец?

То у шта ти или ја верујемо или не верујемо не решава проблем што гдин Ј. И. Деретић не познаје основну терминологију и методологију историјске науке и што, по свему судећи, присваја тековине истраживања нпр Илариона Руварца или Божидара Ферјанчића које јавно и неосновано клевеће. Па он за Руварца, иначе архимандрита фрушкогорског манастира Гргетег, пише како је походио неке оргије по Будимпешти и сл. а нигде не цитира где је дошао до тог податка.

Ајде молим те, не било ти тешко, распитај се тачно код њега и нађи референцу где је и када он докторирао историјске науке и са којом темом. Или, где се тачно налази поменути документ са Берлинског конгреса којим су српски историчали пристали да се одрекну вишемиленијумске срБске историје. Ето, то не би требало да буде претешко ако се већ лично познајете.--ClaudiusGothicus (разговор) 22:50, 11. мај 2011. (CEST)

Немој тако. Ево ја страсно желим да ме неко увери да је Јован И. Деретић доктор историјских наука и да је докторирао у САД са неком темом из античке србске историје? Или да су Срби на Берлинском конгресу стварно морали да потпишу неки документ којим су се одрекли 42 века старосрбске историје? Ако је то за тебе могуће и опипљиво, зашто ето лично мени не би учинио услугу и у разговору са гдином Деретићем добаио одговоре на ових пар питања кључних за разумевање Деретићевог дела и његових ставова.--ClaudiusGothicus (разговор) 23:01, 11. мај 2011. (CEST)

Rasenna i RasciaУреди

Фантастично ! Имаш пријатеље Италијане који су археолози и раде на етрурским локалитетима у Тоскани ! Е сад, да сам ја на твом месту ја би њих лепо упознао са тврдњама господина Ј.И. Деретића и саслушао шта би они могли да ми кажу о нпр. повезаности Етрураца и средњовековних Срба.

Основни проблем лежи у томе што нам је етрурски језик остао неразјашњен, односно познат је углавном из латинске и грчке транслитерације и сем личних имена, топонима, позајмица које су доспеле у латински и понеког појашњења (које није увек поуздано) код античких аутора такорећи немамо ништа више. Друго, етрурски језик је већ у 1. веку пре Христа постао мртав јези и Етрурци су, постепено, као и други италски народи и племена романизовани. Треће, пошто је језик парцијално познат, а материјална култура одаје различите утицаје, постоји права расправа, у којој нема коначног решења, којој породица народа су Етрурци припадали. Као место њиховог порекла обично се спомињу сама Италија (ако су били аутохтоно становништво), Мала Азија, источни Медитеран, алпски крајеви, па чак и Закавказје. Колико је мени познато нико озбиљно не помиње Балкан и Подунавље као место постанка или постојања етрурске цивилизације. Да не би било да ја овде ширим учење омрзнуте "бечко-берлинске" школе, завере Ватикана и остатака Коминтерне, саветујем да о свим овим питањима лепо продискутујеш са твојим пријатељима.

Друго, "оцило" као и бројни други симболи јављају се и на многим другим местима и код многих других култура. Рецимо, етрурска али и самнитска симболика познаје и "кукасте крстове" тј "свастике". И шта сада, имају ли Етрурци и Самнити директних веза са хитлеровом Немачком из 20. века? Или, шта ћемо са староегипатским симболом анк који неодољиво подсећа на главнио симбол хришћанске вере. Јесу ли, можда, Стари Египћани били палеохришћани? Или, што је најлогичније, можемо закључити да су се "оцило", "анк" или "свастика" (као и многи други симболи и хералдички елементи) јављали малтене још од праисторије на различитим просторима, у различитим цивилизацијама и да су, углавном, за различите цивилизације и народе имали потпуно различито значење и симболику.

Треће, Етрурци јесу себе називали Rasenna, односно тако преноси грчки историчар Дионисије из Халикарнаса који је живео крајем 1. века пре н. е. и почетком 1. века н.е. Е сад, совјетски филолог Неимеровски је још пре тридесетак година анализом етрурских натписа закључио да је у случају речи РасЕнна (написах како би требало акцентовати) у питању апелатив у значењу "држава", а не етнички назив који су Етрурци користили за себе. Другим речима, документарни извори (у овом случају натписи) обично имају предност у односу на наративне изворе (у овом случају Дионисије из Халикарнаса). Гдин Ј. И. Деретић као што рекох врло трапаво барата са класификацијом извора, као и са њиховим коришћењем. Њему је рецимо важнији родослов из 15. века, као и они далеко познији, него натписи из 12. века који откривају да се отац Стефана Немање звао Завида.

Четврто, топоним Рас се први пут помиње у 10. веку, дакле читавих 1000 (и словима хиљаду) година од како је рецимо етрурски језик постао мртав језик. Да не причамо да, поред временског, Етрурце и Рас дели и солидна географска удаљеност. Топоним Рас је, како изводи академик Александар Лома, класични филолог по струци иначе, настао од позноантичког топонима Арса (који у 6. веку спомиње Прокопије из Цезареје). Да сад не улазимо у филолошке финесе, Арса је познолатински топоним који је значио крчевину, палеж, пожегу, дакле оно место где је насеље подигнуто после крчења шуме.

Дакле, Арсе није могло бити пре римског освајања унутрашњости Балкана, а то се збило тек у време првог римског цара Августа (30. пре н.е.-14. н.е.), опет у време када је етрурски био мртав језик. Рас се први пут помиње под тим именом тек у 10. веку, дакле опет после сеобе Словена и стварања првих српских кнежевина. Још бих имао понешто рећи о овој теми, пре свега о термину Рашани и Рашка, који би требало да буду кључан доказ етрурско-српских веза, али ће то морати да сачека сутра поподне.--ClaudiusGothicus (разговор) 22:58, 13. мај 2011. (CEST)

Ево пар речи о средњовековном термину Рашка. Пре свега, термин Рашка као синоним за Србију се среће тек крајем 12. века, дакле у време владавине Стефана Немање (1166-1196). Друго, Рашка се појављује искључиво у историјама и документима на латинском језику (као Rassa, Rascia, Raxia), док византијски аутори, који су користили грчки, не знају за тај термин као назив за Србију. Најстарији помен је у градском статуту Котора из 1186]]. где се помиње да Которани признају врховну власт Немање, жупана Рашке (Рашка се помиње и у Летопис Попа Дукљанина, али ту нисмо сигурни око прецизног датовања овог дела које такође спада у последње деценије в12. века). Историчари Трећег крсташког рата Диетполд, бискуп града Пасау, и Ансберт такође помињу Србију као Рашку. Уосталом, претпостављам да се служиш енглеским језиком па погледај лепо, фусноту по фусноту, ову лепу расправу Јованке Калић: http://www.rastko.rs/istorija/srbi-balkan/jkalic-raska.html

Термин Рашка као синоним за Србију користио се и у документима (повељама, писмима, уговорима и сл) који су на латинском, као језику писане речи, састављани у Дубровнику, Венецији, Угарској, Папској држави, немачким земљама итд, о чему има речи код професорке Калић.

Од Немање па надаље и српски владари користе термин Рашка у својој интитулацији као синоним за Србију тј српску земљу, АЛИ САМО и ЈЕДИНО у документима на латинском. На старосрпском (који се као књижевни језик користио од 12. века) нема помена Рашкој. Штавише, термин Рашка се у документима на старосрпском користи једино у 15. веку и то као ознака за територију рашке епархије у оквиру Српске патријаршије.

Да резимирамо. 1. Етрурци су користили израз Расена вероватно као апелатив за државу.

2. Етрурски језик је постепено изумро као говорни језик већ у 1. веку пре н.е.

3. Рас се као насеље помиње први пут у 10. веку и то у "злогласном" Спису о народима или О управљању царством који се приписује византијском (ромејском) цару и историчару Константину VII Порфирогениту.

4. Према валидној филолошкој анализи име града Раса долази од позноантичког насеља Арса (које се спомиње у Спису о грађевинама Прокопија из Цезареје у 6. веку). Арса је изведено од латинског партиципа перфекта пасивног глагола ardeo, ardere, arsi, arsum што значи "горети", те је назив Арсе у преводу у ствари нешто као Палеж или Пожега.

5. Арса није могла добити име пре римског освајања Балкана које је уследило отприлике у време када је етрурски већ био мртав језик.

6. Термин Рашка као синоним за Србију јавља се тек крајем 12. века и то у латинским изворима. Термин се не спомиње у старосрпским (словенским) и византијским (грчким) изворима.

7. Српски извори не називају становнике државе Немањића (или касније Српске деспотовине) Рашанима већ то опет чине латински извори, посебно они настали у Угарској и немачким земљама. Из тог разлога се у мађарском као назив за Србина користи назив Рац.

8. Није извесно да су Етрурци себе називали Расенима, а средњовековни Срби НИСУ себе називали Рашанима. Самим тим, било какве шпекулације, чак и да се занемари 1200 година између изумирања етрурског језика и првог помена Рашке, да термин Расена и Рашка има било какву везу је, најблаже речено, НЕОЗБИЉАН !

И још једном, пре него што одемо опет у анегдоте, лепо попричај са твојим пријатељима италијанским археолозима на тему Деретићевих теза (нпр. има ли БИЛО КАКВЕ ВЕЗЕ етрурска материјална култура из средње Италије са материјалном културом предримског Балкана).

Све најбоље.--ClaudiusGothicus (разговор) 23:06, 15. мај 2011. (CEST)

Rasenu, javi se neki put.

                      Rašanin.--ClaudiusGothicus (разговор) 21:50, 25. мај 2011. (CEST)

Марин Ле Пен/Marine Le PenУреди

Good afternoon,

You recently made an edit on the article about the National Front (Национални фронт Француске). Марин Ле Пен (Marine Le Pen) has been the president of the National Front since 16 January 2011. I think that a notice may be created. I am unable to write and speak in Serbian. Could you please create the notice of Marine le Pen ? She has already a detailed notice in English and Italian. Thank you very much for your work.--Jeromemoreno (разговор) 14:40, 20. јун 2011. (CEST)

Шаблон:РатУреди

Е, здраво! Имам неких проблема са овим шаблоном па сам узео да проучавам његову историју.

Можеш ли да ми објансиш који је разлог за ову измену? Можда постоји добар разлог зашто си то променио, али то не сме да се ради на тај начин. Ради се о шаблону који је укључен на преко сто страница, а ти си у њему тек тако променио име параметра. Дакле шаблон ће сад да пукне у свим чланцима који користе тај параметар (Пример чланка који га користи је овај). Ако хоћеш да промениш име параметра у шаблону, мораш претходно да прилагодиш све позиве тог шаблона тако да у свим чланцима он настави да ради ваљано (као и да прилагодиш евентуалну документацију шаблона).

Шаблони који се укључују на јако пуно страница су врло осетљиви јер осим што су обично компликовани, мала непажња може да поквари приказ десетина или стотина чланака. Зато при раду са таквим шаблонима треба бити врло пажљив, водити рачуна да знаш шта радиш, и увек проверити да ли је све у реду. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:52, 3. септембар 2011. (CEST)

Српски бројевиУреди

Ћао, опет ја :) Могу ли да те замолим да, ако ти није тешко, у чланцима користиш српски формат за записивање бројева уместо енглеског. Енглези пишу тачку тамо где ми (и остатак Европе) пишемо запету а запету пишу тамо где ми пишемо тачку. Дакле једноставно је, само свуда где је била тачка иде запета и обратно. Пример, овде. Поздрав и свако добро! -- Обрадовић Горан (разговор) 15:37, 1. октобар 2011. (CEST)

Народна скупштина Републике СрбијеУреди

Не знам да ли су добри подаци анонимног корисника, али према твојој рачуници добије се 249 посланика, тако да би требао објаснити гдје се изгубио још један.--В и к и в и н дР 19:23, 24. октобар 2011. (CEST)


Проблем са ауторским правом за слику Parl.2007.jpgУреди

Здраво, Serb1914. Хвала ти што си послао слику Parl.2007.jpg. Међутим, она би могла да буде обрисана уколико се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем одговарајућих шаблона, односно лиценци. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом слике, овако: {{Име шаблона}}.

Уколико си послао и друге слике, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторског права. Слике без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу слика. Хвала. micki 12:01, 2. новембар 2011. (CET)


Проблем са ауторским правом за слику Izbori2008SRB.pngУреди

Здраво, Serb1914. Хвала ти што си послао слику Izbori2008SRB.png. Међутим, она би могла да буде обрисана уколико се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем одговарајућих шаблона, односно лиценци. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом слике, овако: {{Име шаблона}}.

Уколико си послао и друге слике, размисли о томе да провериш да ли си и на њима навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторског права. Слике без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу слика. Хвала. micki 12:01, 2. новембар 2011. (CET)

ПреусмјерењаУреди

Побогу, шта радиш са тим преусмјерењима? Европски парламент је назив институције и пише се великим почетним словом.--В и к и в и н дР 21:29, 3. децембар 2011. (CET)

Мислиш на ове:

Питаћу још неког ко се боље разумије у правопис, па ћу онда видјети да ли их све треба преименовати или их треба оставити овако.--В и к и в и н дР 22:01, 3. децембар 2011. (CET)

Ако будеш имао времена...Уреди

Пошто се ти једини бавиш том тематиком, ако будеш имао времена напиши чланак о Либералној интернационали. Недавно сам правио шаблон Либерализам, па сам видио да немамо тај чланак. Поздрав!--В и к и в и н дР 18:14, 29. јануар 2012. (CET)

Председници ХрватскеУреди

Поздрав! Направио сам посебан шаблон за председнике СР Хрватске, тако да нема потребе за враћањем у Шаблон:Председници Хрватске. --Plamen (разговор) 22:08, 31. март 2012. (CEST)

ИзбориУреди

Можда нам треба чланак Реакције на резултате избора у Србији 2012.?--В и к и в и н д 12:59, 12. мај 2012. (CEST)

При чему би наслов могао бити и другачији.--В и к и в и н д 13:00, 12. мај 2012. (CEST)
OK, онда треба пратити развој догађаја и ажурирати постојећи чланак, али ако „ескалира“ онда ће нам свакако требати нови чланак.--В и к и в и н д 16:35, 12. мај 2012. (CEST)

Споменица за тебе!Уреди

  Изборна споменица
За све чланке о изборима којима си обогатио ову Википедију! Павлица причај 15:57, 19. мај 2012. (CEST)
Engleska vikipedija ti je najbolja referenca za broj mandata i najtacnija pozz   Змија бгд   18:45, 18. јул 2012. (CEST)

Израелска лабуристичка партија и Радничка странка ИзраелаУреди

Да ли је ово иста странка? Ако јесте, треба спојити чланке. Поздрав!--В и к и в и н д 22:00, 29. јануар 2013. (CET)

Informišem te da se povela nova rasprava za brisanje oko ovog članka...pošto skoro cela zajednica učestvuje, ubaci se i ti...čini mi se bitnim :)....pozz --Ivan_FPN92 (разговор) 14:33, 3. децембар 2013. (CET)


Проблем са ауторским правима за датотеку BiH election 2010 coalitions.PNGУреди

 

Здраво, Serb1914. Хвала ти што си послао датотеку '''[[:Датотека:BiH election 2010 coalitions.PNG|BiH election 2010 coalitions.PNG]]'''. Међутим, на страницу са њеним описом тренутно није стављена одговарајућа лиценца, па је статус ауторских права нејасан. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над датотекама се означавају коришћењем одговарајућих шаблона, односно лиценци. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. --Милићевић (разговор) 16:54, 19. мај 2014. (CEST)

Број освојених мандата Српске напредна странкеУреди

Ја сам образложио и ставио референце на страници за раговор а ви нисте ни прочитали него сте обрисали, број освојених мандата и број посланика који су чланови Српске напредне странке је 99 посланика у Скупштини Србије, да небуде недоумица и нејасноћа укуцајте на сајту Скупштине Србије Срспка напредна странка нека избројите број посланика СНС-а и видеће да их има 99 посланика. Остали се нерачунају јер нису чланови СНС-а него су чланови других странака.--Nezavisni Urednik Dardaneli799 (разговор) 20:07, 5. септембар 2014. (CEST)

Страначке бојеУреди

Поздрав. Знам да је плава основна боја ПДП-а, али је пуно странака у БиХ чија је то основна боја, па би их било јако тешко разликовати на картама и графичким приказима. Зато сматрам да је боље за неке од њих (нпр. за ПДП и СББ) користити неку другу боју која је такође присутна на њиховим обиљежјима. Тако видимо овдје да је на застави ПДП-а заступљена и та нека жућкасто-наранџасто-смеђа боја. Таква боја се већ користила на википедији за ПДП ([3]), па сам се зато и ја опредијелио за неку сличну нијансу. Можда нисам потрефио баш идентичну, али то се може некако ускладити. --Слободни умјетник (разговор) 21:28, 24. новембар 2014. (CET)

Да отклонимо дилему ;) http://www.srpskijezik.rs/jezicke-nedoumice/mr-i-dr-ili-mr-i-dr --Слободни умјетник (разговор) 17:45, 28. новембар 2014. (CET)
Та за ДНС ми дјелује ОК, а за ПДП не знам шта да ти кажем. Њихов лого (осим бијеле) садржи двије боје: ову #EC1A23 и ову #2D3091. Ова прва (боја листа) ми вуче на црвену и не знам колико би се дала разликовати у односу на боје СП-а и СДП-а. Ова друга (боја слова) је слична тој коју си ти предложио, али бојим се да би се оне тешко разликовале од боје коју користимо за СДС.. --Слободни умјетник (разговор) 00:10, 30. новембар 2014. (CET)
Јеси ли сигуран да на сајту користе баш ту нијансу? Ако мислиш на боју дугмића (home, like, follow, subscribe), мени компјутер показује да је то ова нијанса: #2A1771. Јесте мало више љубичаста од СДС-ове, али је и њу тешко разликовати. Ја предлажем да се ипак држимо неке од нијанси листа. Није ова нијанса листа коју тренутно користе на сајту једина. Сјећам се да сам виђао и лого ПДП-а са нијансама листа које више "вуку" на жуту. Ево једног примјера ([4]) гдје се користи ова боја: #DC602C. Мени она дјелује као најбоље рјешење, јер се јасно разликује од боја других партија, а видимо да је кориштена је за лого ПДП-а.--Слободни умјетник (разговор) 15:35, 1. децембар 2014. (CET)
  На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

- Vlada talk 19:04, 28. децембар 2014. (CET)

Срећна Нова година и све најбоље теби и твојој породици у 2015. години!--CarRadovan (разговор) 18:34, 1. јануар 2015. (CET)

Шаблон:Инфокутија политичка партијаУреди

Занима ме шта тачно не ради у овом шаблону, да бих то исправио. -- Ранко   Нико лић   12:55, 9. септембар 2015. (CEST)