Разговор са корисником:CrniBombarder!!!

You talkin' to me? You talkin' to me?
You talkin' to me?
Then who the hell else are you talkin' to?
You talkin' to me?
Well this is my talk page.
Who the fuck do you think you're talking to?
Корисник:CrniBombarder!!!

Užički govor уреди

Izmena, to jest brisanje dela o mešanju slovenskog i ilirskog a naročito keltskog stanovništva je usledilo zbog apsolutne neproverljivosti i neodrživosti ovakve tvrdnje. Ne postoji niti jedna iole ozbiljna istorijska i arheološka knjiga koja bi ovako nešto podkrepila. Pozdrav 109.121.45.128 (разговор) 22:16, 5. март 2011. (CET)Одговори

odgovor уреди

Svako ko jednom ode na izmeni, njemu se posle toga prikaze ceo clanak, ali ako neko ko prvi put hoce da vidi clanak baci pogled njemu pokaze prvu verziju. Da nam asistent ne bi pravio problem, da li da napravim novi clanak pod imenom Volonterska prava, prekopiram ceo kod i link ka tom clanku posaljem asistentu?Hvala Vam puno na razumevanju109.92.114.162 (разговор) 16:52, 15. децембар 2010. (CET)Одговори

Грб Душановог царства уреди

Хвала што си ме обавестио за дискусију у вези грба јер је другачије не бих ни приметио. На жалост, тек сад сам нашао довољно времена да се позабавим тим и другим грбовима пошто су ме били притисли испитни рокови. --Александар (поразговарајмо!) 11:48, 6. октобар 2007. (CEST)Одговори

Slike уреди

Slike samo za vikipediju nisu više dozvoljene jer se to kosi sa idejama slobode. A ono je već neko dezintegrisao, šta gođ to bilo. -- Bojan  Razgovor  21:19, 11. октобар 2007. (CEST)Одговори

...питање уреди

дали може брзо питанје?--Vcesnak 05:07, 13. октобар 2007. (CEST)Одговори

... поштовани пријатељу, писао сам чланак о Српској уметности али треба му поправке и молим Вас да се заинтересујете и исправуте барем граматичке грешке у нјему и да га по могућностима мало побољшате јер сте искуснији од мене у писању чланака- чланак је дугачак па сам замолио и друге да помогну- оне који су ми по мало познати па молим и Вас. Ако Вам буде требао неки превод или допуна чланка из језика словачког или чешког увек Вам стојим на располаганју - поздрави од --Vcesnak 22:33, 13. октобар 2007. (CEST)Одговори
Хвала- ја сам употребио један стари извор за чланак Српска уметност и изгледа да сам пао под утицај овог језика, срдачни поздрави и захваљујем се --Vcesnak 23:18, 13. октобар 2007. (CEST)Одговори

не уреди

Та такозвана дозвола покрива само коришћење на Википедији и што је најгоре долази од некога ко уопште није овлашћен да је даје (од човека који је добио дозволу да приказује слике - а не да даје трећим лицима дозволе)... Дакле, не, не и не. --Dzordzm 04:51, 16. октобар 2007. (CEST)Одговори

П.С. Не мораш да се разумеш у ГЛСД да би тражио дозволу. Имамо типско писмо, само га умножи у налепи своје име. Иначе, права над ГЛСД су и те како задржана. Свака слика под ГЛСД и те како има носиоца ауторског права која се итекако могу прекршити... ево баш јуче сам нашао како је неко прекршио моје ауторско право преузимајући дословце моје текстове одавде без икакве напомене, само што ја нисам шупак да им сад серем о томе. ГЛСД напросто даје веће слободе кориснику - али не преноси на корисника или друштво ауторско право. --Dzordzm 04:51, 16. октобар 2007. (CEST)Одговори

[[:Слика:Byz 1204.jpg]] уреди

Ова слика се користи у главном именском простору. --Dzordzm 05:13, 16. октобар 2007. (CEST)Одговори

Слика уреди

Па ја бих ове старије слике маркирао тако, дакле као поштена употреба, док не доше неко „паметан“ на пројекат па нас упути на који начин тј. које лиценце се могу користити за ове слике из Другог свијетског и у међувремену, по нашем законику... Поз. и свака част на обављеном послу око маркирања ових сличица... ---Славен Косановић- {разговор} 07:49, 18. октобар 2007. (CEST)Одговори

Брисање чланака уреди

Оне чланке што си предложио за брисање мислим да би их требало одмах избрисати па зато боље користи шаблон брзо брисање него да беспотребно компликујемо ствар. Па на крају да имамо вашарске певаљке и квизомане на википедији. Боже сачувај. Поздрав и све најбоље, --Војвода (разговор) 16:35, 25. октобар 2007. (CEST)Одговори

О кравама уреди

Не може луда крава бити света крава.

--Јакша 09:00, 27. октобар 2007. (CEST)Одговори



А пацка Јакши због оног FU? Мислим, онако како само ви администратори то знате: "Драги Јакша, извини што те ометамо у твом доприношењу Википедији, али љубазно те и понизно молимо да не користиш уличарски речник и псовке у опхођењу са другим сарадницима те да поштујеш Правопис и сличну литературу. Такође те молимо да нападаш аргументе, а не оног ко износи те аргументе. Срдачан поздрав уз најбоље жеље да и даље конструктивно и плодно доприносиш Википедији (као што си то, уосталом, и до сада чинио на опште задовољатво свих добронамерних Википедијанаца)".

И само једна дигресија: Мислим да је тренутни резултат 11-0. Наравно, за мене.

--делија 09:37, 27. октобар 2007. (CEST)Одговори

А можда је и во? (11-0 није резултат, то је воловска тврдоглавост) --Јакша 10:07, 27. октобар 2007. (CEST)Одговори

Слике уреди

које су под слободном лиценцом или у јавном власништву, или за које постоји основан разлог да се верује да ће бити тако лиценциране (ако пише нешто типа "моја слика", или "сликао Милан из Париза" :)), не би требало означавати за брзо брисање, без обзира на то да ли се користе. Правило брисања слика које се не користе се односи само на неслободни садржај. Пошто нам је овде циљ прикупљање слободног садржаја, све слободне или потенцијално слободне слике које би некада могле да се искористе у енциклопедији треба задржати. --Dzordzm 17:12, 28. октобар 2007. (CET)Одговори

У ситуацијама када постоји разумна основа да је аутор сам сликао слику требаш да је означиш са {{ГЛСД-претпоставља се|CrniBombarder!!!}}. То се ради само ако постоји експлицитна назнака попут "ја сликао", "сликао Радоје" а корисник се зове РадојеНиш, и слично. (Што ће рећи да је ова ситуација заправо доста ретка.) Слике које су неозначене дуже од недељу дана и овако и онако остају на томе да их администратори једног дана обришу, тако да додавања шаблона за брзо брисање неће ништа изменити. Мислим да нема потребе да губиш време на то. --Dzordzm 18:02, 28. октобар 2007. (CET)Одговори

Ево вако каже (селектиране) генеологије у Оксфорд Дикшинари оф Бизантиум. манојло и Јелена су имали 6 синова (Јована Осмог, Теодора, андроника, Констнтина драгаша, Деметрија и Тому) и плус се помиње Манојлова ванбрачно рођена кћи Изабела. Погледаћу даље па ти јављам једаред.

Плус, само да ти кажем да Радошев Завод за уџбенике даје 50% попуста за неуџбенике дакле можеш за сасвим пристојне паре купити кџиге о нашој средњевековној повијести типа она биографија цара Душана од Ферјанчића и Ћирковића, спремићеву биографију деспоота Ђурђа и сл. Поздрав.

--ClaudiusGothicus 12:42, 30. октобар 2007. (CET)Одговори

Константин XI Палеолог Драгаш уреди

Приметио сам да у овом чланку уопште нема размака иза зареза и тачака (осим спорадично). Дај оди поправи то. Друга ствар. Крсташ је сада вишезначна одредница што значи да је у чланцима који повезују тамо треба преповезати на ”крсташки ратови” (што сам ја већ урадио са овим типом). Претпостављам да ће ти бити задовољство :) --Dzordzm 02:09, 31. октобар 2007. (CET)Одговори

Слике уреди

Елементарно, драги Вотсоне!!!

Ако је слика непоправљиви копивио, онда је означиш за брисање. Ако нема лиценцу, означиш је са {{Без лиценце}} и пошаљеш обавештење кориснику, који онда наредних недељу дана ништа не уради и онда неко обрише слику.

Ако слика нема лиценцу али се да пристојно подвести под поштену употребу и има назнаку извора (или ти знаш одакле је) и ти имаш добру идеју где би могла да се утне, онда је означи као поштену употребу и уметни у чланак. Ако нема назнаке о извору или није јасно одакле је, брзо се брише. Ако немаш идеју где може да се утне, брзо се брише. Све под поштеном употребом (чак и ако је легитимно) се брише ако се не користи, посебно сада када (надам се да си упознат са тиме) обрисане слике можемо и да вратимо у живот. Поштена употреба је у сваком случају контекстуална, тако да слика без контекста свакако не потпада под доктрину.

Ако слика има слободну лиценцу која притом није фалсификована, и имаш добру идеју где да је утнеш, па Бога му, ово је вики, додај је и крај приче. Ако немаш идеју где да је утнеш, остави је. Можда ће се неко сетити.

Није компликовано :) Алгоритам као шема од телевизора (не знам дал' си то некад видео ал' је занимљиво) --Dzordzm 04:27, 31. октобар 2007. (CET)Одговори

Knez lazar уреди

Do sada nisam znao, ali pogledao sam na netu i nasao ovo: {{Цитирање коментара|О раду патријарха Данила III се зна врло мало. Претпоставља се да је он дао пристанак за пренос моштију кнеза Лазара из храма Светог Спаса у приштину у кнежеву задужбину - манастир Раваницу. Том приликом је кнез Лазар канонизован. a na vikipediji pise ovo:

Из Митрополијске цркве у Приштини тело Кнеза Лазара 1390/1391. год. пренесено је у његову задужбину манастир Раваницу

a na netu ovo:

Свето тело Светог великомученика Лазара би свечано пренесено и положено у његову задужбину Раваницу 1391. год. где и данас почива. ([1])

Nadam se da je dosta, ali provericu u jednoj knjizi o knezu lazaru, kada sbudem bio kuci, u VB, pa cu da ti javim --Јован Вуковић (р) 20:56, 5. новембар 2007. (CET)Одговори

Vazi javicu ti. Ali ja mislim da je ova godina ok. Mozda je od 1930 drzavni praznik, ali u svakom slucaju pogledacu. --Јован Вуковић (р) 16:05, 6. новембар 2007. (CET)Одговори

  • Видим да је Јован већ дао одговор. Ово житије је доста обимно, а постоји и ова књига. Помиње се свечани пренос моштију и по свему судећи је тада канонизован - већ 1391. за време патријарха Данила III. Међутим не знам од када је то слово у календару црвено и ја сам од некога чуо да је то од 1900 и неке, али не могу то да потврдим. Кажу да има и нека књига „Видовдан и часни крст“ где има тако разних информација али ја је нисам читао. ПС. Страна Лазаревићи није лоша и треба је линковати где год се стигне, као и страна Бранковићи. --Ђорђе Стакић (р) 00:02, 7. новембар 2007. (CET)Одговори
Pa dobro ako je kanonizovan 1391 od tada je svetac. A treba spomenuti i crveno slovo :) --Јован Вуковић (р) 00:21, 7. новембар 2007. (CET)Одговори

Погледао сам у књизи „Свети кнез Лазар и косовски завјет“ и тамо пише да је канонизован годину или две после смрти. Значи не зна се тачан датум. --Јован Вуковић (р) 13:05, 17. новембар 2007. (CET)Одговори

Opsada Beograda 1521. уреди

Pošto te zanimaju tvrdjave baci pogled kada stigneš na ovaj članak. --Војвода (разговор) 16:44, 8. новембар 2007. (CET)Одговори

Да Јован Запоља се родио овде Цитат: A várban született a Habsburg-házi királyok előtti, utolsó magyar király Szapolyai János, ő volt egyben a vár utolsó Szapolya tulajdonosa is,Превод: У замку се родио, пре доласка на власт Хабѕбурга, последњи мађарски краљ (мисли се на мађарско порекло) Јанoш Запоља, који је и био задњи Запоља-власник замка.----László (talk) 23:42, 8. новембар 2007. (CET)Одговори

Угарска Лајоша Другог уреди

Можда је растрзана претешка реч. Можда је боље рећи уздрмана, пољуљана, ослабљена или нешто слично. --Војвода (разговор) 21:14, 12. новембар 2007. (CET)Одговори

Rupa уреди

Хе, хе, Богдана (аутор слике, из Румуније) сам упознао док сам још био активији на енглеској википедији. Иначе та рупа, је уствари требала бити мало већа, али ко ће се још расправљати са свима. Панониан је једно време био упоран у неким доказивањима (са успехом) око Баната, Мађарске итд... и све је на неки начин легло. Хвала на мапи, можда ћу је негде и употребити.----László (talk) 01:24, 13. новембар 2007. (CET)Одговори

vojska уреди

pa prebaci sablon,radicu jos neke vojske,a usput bi mozda mogao da napravis infoboks za vojsku.--мишо 14:29, 13. новембар 2007. (CET)Одговори

Срби у Цариграду уреди

Можеш ли да ставиш референцу на текст о Србима у Цариграду у чланку Пад Београда 1521. године. --Војвода (разговор) 22:31, 15. новембар 2007. (CET)Одговори

Напиши књигу уреди

Стварно би било штета да твој очигледни литерарни таленат остане без друштвеног признања. ЗАТО, НАПИШИ КЊИГУ! Поздрав, --Краљевић Марко 09:28, 19. новембар 2007. (CET)Одговори

Баци поглед ако имаш воље и времена на разговор о Самуиловом царству ту см изнео неке ставове из наше новије историографије о овом проблему па прокоментариши и онда да их убацимо у текст. Поздрав, --Војвода (разговор) 15:58, 19. новембар 2007. (CET)Одговори

Погачице су иначе.. уреди

.. биле мало ужегле, ал хвала свеједно :) -- Обрадовић Горан (разговор) 04:37, 20. новембар 2007. (CET)Одговори

Прочитао уреди

И више ми се допада гоне онај текст изнад----László (talk) 03:07, 24. новембар 2007. (CET)Одговори

Докони попови... уреди

Veoma po;a['en ('irilicom se boqe vidi)----László (talk) 23:39, 25. новембар 2007. (CET)Одговори

ziveo aski уреди

Не сећам се тог правила о аски преусмерењима, а ако и постоји, не разумем га у потпуности (хехе, сад кад испадне да сам га ја заговарао :Р). Кад неко тражи аскијем, прво шта добије је линк ка чланку који је тражио, то стоји. Али зашто га не одвести одмах на жељени чланак (ако је тај чланак већ једнозначно одређен), и зашто му дати прилику (као што се десило пар пута у задње време) да започне чланак типа Fuad Midzic и тиме нам свима колективно увећа притисак (+ џаст крене да чупа косу)? Ја сам лично за то да се преусмерења праве где год и што више (то веселије), а ако постоји неко правило или разлог против аски преусмерења, please do speak my son.

Молитву ћу склонити (и онако није његова страна :Р.. нек је меће код себе ако баш мора). -- Обрадовић Горан (разговор) 04:35, 27. новембар 2007. (CET)Одговори

одговори уреди

  1. Аски преусмерења су прихватљива. Преусмерења служе да помогну кориснику да нађе информацију коју тражи. То не значи да их треба правити на силу, него да кад их неко направи, не морају да се бришу :)
  2. Молитва је обрисана, слажем се да је скроз но пасаран.
  3. Узгред, пошто си већ екстра-искусан, могао би да почнеш да наводиш референце у тексту кад год је то могуће (а не само списак литературе на дну). Знам да је теже и није увек изводљиво, али је увек корисније када одмах иза реченице или параграфа иде напомена "књига икс, стране а-б" него "ево ти ових 5 књига по 800 страна, па ти види где је :)" Ово ти пишем јер ја једно годину дана нисам остављао никакве референце и сада када погледам те чланке хоћу да свиснем јер знам да сам за све што сам написао имао извор, али нема шансе да то сад све похватам и средим... другим речима, ипак је увек лакше навести изворе зу тврдњу док се пише чланак него пар година касније... --Dzordzm (разговор) 04:36, 27. новембар 2007. (CET)Одговори

Видим, ти си.. уреди

..баш био докон. да то није опет почео неки пост о ком ја нисам обавештен (Нису ми још у инбокс пристигли извештаји о новим подвизима ФК Миријево)? -- Обрадовић Горан (разговор) 04:47, 27. новембар 2007. (CET)Одговори


Стефан Душан уреди

Јеси ли ти писао онај задњи део. Стефан Душан#Смрт, пошто слика указује да је гроб у Призрену а тамо друга слика, да је он у Београду. --Mile (разговор) 09:36, 29. новембар 2007. (CET)Одговори

ДН уреди

Добру ти ноћ желим. Можеш ли ових дана да направиш чланак о Вршачкој кули? Управо шаљем две-три слике на Оставу, па ће вероватно моћи да се искористе =) Колико си заинтересован за чланке о блискоазијским тврђавама (првенствено неким тврђавама на територији Сирије?) Поз (и да, имам на уму оно што си ми написао о чланцима ;)) --Wlodzimierz (разговор) 02:41, 30. новембар 2007. (CET)Одговори

да, утврде :) ај лајк д нејм. елем, поставио сам само једну слику Вршачке куле, остале су ми мало бзвз =) Дерокову књигу више немам (дон'т ивн аск!). што се ових блискоазијских тиче, имам и њихових неколико фотографија... како нисам видео да ли је свака од ових утврда презентована на Остави, поставићу оне које нису ових дана на своју страну (да, да, недостатак времена је убитачна једна ствар), а имам и понешто популарне литературе о њима (ако је ископам, наравно) па могу да дорадим чланке =) толико о мојим мислима о утврдама, поинт воз -> могу помоћи са чланцима ако их имаш у виду (видох ја још раније да имаш интересовања спрам њих, али опет.. да питам, ред је). Поз, Wlodzimierz (разговор) 03:22, 30. новембар 2007. (CET)Одговори

Пар питања/захтева уреди

Ово прво је било везано за МедијаВики поруке и то сам исправио. Друго: направити бота за тако нешто је прилично тривијално, па ако будем имао времена данас пре факса, одрадићу га. Ако не, вечерас. --филип 11:42, 4. децембар 2007. (CET)Одговори

Бот за преусмерења је почео. Биће на крају све укупно 829 нових(?) преусмерења. --филип 01:33, 5. децембар 2007. (CET)Одговори

Жрнов уреди

Поводом овог чланка погледај http://www.politika.rs/ilustro/2547/3.htm Поздрав. --Ђорђе Стакић (р) 04:50, 6. децембар 2007. (CET)Одговори

Колико сам видео та књига "Жрнов, српски Авалон" има 68 страна, вероватно да је тешко написати нешто више на ту тему. Нашао сам и још два линка која сам додао у чланак. --Ђорђе Стакић (р) 21:54, 7. децембар 2007. (CET)Одговори

Brzo brisanje уреди

Zdravo, Bombarderu. Primetio sam da ti često stavljaš šablon {{brzo brisanje}} u članke koji su označeni kao članci početnika. Mislim da nema potrebe za tim, jer se po pravilu takvi članci brišu tek nakon 7 dana. Poenta je da se dotičnim korisnicima pruži prilika da se za to vreme upoznaju sa osnovama uređivanja i da preprave članak. Šablon {{brzo brisanje}} treba stavljati samo ukoliko nešto ozbiljno nije u redu sa tekstom (npr. totalno promašena tema ili neenciklopedijski stil itd. da ne nabrajam sve slučajeve). Članci početnika se ionako brišu nakon 7 dana ukoliko ih niko ne sredi. Sve najbolje M!cki talk 09:16, 6. децембар 2007. (CET)Одговори

Ma OK je. M!cki talk 10:34, 7. децембар 2007. (CET)Одговори

Слике уреди

Друже, ајд среди лиценце за ове слике ([2] [3] [4]), да не би биле обрисане. --M!cki talk 01:24, 9. децембар 2007. (CET)Одговори

Dobro. Mislio sam da možda imaš neku dozvolu za njih ili sl. Obrisaću ih, a za autoportret sam već promenio licencu :) M!cki talk 10:07, 9. децембар 2007. (CET)Одговори

Кратки чланци уреди

Здраво. После данашње конундруме око много кратких чланака, претражио сам дамп википедије за сличне случајеве и управо сам представио Филипу резултате. Исти мисли да би те занимало да погледаш следеће чланке:

Поздрав. --Михајло Анђелковић { talk } 21:31, 10. децембар 2007. (CET)Одговори

хвала уреди

Хвала, свеједно хвала да сте брзи. Но имам питање, користите „руска имена„ за сваки превод од украинског језика? Јер јасам видео и руско, например "Доњецк", "Киев", ....но видио сам и с украјинским поријеклом ко "хетман", "Украјина". Не схваћам, српски језик користи "руска" транслитерација украјинских имена или "украјинска"?

(извините ако ту има нешто босанско-хрватско, јер нисам сигуран што е литературно српско)

Tjuha (разговор) 06:14, 13. децембар 2007. (CET)Одговори

Категорије уреди

Вратио сам првобитне категорије на чланак о пчеларству, јер је то пољопривредно занимање и зато што је у одређеном броју случајева хоби. Ако име категорије није којим случајем добро, онда их треба преименовати, а не без икаквог објашњења склањати све. Поз, --Поки |разговор| 23:19, 18. децембар 2007. (CET)Одговори

Титани уреди

Баш добро, јер сам ја тако нешто хтео да одрадим, када завршим - или да преусмерим или... Овако... Одлично...Поз.--Nikostrat (разговор) 13:34, 19. децембар 2007. (CET)Одговори

Црни, мајсторе уреди

Морам да напишем, свака част! Овакву доследност мало ко показује. Не требаш да се извињаваш, ја сам покушао да направим нешто од тог чланка, оно други пут када се појавио, не први и трећи, није успело и сада ће се обрисати, што је у реду, јер стварно није (још) значајан (релевентан што би ми рекли). Стварно није ништа дао заједници па ондак, то му је то. Иначе, не знам да ли си видео да си био у конкуренцији за Оскара за ову годину, али ми није успело да те “прогурам“. Нема везе, следеће године, ако Тонка то буде опет покренуо. Још једна ствар, вредан си корисник и радиш ствари које су изузетно специфичне и корисне за рад и опстанак квалитета ове википедије. Из тог разлога желео бих да те предложим за администратора, наравно ако би се прихватио те функције, мислим да би ти доста помогло и поједноставило твој рад.----László (talk) 15:28, 23. децембар 2007. (CET)Одговори

Поштујем... и мислим да је то што ти радиш много паметније и мање боли глава. А оно о бановању ти није лоша идеја, звекни па нек се ладе, хехе, само што то није тако једноставно, на жалост. У сваком случају хвала на честитци а ти само настави са ovim како радиш до сада, један си од ретких који ме орасположи са коментарима (i make me да радо долазим на википедију), имам их неколико (твојих коментара) у мојој архиви ундер стардуст :о)----László (talk) 16:52, 25. децембар 2007. (CET)Одговори

Вишезначне уреди

Чекај, бре, који ти је резон за она силна премештања? Није нигде договорено да вишезначне одреднице морају да имају тај дугачки суфикс. Пре него што си дошао и "испопремештао", било је мање-више добро (са чудним изузетком срцг села) - то Наслов (виш. од.) је постојало само тамо где је Наслов био заузет чланак. То није случај у овим твојим ситуацијама. Тако да би било добро да то више не радиш :) А и да исповраћаш назад на Наслов. :D --ФилиП 21:50, 25. децембар 2007. (CET)Одговори

Па мени је некако логичније да се преусмерава са назива са том заградом на назив без заграде. Исти је резултат, зар не? (Можда само мања шанса да чланци указују на чланке, а не на вишезначне) То јесте софтверски проблем, али мислим да није толико битан. Међутим, давно давно сам пријавио сличан баг, али се ништа значајно није постигло. --ФилиП 06:50, 26. децембар 2007. (CET)Одговори

Парадајз уреди

Црни, какав је ово парадајз у левом углу горњем :о))----László (talk) 02:16, 31. децембар 2007. (CET)Одговори

Хаха, ово иде одмах на звездану прашину.----László (talk) 02:47, 31. децембар 2007. (CET)Одговори

Па, нисам ја крив, ти је нонстоп подижеш, па ја морам :о))----László (talk) 03:35, 31. децембар 2007. (CET)Одговори

Srećna Nova Godina уреди

Срећна нова година и још пуно звезданих тренутака:o))----László (talk) 21:01, 31. децембар 2007. (CET)Одговори

Желим Ти добро здравље, много среће и животних успеха у Новој години.--Drazetad (разговор) 10:46, 1. јануар 2008. (CET)Одговори

Srećna Nova i i svaka ti dala. Možeš li da protrčiš kroz članak Bič božji i da vidiš da li je OK. Prethodni Dinčićev text je bio konfuzan, pa sam sređivao prenoseći sa en:. -- Bojan  Razgovor  11:01, 1. јануар 2008. (CET)Одговори

Podgorička skupština уреди

Članak uopšte nije neutralan. Neko ko mnogo mrzi Srbiju i-ili Jugoslaviju ga je pisao.

Najgore je što je prepun potpuno iskrivljenih informacija. Kao prvo, "Centralni izvršni odbor za ujedinjenje Srbije i Crne Gore" nije jednostavno stvorila Vlada Kraljevine Srbije "po ulasku srbijanskih trupa na područje Crne Gore", već je on još davne 1917. godine oformiran u Ženevi, kao projekat Vlade Kraljevine Crne Gore u Egzilu i premijera Andrije Radovića.

Čas piše 160, čas 165 poslanika. Izvor na Montenegrini pogrešno navodi 160; 165 je jedina tačna cifra.

Što se tiče navodnog sprečavanja od strane Vrhovne komande srpske vojske povratka uglednih Crnogoraca, zaista nemam riječi. Nakon čitanja stranice za razgovor (Aleksandrovi argumenti) stvarno čudne stvari (koje inače prepričava Mijat Šuković, i to izuzetno pogrešno) smo mogli čuti. Npr. navodi se sprečavanje povratka Radomira Vešovića u Bosni i Hercegovini kao da je nešto loše, iako je Radomir Vešović bio od 1917. godine do 1918. godine austro-ugarski kolaboracionista koji je izdao svoje sopstvene komite, koji su inače bili crnogorski pokret otpora (nastao uglavnom od crnogorskih vojnika koji su se sakrili u nepristupačne lokacije poslije pada početkom 1916. godine) i koji su, između ostalog, nakon izdaje Vešovića proglasili stvaranje Velike Srbije sa Srbijom (sam Radomir je vodio više od 300 njih).

Onda sam pročitao i ime Sekule Drljevića, koji je tada bio žestok podržavaoc bezuslovnog ujedinjenja. Naime, još od 1917. godine je kao zatvorenik u Austro-Ugarskoj osnovao Komitet i okupljao zatvorenike u pokretu za ujedinjenje sa Srbijom. Pozdravio je Podgoričku skupštinu i ni u kom pogledu mu nije bilo sprečeno da se vrati u otadžbinu. Pored toga najveći biser je još nekoliko navodno sprečenih ljudi koji su odveć mrtvi bili tada... :)

http://en.wikipedia.org/wiki/Podgorica_Assembly

http://en.wikipedia.org/wiki/Andrija_Radovi%C4%87

Ovdje imaš malo više podataka o tome. Pozdrav i sretna nova! --HRE (разговор) 16:43, 4. јануар 2008. (CET)Одговори

Компас уреди

Ову слику сам заменио овом, (јер је претходна била под поштеном употребом и приде растерска, а ова је у јавном власништву и векторска :) Јел ти ова прва слика још треба, или могу да је бришем? (Јер не задовољава услове поштене употребе.) -- Обрадовић Горан (разговор) 18:00, 4. јануар 2008. (CET)Одговори

Ух.. тешко учитати 23 килобајта.. треба ти 10-15 секунди. Ево, управо док си ми писао поруку сам додавао осенчење, па сад мало лепше изгледа. Срећна и теби нова, јави се да идемо на неки фудбал док траје распуст. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:29, 5. јануар 2008. (CET)Одговори

ехеј уреди

хвала на обавештењу!--Дамјан (разговор) 02:42, 6. јануар 2008. (CET)Одговори

Crni.... уреди

Malo me zekiš. Pa ja sam ga napravio i ostavio ljudima koji su bili zainteresovani za ovu temu da je pogledaju. --SREĆNI PRAZNICI piši mi    Jefe 14:37, 6. јануар 2008. (CET)Одговори

Тамјаника уреди

Да ли си ти баааш и у потпуности сигуран (не тражим референце, него реци да ил' не) да се мајчина душица у народу назива тамјаника? Знам за коришћење термина тимијан, за једну од врста, која се и узгаја ради служења зачино, али не чух раније за тамјанику апропо тимуса :) :) :) --Wlodzimierz (разговор) 22:10, 7. јануар 2008. (CET)Одговори

Питањце уреди

Помислих, ето Црни ми вероватно може помоћи... Како се на српском зове религиозни ред Тринити ордер? То бејаху оци који откупише Сервантеса од берберских пирата и спасише га алжирских тамница... Ред свете Тројице? Или има неко друго име? Фала ви унапред, ако знате, а и ако не знате, опет фала...--Јагода  испеци па реци 22:35, 7. јануар 2008. (CET)Одговори

Па то сам и ја мислила, мора бити Ред св. Тројице. Оно што мене буни је име самих свештеника - као нпр. Ред св. Бенедикта су бенедиктанци (ваљда?, никад ово нисам изговарала на српском ), па од Дружба Исусова су исусовци или језуити, и сл. Клаудије ми рече тринитарци... Ај јави ако нешто нађеш. И фала ти. Стварно. --Јагода  испеци па реци 11:22, 8. јануар 2008. (CET)Одговори


велики ЋИРИЛИЧНИ шаблон и Upravljanje lancem snabdevanja уреди

Хм па да, тим чланкићима је заиста потребно сређивање, а што се тиче ћир/лат ствари ја право да ти кажем у већини случајева и не константујем којим је писмом нешто писано, па ми се често дешава да их побркам у тексту. што се мене тиче не би ни морало да се исправља али ипак имам смисла да текст буде у једном писму и стога сам и направио измену. Успут сматрам и да су латиница и ћирилица једнако српска писма и да је супер што имамо два писма То не само да обогаћује нашу културу већ је и један од показатељ отвореност наше. Воздра --Nbumbic (разговор) 13:16, 8. јануар 2008. (CET)Одговори


Hvala za objašnjenje oko tagova. Sad je liste stvari o kojima pojma nemam smanjena za jedan. Nažalost na wikipediji pišem u predasima od uobičajnog posla, pa sve to često bude na brzinu i veoma brljavo. Treba da obratim pažnju više na tehničke stvari. Još jednom HVALA --Nbumbic (разговор) 15:32, 12. јануар 2008. (CET)Одговори

Маричка битка уреди

Поздрав, Мало сам шта додао на тему Маричке бике. Мислим да би добро било да се напише и ток битке или барем што предања говоре, као и последице битке. Па помислих на тебе:)--Carski (разговор) 12:09, 9. јануар 2008. (CET)Одговори

Блацк ис бацк... уреди

Даклем, свих ми даброва Онтарија и бубњева Дарквуда, ти грешиш, овај, силно грешиш, синак... Мислим да ти кући немаш монитор! Тачно, гарант немаш монитор!! Да имаш, сигурно би видео ову слику и видео како изгледа у овом чланку! Јесте да сам ја матори даркер, али ми је по виђењу овог чланка почела коса опадати у праменовима. Верујем да је уметнички дојам до пања, али је енциклопедијски у 3.14зду ринумате. Има ли шансе да нешто урадиш поводом графичких елемената? Да не драмим шта би све могло, али јел може, за почетак, формат да се пребаци у свг? Иначе, ако желиш да покренемо креативну уметничку расправу о суставу дојмовног вредновања, могу да ти припопћим да је црна боја дефинитивно врх (негде) а крупни фонтови (и то онако читљиви) су мега-гранд продакшн (некоме)... али, мислим, ......е, сад ми је лакше... -- JustUser  JustTalk 22:07, 9. јануар 2008. (CET)Одговори

Javi se CRNI! уреди

Nesto si na neko vreme ili ja digo nisam bio na Wikipediji. Daj javi se da radimo nesto sa nasim tvrdjavama.

Schroeder

Ју ар лаки тудеј... уреди

  • La batalla de Pemaneo fou un combat que els croats varen guanyar als bizantins a la part asiàtica de l'estret dels Dardanels el desembre del 1204, que els va permetre ocupar Bitínia. (одавде)
  • El 1204 els croats van conquerir Constantinoble i després de guanyar la batalla de Pemaneo (desembre del 1204) van entrar a Bitínia. L'emperador Constantí XI Làscaris va morir en la lluita el gener del 1205 i el seu germà Teodor I Làscaris fou proclamat emperador a Nicea, però el patriarca de Constantinoble Camatero, que havia fugit a Tràcia, no va voler anar a Nicea per coronar-lo. (одавде)
  • Битка код Пеменеа је била битка коју су крсташи победили Византинце на азијском делу Дарданела децембра 1204. године, што им је омогућило да окупирају Битинију.
  • Године 1204. крсташи су освојили Константинопољ, а затим су однели победу у бици код Пеменеја (децембар 1204) и ушли у Битинију. Цар Константин Ласкарис је умро борећи се у јануару 1205. године и његов син Теодор Ласкарис је био проглашен краљем Никеје, али патријарх Константинопоља,, Каматер, који је побегао у Тракију, није хтео да се врати у Никеју да га крунише.

crоats значи крсташи, али такође значи и Хрвати, тако да треба бити врло пажљив... И нема падежа у каталонском.

Надамо се да смо били на висини задатка.  --Јагода  испеци па реци 22:00, 14. јануар 2008. (CET)Одговори

ПС: Ово Pemaneo не знам тачно где је ни шта је. Тражила сам ал нисам нашла. --Јагода  испеци па реци 22:14, 14. јануар 2008. (CET)Одговори

Знатижеља уреди

Има ли неки посебан разлог зашто овде ово 11 стоји у загради? Константин (XI) Ласкарис?--Јагода  испеци па реци 22:55, 14. јануар 2008. (CET)Одговори

Аха, видиш, то би било лепо појаснити у чланку (ако већ ниси). А можда да му уопђште не ставиш тај број? Не знам како се иначе именује у историји...

Кјуриосити јужули килд д кет, ал ова мачка има више од девет живота, тако да јој је још неки ост’о у рукаву... --Јагода  испеци па реци 23:42, 14. јануар 2008. (CET)Одговори

A можда тај број само уноси забуну? Само питам, јер не знам како се тај чова обично зове у српској историографији, тј, јел га стављају с бројем или без броја...
А што се чудиш овоме, па код нас на њики има и Срба који претпостављају бугарски или руски правопис српскоме...  --Јагода  испеци па реци 09:27, 15. јануар 2008. (CET)Одговори

Мало прикочи ... уреди

... са обзиром на ово ... са обиљежавањем кршења ауторских права у чланцима о манастирима и др. са www.soz-rs.org. Кад се то расчисти - широка ти била њики ;) --Kaster (разговор) 09:04, 15. јануар 2008. (CET)Одговори

Види са Филипом да ли се то може обавити у том року. Ревертовати?Па и обрисано се може опет вратити, тако да ништа није изгубљено ... али рекох да не трошиш енерџи на нешто што ће за дан-два бити ионако ријешено :) --Kaster (разговор) 09:14, 15. јануар 2008. (CET)Одговори

Razredna hijerarhija уреди

Zašto taj članak za brzo brisanje?

--78.3.51.215 (разговор) 12:43, 15. јануар 2008. (CET)Одговори

Konstantin Laskaris уреди

Pratim vas razgovor o ovoj temi.

Ja sam naime svojevremeno onaj spisak bizantskih careva hteo da ustroojim po ugledu na spisak kod Ostrogorskog i spiska u The Oxford Dictionary of Byzantium koji je danas najrespektabilniji prirucnik o Vizantiji i vizantijskom svetu. Kao sto pretpostavljas, a i znas u slucaju Ostrogorskog, u tim spiskovima Konstantina XI Laskarisa nema.

Otvorio sam ODB gde ga nema u listi careva na 360. stra. a u geneoloskoj tablici porodiice Laskaris nazvan je samo po imenu bez bilo kakvih podataka o carskom polozaju. u pomenutoj listi stoji Aleksije V Duka Murzufl (1204) pa onda Teodor I Laskaris (1205-1224) sto bi znacilo da ovde imamo posla sa interegnumom. Pogledacu i nekoliko studija posvecenih Nikejskom carstvu ovih dana pa ti javljam cin pre.

Drugo, hteo sam te nesto pitati al' da se ne naljutis. Ti si vrlo potkovan sto se brojnih istorijskih tema tice, a narocito onih vizantijskih i srednjevekovnih. Medjutim, moram ti skrenuti paznju da ponekad koristis termine koji nisu uobicajni u literaturi. Npr. Rat dvojice Jovana se svakako ne pominje kod Ostrogorskog, nisam ga nasao ni u Radicevom doktoratu vreme Jovana V Paleologa, a ni u ODB. U ODB se taj dogadjaj objasnjava pod clankom Civil War of 1341-47 i mislim da je Gradjanski rat u Vizantiji 1341-1347 mnogo cesci nego Rat dvojice Jovana (narocito kada uzmes da je jedan od dvojice Jovana tyj Jovan V imao samo nominalnu ulogu). Isto bih ti mogao reci i o terminu Pobuna zlatne mladezi za koji stvarno nisam cuo dosad u vezi sa ratom Andronika II i njegovog unuka. Druga stvar je sto cak i kada pises o istoj stvari neretko koristis dva razlicita termina. Tako Rat dva Jovana u clanku o Irini Asen postaje Gradjanski rat oko regentstva nad Jovanom V. Kapiras li koliko to moze da zavede neupucenog citaoca koji pretrazuje Wiki ili prati clanak iz clanka ? tu je i npr moja muka kada zelim da popunim poneku crvenu prazninu...Znam da je lakse ponekad ali odredjene termine ne mozemo osloviti kako je lakse i preglednije u datom trenutku kao onomad kada sam ti rekao da Justinijanova Teodora ne moze biti Teodora I niti npr cerka Konstantina VIII prosto Irina Makedonka ili tako nesto.

hajde da malo pretrazujemo literaturu i nalazimo termine i imena koji su uobicajnija, opsteprihvacena i poticu iz prirucnika koji su visoko kotirani i u pogledu naucnih i u pogledu popularnijih odlika.

Puno te pozdravljam.—ClaudiusGothicus (разговор) 14:15, 16. јануар 2008. (CET)Одговори

Честитам уреди

Видим позитивне промене у задње време, па рекох да свратим. Можда је време да се стари неспоразуми оставе у историји.   Михајло [ talk ] 15:16, 16. јануар 2008. (CET)Одговори

ЛОЛ уреди

ево средићу ја :) два брза брисања :) --Wlodzimierz (разговор) 17:09, 16. јануар 2008. (CET)Одговори

живуљкице уреди

Поздрав бомбардеру, генерално мислим да није добро наводити називе било које врсте без латинског назива, пошто су само они научни и јединствени (народних назива увек има више, ту је и доста синонима, хомонима и сличних ...има). Али ајде редом:

  • бели дивљи зец би могао бити Lepus variabilis, који се још назива и алпски зец. Та страна би могла да се прошири.
  • знам за два гака, али ни један не одговара опису гака који је дат (боје кљуна и ногу су другачије)
  • мала ласица је вероватно оно што се у литератури помиње само као ласица (постоји и велика ласица, па претпостављам да је аутор текста компаративно самостално извео назив)
  • млада врана је лош назив за врсту, то је сигурно, а што се смрдиврана тиче, постоји читава породица птица под тим називом, а описана врста ми није позната
  • што се сивог несита тиче, он ми је задао велике муке (пази, наши називи за њега су обичан несит, обичан пеликан, далматински несит... или је то можда онај ружичасти, који се још назива и румени, по опису је тешко рећи...)

Извини на чекању одговора, морао сам да консултујем литературу да не бих причао напамет. Закључак би био да ја без латинског назива не бих радио чланак. Предлог је да питаш још и Wlodzimierzа, он је јачи у струци од мене. Поздрав!--Metodicar (разговор) 17:26, 16. јануар 2008. (CET)Одговори

п.с. Wlodzimierz је наравно, био и бржи. Млађи је, па је и ред. :) Поздрав још једном. --Metodicar (разговор) 17:33, 16. јануар 2008. (CET)Одговори

Laskarisi уреди

Evo vako.Uzeo sam knjigu Alice Gardner, The Lascarids of Nicea, London 1912 koja se jos uvek smatra validnom. Evo sta kaze na str. 54-58. Zatim, pogledao sam i Charles M. Brand, Byzantium Confronts the West, 1180-1204, Cambridge (Mass.) 1968, 258. Galavni problem lezi u ovome. Savremenici 1204. kazu sledece: Honijat, svedok dogadjaja, kaze da se posle bekstva Aleksija V pristupilo izboru cara u Sv. Sofiji. Kandidati su bili dvojica mladjih ljudi, vec istaknutih vojskovodja, jedan Duka, drugi Laskaris. E sad, Honijat kaze da su obojica nosili ime cara osnivaca (ili branitelja) vere (najverovatnije se aluzija odnosi na Konstantina I). I Rober od Klarija spominje da je za cara izabran Laskaris ali takodje ne navodi njegovo ime. Da je Teodor I imao brata Konstantina potvrdjuje direktno jedino Vilarduen koji belezi da su ga Latini zarobili ali da je on kasnije pobegao bratu u Nikeju. (U ODB stoji da je Konstantin stradao najverovatnije 1211. u vreme ratova sa Seldzucima i krstasima). Po Honijatu, mladici su se posvadjali dok se patrijarhi svestenstvo nisu umesali i izabrali Laskarisa.

Autorka pise da ili je izabran Konstantin stvarno, ali se pokazao kao neuspesan pretendent, ili je izabran Teodor. Ako je izabran Konstantin, Honijat, kome je Teodor I bio patron, je pokusao da zabasuri citav dogadjaj. Tek kasniji istoricari Nikejskog carstva govore o Teodoru kao prvom piku vec 1204. godine. U svakom slucaju, po Honijatu, izabrani Laskaris je odbio da primi carske insignije ukoliko ne moze da racuna na realnu vojnu podrsku. i zajedno sa patrijarhom Jovanom X Kamaterom je otisao na Milion i pokusao da pridobije Varjage praznim obecanjima. Kada nije uspeo, mozda po patrijarhovom savetu je napustio grad. E sad patrijarh je od 1204. stolovao u Trakiji, docnije je odbio da krunise Teodora i umro je u Trakiji 1206. Teodor je tek 1208. utanacio izbor novog patrijarha i to svog coveka Mihaila IV Autorijana koji ga je odmah po izboru najzad i krunisao za cara. Kao sto vides, jos jedan diskontinuitet.

E sad sto se Teodora I tice, on je 1203. zet Aleksija III Andjela, nosi titulu despota i uspesan je vojskovodja. U Nikeji ga ne primaju oberucke, vec prvo mora da u grad posalje rodjenu zenu kao taoca. Po Akropolitu, 1205. Teodor je jos uvek despot, 1206. nesto pred smrt patrijarh odbija da ga krunise (znaci u to neko vreme se proglasio za cara). Po nekim modernim istoricarima u medjuvremenu je u Nikeji delao kao namesnik Aleksija III (W. Treadgold, History of the Byzantine State and Society, Stanford 1997, str. 673, fusnota 5 na str. 960). Po drugima, despotska titula ga je oznacavala kao prestolonaslednika Aleksija III za koga znamo da nije bio u ljubavi sa sopstvenom rodbinom koja mu je na kraju na grbacu donela i Latine (Teodor kao prestolonaslednik M. Angold, A Byzantine Government in Exile, Government and Society Under the Laskarids of Nicea (1204-1261), Oxford 1975, str. 37). U svakom slucaju, vec 1208. je utanacena carska ideologija olicena u govoru Honijatovog brata, Mihaila, izbeglog arhiepiskopa Atine, po kojoj je carstvo preslo iz Carigrada u Nikeju a careva duznost je da kao novi Mojsije izvede svoj narod iz ropstva. Nikeja je za Vizantince Vavilonsko ropstvo, a Carigrad je njihov Sion. Dakle, viz izvori uopste ne spominju Konstantinovu carsku titulu, a ni Teodor I ga ne spominje vec crpi svoju legitimnost iz stare ideje carstva, Bozije milosti, uloge odabranog vodje itd.

Jel ovo sve malo pomaze ?—ClaudiusGothicus (разговор) 14:18, 17. јануар 2008. (CET)Одговори

Javi mi se na mail fortress.info"alt"gmail.com pa da budemo tako u kontaktu. Schroeder

Биран уреди

Да, заборавио сам да преусмјерим. Прво сам направио (вишезначна одредница), али онда сам се сјетио да је боље директно у чланку Биран, па сам заборавио да преусмјерим. А што се тиче "сик...", сјети се "Увијек претпостави најбољу намјеру" ;) --Дарко Максимовић 18:19, 22. јануар 2008. (CET)Одговори

Грррррррррррр уреди

Ма у праву си... Требао сам ставити ту вишезначнуимултифлексибилномобиларнуваријабилну одредницу за Икар... Мислио сам се... И да ти право кажем заборавио... и ја бих исто тако Грррррррррр, на себе, али... У сваком случају мислићу убудуће...:)--Nikostrat (разговор) 00:08, 23. јануар 2008. (CET)Одговори

Копивио или не уреди

Мислим да ће ти ова страна помагати приликом одлучивања који чланак је заиста копивио, а који није. Ово пишем поводом овога и овога. Поздрав.   Михајло [ talk ] 23:26, 26. јануар 2008. (CET)Одговори

Стефан Немања уреди

Мало у задње време имам контакта са ликом и делом дотичног српског владаоца па ме интересује да ли се слажеш да у чланак убацим посебан одељак Стефан немања у историографији (или Историографија о Стефану Немањи).--Војвода разговор 18:41, 28. јануар 2008. (CET)Одговори


Ајвалија уреди

Kako to ne valja pismo. Koliko ja znam sr.wikipedia automatski prevodi latinicu i ćirilicu, kakav tu problem može biti. -- Imbris (разговор) 03:32, 30. јануар 2008. (CET)Одговори

Ђеврек тулумба уреди

Сад ми паде нешто на памет... Те тулумбе  у облику ђеврека, које помињеш... Да ли су преливене шербетом или нису, него се једу онако насуво? Ако нема шербета, онда се то овде у Шпанији зове ћуро, и једе се са топлом чоколадом у коју се дотична тзв. ђеврек тулумба умаче... --Јагода  испеци па реци 14:45, 30. јануар 2008. (CET)Одговори

Вероватно имају монопол над једним тако успешним и надасве необичним производом... --Јагода  испеци па реци 15:11, 30. јануар 2008. (CET)Одговори

Мојне само да претераш па да те после боли тиба... --Јагода  испеци па реци 16:17, 30. јануар 2008. (CET)Одговори

Поздрав уреди

Елем, овако: треба ми твоја помоћ, пошто стварно нема смисла да малтретирам за сваки детаљ једне те исте људе (читај: Горана О, Владу и Јагоду). То ти је мука када си нов на њикипедији, немаш много могућности коме да се обратиш (осим уколико се та особа не обрати теби прва) јер не знам на какву ћу реакцију наићи. Но, пошто ти имаш две споменице са оним сунцем, некако сам претпоставио да нећеш да полудиш кад те неко гњави. Е сад, направио сам шаблон код кога ме излуђује што она друга слика неће да стоји као прва, некако штрчи. Да ли можеш да ми помогнеш око тога, да то изгледа и технички/естеЦки лепо? Мислим, да ли можеш да ону другу слику усмериш да стоји као прва? Шаблон би могао и без те друге слике, али је ружно, овако је лепше, а и трудио сам се да обе слике буду међусобно сличне (сиве). Извини на угњављењу. Поздрав и хвала унапред без обзира на исход.--Metodicar (разговор) 19:22, 1. фебруар 2008. (CET)Одговори

Хвала уреди

Шаблон је сад супер! Није измештена друга слика, можда је тако видиш јер твој браузер (или тако некако, објашњавали ми информатичари, но ја сам глупи биолог:)) можда тако чита ту слику, али веруј ми изгледа БАШ како треба! Сјајно, баш је лепо сада. Ствари које ја питам обично за вас који сте дуже овде нису компликоване, до сада ми ни једно питање није било, да кажем, проблематично, а када год да си ми одговорио, ја задовољан. =) И мени нет није увек перфектан, но временом ваљда ћемо сви имати кабловски или таки неки супер где нема проблема. Хвала још једном и поздрав.--Metodicar (разговор) 10:34, 2. фебруар 2008. (CET)Одговори

Ozbiljnosti ti уреди

Ja sam napisao članak. Što sve ozbiljno shvaćate? Stvavio sam Spidijevu sliku jer bi ta najbolje odgovarala nekom imperatoru. Crno-bijela slika, kao da nekim pregovara i kao da koristi pseudonim jer je učinio zločin. I SpeedyGonsales nema veze s tim, i kakav vandal? Pa on je birokrat koliko ja znam. I svako carstvo nestaje genocidom, pa tako i ovo. A Popovo polje najbliže je Humu i idealno za činjenje genocida.

--83.131.152.232 (разговор) 12:09, 4. фебруар 2008. (CET)Одговори

ЛОЛ. И опет ЛОЛ.   Михајло [ talk ] 12:44, 4. фебруар 2008. (CET)Одговори

Одељан уреди

Видео сам чланак о Петру Одељану који си написао. Вероватно си користио неку старију литературу (Ћоровић? Јиречек?). Сада је уобичајеније да се каже Одељан него Дељан (што је показао Динић још 60-их година). Поздрав, --Војвода разговор 12:15, 6. фебруар 2008. (CET)Одговори

Црни, извини на чекању, сутра ћу баш да ти погледам за те Нерезе. Иначе ако имашлитературе мислим да би вредело бар проширити чланак Деса и Белош, а о Првом и Другом бугарском царству да не говоримо. Поз.—ClaudiusGothicus (разговор) 02:31, 7. фебруар 2008. (CET)Одговори

хехе уреди

 
муууу

... ко би рек'о да још људи користи моје узвике... савршено :)

Поздрав, Wlodzimierz (разговор) 03:04, 7. фебруар 2008. (CET)Одговори

драго ми је да се макар некоме допала морбидна сличица :) човек од челика нема гатс од истог материјала ;) Поздрав, и одсад (за краћу верзију цитата) цитирај мене (надени који год оћеш надимак) :) --Wlodzimierz (разговор) 03:20, 7. фебруар 2008. (CET)Одговори
ајој, човече, па ти си доиста искључиво ноћна живуљка :) чак ни (хронични) недостатак сунца тијеком јучерањег дана ти није смањио лаг у одговору :) поз од сијамца :) Wlodzimierz (разговор) 02:15, 8. фебруар 2008. (CET)Одговори

Белош и Белуш су једна те иста особа. Чланак Белуш је користио стару литературу где је његово име транскрибовано као Белуш итд. У сваком случају проблем ти је то кад се користи прастара литература а знања самих корисника су лимитирана.

Ради се о печату Гојника или Стројимира, нисам сада баш сигуран. Неко наше министарство га је купило по хитном поступку када им је са Фолозофског факултета сугерисано да се печат појавио на једној аукцији у Немачкој. У питању је малени печат на грчком од злата (вероватно претопљен виз златник) који је кнез носио око чланка на руци ради печаћења докумената. Чуди ме да не знаш, писало се у томе доста по штампи. Могуће да је печат нађен у Бугарској где су Властимировићи милом или силом пребивали, а како је доспео до Немецке то је већ питање за Инсајдер без шале. Ако нађем неки линк послаћу ти га, сигурно чланака има у архиви разних новина.

Него, да ли бисмо ти и ја могли да контактирамо и мејлом у скоријој будућности ?

Лаку ноћ.—ClaudiusGothicus (разговор) 03:13, 7. фебруар 2008. (CET)Одговори

Не сећам се у чему је проблем са О(Дељаном) али могу да погледам ако те интересује. Што се печата тиче у питању је Стројимиров печат. и то су дебеле паре дали да га откупе да не падне у руке неког колекционара а онда га никада не би видели. Мислим да је сада у власништву Народног музеја. Ако те нешто прецизније интересује могу да се распитам. Поздрав, --Војвода разговор 10:47, 7. фебруар 2008. (CET)Одговори

Crni уреди

Шта радиш у ово глуво доба, сви отишли? На ирцу само сениор и ја а овде ти самодоприносиш----László (talk) 03:03, 13. фебруар 2008. (CET)Одговори

Матејча уреди

Еве га http://macedonia.relocate-anyplace.selfip.com/relocate/Macedonia/Lipkovo/Matejca

Ево, са` ћу.. уреди

..немам паметнија посла. А дебло је канда танко са те стране. -- Челични (разговор) 04:23, 16. фебруар 2008. (CET)Одговори

Тим уреди

Ако имаш времена и воље придружи се овде.--Војвода разговор 18:12, 18. фебруар 2008. (CET)Одговори

То је оно што је Ћоровић мислио. Референцирај тако. Искрено, не знам ни једну расправу или сл. о Милутиновом потомству. Можда нађеш нешто у фуснотома Виз Изв Ист Нар Ју 6. Тамо се доста распреда о Симониди итд па има ваљда и о потомству понешто. Иначе, не уздај се превише у разне нет генеологије, има ту доста глупости...Нпр кнегиња Милица је негде наведена као принцеза од Зете. Викан јесте владао Зетом, али не мора да значи да је и његово потомство или његов огранак одакле је био Вратко аутоматски остало на истом месту 150 год касније...—ClaudiusGothicus (разговор) 19:22, 18. фебруар 2008. (CET)Одговори

Нисам сигуран да ћеш тамо наћи оно што тражиш будући да је у питању низ раније објављених Благојевићевих расправа, као што је у истој едицији Завод објавио и збирку Радићевих и Спремићевих расправа.—ClaudiusGothicus (разговор) 19:56, 18. фебруар 2008. (CET)Одговори

Evo, 'vako. U knjigama koje sam ti spomenuo citaj fusnote, tamo ces naci dalju literaturu i sl.

Sto se daljih tomova tice to je tesko reci. Video si da su tri izbacili 1950ih, jedan 60-tih, jedan i to sesti 70tih i to je to. Trenutno se priprema 5. tom, a to trenutno je bar zadnje tri godine. Prosle godine je posle duge i teske bolesti preminulas prof. Ninoslava Radosevic koja je bila vodeca licnost u pripremi ovog toma koji bi trebalo da okupi pisama Dimitrija Homatina (kako ga sada zovu umesto ranijeg Homatijan) sa pocetka 13. veka i koja se, koliko sam video, bave vise svakodnevnim zivotom i pravom nego nekim krupnim povijesnim dogadjajima. Nesto od ovog toma uradio je i pokojni ferjancic pa ti vidi koliko se to razvlaci. Ako ti to sluzi za utehu, u novembru 2007. Maja Nikolic je odbranila mr tezu Viz izvori 15. veka o Srbiji 1389-1456 ili tako nesto. trebalo bi i to verovatno do sajma da se pojavi u stampi...

Izvini na nepisanju na mejl, po obicaju sam u frci. Ako zelis kada dodjem u BG krajem marta mozemo se i videti. o tom potom. poz puno—ClaudiusGothicus (разговор) 17:07, 19. фебруар 2008. (CET)Одговори

Видиш уреди

Ја сам све до пре пар дана мислио да он мрзи шведске курве док симултани превод на немачком тече! -- Кудрави Гаучос (разговор) 04:17, 21. фебруар 2008. (CET)Одговори

Premešteno.Ovaj članak ima neki problem. Vidi šta ne valja na vrhu sve izgleda nenmormalno.--Војвода разговор 10:43, 23. фебруар 2008. (CET)Одговори
Sve je u redu. Što se transkribovao naziv one igre?--Војвода разговор 10:44, 23. фебруар 2008. (CET)Одговори

Измена / Брисање уреди

Шта је потребно променити како се не би брисала страница?

На 90% страница може да се гледа као на самопромоцију, а бар се не прича о вашарским певаљкама (што рече Војвода) -- ПетарГМ

Не успех да нађем уреди

Сећаш ли се оног што је питао за неког убијеног немца.. где то беше? -- Обрадовић Горан (разговор) 02:13, 29. фебруар 2008. (CET)Одговори

Нађох у твојим обрисаним изменама уреди

zanima me da li je neki covek prezime Sulc ubijen u Ulmu 50tih i sta je on bio

  • Јесте,био је гравер.

-- Обрадовић Горан (разговор) 21:11, 1. март 2008. (CET)Одговори

Можеш ли мало да погледаш чланак Двоглави орао и мало га уразумиш. Мислим ако се појавио у 10. веку, како је онда коришћен у римско време. Када ј то Русија била под директном контролом Византије итд.—ClaudiusGothicus (разговор) 23:33, 4. март 2008. (CET)Одговори

Jel si završio sa Milutinom.--Војвода разговор 21:25, 10. март 2008. (CET)Одговори

Насељена места на Космету уреди

А да ли би могао да ове спискове насељених места по општинама одвајаш барем запетом? Овако се не зна где престаје име једног места а почиње име следећег. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:16, 12. март 2008. (CET)Одговори

Црни, предлажем да напишемо бар клице о преосталим византијским царевима. Ја сам ових дана написао Ирину и Зоју. Предлажем да претабанаш своје чланке о царевима 11. века, мало средиш тј уједначиш терминологију тј да ти Зоја буде Зоја (царица) а не Зоја Македонка или већ (и молим те да не вршиш преусмерења или да ми даш валидну литературу за тај термин). Пуно поз и лаку ноћ ти желим.—ClaudiusGothicus (разговор) 02:28, 13. март 2008. (CET)Одговори

Врло добро.

Ради шта желиш, има још 5-6 царева колико видим, осла за обојицу. Пуно поздрава.—ClaudiusGothicus (разговор) 13:01, 13. март 2008. (CET)Одговори

Bravo Crni, bice nesto od ovoga. Posto si ti ovde duze od mene mozes li mi reci gde se nalazi ovaj sablon, trebalo bi ga malo popraviti, npr Lava III vec imamo itd. —ClaudiusGothicus (разговор) 01:58, 14. март 2008. (CET) {{Византија}}Одговори

Sorry уреди

Неће се више мешам----László (talk) 02:05, 14. март 2008. (CET)Одговори

Поплави категорију Ласкариси ако Ласло већ то није учинио. Шаблон је ОК, ваљда ће једном доћи време и да се позабавимо самим чланком Византијско царство или Историја Византије и сл. Можда нема потребе да стављаш под наводнике дело Острогорског, стави годину и место изнања. Узми једног од ова два Алексија да братски завршимо шта треба. Чекам те пар минута да ми јавиш хоћеш ли четвртог или петог (започни вечерас па унапређуј наредних дана). ОК?—ClaudiusGothicus (разговор) 02:16, 14. март 2008. (CET)Одговори

ОК, сама си то тражила...бејби (рече Ђура из Надреалиста у чувеном скечу Ловац на Јелене).—ClaudiusGothicus (разговор) 02:39, 14. март 2008. (CET)Одговори

Mislim da je isprasio sultana kod Antiohije na Meandru i mislim da sam to nasao u OxCic of Byz. Moguce je da je bilo vise sukoba ko i u slucaju Rovina. Elem, Ostrogorskom svaka cast ali se danas neka pitanja posmatraju u skladu sa novijom hronologijom(npr vreme nastanka tema itd). Nego, cu da proverim jos jedared pa ti javljam.—ClaudiusGothicus (разговор) 13:35, 15. март 2008. (CET)Одговори

Шаблон уреди

Хауг. Једаред си ми помогао, па се надам да ћеш опет. Како да пренесем шаблон као овде код нас, на нашу њикипедију? Хвала ти унапред.--Metodicar (разговор) 15:20, 15. март 2008. (CET)Одговори

Јао, кајко мила, по скорашњим изменама видех да сам ти баш направио посао.  Како ја могу да помогнем?--Metodicar (разговор) 16:26, 15. март 2008. (CET)Одговори

Е па фала, свакако и кад год да буде готово, суперица. Иди рекреирај се, а и ја ћу да се бавим послом. =)--Metodicar (разговор) 16:29, 15. март 2008. (CET)Одговори

И на крају, јеси ли био члан победничке или губитничке екипе?--Metodicar (разговор) 21:42, 15. март 2008. (CET)Одговори

Их, па важно је учествовати. Међутим занимљив је детаљ да због недолажења другара, ваша екипа је била бројчано јача, али је ипак изгубила (стра‘ота). Но добро, као што рекох на почетку излагања... Него, о‘ма‘ да ти кажем, биће проблема с мојим радом на шаблону, потпуно сам нов у томе, али ћу прионути па шта ми бог да. (Разумео сам за оно шта си рекао за превод и не-превод, тако шљака таксобокс за биологију). За дивљи излазак ти завидим, имао сам и ја сличних таквих, ако ме сећање не вара...--Metodicar (разговор) 22:30, 15. март 2008. (CET)Одговори

Јеееее, укапирао сам. За 15 мин. ћу завршити, надам се па ћу те зовнути.--Metodicar (разговор) 22:37, 15. март 2008. (CET)Одговори

Шаблон уреди

Уф! Вако: ова њикипедија захтева малчицке програмерскога знања, а ја га имам нула. Можда и минус. Углавном, свашта нешто сам урадио, али зеза ме реч label. Не могу је наћи у шаблону, а од ње ми зависе преводи једињење и вода. Шта ми је радити/чинити?--Metodicar (разговор) 23:21, 15. март 2008. (CET)Одговори

Бај д веј, мојих 15 минута се претворило у скоро сат времена.--Metodicar (разговор) 23:22, 15. март 2008. (CET)Одговори

Ок, сада ћу да кренем опет. Ниси ти забрљао, већ ја, пошто сам погрешно протумачио. Ајд ако будеш ту у ово неко време убрзо следи једно питањце, те ми реци је ли тако ор није ли тако.--Metodicar (разговор) 19:56, 16. март 2008. (CET)Одговори

Дакле, да ли је ово добро? Мајко мила овај шаблон ме је измучио скроз (и после кажу да је прављење њикипедије уживање!)--Metodicar (разговор) 20:01, 16. март 2008. (CET)Одговори

Остало ми је још само да убацим вредност уместо валуе. Опет имам лабел који ми даје компоундс уместо једињења и све сам претражио и не могу да га нађем. Баш сам се сморио, не могу да верујем да сам толико неспособан. Иначе сам добро. --Metodicar (разговор) 21:02, 16. март 2008. (CET) п.с. Да ли се преводи оно на самом крају шаблона, типа: е овде су вам референце и друге лепе ствари у вјези са шаблоном? И да ли ми то уопште имамо? И коначно: зашто је то плаво, забога милога!? Видиш, добра ствар код мене је што јесте да смарам, али то радим перијодично, па сам ваљда зато подношљив. =)--Metodicar (разговор) 21:02, 16. март 2008. (CET) Е и да: Да ли у свим могућим шаблонима треба да заменим реч вредност или само у онима које личе на пример који си ми дао?--Metodicar (разговор) 22:41, 16. март 2008. (CET)Одговори

Мислим да смо завршили посао. Остало ми је само да заменим латиничне С и Р индексе у ћириличне (видећу још да ли уопште то треба). Одлучио сам се за копирање енглеског шаблона, те остављам value. Наравно, свима сам се искукао како сам се намучио са шаблоном (наравно, сви су ме искулирали уместо да ме теше!) али је чињеница да сам заправо ја намучио тебе. Добра вест је да ти нећу досађивати неко време, а лоша да ти нећу досађивати неко време.  Хвала на стрпљењу и сарадњи, идем да радуцкам. Поздрав.--Metodicar (разговор) 17:48, 18. март 2008. (CET)Одговори

Ма шалио сам се ја, наравно да ћу да те гњавим стално (е нема: муко моја на другога пређи!). Шаблон пуштам у оптицај чим преведем листу С-ознака. Урадио сам то већ са Р-ознакама и могу ти рећи да не осећам жељу да се и С-ознакама посветим сада одмах и да за сваку правим проклети шаблончич. Не знам зашто, просто, не осећам жељу. Ваљда ми треба времена да заборавим. :)--Metodicar (разговор) 20:02, 19. март 2008. (CET)Одговори

Помоћ уреди

Бомбардер, ти се разумеш у историју Србије у средњем веку, треба ми твоја помоћ у вези средњовековне уметности. Ово мало магаре иде и лупа оне {{чињеница}}, а ни сам не зна зашто. Ако имаш неку књигу или ако можеш нешто да ми препоручиш на нету, ајд помози. -- Bojan  Razgovor  22:59, 20. март 2008. (CET)Одговори

Болцано уреди

Сви наслови су у реду, а ја сам тренутно у журби да бих погледао о чему се ради. Иначе, да би сам могао да провераваш да ли је неки засебан наслов мешанац, довољно је да имаш неки аски текст-едитор (рецимо UltraEdit). Кад урадиш копи-пејст неког наслова у овакав едитор, сва ћирилица ће бити приказана упитницима, а латиница (без дијакритика) ће остати у оригиналу. Поздрав.   Михајло [ talk ] 09:01, 21. март 2008. (CET)Одговори

Fala vi! уреди

Знаш зашто, она прва ми је евентуална а за ову другу ми је драго да ти се допада. Ко разуме, схватиће----László (talk) 16:20, 21. март 2008. (CET)Одговори

Авај уреди

Није прошло дуго, али ето мене. Наиме, правио сам ову листу и избезумљује ме то што се овај, овај и овај шаблон не понашају као сви други (нормални) шаблони на тој страни! А све сам пробао са својим минималним знањем. Можеш ли ми, молим те, помоћи?--Metodicar (разговор) 20:07, 21. март 2008. (CET)Одговори

Е и да, да ли можеш да пребациш шаблон из песка тако да може да се почне користити. Шаблон више није цео, неко се играо, а ја не знам како га најбезболније „исповраћати га“. :)--Metodicar (разговор) 20:38, 21. март 2008. (CET)Ипак знам, на мом је радном простору.--Metodicar (разговор) 20:43, 21. март 2008. (CET)Одговори
Хвала, хвала. Надам се да ће једног дана бити бољих чланака о овим темамам али сам у овом тренутку посмислио боље ишта него ништа.--Војвода разговор 20:42, 21. март 2008. (CET)Одговори
нажалост тек од половине наредне недеље могу да размишљам о неком дужем ангажману на википедији па да онда урадимо та два чланка како треба. ја бих прво деспотовину јер је о њој много лакше писати (с тим у вези да ти препоручим две књиге м. Спремић, Деспот Ђурађ бранковић и његово доба и А. Веселиновић, Држава српских деспота и наравно Историја српског народа 2). Ја сам увњек расположен за сарадњу када је средњовековна Србија. Ваљда ћемо једном имати и портал  --Војвода разговор 12:14, 22. март 2008. (CET)Одговори
п.с. Можеш ли да ми поређаш споменице на корисничкој да твоја дође у једном реду на крају а да ми се остале не померају у страну?--Војвода разговор 12:17, 22. март 2008. (CET)Одговори

Види се крај досађивању уреди

хехе, послушао сам те и скратио текст и сада шаблони раде, додуше са супер-слободним преводима, али шта је ту је, ваљда је битна суштина. :) Зашто хем. шаблон не ради када га преузмем са енглеске њики? Изгледа да наслов шаблона није исти код њи‘ и код нас. Како си га назвао код нас? Мислим, како гласи наслов целог шаблона, поједине делићке знам.

Очигледно ми је да се дивље проводиш у дугра (тако некако би ти рекао) чим си ми оставио поруку у шест ујутру! Еееее, младости, младости...--Metodicar (разговор) 11:59, 23. март 2008. (CET)Одговори

Када се будеш разбудио (негде вечерас, претпостављам), волео бих да видиш руку својих дело. :)--Metodicar (разговор) 18:27, 23. март 2008. (CET)Одговори

Трка уреди

Хехе, ти и ја радимо по сменама. Малко сам гледао шаблоне и за друга хемијска једињења и они се разликују, али прво ћу ја нешто пробати, па тек онда ћу завапити за помоћ. Драго ми је да ти се чланак свиђа, мислим да је то сад један много леп текст о хемијском једињењу, огромним делом захваљујући теби, а обашка то што и Кале и ја мислимо да стање хемије на њикипедији не стоји баш сјајно, па је сваки прилог из хемије драгоцен.

Елем, не знам ко је челични, нисам још причао са њим, а претпостављам да је са њикипедије. Него, погледао сам фотографије на које набасаш са твоје корисничке стране. Јеси ли ти један од троје људи које држе заставу и који су, изгледа, освојили неку снежну планину?--Metodicar (разговор) 18:29, 24. март 2008. (CET)Одговори

Е мало сам поразмислио, па сам провалио да је баш безвезе што те питах ово последње, баш сам исп‘о малко сељачки менталитет. Извини. Ајд, чујемо се ако/када будем имао неких проблема у раду и развоју на њикипедији. :) Поздрав.--Metodicar (разговор) 21:03, 25. март 2008. (CET)Одговори
Нисам се истриповао што ми се ниси јавио, видео сам ја одавно упозорење на твојој страни да имаш лош приступ нету. Него сам још једном прочитао то што сам те питао и закључио да сам мало претерао. Знаш, некада и љубопитљивост границе своје има. :) Гег да си у средини није успео, јербо си проваљен, ти си онај са лева на слици, хехе. Е видиш нисам имао појма да трчите тај оријентиринг, то је заиста нешто ново. Претпостављам да је непознати тркач с почетка чланка добро угазио у бару, брррр... За идентитет челичног ме је упутио Кале, тако да знам који је то од вас. :) Па што лепо не рече Горан да те цио свет разуме? Ипак сам ја нови овди. Ето, нећу да питам ко је победио од вас двојице, пошто одговор већ знам 99%. :) И као што рекох: чујемо се ако/када будем имао неких проблема у раду и развоју на њикипедији. (немам неку паметнију доскочицу на енглеском) :) Поздрав.--Metodicar (разговор) 17:17, 26. март 2008. (CET)Одговори

Истанбул уреди

Вратио сам твоје кумовање садашњем Истанбулу у Цариград. Поз. :) --Поки |разговор| 02:52, 26. март 2008. (CET)Одговори

Nema veze, trajalo je duze vreme. :) --Поки |разговор| 21:18, 26. март 2008. (CET)Одговори

Душан је највероватније један период држао Београд а што се Милутина тиче сумњам да је он стигао да предузима неке градитељске подухвате с обзиром да је кратко владао Београдом и да му није баш био примарна преокупација (као ни Душану) Све што је од срба зидано пре деспота Стефана углавном се везује за Драгутина,--Војвода разговор 18:32, 26. март 2008. (CET)Одговори

п.с Ако треба референца за оно са Душаном могу да ти пошаљем.--Војвода разговор 18:32, 26. март 2008. (CET)Одговори

Пад Цариграда уреди

Пошто се занимаш за ту тему има једна књига за даунлоад:

The Fall of Constantinople: The Ottoman conquest of Byzantium (General Military) Author: David Nicolle / Stephen Turnbull / John Haldon

http://rapidshare.com/files/42701805/1846032008.rar

Password: aiguo


Druga knjiga: Byzantium.at.War.AD.600-1453

http://rapidshare.com/files/25564228/OEH033.rar no pswd

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 80.93.254.10 (разговордоприноси)

Фала лепа. Црни Бомбардер!!!  (†) 13:11, 30. март 2008. (CEST)Одговори

војска уреди

треба ми помоћ око овога {{Military of Europe}},не знам како се прави, ако можеш направи или ми бар реци гдје имају упуства.почео сам да радим на војсци.хвала—мишо (разговор) 19:56, 27. март 2008. (CET)Одговори

Поново вапај фор хелп уреди

Покушавам да некако пребацим са енглеске вики шаблон: Шаблон:NFPA-chembox и све што је потребно је да се прекопира, чак ни превод није неопходан... Међутим, неће да ми сними страну. Да ли можеш да ми помогнеш? :)--Metodicar (разговор) 19:54, 28. март 2008. (CET)Одговори

Лажна узбуна! Шаблон је сам од себе прорадио! Уопште ми није јасно како и зашто. Извини на узнемиравању!--Metodicar (разговор) 22:23, 28. март 2008. (CET)Одговори

Београд уреди

За време краља Милутина изграђена је митрополитска црква коју је иначе посетила и краљица Симонида пре 1315. године.

Претпоставља се да је краљ Милутин изводио радове на фортификацији али се о обиму и карактеру тих радова мало зна.

Такође се претпоставља да је Душан држао Београд али за то нема сигурних доказа. Оволико се зна на основу досадашњих архолошких ископавања и с обзиром на стање у српској археологији овакво стање се неће дуго, дуго променити. --Војвода разговор 18:21, 29. март 2008. (CET)Одговори

Нема на чему. Када год будеш имао неких недоумеца слободно реци а ја ћу покушати да ти изађем у сусрет.--Војвода разговор 16:39, 2. април 2008. (CEST)Одговори

Е сада стварно уреди

није лажна узбуна. Ћапио сам сортирајућу табелу од Енглеза и лепо ради осим јода! Њега меће на последње место, иако почиње са Ј, а не могу да одгонетнем зашто то ради, када остале елементе лепо слаже по ћирилици. Можеш ли ми помоћи, без обзира што се ретко слажемо у вези са чланцима за брисање ?--Metodicar (разговор) 22:38, 1. април 2008. (CEST)Одговори

Ма шалио сам се стварно, увек си ми помагао без обзира што сам досадан. :) Хвала ти свакако!--Metodicar (разговор) 23:44, 1. април 2008. (CEST)Одговори

Погледај мој коментар уреди

Разговор о Википедији:Шаблони/Језичке кутијице -- МаркоМартиновићРазговор 16:04, 6. април 2008 (CЕТ)

Heraklije уреди

nije me bilo dugo na netu, tek sad sam video.--Дамјан /разговарајмо/ 23:35, 6. април 2008. (CEST)Одговори

Проценти уреди

Чекај, чекај.. како бре 100 на 1, зар не би било 100 на 2, стоко једна непревејана! -- Обрадовић Горан (разговор) 05:26, 10. април 2008. (CEST)Одговори

Ми волимо само један тимнасветуЦелом! ма свака ми дала што сам нашао. -- Обрадовић Горан (разговор) 05:31, 10. април 2008. (CEST)Одговори

Али тачно могу да замислим израз лица доконог пољског админа у ранојутарњој патроли како наилази на ову измену.. прајслес. -- Обрадовић Горан (разговор) 05:34, 10. април 2008. (CEST)Одговори

Потпис уреди

Зашто ти је потпис сада развучен на два реда? И зашто ефективно користиш шаблон кога супстујеш при потписивању? Такве ствари није лепо радити :) --ФилиП 19:56, 10. април 2008. (CEST)Одговори

Да, али сада твој потпис разбија сва гласања у којима учествујеш. Такође, злоупотребе на нивоу субстовања шаблона нису нешто што би требало радити. Ограничење у броју карактера постоји са разлогом (заправо, разлозима). Топло препоручујем да вратиш свој потпис у један ред. С друге стране, откуд сад та опсесија Богухвалом? ;) --ФилиП 10:28, 11. април 2008. (CEST)Одговори
Па ваљда можеш... :Р --ФилиП 16:52, 11. април 2008. (CEST)Одговори

Да нешто постоји... уреди

... на пример на Остави или негде другде није никад лоше потврдити линком. Иначе правиш посао ономе ко је одлучио да предузме акцију поводом твог захтева. Претпоставља се да линк имаш при руци, тако да не штети да га поделиш и са другима да не би седели у тражењу док потврде твоје разлоге за акцију. Хвала.   Михајло [ talk ] 08:42, 11. април 2008. (CEST)Одговори

Ок. А смем ли да питам каква је то џиџа у потпису?   Михајло [ talk ] 14:34, 11. април 2008. (CEST)Одговори

Још једна књига уреди

Шаљем ти још једну књигу. Ако будеш сматрао да те давим, реци.

http://rapidshare.com/files/99680088/The_Economic_History_of_Byzantium.rar

The Economic History of Byzantium Dumbarton Oaks Research Library and Collection | ISBN 978-0884022886 | 2002 | PDF | 1297 p. | 17.3 MB

The longevity of the Byzantine state was due largely to the existence of variegated and articulated economic systems. This three-volume study examines the structures and dynamics of the economy and the factors that contributed to its development over time. The first volume addresses the environment, resources, communications, and production techniques. The second volume examines the urban economy; presents case studies of a number of places, including Sardis, Pergamon, Thebes, Athens, and Corinth; and discusses exchange, trade, and market forces. The third volume treats the themes of economic institutions and the state and general traits of the Byzantine economy. This global study of one of the most successful medieval economies will interest historians, economic historians, archaeologists, and art historians, as well as those interested in the Byzantine Empire and the medieval Mediterranean world.

Фала ви још једаред.  Нека су вам спокојне душе, Изолатор,БогуХвала 


Црни Бомбардер!!!  (†) 18:50, 11. април 2008. (CEST)Одговори

Лоше вести уреди

По новом правилу, став 9. ne možeš da koristiš logo kluba za šal. Ali možeš da napraviš neku skrnavštinu u paintu koja će da liči na grb i da pošalješ ovde, da ti ne propadne fazon. -- Bojan  Razgovor  19:28, 11. април 2008. (CEST)Одговори

Pa ako ga dosta izmenis, mislim da možeš. -- Bojan  Razgovor  19:41, 11. април 2008. (CEST)Одговори

Хемија уреди

Морао сам ти рећи да шаблони које си превео и за које си ме научио да их преводим су сада практично у свим чланцима са том тематиком, а има их (не зна им се број:))... Дакле, да знаш да си супер једну ствар одрадио. Хвала ти још једном.--Metodicar (разговор) 22:16, 13. април 2008. (CEST)Одговори

Hastings 1066 The Fall of Saxon England (Campaign 13)

ISBN13:9781855321649

http://rapidshare.com/files/31608800/re324OCS013.rar no pswd

Фала. Црни Бомбардер!!!  (†) 16:11, 15. април 2008. (CEST)Одговори

Фасцинантно. Видиш, нисам залудан и морам сутра да радим (а имам фул тајм, што значи свих шест),а заталабасао сам се у „брљу“ како си је ти назвао на страни за укидање права Бокици и док сам распетлао шта заправо говориш, време ми поодмакло. Имам ја једну страну на којој пишем шта ми дође о њикипедији, али тешко да ћу достићи твој ниво. Дакле, не јављам се да камчим споменицу, већ сам напросто морао да ти кажем да је текст фасцинантан у сваком смислу, чак и по томе на ком месту у њикипедији се налази. Жао ми је што га нисам прочитао раније. Поздрав.--Metodicar (разговор) 01:33, 17. април 2008. (CEST)Одговори

Ако имаш специјалних жеља за књиге, поготово Оспреј могу да ти пошаљем линкове. Значи ако се интересујеш за битке одрешеног периода напиши па да ти нађем. Не могу баш све да нађем, али могу доста. Напиши на својој страници жеље, а ја чу с времена на време видјети. --80.93.254.10 (разговор) 13:16, 17. април 2008. (CEST)Одговори

Латифа.Прелетећу преко Оспрејевог сајта ових дана,па ћу ти севнути вдео неке занимљиве.Углавном су то европски средњи век и тврђаве,па ако налетиш на шта тог типа,филуј,ако ти није шкоте.(И још једном фала,шта друго рећи.) Црни Бомбардер!!!  (†) 13:36, 17. април 2008. (CEST)Одговори

89.1mb Kalka River 1223 Genghiz Khan's Mongols invade Russia (Campaign 98) http://rapidshare.com/files/31667214/re324OCS098.rar

30mb Orleans 1429 France turns the tide (Campaign 94) ISBN13:9781841762326 http://rapidshare.com/files/31646947/re324OCS094.rar

70.2mb Stirling Bridge and Falkirk 1297–98 William Wallace’s rebellion (Campaign 117) http://rapidshare.com/files/31766110/re324OCS117.rar

82.4mb Tannenberg 1410 Disaster for the Teutonic Knights (Campaign 122) http://rapidshare.com/files/34015804/are-0scs122.rar

13.6mb Cathar Castles http://depositfiles.com/files/834948

13.5mb Roman Saxon Shore http://depositfiles.com/files/834945

18.8mb Tewkesbury 1471 The last Yorkist victory (Campaign 131) http://rapidshare.com/files/34055112/are-0scs131.rar

27.8mb MAA - 085 (Saxon, Viking and Norman) http://depositfiles.com/files/2977376

MAA - 089 (Byzantine Armies 886-1118) http://depositfiles.com/files/2977494

28.8mb MAA - 094 (The Swiss at War 1300-1500) http://depositfiles.com/files/2977691

MAA - 099 (Medieval Heraldry) http://depositfiles.com/files/2977948

33.6mb MAA - 101 (The Conquistadores) http://depositfiles.com/files/2979000

29.9mb MAA - 111 (The Armies of Crecy & Poitiers) http://depositfiles.com/files/2985869

32.8mb MAA - 113 (The Armies of Agincourt) http://depositfiles.com/files/2985913

35.2mb German Medieval Armies 1000–1300 (Men-at-Arms 310) http://rapidshare.com/files/26820732/OMAA310.rar

6.7mb Warrior 58- English Medieval Knight 1300-1400 http://rapidshare.com/files/26797833/W58.pdf

13.1mb sprey Men-at-Arms 436 - The Scandinavian Baltic Crusades 1100-1500 http://rapidshare.com/files/26540469/OMMA436.rar

44.7mb Japanese Warrior Monks AD 949–1603 (Warrior 70) http://rapidshare.com/files/28707361/a12oww070.rar

Campaigns of the Norman Conquest (Essential Histories 12) http://rapidshare.com/files/29370840/asdfOEHS012.rar

The Ottoman Empire 1326–1699 http://rapidshare.com/files/29388746/asdfOEHS062.rar

Warrior 11 - English Longbowman 1330-1515 http://www.megaupload.com/?d=7PMJAEWP

47.9mb Warrior 17- Germanic Warrior AD 236-568 http://rapidshare.com/files/24261955/W17.pdf

39.6mb Warrior 18- Knight Of Outremer AD 1187-1344 http://rapidshare.com/files/24261956/W18.pdf

4.7mb Warrior 1- Norman Knight AD 950-1204 http://rapidshare.com/files/25229139/W1.zip

5.4mb Warrior 3- Viking Hersir 793-1066 AD http://rapidshare.com/files/25229472/W3.zip

38.9mb Warrior 5- Anglo-Saxon Thegn AD 449-1066 http://rapidshare.com/files/25229843/W5.zip

39.5mb Warrior 10- Saracen Faris AD 1050-1250 http://rapidshare.com/files/25229297/W10.zip

8.6mb Warrior 25- Italian Militiaman 1260-1392 http://rapidshare.com/files/25261172/W25.zip

47.7mb Ancient Greek fortifications 500 - 300 BC http://rapidshare.com/files/25259795/ancient_greek_forticications.zip

6.4mb Warrior 33- Knight Hospitaller (1) 1100-1306 http://rapidshare.com/files/25499149/W33.pdf

6.6mb Osprey - Essential Histories 001 - The Crusades http://rapidshare.com/files/25551911/OEH001.rar

6.3mb Osprey - Essential Histories 019 - The Hundred Years' War 1337 - 1453 http://rapidshare.com/files/25556750/OEH019.rar

5.2mb Osprey - Essential Histories 021 - Rome at War AD 293 - 696 http://rapidshare.com/files/25557410/OEH021.rar


36.6mb Medieval Scandinavian Armies (1) 1100–1300 (Men-at-Arms 396) http://rapidshare.com/files/26558744/OMMA396.rar

34.3mb French Medieval Armies 1000–1300 (Men-at-Arms 231) http://rapidshare.com/files/26583561/OMMA231.rar

А у бог те маз`о! (Глупо ми је и да кажем фала после свега овога.) Црни Бомбардер!!!  (†) 16:01, 17. април 2008. (CEST)Одговори


The Walls of Constantinople AD 324–1453 (Fortress 25) http://rapidshare.com/files/31406099/tyuOFS025w.rar

Crusader Castles of the Teutonic Knights (2) The stone castles of Latvia and Estonia 1185–1560 (Fortress 19) http://rapidshare.com/files/31399266/tyuOFS019w.rar

Crusader Castles in the Holy Land 1097–1192 (Fortress 21) http://rapidshare.com/files/31401197/tyuOFS021w.rar

Crusader Castles in the Holy Land 1192–1302 (Fortress 32) http://rapidshare.com/files/31412289/tyuOFS032w.rar

14.6mb Hattin 1187 Saladin's greatest victory (Campaign 19) http://rapidshare.com/files/31610011/re324OCS019.rar

31.9mb Yarmuk AD 636 The Muslim conquest of Syria (Campaign 31) http://rapidshare.com/files/31614942/re324OCS031.rar

24.2mb Medieval Siege Warfare (Elite 28) http://rapidshare.com/files/29938016/zxcvOES028.rar

48.7mb Lake Peipus 1242 Battle of the ice (Campaign 46) http://rapidshare.com/files/31627466/re324OCS046.rar

50mb The Armada Campaign 1588 The Great Enterprise against England (Campaign 86) http://rapidshare.com/files/31634629/re324OCS086.rar

Hadrian’s Wall AD 122–410 (Fortress 2) http://rapidshare.com/files/31384555/tyuOFS002w.rar

Japanese Castles 1540–1640 (Fortress 5) http://rapidshare.com/files/31389574/tyuOFS005w.rar

Norman Stone Castles (1) The British Isles 1066–1216 (Fortress 13) http://rapidshare.com/files/31395342/tyuOFS013w.rar

Fortifications in Wessex c. 800–1066 (Fortress 14) http://rapidshare.com/files/31396439/tyuOFS014w.rar

Norman Stone Castles (2) Europe 950–1204 (Fortress 18) http://rapidshare.com/files/31398686/tyuOFS018w.rar

48.5mb Russian Fortresses 1480–1682 (Fortress 39) http://rapidshare.com/files/31435283/tyuOFS039w.rar

26mb Castles and Tower Houses of the Scottish Clans 1450–1650 (Fortress 46) http://rapidshare.com/files/31468935/tyuOFS046w.rar

Knights of Christ (Men-at-Arms 155) http://rapidshare.com/files/30854008/jhfgcOMA-AS155.rar

El Cid and the Reconquista 1050–1492 (Men-at-Arms 200) http://rapidshare.com/files/30873665/jhfgcOMA-AS200.rar

The Vikings (Elite 3) http://rapidshare.com/files/29824465/zxcvOES003.rar

43.6mb The Normans (Elite 9) http://rapidshare.com/files/29838434/zxcvOES009.rar

75.5mb Knights at Tournament (Elite 17) http://rapidshare.com/files/29862020/zxcvOES017.rar

58mb The Crusades (Elite 19) http://rapidshare.com/files/29872775/zxcvOES019.rar


Romano-Byzantine Armies 4th–9th Centuries http://rapidshare.com/files/30857953/jhfgcOMA-AS247.rar

Ја се надам да и остали виде ово што ти шаљем, па ако буду имали неке захтеве нека се јаве. И они са којима сам био у свађи могу слободно да траже.

E ova o rimsko-viz vojskama je prevedena na srpski (ja radio strucnu redakturu).—ClaudiusGothicus (разговор) 22:01, 17. април 2008. (CEST)Одговори

Ја ово већ имам  --Војвода разговор 23:26, 17. април 2008. (CEST)Одговори

Вид`о сам да има код нас,ал` нисам залазио у детаље.Свака час` у сваком случају.Него да нема ту код "тебе" ова књига? То је The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century by John V. A. Fine. Црни Бомбардер!!!  (†)