Ракета-носач

Ракета-носач је ракета која се користи за подизање корисног терета са планете Земље у орбиту или у суборбиталну путању. Поред саме ракете, за лансирање терета неопходна је и лансирна рампа, торањ или зграда за сервисирање ракете док је на лансирној рампи, као и хангар или зграда недалеко од лансирне рампе у којој се врши финална монтажа ракете. Сва та инфраструктура чини један космодром (свемирску луку).

Ракета-носач Сојуз полеће са лансирне рампе космодрома Бајконур.

Корисни терет је обично вештачки сателит, сонда за истраживање или свемирски (космички) брод са људском посадом.

Једнократне ракете-носачи се користе за само једно лансирање. Обично се одвајају од корисног терета, степен по степен, при пењању, и обично се распадају при паду на Земљу. Поред овог приступа, постоје и ракете-носачи чији се један или више степени може вишекратно користити. Спејс-шатл (енгл. Space shuttle) користио је кућиште два помоћна ракетна мотора на чврсто гориво и по неколико десетина пута. Ракете Фалкон 9 компаније Спејс екс за сада су једине које свој први степен користе више пута уз прегледе између сваког лансирања.

ПоделаУреди

По лансирној платформиУреди

По величиниУреди

Ракете-носачи се по величини могу класификовати на више начина. NASA користи класификациону шему коју је развила Аугустинова комисија при дебати о замени спејс-шатла:[1]

  • метеоролошка ракета користи се за изучавање атмосфере или за врло кратке експерименте у бестежинском стању, омогућава суборбиталне летове и не може послати терет у орбиту,
  • ракета-носач мале носивости може у ниску Земљину орбиту (НЗО) да достави до 2.000 kg,
  • ракета-носач средње носивости може у НЗО да достави између 2.000 и 20.000 kg,
  • ракета-носач тешке категорије може у НЗО да достави између 20.000 и 50.000 kg,
  • ракета-носач супер-тешке категорије може у НЗО да достави преко 50.000 kg.[2]

Аријанаспејс, европски произвођач ракета-носача, такође класификује своју Аријану 5 у тешку категорију, пошто је њена носивост у НЗО мало преко 20.000 килограма;[3] поред тога, ракету Сојуз-2, коју такође користи, класификује као ракету-носач средње носивости.[4]

ЗанимљивостиУреди

  • Највиша ракета-носач до сада била је америчка Сатурн V из пројекта Аполо, и била је висока 111 метара (као зграда од 44 спрата);
  • Највећи пречник имао је први степен совјетске ракете Н-1 и износио је 17 метара; прва следећа на листи је Сатурн V са 10,1 метара;
  • Највећу масу при полетању имала је РН Сатурн V – 2.938.000 kg, што је исто као 13 Кипова слободе;
  • Највећи потисак при полетању са лансирне рампе (рачуна се потисак на нивоу мора) имао је први степен ракете Н-1, и износио је 45,4 MN или 58,4 милиона коњских снага;
  • Највећи однос потиска и масе имала је ракета Делта II – 683.926.57 kg потиска/231.870 kg = 2,949, па је тако достизала брзину од 1 Маха само 33 секунде по полетању;
  • Највише мотора у склопу једног степена имала је ракета Н-1 – први степен садржао је 30 НК-15 ракетних мотора (касније је планирана и верзија Н-1Ф са снажнијим НК-33 моторима, али она је отказана када су САД спустиле човека на Месец);
  • Фамилија ракета-носача са највећим бројем летова до сада (мај 2016) је Сојуз/Р-7 – 1.862;
  • Највише узастопних успешних лансирања до сада (април 2020) постигла је америчка Делта II – 100;
  • Највећу масу у ниску Земљину орбиту могла је да понесе ракета Сатурн V – 140.000 килограма;
  • Највише сателита при једном лансирању понела је индијска ракета PSLV 2017. године – 104;[5][6]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ NASA Space Technology Roadmaps - Launch Propulsion Systems. стр. 11: "Small: 0-2t payloads, Medium: 2-20t payloads, Heavy: 20-50t payloads, Super Heavy: >50t payloads"
  2. ^ HSF Final Report: Seeking a Human Spaceflight Program Worthy of a Great Nation, October 2009, Review of U.S. Human Spaceflight Plans Committee. стр. 64-66: "5.2.1 The Need for Heavy Lift ... require a “super heavy-lift” launch vehicle ... range of 25 to 40 mt, setting a notional lower limit on the size of the super heavy-lift launch vehicle if refueling is available ... this strongly favors a minimum heavy-lift capacity of roughly 50 mt ..."
  3. ^ „Launch services—milestones”. Arianespace. Приступљено 2014-08-19. 
  4. ^ „Welcome to French Guiana” (PDF). arianespace.com. Arianespace. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 09. 2015. Приступљено 2014-08-19. 
  5. ^ Метјусон, Саманта (15. 2. 2017). „India Launches Record-Breaking 104 Satellites on Single Rocket”. Space.com. Приступљено 22. 4. 2020. 
  6. ^ „India launches record 104 satellites in single mission”. ББЦ. 15. 2. 2017. Приступљено 22. 4. 2020. 

Спољашње везеУреди