Рапир (франц. rapière, енгл. rapier) је дуг и танак, прав мач који се користио у јужној и западној Европи од средине 16. до краја 17. века.[2][3]

Рапир / espada ropera
Rapiere-Morges-kitsch.jpg
Рапир са почетка 17. века.
ТипМап
Место пореклаШпанија[1]
Производња
Дизајнираноко 1500
Спецификације
Тежинапросек 1 kg (2,2 lb)
Дужина оштрицепросек 104 cm (41 in)
Ширинапросек 2,5 cm (0,98 in) до оштрог врха

Тип ножаједноструко или двострано, право сечиво
Тип балчикасложена, заштитна дршка

Реч „рапир” се генерално односи на мач са релативно дугом оштрицом који карактерише заштитни балчак који је конструисан да пружи заштиту руци која рукује мачем. Неки историјски узорци рапира такође имају широко сечиво постављено на типичну дршку рапира. Термин рапир може бити збуњујући јер се ово хибридно оружје може категорисати као врста мача. Иако би сечиво рапира могло бити довољно широко да сече до неког степена (али ни близу ширих мачева који су се користили у средњем веку, као што је дугачки мач), дизајнирано је да изводи брзе и окретне нападе. Оштрица се може наоштрити по целој дужини или наоштрити само од центра до врха (као што је описао Kапоферо). Палави;ини, мајстор рапира 1670. године, снажно је заговарао употребу оружја са две оштрице. Типичан пример би био тежак 1 kg (2,2 lb) и имао би релативно дуго и витко сечиво од 2,5 cm (0,98 in) или мање у ширину, 104 cm (41 in) или више у дужину и завршава се оштрим шиљастиm врхom. Дужина сечива код доста историјских примера, посебно италијанских рапира из раног 17. века, је знатно преко 115 cm (45 in) и може да достигне чак 130 cm (51 in).[4]

ТерминологијаУреди

Термин рапир се појављује и на енглеском и на немачком језику, скоро истовремено, средином 16. века, за лагани, дуги, шиљасти мач са две оштрице. То је позајмица из средњефранцуског espee rapiere, први пут забележена 1474. године.[5] Порекло рапира је више него вероватно шпанско. Његово име је „подругљив” опис шпанског израза „ropera”. Шпански израз се односи на мач који се користи са одећом („espada ropera“, одевни мач), јер се користи као додатак одећи, обично за моду и као оружје за самоодбрану. Немачки rappier из 16. века описивао је оно што се сматрало „страним“ оружјем, увезеним из Италије, Шпаније или Француске.[6] Ду Канг у свом средњелатинском речнику цитира облик Rapperia из латинског текста из 1511. Он предвиђа извођење из грчког ραπίζειν „ударити“.[7] Аделунг у свом речнику из 1798. бележи двоструко значење немачког глагола rappieren: „да мачујем са рапирама“ на једној страни, а на другој „распарати, расцепити (посебно листове дувана)“.

Изрази које су користили италијански, шпански и француски мајстори током процвата овог оружја били су једноставно еквиваленти „мачу“, односно spada, espada, и épée (espée). Када је било потребно навести врсту мача, шпански је користио espada ropera („одевни мач“, забележен 1468), а италијански је користио spada da lato „бочни мач“ или spada da lato a striscia (у савременом италијанском једноставно striscia „трака"), који се понекад назива и Stocco. Шпанско име је први пут регистровано у las Coplas de la panadera, од Хуана де Мене, написаном између 1445. и 1450.[8]

Клементс (1997) категорише ударне мачеве са лошим резним способностима као рапире, а мачеве са добрим убодним и резним способностима као мачеве за сечење и удар.[9]

Термин „рапир“ археолози такође примењују на неповезану врсту мача из бронзаног доба.[10]

Настанак и развојУреди

Све до 16. века мачевање је, са мањим изменама, задржало слична обележја као у античко доба: борило се мачем и штитом, при чему је мач служио за напад, а штит за одбрану. Тек са променама војне опреме- одбацивањем оклопа у рату-мачевање поприма нова обележја. У италијанским државицама почетком 16. века настаје нова вештина мачевања, тзв. италијанска школа, у којој је боду (убадању мачем) дата предност над сечењем. Италијан Ахил Мароцо (итал. Achille Marozzo) објавио је 1536. прво дело о мачевању новим стилом (итал. Opera Nova chiamata Duello). Штит је постепено замењен кратким бодежом троугластог сечива, а крајем 16. века бодеж се потпуно одбацује, па се мачевало само рапиром-дугим и танким мачем, који је због мале тежине и велике брзине био погодан и за напад, и за одбрану-одбијање (парирање) удараца. Шпански учитељ мачевања Херонимо де Каранцо (шп. Jeronimo de Carranzo) први је прописао кораке при мачевању, а у другој половини 17. века развила се француска школа мачевања, у којој се покрети мача комбинују са покретима тела.[2]

Рапир је постао изузетно модеран широм Европе међу богатијим слојевима, али није био без својих клеветника. Неки људи, попут Џорџа Силвера, нису одобравали његов технички потенцијал и употребу у дуелу на коју је стављен.[11][12]

До 1715. године, рапир је у великој мери замењен лакшим малим мачем у већем делу Европе, иако је први наставио да се користи, о чему сведоче расправе Доналда Макбејна (1728), П. Ј. Ф. Жирарда (1736) и Доменика Анђела (1787). Рапир и данас користе официри папске Швајцарске гарде.[13][14]

У популарној културиУреди

Модерној публици рапири су познати из бројних екранизација Три мускетара Александра Диме и Сирана де Бержерака Едмона Ростана.[15][16]

РеференцеУреди

  1. ^ „Rapier sword.”. www.aceros-de-hispania.com. 
  2. ^ а б Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 171—172. 
  3. ^ Grimm, Deutsches Wörterbuch s.v. "Rapier" cites an Ordnance regulation of Speyer dated 1570 requiring all infantry to be equipped "with good, strong sidearms, namely, either two-handed [swords] or good rapiers" (mit guten starken seitenwehren, nemlich zu beiden händen, oder guten rappieren).
  4. ^ Wilson, William. „Rapiers”. Elizabethan Fencing and the Art of Defence. Northern Arizona University. Приступљено 16. 5. 2017. 
  5. ^ TFLi "1474 (Arch., JJ 195, pièce 1155 ds GDF.); 1485 rapiere (Archives du Nord, B 1703, f o 100 ds IGLF). Dér. de râpe*, la poignée trouée de cette épée ayant été comparée à une râpe (FEW t. 16, p. 672b, note 6)."
  6. ^ Meyers, Joachim (1570). A Thorough Description of the Free Knightly and Noble Art of Combat with All Customary Weapons. 
  7. ^ Du Cange, Glossarium mediae et infimae Latinitatis, s.v.:
    RAPER, Gladius longior et vilioris pretii, Gallice Raper. Monstræ Factæ apud Chassagniam: Claudius Jornandi habet unam bonam Rapperiam et unam dagam. Ducit Borellus a Græco ῥαπίζειν, Cædere.
    Raper adjective sumitur, in Lit. remiss. ann. 1474, ex Reg. 195. Chartoph. reg. ch. 1155: Icellui Pierre donna au suppliant de ladite espée Raper sur la teste, etc.
  8. ^ Onrubia de Mendoza, José (1975). Poetas cortesanos del siglo XV. Barcelona: Editorial Bruguera S.A. ISBN 84-02-04053-5. 
  9. ^ Clements, John (1997). Renaissance Swordsmanship: The Illustrated Book Of Rapiers And Cut And Thrust Swords And Their Use. Paladin Press. ISBN 978-0-87364-919-3. 
  10. ^ Molloy, Barry P. C. (9. 1. 2017). „Hunting Warriors: The Transformation of Weapons, Combat Practices and Society during the Bronze Age in Ireland”. European Journal of Archaeology. 20 (2): 280—316. doi:10.1017/eaa.2016.8 . 
  11. ^ „Paradoxes of Defence, by George Silver (1599)”. pbm.com. 
  12. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2017-06-29. Приступљено 2015-04-11. 
  13. ^ „Startseite KiRaKa, Kinder, Kinderradio, WDR - Kinder”. Архивирано из оригинала на датум 2021-03-10. Приступљено 2012-06-30. 
  14. ^ „Startseite Swiss Guard, Vatican City”. 
  15. ^ The Three Musketeers, Приступљено 2020-02-01 
  16. ^ Cyrano de Bergerac, Приступљено 2020-02-01 

ЛитератураУреди

  • Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Kirby, Jared (2004). Italian Rapier Combat: Ridolfo Capo Ferro. Greenhill Books. ISBN 978-1-85367-580-5. 
  • Leoni, Tom. The Art of Dueling: 17th Century Rapier as Taught by Salvatore Fabris. Highland Village, TX: The Chivalry Bookshelf. 2005. ISBN 978-1-891448-23-2.
  • Leoni, Tom (2010). Venetian Rapier: The School, or Salle. Nicoletto Giganti's 1606 Rapier Fencing Curriculum. Freelance Academy Press. ISBN 978-0-9825911-2-3. 
  • Wilson, William E (2002). Arte of Defence: An Introduction to the Use of the Rapier. Highland Village, TX: The Chivalry Bookshelf. ISBN 978-1-891448-18-8. 
  • Windsor, Guy (2006). Duellists Companion: A Training Manual for 17th Century Italian Rapier. Highland Village, TX: The Chivalry Bookshelf. ISBN 978-1-891448-32-4. 
  • „Vadi Guards | PDF | Sword | Melee Weapons”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  • Battistini, A., J. Venni and M. Rubboli, eds. Monomachia - Trattato dell'Arte della Scherma di Sandro Altoni Francesco. Rimini: Il Cerchio, 2007. Print. ISBN 88-8474-147-5
  • Butera, Matteo, Francesco Lanza, Jherek Swanger, and Reinier van Noort The Spada Maestra of Bondì di Mazo. Nordkisa, Norway: Van Noort, Reinier, (2016) ISBN 978-82-690382-0-0
  • Leoni, Tomasso, tr. The Complete Renaissance Swordsman: A Guide to the Use of All Manner of Weapons ~ Antonio Manciolino's Opera Nova (1531). Wheaton, IL: Freelance Academy Press, 2010. Print. ISBN 978-0-9825911-3-0
  • Leoni, Tomasso, tr. Venetian Rapier: The School, or Salle ~ Nicoletto Giganti's 1606 Rapier Fencing Curriculum. Wheaton, IL: Freelance Academy Press, 2010. Print. ISBN 978-0-9825911-2-3
  • Leoni, Tomasso. The Art of Dueling: Salvator Fabris' Fencing Treatise of 1606. Union City, Calif.: The Chivalry Bookshelf, 2004. Print. ISBN 978-1-891448-23-2
  • Mele, Gregory D., ed. In the Service of Mars: Proceedings from the Western Martial Arts Workshop 1999–2009, Volume I. Freelance Academy Press, 2010. Print. ISBN 978-0-9825911-5-4
  • Porzio, Luca, tr., and Gregory D. Mele. Arte Gladitoria: 15th Century Swordsmanship of Master Filippo Vadi. Union City, Calif.: The Chivalry Bookshelf, 2002. Print. ISBN 1-891448-16-1
  • Rubboli, Marco and A. Battistini, eds. Opera Nova di Antonio Manciolino. Rimini: Il Cerchio, 2008. Print. ISBN 88-8474-176-9
  • Rubboli, Marco, and Luca Cesari, eds. Anonimo Bolognese - L'Arte della Spada, Trattato di scherma dell'inizio del XVI secolo. Rimini: Il Cerchio, 2005. Print. ISBN 88-8474-093-2.
  • Rubboli, Marco, and Luca Cesari, eds. Flos Duellatorum - Manuale di Arte del Combattimento del XV secolo di Fiore dei Liberi. Rimini: Il Cerchio, 2002. Print. ISBN 88-8474-079-7
  • Rubboli, Marco, and Luca Cesari, eds. L'Arte Cavalleresca del Combattimento - De Arte Gladiatoria Dimicandi di Filippo Vadi. Rimini: Il Cerchio, 2001. Print. ISBN 88-8474-023-1
  • William M. Gaugler, Lance C. Lobo The History of Fencing: Foundations of Modern European Swordplay. (1997) ISBN 978-18-845281-6-3
  • Windsor, Guy. The Swordsman's Companion: A Modern Training Manual for Medieval Longsword. Union City, Calif.: The Chivalry Bookshelf, 2004. Print. ISBN 1-891448-41-2
  • Windsor, Guy. The Duellist's Companion: a Training Manual for 17th Century Italian Rapier. Highland Village, TX.: The Chivalry Bookshelf, 2006. Print. ISBN 1-891448-32-3
  • Leoni, Tom, tr. The Complete Renaissance Swordsman: A Guide to the Use of All Manner of Weapons ~ Antonio Manciolino's Opera Nova (1531). Wheaton, IL: Freelance Academy Press, 2010. 9-11. ISBN 978-0-9825911-3-0
  • Orioli, Emilio (20—21. 5. 1901). „La scherma a Bologna”. Il Resto del Carlino, Italy. Print. 
  • Nick Thomas, "Rapier The Art and Use of Fencing by Ridolfo Capo Ferro", Swordworks, UK (2007) [1]
  • Tom Leoni, "Ridolfo Capoferro's The Art and Practice of Fencing", Freelance Academy Press, Inc, USA (2011) [2]

Спољашње везеУреди