Раља (Сопот)
Раља је насеље у Градској општини Сопот, у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2933 становника.
Раља | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Град | Београд |
Градска општина | Сопот |
Становништво | |
— 2011. | 2.933 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 34′ 14″ С; 20° 33′ 37″ И / 44.5704888° С; 20.5603684° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 11233 |
Позивни број | 011 |
Регистарска ознака | BG |
Историја
уредиВарошица је добила име по реци Раљи и дели се на два краја, на Горњу и Доњу Раљу. За време Турака у Доњој Раљи је на друму Београд-Крагујевац постојала једна механа у коју су свраћали и ноћивали путници. Касније је (1868. г.) у овоме крају подигнута нова механа и то је основа данашње Раље. Затим је подигнута и друга механа поред реке Раље. Осим ове две механе није било више кућа.
У Горњој Раљи до 1884. године није било ничега. За време трасирања пруге ту су биле подигнуте бараке, у којима су становали радници. Није постојала ни једна кућа, нити је осим радника било других становника.
У овоме делу Раље подигнута је железничка станица, и кад је 1884. године прорадила пруга, сазидао је кафану Јован Радисављевић и почео са њом да ради. Идуће године су браћа Пантићи из Парцана подигли другу кафану, и од тога доба су почели и други да се насељавају и у Горњу и у Доњу Раљу. Варошица тада имала око 40 кућа; то су поглавито досељеници из села космајског среза, и то из Парцана, Поповића, Ропочева, Лисовића, Амерића и Иванче. Има само неколико кућа досељеника из Босне и из „прека“ (Баната).
Године 1897/98. у Доњој Раљи је подигнута фабрика цемента, поред које имала и парни млин. Око фабрике је створена мала колонија коју насељавају радници.
Године 1902, Раља је проглашена за село и тада добила првог кмета, али је чинила једну општину са суседним селом Парцанима, Указом Краља од 29. децембра 1923. године насеље је добило статус варошице, а 1925. године одвојила се од Парцана и образовала засебну општину.
До 1923. године. Раља није имала своју школу. Те је године школа привремено смештена у кућу Станија Марковића. Године 1924, довршена нова школска зграда на плацу који је општини поклонио Андреја Митровић трговац из Раље. Варошица није имала своју цркву служили се са црквом у Поповићу. Андреја Митровић, трговац, поклонио је плац од 4200 кв. м. за подизање цркве. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Овде се налазе ОШ „Цана Марјановић” Раља, Хан Радосављевића у Доњој Раљи, Хан Пантића у Горњој Раљи и Црква Сретења Господњег[3].
Градски саобраћај
уредиДо насеља се дневним линијама гсп-а може стићи:
Демографија
уредиУ насељу Раља живи 2329 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,2 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 883 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,24.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 8 | 12 | ||
80+ | 25 | 29 | ||
75—79 | 48 | 52 | ||
70—74 | 66 | 88 | ||
65—69 | 70 | 77 | ||
60—64 | 69 | 75 | ||
55—59 | 70 | 61 | ||
50—54 | 132 | 120 | ||
45—49 | 151 | 143 | ||
40—44 | 108 | 108 | ||
35—39 | 74 | 75 | ||
30—34 | 70 | 80 | ||
25—29 | 96 | 81 | ||
20—24 | 126 | 117 | ||
15—19 | 102 | 104 | ||
10—14 | 73 | 82 | ||
5—9 | 84 | 66 | ||
0—4 | 72 | 44 | ||
Просек : | 39,2 | 41,1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.215 | 357 | 749 | 69 | 39 | 1 |
Женски | 1.222 | 260 | 747 | 166 | 47 | 2 |
УКУПНО | 2.437 | 617 | 1.496 | 235 | 86 | 3 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 599 | 36 | 0 | 1 | 155 |
Женски | 407 | 49 | 0 | 0 | 61 |
УКУПНО | 1.006 | 85 | 0 | 1 | 216 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 23 | 53 | 66 | 8 | 103 |
Женски | 10 | 3 | 58 | 9 | 19 |
УКУПНО | 33 | 56 | 124 | 17 | 122 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 10 | 20 | 39 | 14 | 25 |
Женски | 7 | 18 | 22 | 31 | 98 |
УКУПНО | 17 | 38 | 61 | 45 | 123 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 28 | 2 | 0 | 16 | |
Женски | 14 | 0 | 0 | 8 | |
УКУПНО | 42 | 2 | 0 | 24 |
Галерија
уреди-
Поглед на Раљу
-
Улица
-
Улица
-
Основна школа „Цана Марјановић“
-
Основна школа „Цана Марјановић“
-
Спомен-чесма
-
Железничка станица
-
Храм Сретења Господњег
Референце
уреди- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Раље, Бр.30.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935. г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани
- ^ Параклиса и црква посвећене Сретењу („Политика”, 16. фебруар 2018)
- ^ „ГСП Београд, линија 408”. www.gsp.rs. Приступљено 8. 5. 2022.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927. г.) „Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999. г.). Летопис период 1812 – 2009. г. Саставио од писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.