Рајковац се налази на северној страни од варошице Младеновца
О постанку овога села очувало се исто предање као и за села Влашку и Младеновац. По томе предању три брата, који су пошли са Косова, основали су три ова три села и то : Влајко Влашку, Младен Младеновац, а Рајко Рајковац. Предање, даље вели, да је село раније било у Трстени, преко реке В. Луга и железничке пруге, а имања су била на месту на коме је данас село. Па како су Младеновчани и Влашани хтели да им заузму та имања, они напусте насеље у Трстени и населе се на данашње место.
По предању Пајићи (са разним презименима) су најстарија породица. „Прво је њихов певац запевао у Рајковцу“. Становали су у Трстени, па кад су отуда прешли, населили су се у данашњи Доњи Крај. У Трстени су становали и Субићи чији је прадед дошао од Косова, затим Јеремићи, Баба-Радићи, Мијаловићи, Радишићи, Пантићи и Арсићи.
У арачким списковима из почетка 19. века помиње се у Вићентијевој кнежини село Рајковац које је имало 1818. г. 13, а 1822. г. 14 кућа. По попису из 1921. године. Рајковац је имао 120 кућа са 627 становника. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија
уреди
У насељу Рајковац живи 1301 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,1 година (37,5 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 475 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[5]
|
---|
|
м |
| |
|
? |
4 |
|
|
5 |
80+ |
6 |
|
|
18 |
75—79 |
17 |
|
|
25 |
70—74 |
30 |
|
|
34 |
65—69 |
35 |
|
|
39 |
60—64 |
33 |
|
|
34 |
55—59 |
31 |
|
|
30 |
50—54 |
71 |
|
|
60 |
45—49 |
92 |
|
|
80 |
40—44 |
82 |
|
|
71 |
35—39 |
52 |
|
|
62 |
30—34 |
55 |
|
|
50 |
25—29 |
57 |
|
|
47 |
20—24 |
48 |
|
|
70 |
15—19 |
73 |
|
|
71 |
10—14 |
69 |
|
|
51 |
5—9 |
44 |
|
|
41 |
0—4 |
24 |
|
|
28 |
Просек : |
37,5 |
|
|
38,7 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
---|
Број домаћинстава
|
135
|
152
|
156
|
165
|
201
|
342
|
475
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
---|
Број домаћинстава
|
56
|
86
|
88
|
135
|
66
|
34
|
7
|
3
|
0
|
0
|
3,45
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
686
|
207
|
437
|
25
|
15
|
2
|
Женски
|
696
|
149
|
436
|
96
|
14
|
1
|
УКУПНО
|
1.382
|
356
|
873
|
121
|
29
|
3
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
---|
Мушки
|
363
|
28
|
0
|
0
|
155
|
Женски
|
222
|
17
|
0
|
4
|
77
|
УКУПНО
|
585
|
45
|
0
|
4
|
232
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
---|
Мушки
|
13
|
31
|
42
|
5
|
28
|
Женски
|
1
|
2
|
36
|
6
|
4
|
УКУПНО
|
14
|
33
|
78
|
11
|
32
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
---|
Мушки
|
0
|
17
|
18
|
4
|
14
|
Женски
|
2
|
5
|
8
|
10
|
40
|
УКУПНО
|
2
|
22
|
26
|
14
|
54
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
5
|
0
|
0
|
3
|
Женски
|
7
|
0
|
0
|
3
|
УКУПНО
|
12
|
0
|
0
|
6
|
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић:Космај.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе
уреди