Поздрав, Tvrdjava18. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Tvrdjava18. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
Crystal Clear app lassist.png Пет стубова Википедије
Шта је Википедија?
Crystal Clear action info.svg Помоћ
Општи приручник за уређивање Википедије
Crystal Clear app Startup Wizard.png Упутства
Брзо научите да правите измене, корак по корак
Crystal Clear app kedit.svg Песак
За увежбавање рада на Википедији
Crystal Project Tutorials.png Основни курс
Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима
Crystal Clear action apply.png Научите како се уређује страница
Водич за уређивање страница
Nuvola apps important yellow.svg Ствари које не би требало да радите
Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати
Nuvola apps ksirc.png Најчешће постављана питања
Питања која многи постављају
Crystal Clear app file-manager.png Правила Википедије
Правила и смернице које је усвојила заједница
Nuvola apps kteatime.png Трг
Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис

Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима.

Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији.

Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!--Тајга (разговор) 12:43, 12. октобар 2013. (CEST)

Промена именаУреди

Кад желите да промените име чланка, преименујте га користећи „Премисти“ опцију у горњем левом углу. Немојте да уклањате садржај постојећег чланка и да правите нови.--Dcirovic (разговор) 19:30, 20. октобар 2013. (CEST)


Свакако хвала на сугестији, него друже ова опција је у горњем десном углу.... ух, убих се од тражења, једва сам је нашо. Хвала вам још једном! --Tvrdjava18 (разговор) 23:35, 20. октобар 2013. (CEST)

КефирУреди

Свиђа ми се чланак. Размисли да га предложимо за добар? --Ђорђе Стакић (р) 17:57, 3. новембар 2013. (CET)

Хвала пуно на подршци. Конкретно за овај чланак мислим да је потребна рецензија од стране биолога, пре таквог предлога. Наиме у делу где се спомињу микроорганизми који се налазе у кефиру, потребно је постављивање унутрашњих веза (за називе микроорганизама) и превод легенде, која се односи на те организме. Мислим да би најбоље било да те измене обави стручан биолог. После тих измена, чланак би био готов. Игледа да ми остаје да се обратим неком биологу, па да вам се онда поново јавим. Хвала још једном. --Tvrdjava18 (разговор) 16:29, 6. новембар 2013. (CET)

  • Одлично. Чланак кефир се може још мало дорађивати, на пример прилагодити стил да буде мање есејистички у деловима, а више еницклопедијски. Затим избацити историјски презент него радње у прошлости пребацити у прошло време, потребно је писати тачке иза редног броја године, смањите број спољашњих веза и/или податке из њих увучете у чланак и наводите као референце итд. На страници Википедија:Тим можете видети ко се бави биологијом и питати да још неко стручнији погледа чланак. Тиме се повећавају шансе да прође. Кад мислите да је све готово онда само кренете у процедуру описану на Википедија:Добри чланци/Гласање. Видећете како све ово пролази за један чланак, па онда можете кренути слично и за остале. Срећно још једном --Ђорђе Стакић (р) 17:36, 11. новембар 2013. (CET)
    • Хвала још једном :)
  • Јел постоје ове психопатологије на другим језицима, да их повежемо? --Ђорђе Стакић (р) 15:48, 21. новембар 2013. (CET)
    • За сад још ништа нисам нашао, али би морало да има...на енгеској вики. се свe из угла психијатрије ваљда објашњава.


КолумбијаУреди

То је већ написано у тексту изнад. Не знам да ли си прочитао, такође, немој да преписујеш из атласа који ти је на располагању јер то није дозвољено. Иначе оно што си написао је у великој мери нејасно. Самарџија (разговор) 21:27, 23. новембар 2013. (CET)

  • Знам, видео сам после да има. А преписивао нисам, већ одатле извлачио...то миже и да се провери.

Nisam Vas razumelaУреди

Nisam razumela o kom članku ste pisali. Ako je reč o ovom članku (Еpilepsija), meni nije jasno gde ste našli podatke o kojima pišete kao što su generalni, delimični napadi i ne mogu se setiti šta sve. Ceo život imam epilepsiju, prošla sam sa njom put do pakla i nazad i dobro znam šta su mitovi i legende a šta realnost. Terminologiju niste savladali. Pogledajte blog na kome, kad imam vremena, objavljujem članke neurologa. Imate i veze ka sajtovima gde možete naći još podataka. http://epipodrska.blogspot.com
Srdačan pozdrav, --МаријанаM   кафенисање 11:36, 4. децембар 2013. (CET)

Sve što ste napisali o pomućenju svesti je samo puko nagađanje, tačnije spada u mitove o epilepsiji. Imala sam mnogo pomućenja svesti, napada, videla druge napade u bolnici, videla druge ljude u stanju pomućenja svesti tzv. auri i niko nije bio agresivan. Postoje tehnike (video EEG monitoring) kojima se registruje EEG tokom aura (i to su napadi) kao i velikih napada i tu više nema mesta proizvoljnosti. Neću Vam dozvoliti da od ljudi koji imaju epilepsiju napravite potencijalne nasilnike. Baš me briga za veštačenja. Psihopatolozi ne leče epilepsiju već neurolozi, epileptolozi i njihova literatura će biti građa za članke iz ove oblasti. Pogledajte literaturu članaka Epileptički napad i Синкопа (медицина), pisali su je neurolozi kod kojih se leči većina Srbije. To može biti štivo. Da, kad smo kod simptoma, bolje da ih niste navodili ako ih nikada niste osetili. Prijatno! --МаријанаM   кафенисање 19:10, 4. децембар 2013. (CET)

Eto kako se zamenjuju teze. Sve što su neurolozi ili neuropsihijatri ili epileptolozi, što su sve titule doktora koji leče epilepsiju, saznali o simptomima i aura i generalizujućih toničko-kloničkih napada, saznali su iz priče svojih pacijenata. Opisi pomućenja svesti su subjektivni osećaji ljudi koje oni leče a ja sam osim sebe u ogledalu srela još dosta ljudi po čekaonicama i na kraju i u bolnici pa Vaše otpisivanje mog iskustvenog saznanja ne ide u prilog Vama kao psihopatologu. Iako su epilepsija i depresija često sestre bliznakinje pa ih pre zbog toga možete povezati sa psihologijom (mada je uzrok te depresije zapravo dejstvo lekova i ograničenja koja nekada mogu sputavati veoma živu prirodu osobe sa epilepsijom što jeste traumatično) ipak je štivo iz neurologije jedino relevantno za članak o epilepsiji. Nije mi jasno kako ne shvatate. I ne kaže se epileptični nego epileptički napad ili šta već. Pozdrav, --МаријанаM   кафенисање 14:33, 5. децембар 2013. (CET)

Квантитативни поремећаји емоцијаУреди

јесу ли у питању ови или квалитативни? У наслову је једно, а пред набрајање се наводи друго. --Ђорђе Стакић (р) 13:13, 9. децембар 2013. (CET)

Јесте, све је уреду. У квалитативне поремећаје спадају: афективна крутост, афе. празнина, афе. инверзија, паратимија, парамимија, амбиваленција, рецимо-http://www.psihijatrija.com/MATURANTI/PREDAVANJA/br%208%20psihopatologija%202.htm

Чекам да набавим још неку литературу па ћу онда наставити.

Одг: РеференцаУреди

Потребно је навести што више инфомација, на пример наслов, година издања, издавач, број страна, ако постоји ИСБН, ако нема аутора није страшно - то често нема за опште приручнике. --Ђорђе Стакић (р) 22:35, 11. децембар 2013. (CET)

Форум као изворУреди

Поништио сам измјену на чланку Император због тога што форум не може бити извор у чланку. Расправа која се водила на неком форуму може евентуално послужити као смјерница при дискусији о неком спорном питању на страницама за разговор, али никако да стоји као извор чланка. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:28, 19. март 2014. (CET) с. р.

Летње олимпијске игре 1936Уреди

Драго ми је што пишеш о спорту, јер и ја то радим. Без икакве увреде, али без размишљања и познавања конкретне теме преписујеш чланке, не осврћући се колико су ти подаци тачни. Овде нећу говорити о хазени, малом и великом рукомету (мада и тамо има негогичности), него о конкретној ствари. Ради се о ироничној констатацији да је Лонгов савет Овенсу анегдота за коју је добио Кубертонову медаље. Због тога сам и написао текст Луц Лонг да би видео право стање ствари. Ако треба могу цитирати Овенсове речи кад прича о том догађају објављене у Олимпијском вековнику Олимпијског комитета Србије 2010. том 1 стр 134. Кад стигнем написаћу и текст о медаљи Пјер де Кобертен. Сад излазим, а ако имаш неких питања одговорићу вечерас. Поздрав и без љутње.--Drazetad (разговор) 08:48, 23. март 2014. (CET)

Драго ми је да се не љутиш. Ја сам по годинама најстрији на википедији и кад неком нешто покушам објаснити, „опет матори прича“, јер је тешко данашњој генерацији објаснити разне крађе спортске историје, кад сви тврде да смо били трећи на светском првенству 1930 у фудбалу и да је ОФК Београд наследник предратног БСК-а. (обе ствари нису тачне, а постоје званични докази) Зато избегавам овакве приче, али да ти испричам још нешто што се може проверити о Хитлеру и Овенсу. Из Хитлерове ложе на стадиону налазио се апартман, да би се могао „одморити“ ако буде требало. Хитлер је у то време имао љубавну везу са немачком атлетичарком Тили Флајшер која је на ОИ 1936. освојила злато у бацању копља. Такмичење је завршено пре Овенсове трке, Флешерова је дошла у апартман да јој Хитлер „честита“ и он је због тога напустио ложу. Били су у вези још осам месеци. Сумљало се да је њено прво дете из те везе. Сумње су потврђене када је 1966. њена кћерка Гизела Хојзер, на основу признања мајке, објавила књигу „Мој отац Адолф Хитлер“ [1]. Постоји и писмо Луца Лонга који је из рата писао свом пријатењу Овенсу и замолио га да ако погине после рата дође у Немачку и његовом (Лонговом) сину исприча каквав му је отац човек био, што је Овенс и учинио. Зато и даље мислим да оно анегдота не стоји, јер што напише неки новинар не значи да је увек написано на основу чињеница. Извини нећу те више „давити“ по овом питању нити ћу ти преправљати оно што си написао. Одлучи сам. У рукомету сам ти на неколико места ставио налепницу за извор неких резултата јер имам комплетне табеле и већину резултата у свим спортовима од 1900 до 1980 године. Знам да ћеш више веровати свом земљаку, али ту ћу ти преправити на основу резултата табела и места организовања светских првенстава са наведеним изворима. Извини још једном, а желим ти успешан рад на википедији. --Drazetad (разговор) 18:30, 25. март 2014. (CET)

Поздрав. Прво да ти кажем да ја нисам писао текет ЛОИ 1936. тако да не стојим иза оног што је написано тамо пре него си ти удадио своје. Тренутно радим атлетику а у заостатку сам са Зимским олимпијским играма, тако да се не могу посветити и рукомету, али то не значи да ти нећу помоћи. Текст о рукомету треба стриктно ограничити на велики и мали рукомет (у тексту има преплитања). До 1952. у нас се играо само велики рукомет и у периду до тада треба писати велики рукомет, а не рукомет. Мали и велики рукомет су били заједно од 1952 до 1958, када се гасе клубови великог рукомета и он престаје да постоји, а мали рукомет мења име у рукомет.

У делу Организација великих међународних такмичења у Србији преба исправити следеће: Као што си писао у даљем тексту код освајања медаља да су првенства одржана у некој земљи а не неком граду те земље. тако ни светска првенства из 1957 и 1973 нису одржана у Србији и Београду него у Југославији, (што си и написао у делу о националним успесима) а организовао их је РСЈ. Финални део оба првенства је одигран у Београду, али то не значи да их је организовала Србија и Београд. Првенство 1957 играно је у Београду (Ташмајдан) и Вировитици (стадион Дрводјелца), а 1973 у 7 места:Београд, Загреб, Сарајево, Вараждин, Шибеник, Неготин и Завидовићи.--Drazetad (разговор) 18:04, 26. март 2014. (CET)

Кућа Милана ПироћанцаУреди

Колега, Завод за заштиту споменика града Београда се налази на адреси Калемегдан 14, а не кућа. велики поздрав, --Gajdario (разговор) 07:48, 29. април 2014. (CEST)

Хвала колега :)

Дуплирани споменици културеУреди

Колега, оба имамо проблем зато што дуплирамо текстове о споменицима културе. Незнам како ти, али ја као информацију о споменицима културе користим постојеће спискове по појединим управним окрузима нпр. као Списак споменика културе у Београду и користим те називе за наслове кад отварам нову страницу. --Gajdario (разговор) 22:33, 22. јун 2014. (CEST)

  • Прегледајте оба списка и ако чланак већ постоји а треба вам и под другим именом - можете да направите преусмерење, кликом на плаву страницу у менију или куцањем #Преусмери [[Име циљне странице]] на празној страници под новим именом. Чланке које сте до сада текстуално дуплирали - спојте --Ђорђе Стакић (р) 08:01, 25. јун 2014. (CEST)

Одг: Зграда Београдске задруге/Belgrade CooperativeУреди

На француском и чешком је више писано о згради. Можда је најбоље да направите краћи чланак и о самој Београдској задрузи на српском, и о Згради на енглеском, па онда њих повезати. Или бар један од тих чланака, па ако не можете да повежете јавите се да помогнемо. --Ђорђе Стакић (р) 08:01, 25. јун 2014. (CEST)

СписковиУреди

Колега, срећан рад. Имам један предлог а да не буде да нешто попујем: Наиме постоје два или три списка на коме се воде споменици културе, па је мој предлог да пре него што започнеш писање о неком споменику културе провериш називе за поједини споменик. Ако је од великог значаја онда се налази у списку одређеног управног округа али и у списку овај, тако је исти случај и за споменике од изузетног значаја нпр. овај. И сад је мој предлог да поставиш исти назив да би био исти на оба списка, да неби долазило до дуплирања, јер неко ради по списку по управним окрузима, а опет неко преко списка важности споменика културе. То је из мог искуства, па ја тако и радим. Срдачан поздрав, Дарко Гајић --Gajdario (разговор) 18:01, 24. јул 2014. (CEST).

Споменик кнезу МихаилуУреди

Мислим да твоја промена није релеватна за квалитет чланка, али ако сматраш да је тако, нека буде. Само кити. --Gajdario (разговор) 11:08, 29. септембар 2014. (CEST)

ГодишњицаУреди

Кад нико други неће, срећна нам годишњица рада! --Gajdario (разговор) 09:44, 11. октобар 2014. (CEST)

Охохо, ко се то нама вратио? --Дарко Чуча Гајић (разговор) 20:51, 15. март 2015. (CET)

ЗдравоУреди

Здраво, могу ли побољшати овај чланак, хвала: Вештице из Анага.--88.10.55.213 (разговор) 16:02, 16. јул 2015. (CEST)

Позивница за придруживање дискорд серверуУреди

  Здраво, Tvrdjava18.
Позивамо вас да се придружите дискорд серверу. Он служи да омогући лакшу комуникацију и сарадњу међу википедијанцима.
Да бисте се придружили, кликните овде. За више информација, погледајте Википедија:Дискорд.
Хвала!

Жиле () 10:53, 14. јул 2019. (CEST)