Ратомир Дујковић

Ратомир Дујковић (24. фебруар 1946, Борово) је фудбалски тренер и бивши фудбалски голман.

Ратомир Дујковић
Лични подаци
Датум рођења (1946-02-24)24. фебруар 1946.(78 год.)
Место рођења Борово, ФНРЈ
Позиција тренер
Јуниорска каријера

0000—1962
1962—1964
Борово
Осијек
Црвена звезда
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1966—1974
1974—1977
1977—1980
1980—1983
Црвена звезда
Реал Овиједо
Осијек
Галеника Земун
201
100
84
62
(0)
(0)
(0)
(0)
Репрезентативна каријера
1971 Југославија 4 (0)
Тренерска каријера
1983—1986
1987—1992
1992—1995
1996—1997
1997—1998
1998—1999
2001
2001—2004
2004—2006
2006—2008
2009—2010
2010
Галеника Земун
Црвена звезда (тр. голмана)
Венецуела
Мјанмар
Атлетико Зулија
Универзидад Лос Андес
Естудијантес Мерида
Руанда
Гана
Кина до 23
Србија до 21
Сирија

Каријера уреди

Играчка каријера уреди

Одрастао је и детињство провео у Борову селу, где га је као врло талентованог дечака који је бранио за ОШ "Иван Горан Ковачић" запазио Јосип Кезди, некадашњи голман НК Борово. У том клубу је и започео фудбалску каријеру, да би врло брзо наставио у НК Осијек.

До 1962. био је у Осијеку, а затим одлази у Београд, у редове Црвене звезде. У Звезди је провео осам година (1966–1974), бранио на 442 утакмице (201 у првенству, 37 у евро-такмичењима). Бранио је у чувеној екипи Миљана Миљанића, у којој су, између осталог, били и Драган Џајић, Куле Аћимовић, Караси и која је 1971. године стигла до полуфинала Купа европских шампиона. Налази се на 8. месту вечне листе клуба по броју мечева у Европи и на 12. по укупном броју утакмица. Са Звездом је освојио 4 првенства и 3 купа.

Након Звезде прелази у Реал Овиједо (1974), где проводи три године. Након тога, враћа се у Осијек, где је бранио пуне три сезоне (1977–1980), да би последње две сезоне провео у Галеници (1980–1982), где је и завршио каријеру.

За репрезентацију Југославије је наступао 4 пута. Дебитовао је 21. априла 1971. године против Румуније (0:1), а последњи меч одиграо је 27. октобра исте године против Луксембурга (0:0).

Тренерска каријера уреди

Тренерску каријеру је почео тамо где је и завршио играчку, у екипи Галенике. Неколико сезона је покушавао да Галенику, са тренерске клупе, врати међу прволигаше након испадања 1983. али у изузетно јаком такмичењу, какво је тада била Друга савезна лига, није у томе успевао.

Године 1987. прихвата позив Црвене звезде и обавља дужност тренера голмана пуних 5 сезона, изузимајући једну када је асистирао Гојку Зецу у Уједињеним Арапским Емиратима. Био је члан стручног штаба "црвено-белих" који је 1991. освојио Куп европских шампиона.

Од 1992. до 1995. је био селектор репрезентације Венецуеле. Од 1996. до 1997. је водио репрезентацију Мјанмара, а након тога се вратио у Венецуелу и водио Атлетико Зулију, Универзидад Лос Андес и Естудијантес Мериду.

Био је члан стручног штаба репрезентације СР Југославије на Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији.

Од 2001. до 2004. је био селектор Руанде. Са овом малом земљом остварује сјајан резултат пласманом на Куп афричких нација 2004. године, што је и прво учешће Руанде на овом континенталом такмичењу.

Од 2004. до 2006. је био селектор Гане. Одвео је Гану по први пут у историји на Светско првенство. Са њима је на Мундијалу 2006. стигао до осмине финала где су елиминисани од Бразила (0:3). Од 2006. до 2008. је био тренер олимпијске репрезентације Кине.

У лето 2009. постављен је за селектора младе репрезентације Србије.[1] Након што млада селекција није успела да се пласира на завршни турнир шампионата Европе 2011. у Данској, поднео је неопозиву оставку.[2]

Референце уреди

  1. ^ „ИО ФСС: Дујковић нови селектор "орлића"!”. mondo.rs. Приступљено 12. 5. 2016. 
  2. ^ „Дујковић подноси оставку”. novosti.rs. Приступљено 12. 5. 2016. 

Спољашње везе уреди