Отворите главни мени
Традиционална подела српских земаља (у унутрашњости) на Рашку и Босну

Рашка област, односно Стара Рашка или само Рашка је географска и историјска област, која је добила име по старом граду Расу, престоници средњовековних српских владара. Током историје, просторни опсег Рашке области се постепено мењао, тако да употреба тог појма у савременој стручној литератури и публицистици зависи од конкретног историјског и геополитичког контекста.[1][2]

Иако је појам Рашке области знатно шири од старе Рашке жупе и слива реке Рашке, његова данашња значења су ипак ужа у односу на најшири опсег који је тај појам имао у раздобљу од 12. до 15. века, када је назив Рашка (лат. Rascia) у изворима страног порекла употребљаван и као синоним за српску државу у целини. Насупрот томе, извори домаћег порекла сведоче да је просторни опсег Рашке области био везиван првенствено за традиционалну поделу унутрашњих (загорских) српских области на источне и западне, у односу на ток реке Дрине, тако да су западне области рачунате у Босну, а источне у Рашку. У том смислу, Рашка област је обухватала источну половину српских земаља у унутрашњости.[3][4][5][6]

НазивУреди

 
Део историјске Рашке области у границама данашње Србије

Све до почетка 20. века, а умногоме и касније, овај простор је у европској литератури био познат под именом Рашка или Стара Рашка. Касније се за део ове регије усталио и назив Санџак.

ГраницеУреди

 
Рашка област у ужем смислу: четири општине у југозападној Србији

У ужем смислу, појам Рашке се односи на слив средњег Ибра и сливове његових левих притока Рашке и Студенице. У ширем смислу, појам Рашке се односи на цело подручје југозападне Србије, које је у средњем веку припадало Рашкој држави. Један део некадашње Рашке државе на територији Србије (без Црне Горе) је познат као Рашка област. Други део историјске Рашке је у саставу Црне Горе.

ИсторијаУреди

 
Продор Турака у Рашку средином 15. века

На простору Рашке области зачела се српска државна идеја и настала прва српска државна организација под кнезом Властимиром (9. век). Ту је основана и православна Рашка епархија, а у Старом Расу, српској престоници, столовао је велики жупан Стефан Немања, где му се и родио најмлађи син Растко (Свети Сава).

У позном средњем веку, испод Старог Раса развило се значајно трговачко место, Старо Трговиште („Ески Базар“ (турски), односно Стари Пазар). Средином 15. века, у време коначног турског освајања Рашке области, недалеко од старог основано је и ново тржно место, које су Турци прозвали „Јени Базар“ (Ново Трговиште, односно Нови Пазар). За време Османског царства, средишњи део Рашке области налазио се, почевши од 1463. године, у саставу Босанског санџака. Тек током последњег раздобља турске власти, ова област је организована као посебан Новопазарски санџак, чијом су поделом настали Пљеваљски санџак ([[1880) и Сјенички санџак (1902). у међувремену, са почетком српске националне револуције 1804. године и са формирањем два српска државотворна језгра, у Шумадији и Црној Гори, Стара Рашка добила је важну улогу у њиховом међусобном повезивању, које је остварено 1912. године, када је ова област коначно ослобођена од турске власти и подељена између Србије и Црне Горе.

Рашка и СанџакУреди

Током друге половине 19. века, а нарочито након 1878. године, за Рашку област се одомаћио назив Санџак. Данашњи Санџак обухвата део подручја бившег Новопазарског санџака, а Рашка област (у ужем смислу) је део те територије. Осим Рашке, Санџак се састоји још и од јужних делова Старог Влаха и делова Старе Херцеговине (Пљевља).

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Терзић 1996, стр. 197-208.
  2. ^ Терзић 2012.
  3. ^ Калић 1979, стр. 79-92.
  4. ^ Калић 1989, стр. 9-17.
  5. ^ Калић 2004, стр. 183-189.
  6. ^ Калић 2010, стр. 105-114.

ЛитератураУреди