Разум и осећајност (филм)
Разум и осећајност је историјска драма из 1995. у режији Анга Лија, заснована на истоименом роману Џејн Остин из 1811. године. Ема Томпсон је написала сценарио. Улоге тумаче Ема Томпсон (Елинор Дешвуд), док Кејт Винслет игра Елинорину млађу сестру Маријану. Прича прати сестре Дешвуд, чланице богате енглеске племићке породице, које морају да се носе са околностима изненадне неимаштине. Приморани су да траже финансијску сигурност кроз брак. Хју Грант и Алан Рикман играју просце.
| Разум и осећајност | |
|---|---|
| Изворни наслов | Sense and Sensibility |
| Жанр | историјска драма |
| Режија | Анг Ли |
| Сценарио | Ема Томпсон |
| Продуцент | Линдси Доран Џејмс Шамус |
| Темељи се на | Sense and Sensibility - Џејн Остин |
| Главне улоге | Ема Томпсон Алан Рикман Кејт Винслет Хју Грант |
| Музика | Патрик Дојл |
| Сниматељ | Роби Рајан |
| Монтажа | Џонатан Морис |
| Студио |
|
| Дистрибутер | Sony Pictures Releasing |
| Година | 1995. |
| Трајање | 136 минута |
| Земља |  УК САД |
| Језик | енглески |
| Буџет | 16 милиона долара |
| Зарада | 135 милиона долара |
| IMDb веза | |
Продуцент Линдси Доран, дугогодишња љубитељка романа Џејн Остин, ангажовала је Томпсона да напише сценарио. Провела је пет година правећи бројне ревизије, континуирано радећи на сценарију између других филмова, као и на продукцији самог филма. Студији су били нервозни што је сценаристкиња Томпсон први пут писала сценарио али је Columbia Pictures пристала да дистрибуира филм. Иако је у почетку намеравала да друга глумица глуми Елинор, Томпсон је на крају преузела улогу. Томпсонов сценарио је преувеличао богатство породице Дашвуд како би њихове касније сцене сиромаштва учинили очигледнијим савременој публици. Такође је променио особине мушких трагова како би их учинио привлачнијим савременим гледаоцима. Различите карактеристике Елинор и Маријане биле су наглашене кроз слике и измишљене сцене. Ли је изабран за редитеља, како због свог рада у филму Тхе Веддинг Банкует из 1993. године, тако и зато што је Доран веровао да ће помоћи да се филм допадне широј публици. Ли је добио буџет од 16 милиона долара.
Разум и осећајност је премијерно приказан 13. децембра 1995. у Сједињеним Државама. Филм је остварио комерцијалну успех са зарадом од 135 милиона долара широм света. По изласку филм је добио изузетно позитивне критике и многа признања, укључујући три награде и једанаест номинација на филмским наградама Британске академије 1995. године. Уз то је добио и седам номинација за Оскара, укључујући номинације за најбољи филм и најбољу глумицу. Томпсон је добила награду за најбољи адаптирани сценарио, поставши једина особа која је освојила Оскара и за глуму и за сценарио. Разум и осећајност су допринели поновном порасту популарности књижевних дела Остин и довели до много више продукција у сличним жанровима. И даље је препозната као једна од најбољих адаптација Остинових дела свих времена.[1]
Прича уреди
Када господин Дешвуд умре, његовој жени и три ћерке — Елинор, Маријана и Маргарет — остаје наследство од само 500 фунти годишње; највећи део његовог имања, Норланд Парк, препуштен је његовом сину Џону из претходног брака. Џон и његова похлепна, снобовска жена Фани одмах се смештају у велику кућу; Фани позива свог брата Едварда Ферарса да остане са њима. Она се брине због пријатељства између Едварда и Елинор, верујући да он може боље, и чини све што може да спречи да се то претвори у романтичну приврженост.
Сер Џон Мидлтон, рођак удовице гђе. Дешвуд, нуди јој малу викендицу на свом имању, Бартон Парк у Девонширу. Она и њене ћерке се усељавају и чести су гости у Бартон Парку. Маријана упознаје старијег пуковника Брендона, који се заљубљује у њу на први поглед. Конкуренција за њене наклоности је смели Џон Вилоуби, у кога се Маријана заљубљује. Ујутро када она очекује да јој предложи брак, он уместо тога журно одлази у Лондон. Без знања породице Дашвуд, Брендонова штићеница Бет, ванбрачна ћерка његове бивше љубави Елизе, трудна је са Вилобијевим дететом; Вилобијева тетка, леди Ален, разбаштинила га је након што је открила.
Свекрва сер Џона, гђа. Џенингс, позива своју ћерку и зета, господина и госпођу Палмер, у посету. Са собом доносе осиромашену Луси Стил. Луси се поверава Елинор да су она и Едвард били тајно верени пет година, чиме су разбијене Елинорине наде у будућност са њим. Госпођа. Џенингс води Луси, Елинор и Маријану у Лондон, где на балу упознају Вилоубија. Он их једва примећује а они сазнају да је верен са изузетно богатом госпођицом Греј. Маријана је неутешна. На видело излази и веридба Едварда и Луси. Едвардова мајка захтева да раскине веридбу. Када часно одбије, његово богатство му се одузима и даје његовом млађем брату Роберту.
На путу кући у Девоншир, Елинор и Маријана заустављају се да преноће на сеоском имању Палмерових, који живе у близини Вилоубија. Маријана не може да одоли да не оде да види Вилобијево имање и прелази дуг пут по јакој киши да би то учинила. Као резултат тога, она се озбиљно разболи и Елинор ју је вратила у здравље након што ју је спасао пуковник Брендон. Маријана се опоравља, а сестре се враћају кући. Сазнају да је госпођица Стил постала гђа. Ферарс и претпоставити да се удала за Едварда. Међутим, Едвард стиже да објасни да се госпођица Стил неочекивано удала за Роберта Ферарса и Едвард је тако ослобођен веридби. Едвард запроси Елинор и постаје викар, док се Маријана удаје за пуковника Брендона.
Глумачка подела уреди
- Ема Томпсон као Елинор Дешвуд
- Кејт Винслет као Маријана Дешвуд
- Алан Рикман као пуковник Брендон
- Имоџен Стабс као Луси Стил
- Хју Грант као Едвард Ферарс
- Грег Вајз као Џон Вилоуби
- Џема Џоунс као гђа.Дешвуд
- Харијет Волтер као Фани Дешвуд
- Џејмс Флит као Џон Дешвуд
- Хју Лори као господин Палмер
- Имелда Стонтон као Шарлот Палмер
- Роберт Харди као сер Џон Мидлтон
- Елизабет Спригс као гђа. Џенингс
- Том Вилкинсон као господин Дешвуд
- Емилие Франсоа као Маргарет Дешвуд
- Ричард Ламсден као Роберт Ферарс
Референце уреди
- ^ Flavin 2004, стр. 42.
Литература уреди
- Brownstein, Rachel M (2001). „Out of the Drawing Room, Into the Lawn”. Ур.: Troost, Linda; Greenfield, Sayre N. Jane Austen in Hollywood. University Press of Kentucky. стр. 13—21. ISBN 978-0-8131-9006-8. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Dobie, Madeleine (2003). „Gender and the Heritage Film: Popular Feminism Turns to History”. Ур.: Suzanne Rodin Pucci; James Thompson. Jane Austen and Co: Remaking the Past in Contemporary Culture. State University of New York Press. стр. 247—260. ISBN 0-7914-5616-1. Архивирано из оригинала 27. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Dole, Carole M (2001). „Austen, Class, and the American Market”. Ур.: Troost, Linda; Greenfield, Sayre N. Jane Austen in Hollywood. University Press of Kentucky. стр. 58—78. ISBN 978-0-8131-9006-8. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Doran, Lindsay (1995). „Introduction”. Ур.: Doran, Lindsay; Thompson, Emma. Sense and Sensibility: The Screenplay and Diaries. Bloomsbury. стр. 7–40. ISBN 1-55704-782-0.
- Flavin, Louise (2004). Jane Austen in the Classroom: Viewing the Novel/reading the Film. Peter Lang Publishing. ISBN 0-8204-6811-8. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Gay, Penny (2003). „Sense and Sensibility in a Post-Feminist world: Sisterhood is Still Powerful”. Ур.: MacDonald, Gina; MacDonald, Andrew. Jane Austen on Screen. Cambridge University Press. стр. 90—110. ISBN 0-521-79325-4. Архивирано из оригинала 23. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Greenfield, Sayre N.; Troost, Linda V. (2001). „Watching Ourselves Watching”. Ур.: Troost, Linda; Greenfield, Sayre N. Jane Austen in Hollywood. University Press of Kentucky. стр. 1—12. ISBN 978-0-8131-9006-8. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Higson, Andrew (2004). „English Heritage, English Literature, English Cinema: Selling Jane Austen to Movie Audiences in the 1990s”. Ур.: Voigts-Virchow, Eckart. Janespotting and Beyond: British Heritage Retrovisions Since the Mid-1990s. Gunter Narr Verlag Tubingen. стр. 35—50. ISBN 3-8233-6096-5. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Higson, Andrew (2011). Film England: Culturally English Filmmaking Since the 1990s. I.B. Tauris. ISBN 978-1-84885-454-3.
- Jones, Wendy S. (2005). Consensual Fictions: Women, Liberalism, And The English Novel. University of Toronto Press. ISBN 0-8020-8717-5.
- Kohler-Ryan, Renee; Palmer, Sydney (2013). „What Do You Know of My Heart?: The Role of Sense and Sensibility in Ang Lee's Sense and Sensibility and Crouching Tiger Hidden Dragon”. Ур.: Arp, Robert; Barkman, Adam; McRae, James. The Philosophy of Ang Lee. University Press of Kentucky. стр. 41—63. ISBN 978-0-8131-4166-4. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Looser, Devoney (1996). „Jane Austen 'Responds' to the Men's Movement”. Persuasions On-Line. 18: 150—170. Архивирано из оригинала 13. 9. 2013. г. Приступљено 20. 8. 2012.
- McCreadie, Marsha (2006). Women Screenwriters Today: Their Lives and Words. Praeger Publishers. ISBN 0-275-98542-3.
- McRae, James (2013). „Conquering the Self: Daoism, Confucianism, and the Price of Freedom in Crouching Tiger, Hidden Dragon”. Ур.: Arp, Robert; Barkman, Adam; McRae, James. The Philosophy of Ang Lee. University Press of Kentucky. стр. 19—40. ISBN 978-0-8131-4166-4. Архивирано из оригинала 1. 7. 2019. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Mills, Clifford W. (2009). Ang Lee. Chelsea House Publishers. ISBN 978-1-60413-566-4. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Nadoolman Landis, Deborah (2012). Filmcraft: Costume Design: Costume Design. Focal Press. ISBN 978-0-240-81867-2.
- Nixon, Cheryl L (2001). „Balancing the Courtship Hero: Masculine Emotional Display in Film Adaptations of Austen's Novels”. Ур.: Troost, Linda; Greenfield, Sayre N. Jane Austen in Hollywood. University Press of Kentucky. стр. 22—43. ISBN 978-0-8131-9006-8. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Parrill, Sue (2002). Jane Austen on Film and Television: A Critical Study of the Adaptations. McFarland. ISBN 0-7864-1349-2. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Pidduck, Julianne (2000). „Of Windows and Country Walks: Frames of Space and Movement in 1990s Austen Adaptations”. Ур.: You-Me Park; Rajeswari Sunder Rajan. The Postcolonial Jane Austen. Routledge. стр. 123—146. ISBN 0-415-23290-2. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Scholz, Anne-Marie (2013). From Fidelity to History: Film Adaptations as Cultural Events in the Twentieth Century. Berghahn Books. ISBN 978-0-85745-731-8. Архивирано из оригинала 25. 7. 2014. г. Приступљено 15. 7. 2016.
- Shih, Shu-mei (2007). Visuality and Identity: Sinophone Articulations Across the Pacific. University of California Press. ISBN 978-0-520-22451-3. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Simon, John Ivan (2005). John Simon On Film: Criticism, 1982–2001. Applause Books. ISBN 978-1-55783-507-9.
- Stempel, Tom (2000). Framework: A History of Screenwriting in the American Film. Syracuse University Press. ISBN 0-8156-0654-0. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Stovel, Nora (2011). „From Page to Screen: Emma Thompson's Film Adaptation of Sense and Sensibility”. Persuasions On-Line. 32 (1). Архивирано из оригинала 13. 9. 2013. г. Приступљено 30. 8. 2012.
- Thompson, Emma (1995). „The Diaries”. Ур.: Doran, Lindsay; Thompson, Emma. Sense and Sensibility: The Screenplay and Diaries. Bloomsbury. стр. 206–287. ISBN 1-55704-782-0.
- Thompson, Emma; Lindsay Doran (1995). Audio commentary for Sense and Sensibility (DVD). Special Features: Columbia Pictures.
- Thompson, James (2003). „How to Do Things with Austen”. Ур.: Suzanne Rodin Pucci; James Thompson. Jane Austen and Co: Remaking the Past in Contemporary Culture. State University of New York Press. стр. 13—33. ISBN 0-7914-5616-1. Архивирано из оригинала 27. 7. 2014. г. Приступљено 5. 10. 2020.
- Troost, Linda V (2007). „The Nineteenth-century Novel on Film: Jane Austen”. Ур.: Cartmell, Deborah; Whelehan, Imelda. The Cambridge Companion to Literature on Screen. Cambridge University Press. стр. 75—89. ISBN 978-0-521-61486-3.
- Voigts-Virchow, Eckart (2004). „"Corset Wars": An Introduction to Syncretic Heritage Film Culture Since the Mid-1990s”. Ур.: Voigts-Virchow, Eckart. Janespotting and Beyond: British Heritage Retrovisions Since the Mid-1990s. Gunter Narr Verlag Tubingen. стр. 9—34. ISBN 3-8233-6096-5. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020.
Спољашње везе уреди
- Разум и осећајност на сајту IMDb (језик: енглески)
- Разум и осећајност на сајту AllMovie (језик: енглески)
- Разум и осећајност на сајту Metacritic (језик: енглески)
