Struca

Поздрав, Struca. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Struca. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!-- Dcirovic (разговор) 22:11, 18. август 2012. (CEST)

pitanje

napisao sam clanak koji sam trebao da sredim u roku od 24 sata a meni ga obrisali za 3. pa me zanima sto se to tako radi? da li biste bili ljubazni da me pustite da zavrsim?

Histerofobija

Da imate pouzdane i proverljive reference za tu temu? -- Dcirovic (разговор) 03:20, 19. август 2012. (CEST)

Вратио сам вам чланак. Имате 7 дана да га средите и употпуните релевантним изворима. Уколико до тада не буде сређен, неко ће га обрисати. --Јован Вуковић (р) 03:23, 19. август 2012. (CEST)

И да, уколико имате неких питања и уколико вам је потребна помоћ око нечега, слободно ми се обратите. --Јован Вуковић (р) 03:27, 19. август 2012. (CEST)

hocu jovane hvala vam puno na ponudi. ja sam veceras dezuran na poslu,zanima me koliko ja trebam da pisem o jednoj temi da bi to kod vas ostala definicija. posto sam izmenio slova kao sto su mi trazili,ali me bili ponovo skinuli? hvala u napred. znaci trebam da navedem pisca knjige u kojoj je bolest definisana?

Здраво. Што се тиче чланка, прво он мора испуњавати услове проверљивости. Значи потребно је да наведете неки интернет линк који говори о овом чланку, или уколико о Хистерофобији не постоји ништа на интернету наведете неку литературу која то поткрепљује. Значи наведете књигу у којој је описан овај поремећај. Сем тога текст треба да садржи повезнице, и да буде форматиран у складу са википедијиним правилима. Погледајте нпр. чланак Клаустрофобија. Око тог дела вам могу и ја помоћи. Међутим прво треба додати литературу, а то морате ви да одрадите. Значи требате да наведете и писца књиге у којој је болест дефинисана, и назив књиге. Поздрав, и слободно ми се обратите на мојој страни за разговор, ако будете имали било каквих питања или вам буде потребна нека помоћ око уређивања чланака. --Јован Вуковић (р) 15:23, 19. август 2012. (CEST)

Jovane treba mi pomoc,oko poveznica i ako biste mogli da mi objasnite kako da ubacim slike,i da mi malo pogledate clanak sada pa da mi priblizite malo greske ako sam ih pravio. hvala.

sta bi jos trebalo da uradim da mi iznad clanka ne stoji "Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца"?

Ништа корисник:Тајга вам је помогла око повезница већ. Сада чланак одлично изгледа. Уклонио сам ознаку почетник. Једино би још било потребно да у литератури напишете ко је издавач књиге, годину издања и ISBN број књиге. Хвала вама на доприносу википедији. Пошто видим да се разумете у психологију, надам се да ћете остати на википедији, и помоћи да добијемо још нових, квалитетних чланака из те области, као и из било које друге области која вас буде занимала. Уколико вам буде била потребна помоћ око било чега, слободно ми се обратите. Само када ми пишете, најбоље би било да пишете на на мојој страни за разговор (кликните на линк), пошто тако одмах добијем обавештење да сте ми послали поруку. Када пишете на својој страници за разговор, као до сада, ја обавештење не добијем. Поздрав и срећно у даљем раду. --Јован Вуковић (р) 02:10, 20. август 2012. (CEST)

Нема на чему :). Поз и све свако добро. --Јован Вуковић (р) 02:58, 20. август 2012. (CEST)

Ево и за тебе једно пиво, мислим да добро дође на врућину

Нема потребе да се ти мени захваљујеш, није било баш толико тешко, више сам се бојала да нешто не покварим. Лепо је имати један сасвим нов чланак, какав још нико није написао на пројектима Википедије, односно бити први у једној врло стручној теми, која ће некима верованто послужити као узор. У вези твог чланка остало ми је неколико неодоумица, па ако знаш, можда можеш да ми објасниш, више због мене лично и моје опште културе, пошто сам тотални дудук за ту тему:

1. На шта се односе конверзациони конфликти? У првом тренутку помислила сам да се односи на конфликте у конверзацији, односно на вербалне конфликте, али наишла сам на један текст у коме се помињу конверзиони конфликти, односно, конверзионе неурозе. Било како год, питам се, да ли се дотична болест увек (или макар на почетку, пре већих поремећаја) манифестује само у односу са вољеном особом или то ипак може да буде и било која друга особа, позната или непозната?
2. Да ли знаш за који узраст је типична хистерофобија? Пошто сам скоро уређивала текст који се односи на Механизме одбране, због чега сам негде прочитала да се психолошки поремећаји, као последица или вид механизама одбране, могу грубо поделити и према узрасту за који су типични (за децу, за адолесценте или за одрасле).
3. Да ли је Вукашин Симоновић зиста био тај који је дефинисао ову врсту болести или ју је само описао у неком од својих радова или књига?
4. Koји је други назив за "радну меморију"?
5. Уједно се извињавам, пошто сам мислила да си само грешком обрисао ИСБН у литератури, па сам га враћала, нисам успела да докучим твоје намере. У сваком случају, схватила сам да такав број не постоји. О каквој се књизи заправо ради: неким скриптама, можда још необјављеној књизи, научном раду или тако нешто? И колики је заправо део текста написан у чланку из те књиге? Покушавала сам безуспешно да пронађем и неку другу литературу, да не буде само једна књига наведена и ... ништа.

Хвала унапред --Тајга (разговор) 17:04, 20. август 2012. (CEST)

Питање о конверзационим конфликтима сам заправо поставила јер ми је термин потпуно непознат. Можда се једном одлучиш да напишеш неки чланак и о томе? Оставила сам везу на то (сада излази црвено), за случај да једном буде,надам се да ти не смета. По мом мишљењеу, предност Википедије је управо у томе што су многи термини међусобно повезани.

Мислим да немам проблема са фобијама, бар нисам приметила симптоме, а још мање сам покушавала да се аутоанализирам. Мада, у праву си, има оних који то воле. Наиме имала сам једну другарицу, најбољу другарицу, која је урадила управо то. Заправо, некад давно: и ако смо мислиле да студирамо заједно, она је у једном тренутку, напрасно одлучила да студира психологију. У почетку ми је помињала све што су учили, али тада није ми изгледало занимљиво, баш ништа нисам запамтила и питала сам се како некоме може. Осим што ме је та другарица касније натерала (као и све остале своје пријатеље), да једно време идем на приватне сеансе, код истог психоаналитичара (мислим да рече да је био баш клинички, радио је у некој болници), као што је ишла она. Ишла сам неко време, а на једној од последњих сеанси, пре него што сам одустала, човек ми је дефинитивно потврдио (мада нисам питала) да немам никакав озбиљан проблем или поремећај, мада како рече, сви имају неке проблеме. Пошто сам успут поменула да је то исто сигурно случај и са мојом другарицом, сав се био снуждио, рекао да нисам у праву и да она има врло озбиљних проблема, али без икаквих детаља. Пуно касније, другарици сам то и рекла, увек сам се питала на шта је мислио, али сам била сигурна да је претерао. А она се наљутила, на мене, на њега, на себе и објаснила да је дотични стручњак починио професионалну грешку, није имао право да ми помиње њу и њене проблеме, чак и ако смо биле најбоље другарице. Објаснила ми је тада и који је био њен проблем. Остала сам потпуно запрепашћена, јер заиста јесте био проблем, а болело ме је што ми је ипак у пар наврата поменула проблем, мада на неки посебан начин и ја нисам то схватила. Вероватно се ништа не би променило чак и да јесам, јер није било никакве шансе да јој помогнем. Ма тотални сам дудук ... немам талента. А и моја је струка техничка, са тим темама стварно немам никакве везе, само ми сада изгледа занимљиво, као и многе друге ствари. Елем ... јао запетаљала сам се.

Питање је заиста било само због упознавања са тим термином конверзациони конфликти, помислила сам да је могла бити у питању нека грешка.

У слободном времену, на Википедији се често бавим уређивањем чланака који су означени као почетнички и члан сам те групе, мада није неопходно бити члан, свако може да уређује све. Трудим се да поправим оне чланке, за који сматрам да могу бити корисни, ако неће нико други, како не би били обрисани. Кад могу проширим их са још информација, у границама мојих могућности.

И тако, прегледавајући почетничке чланке налетела сам и на твој. Када је питању неки општи термин, прво покушам да проверим да ли има истог или сличног чланка на другим језицима, да га повежем. У овом случају колико сам видела нема ништа, рекла бих да се нико није усудио. И ... кад нема на Википедији, обично нема нигде, јер многи после преписују. Мада, имам једну ману, дајем преференцију чланцима написаним ћирилицом. А иначе, не пратим шта се дешава на Википедији. У сваком случају, ако ти треба помоћ, а сумњам да ће у будућности твоји чланци бити означени као почетнички (сад већ имаш искуства), кад помислиш да могу да ти некако помогнем, а верујем да има и других који су заинтересовани, ти јави. Са друге стране, можда можеш и ти мени да помогнеш. Пре неког времена сам уређивала и Механизме одбране, на који сам налетела на исти начин, био је означен као почетнички. Сада сам помислила, како може да се дода нека реченица или повеже некако са твојим новим чланком (увек је добро да има пуно веза). Или можда можеш ти, ако сматраш да има смисла. Стручњак си, па можеш боље да процениш.

Узгред, вероватно ниси приметио, на чланцима је забрањено, али у разговорима је добро потписати се на крају. Најлакши начин за то је да притиснеш на иконицу са оловком, која се налази горе међу алаткама за писање, одмах изнад текста који пишеш. Озлазе 4 тилде.”~” и црта, пре него што сачуваш чланак. --Тајга (разговор) 03:22, 21. август 2012. (CEST)

Napisacu ti clanak nikakav problem,samo ako bi htela da mi ga malo sredis ako zabrljam negde,ipak nisam toliko iskusan kao ti oko toga. Nisam ja mislio da ti imas problema,nego jednostavno primetio sam neko interesovanje sa tvoje strane oko moga rada. A ljudi ponekad hoce da poprime simptome sami od sebe bukvalno bez ikakvog razloga. Nisi ti "duduk"(uvek se nasmejem kad procitam taj termin posto mi je simpatican) za psihologiju,ne znam da li si toliko upucena ali da ti skratim uvod u "nauku" psihologija je grana filozofije a filozofija nije priznata bas konkretno kao nauka,tako da svaki covek jeste psiholog. jer analiziras ti non stop ljude i situacije svesno ili ne svesno ti to radis od trenutka kad izadjes iz kreveta tj kad se probudis. Jel spavanjem filtriras mozak i brises informacije tebi ne bitne. i kads se probudis tu ima dosta mesta za razmisljanje i pamcenje novih stvari,i tako se proces vrti iz dana u dan. a ostaju ti dugorocne memorije to su one tebi jako bitne i eventualno neki zakljucci. al ne pamtis kratkorocne memorije kao sto je na primer mesto gde ostavljamo kljuceve u nekom trenutku,zbog toga nekada ne mozemo da se setimo gde su nam kljucevi.. sa druge strane klinicka psihologija zahteva ogromno znanje iz psihijatrije sto je grana medicine, e to je vec nauka. al sto se tice psihijatrije ljudi obicno misle da je slicno kao psihologija,nije, nema slicnosti velika je razlika izmedju njih. psihijatrija se bavi bolestima opisanih kao posledica hemiskog disbalansa receptora dopamina,serotonina,norepinefrina i ima ih jos dosta mnogo. i oni ukljucuju ubacivanje lekova tacnije toksina,koji deluju tako sto ce ih oslobadjati(drogirati mozak) ili blokirati(ukociti funkcije mozga). Ali svi ti receptori se oslobadjaju zbog misli i stresa uzbudjenja sexa itd,a ne zbog fizioloskog(organskog) poremecaja,mogu da budu i pomazu psihijatri kod takvih slucajeva. ali dosta prepisuju lekove ljudima kojima nisu potrebni. meni kad je umro deda odavno je to bilo. Bio sam loseg raspolozenja i meni je lekar opste prakse,tad je to moglo tako,sad vise ne, hvala bogu, prepisao antidepresiv ne secam se kako se zvao. ja sam to pio,tabletu ujutru i nista,drugi dan primetio kako sam malcice da sam usporen,treci cetvrti i peti dan nisam se secao nicega. cak se nisam secao ni kad ni da sam jeo,izlazio,raskinuo sa devojkom,potukao se sa bratom oko gluposti neke. NISTA, BUKVALNO MI JE RUPA OSTALA U MOZGU. onda su me moji uhvatili za ruku,poveli kod doktora koji me je uputio kod psihijatra,koji mi je dijagnozirao depresiju sifra F31,i dan danas cuvam taj papir u kome pisu nevidjene gluposti. otisao sam kod psihologa u skoli,poslala me profesorka. i meni je zena zaprepasceno rekla da je samnom sve ok,osim cinjenice da mi lekovi mute mozak. i da je moje lose raspolozenje sasvim normalna reakcija,rekla je da ne bi bilo normalno da se ne osecam tuzno nakon sto mi je umro deda. bacio sam lekove i posle 4 dana teske depresije,koja je trajala dok mi lek nije u potpunosti izasao iz organizma ja sam se vratio u normalu da te ne smaram sad o tome.. citajuci tvoj post gore pomislio sam na trenutak da mi opisujes sebe kroz tvoju drugaricu,nemoj da se ljutis jer to ljudi rade . ali to je u glavnom zbog opisa nekih malo neprijatnih simptoma pa ih je sramota da kazu da se desava njima a treba im pomoc oko resavanja toga pa traze savet. ali me sada veoma interesuje sta se desilo sa tvojom drugaricom na kraju,jel ste u kontaktu,sto je tebe povela sa sobom na seanse,jel to bio deo terapije? zbog cega je tebi taj doktor rekao da ona ima problem,da bi pricala sa njom oko toga? da nije u pitanju postreumatski stres ili bipolarizam(nagle promene raspolozenja) poznatiji kao depresivno manicna psihoza,voleo bi da mi kazes naravno ako zelis... hteo sam da napisem svoj clanak o smrti,ali sam video da je neko to vec napisao i ne svidja mi se, zato sto je definisana. Smrt je smrt i tu nema mnogo filozofiranja. ali ja mislim da bi to mogao mnogo interesantnije da napisem nego kao sto je vec napisano. jer moja negde perspektiva prema tome je drugacija,pisao sam vec rad i ljudi su se cepali od smeha dok su citali(rad je naravno napisan u shodu sa naucnim istrazivanjima). na nekim delovima sam dobijo komentare da su se najezili,da bi mogao da snimim film itd. zato sto je napisano realno i ubacen je malo humor. i gore nisu navedene faze smrti,postoje tri sto su: klinicka,vegetativna i terminalna. jeste provuceno kroz tekst ali ne direktno napisano ono sto je vazno znati o tome. da li moze da se napise clanak preko clanka koji vec postoji? sto se tice tvoje drugarice,jako je moguce da je pocela da studira psihologiju da bi malo bolje razumela svoje probleme,ali da bi neko to uradio iz tog razloga mora biti mnogo pristrasan u vezi resavanja svojih problema. sto nije toliko dobro za pojedinca.

Можда сам мало претерала са причом. Када си ме питао да ли се интересујем за одређене теме из чланака, зато јер и сама желим да решим неке проблеме, подсетио си ме помало на тог лекара специјалисту. Стварно јесам поменула случај другарице, а не свој. Али заиста, није баш стручно причати о туђим приватним стварима, а ни сопственим, на такав начин. На сеансе нисмо ишле зајадно, свако је ишао на своје, никада нисмо о томе коментарисле једна другој, нити је био обичај да специјалиста прича о другима и њиховим конкретним проблемима. Врло могуће да је то био његов мали тренутак непажње, заборав, несмотреност или лапсус, излетело му. У питању је само једна мала и проста реченица, без икаквих детаља. Моје незнање о таквим стварима, било је толико, да га нисам тада озбиљно схватила. Другарица је пак знала да има проблема, али није знала који. Целу причу је испричала тек на крају, када се све већ решила и када је и сама имала комплетнију слику о свему. Зато је за мене и било запрепашчење и прва реакција неверица, личило је на неки филм и помало на ноћну мору. Не бих знала стручне називе поремећаја, могуће је да није био само један, али према њеним речима, а и по узроцима и дужини трајања лечења, вероватно је био јако комплексан. Не сећам се да ли је она сама покушала то све стручно да ми објасни, али ако јесте, до сада сам све заборавила. Осим тога, као дургарицу, никад не бих могла да је посматрам на такав начин. Но то је све било давно. Она је сасвим добро. Касније је свака је кренула неким својим путем ... и само се понекад чујемо.

Јасно ми је да сви имамо неке проблеме, пролазимо кроз разне фазе, различите нас ствари погађају, налећемо на погрешне стручњаке или постанемо жртве неке њихове непажње или своје сопствене. Можда је неко боље опште знање један од начина да се са тим некако изборимо.

Ипак, ево да поновим, нисам се интересовала за тему због неког одређеног проблема, ни свог, ни туђег. Када нешто пишем или уређујем, увек се трудим да прво сама разумем. Мислим да је то најбољи пут да допринесем да се направи нешто због чега мислим да све ово вреди. Сви чланци на Википедији су отворене књиге, увек могу да се допуне. У овом кронкретном случају сам написала шта ми није јасно и што бих волела да знам, само сам ти дала још једну идеју, па можда некад прочитам и сазнам. На теби је да одлучиш да ли желиш, када и како ћеш неку тему да започнеш. Ту сам ако ти треба помоћ, а ту су и други. Верујем да може да буде занимљиво. И наравно, за све чланке се тражи и/или препоручује да имају бар неке наводе, те да одређени подаци буду проверени. А за неке друге, већ урађене чланке, када мислим да имам да напишем нешто занимљиво, што је везано за исти наслов, трудим се да се пронађем начин да надовежем своје, тако да не кварим оно што је већ написано. Или, ако видим да имам нешто другачије што много одскаче, трудим се да пронађем неки нови наслов чланка и тамо напишем оно што имам. Поздрав --Тајга (разговор) 10:30, 21. август 2012. (CEST)

a ja sam mislio da su bile u pitanju grupne terapije,ali privatne seanse su nesto drugo.... pogledao sam mehanizam odbrane,dobro je uradjeno sve,nema potrebe za dopunjavanjem ali moze da se to uradi.Kako si mislila tacno da povezem sa histerofobijom?

Не нису. Беше нас све убеђивала да је то корисно, за све, а посебно за њену струку, јер сви морају прво да решевају своје личне, пре него што крену да решавају туђе и на тај начин избегла објашњење да лично има тежак проблем.

Механизми одбране, имају одељке. За хистофобију си рекао да се јавља у детињсву, колико сам разумела, за њих су типични, тада обично почињу. С тога, међу тачкама које следе испод поднаслова: Механизм одбране карактеристичн за децу, пронаћи одговарајући механизам, ако неки од постојећих одговара или додати нови механизам, одосно нову тачку, наравно то све може ако знаш који је механизам. Онда објаснити у ком се облику јавља у детињству, а како изгледа код одраслих (ово задње мислим да си ми објаснио у разговорима). Мислим да је доовољна једна или пар реченица.

Подсетио си ме да смо сви у суштини људи и да колико год били стручни за своју област, у свему што радимо увек има нешто лично. Не може све увек да се окарактерише као позитивно или негативно. --Тајга (разговор) 11:36, 21. август 2012. (CEST)

Чланак за пример

Можда си до сада већ и сам видео, али ако ниси, само да додам да у даљем писању можда може да ти послужи чланак као што је Ангина пекторис. На самом почетку чланка налази се шаблон за дефинисање болести, у коме, измеђиу осталог стоје везе на разне базе података у којима је дефинисана болест. Одмах испод шаблона објашњено је порекло назива болести, назив на оригиналном језику и значење значење речи. Затим, можеш да видиш како се уносе референце, односно литература, везе на различите књиге, друге чланке и веб странице. Онда, употреба табела, означавање делова текста са различитим бојама позадине и слова. Свашта може да се научи.--Тајга (разговор) 16:14, 24. август 2012. (CEST)

Постављање слика

Слика се поставља у чланак тако што се прво слика постави на Викпедију. Претпостављам да знаш да на Википедији не може да се постави било која слика коју пронађеш било где, али нема проблема ако је слика твоја. Такође је корисно да знаш да када поставиш твоју слику на Википедију ти самим тим у најмању руку дозвољаваш и свим осталим члановима да је користе под истим условима (уз навођење аутора), или ако одабереш лиценцу да слика буде јавна, онда буквално свако може да је користи без поствљања било каквих услова. У зависности од тога о каквој се слици ради и да ли она служи само за српску или може да се искористи и на другим Википедијама, можеш да је поставиш само на српску Викпедију или можеш да је поставиш директно на оставу. На оба места имаш асистента. Пре постављања слике добро је да датотеку преименујеш тако да носи назив онога што представља. Нпр. ако си сликао нечију руку, датотеку назвати нпр рука.jpg, ако си сликао неко насељано место, датотеку назвати име_насељеног_места.jpg. Приликом постављања тражи се да одабереш лиценцу и да напишеш да ли си ти власник или је неко други (у овом другом случају, како поменух не може свака и нити за било коју намену). У колико не одабереш правилну лиценцу, пошто се све што се пише и поставља на Википедији, такође и проверава (има читава армија људи и прегед иде по реду, не може ништа да промакне), о чему се брину администратори и неки други људи, слика може да буде обрисана. Тако да у колико ти изађе било какво упозорење, најбоље је да се обратиш неком администратору да ти помогне око таквих детаља (ни ја баш нисам најбоље упозната са неким правилима). При постављању, а може и касније такође је корисно одабрати категорију слике, а опис је обавезан, али може да носи исти текст као и назив фотографије. На остави може и да се упишу и координате, односно локација. Једном када си поставио фотографију, да би је поставио у чланак потребно ти је тачно име датотеке коју си поставио. У колико се ради о неком шаблону, слика се поставља врло лако, иза места на коме пише слика= само треба уписати назив_слике.jpg. Ако није шаблон у питању, онда имаш много различитих комбинација, тако да је најбоље да погледаш примере, у чланку који сам ти оставила као пример или било којем другом чланку. Уђеш на опцију ”Уреди” односно ”Edit" и копираш пример који ти се допада, а у твом чланку замениш само име датотеке, односно слике. На Викпедији такође постоји помоћ о тој теми нпр овде. Иначе, слику у чланак може да ти постави и било ко други. Срећно!

Користим прилику да те подсетим да је врло корисно да се потпишеш на крају разговора. Потписује се тако што се притисне на иконицу на којој је нацртана оловка, одмах поред иконице за подебљана и коса слова. Потпис служи зато да повеже твој кориснички налог са текстом, тако да онај који ти одговора у разговорима, може лакше да дође до твоје странице. Ево овако --Тајга (разговор) 16:35, 26. август 2012. (CEST)

А и да додам једну ситницу: молим те да не користиш ошишану латницу за писање на матерњем језику (то осим нас више нико други не ради), јер тако можеш само лоше навике да стекнеш, осим што на мене лично не оставља добар утисак. --Тајга (разговор) 16:40, 26. август 2012. (CEST)

Овде кажу да слика није твоја ако си сликао садржај неке књиге. Једино ако си ти аутор слике у књизи онда би вероватно могао, али у том случају не би имао потребе да скенираш књигу, имао би оригинал. У сваком случају, о ауторским правима и правима постављања слика из књига најбоље је да питаш некога ко је упућен боље од мене, јер такве ствари су и мени брисали. Питај нпр. њега. Могао би да зна. Или постави, па види шта ће да буде. Не знам шта бих ти рекла.

Осим тога, чланак би јако улепшао када би додао праву литературу, односно извор, који некако може да се види и провери--Тајга (разговор) 01:03, 27. август 2012. (CEST)