Ратко Полич
Ратко Полич[1] (Чрномељ, 18. август 1942 — 15. септембар 2022) био је југословенски и словеначки глумац. Потомак је Срба из Беле Крајине.[2]
| Ратко Полич | |
|---|---|
 Полич 2016. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Ратко Полич |
| Датум рођења | 18. август 1942. |
| Место рођења | Чрномељ, Краљевина Италија |
| Датум смрти | 15. септембар 2022. (80 год.) |
| Занимање | глумац |
| Веза до IMDb-а | |
УлогеУреди
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1960-е | |||
| 1961. | Ноћни излет | ||
| 1965. | Истим путем се не враћај | ||
| 1967. | Прича које нема | ||
| 1969. | Седмина | ||
| 1969. | Поликарп | ||
| 1969. | Битка на Неретви | Вуко | |
| 1969. | La cattura | први војник | |
| 1970-е | |||
| 1970. | Џон Клинг авантуриста | Ачил Берг | |
| 1970. | Оксиген | студент | |
| 1971. | Мртва лађа | Данијел | |
| 1971. | Декамерон | ||
| 1973. | Аутостоп | ||
| 1974. | Vest in plocevina | ||
| 1974. | Тежак пут | италијански војник | |
| 1974. | Страх | Дејвид Мисон | |
| 1975. | Синови | Дедић | |
| 1976. | Удовиштво Каролине Жашлер | Хармоникаш | |
| 1976. | Идеалист | Мартин Кацур | |
| 1977. | То со гади | Борис | |
| 1978. | Трен | Доситеј | |
| 1978. | Прослава пролећа | Стефан | |
| 1979. | Партизанска ескадрила | Лудвиг Клауберг | |
| 1979. | Драга моја Иза | Стане Новак | |
| 1979. | Освајање слободе | Булатовић „Булат“ | |
| 1979. | Тражења | ||
| 1980.-те | |||
| 1980. | Трен (ТВ серија) | Доситеј | |
| 1982. | 13. јул | Италијански официр | |
| 1982. | Десети брат | Десети брат | |
| 1983. | Три прилога словенској лудости | ||
| 1983. | Балкан експрес | Капетан Дитрих | |
| 1983. | Самек (ТВ) | Франц Кениг | |
| 1983. | Игмански марш | Берто | |
| 1984. | Штефица Цвек у раљама живота (серија) | Јанез | |
| 1984. | У раљама живота | Јанез | |
| 1984. | Шта је с тобом, Нина | Марко Кораћ | |
| 1984. | Крај рата | Кристијан | |
| 1984. | Наслеђе | ||
| 1985. | Хајдучки гај (серија) | ||
| 1985. | Christophoros | Иван | |
| 1985. | Брисани простор (ТВ серија) | Кардинал | |
| 1985. | Тајванска канаста | Душан Видмар | |
| 1985. | Црвени и црни | Конте Тонети „Црвени Гроф“ | |
| 1986. | Добровољци | Туриста | |
| 1986. | Пат позиција | ||
| 1987. | Љубави Бланке Колак | Томо | |
| 1987. | Waitapu | Шверцер | |
| 1987. | Љубав нас све води у пропаст | Печарјев Миха | |
| 1988. | Клопка | Сашин Пријатељ | |
| 1988. | Живот са стрицем | Мартин старији | |
| 1988. | У средини мојих дана | ||
| 1988. | P.S. Post Scriptum | Полич | |
| 1988. | Отпадник | Силво Хрен | |
| 1988. | Балкан експрес 2 | Капетан Дитрих | |
| 1989. | Сеобе | Терцини | |
| 1989. | Балкан експрес 2 (серија) | Капетан Дитрих | |
| 1989. | Специјална редакција (ТВ серија) | Јанез Становшек | |
| 1990.-те | |||
| 1990. | Глуви барут | Комесар Владо | |
| 1990. | Децембарска киша | Евген Бергер | |
| 1991. | Операција Картиер | Чувај | |
| 1991. | Паризи - Истра | ||
| 1991. | Чаруга | Газда Мартин | |
| 1991. | Срчна дама | Лаки | |
| 1991. | Гњурац | Јован Телембаковић | |
| 2000.-те | |||
| 2000. | Је ли јасно, пријатељу? | Управник затвора | |
| 2001. | Сладке сање | Lawyer | |
| 2002. | Песников портрет з двојником | ||
| 2002. | Зујање у глави | Мрак | |
| 2002. | Држава мртвих | Јанез Крањц | |
| 2004. | Матхилде | ||
| 2004. | Наша мала клиника (серија) | Др. Хуберт Дакл | |
| 2006. | Либертас | Замања | |
| 2006. | Тоталка | Јанез | |
| 2007. | 1/2 | Никша | |
| 2010.-те | |||
| 2012. | Ноћни Бродови | Јаков | |
| 2013. | Фалсификатор | Јосип Броз Тито | |
| 2013. | Равна Гора (ТВ серија) | Потпуковник Рудолф Укмар | |
| 2015. | Case: Osterberg | Ковач сениор | |
| 2016. | Goreja postrv | ||
| 2017. | Песник револуције | ||
| 2019. | Дида с марса | ||
| 2020. | Jaz sem Frenk | Очев пријатељ | |
| 2022. | Ленинов парк | Франц Балох | |
ИзвориУреди
Спољашње везеУреди
- Ратко Полич на сајту IMDb (језик: енглески)
- ГЛУМАЦ КЛИНИЧКУ СМРТ ДОЖИВЕО ЧЕТИРИ ПУТА: Радко Полич - са онога света полако долазиш себи, као ново рођење („Вечерње новости”, 11. новембар 2021)
- ПРЕМИНУО РАДКО ПОЛИЧ: Одлазак глумачког барда бивше Југославије („Вечерње новости”, 15. септембар 2022)
- Одлазак Радка Полича („Политика”, 16. септембар 2022)