Раља (Сопот)

Раља
Раља;
	Основна школа „Цана Марјановић“ у Раљи
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Сопот
Становништво
— 2022.	2.904
Географске карактеристике
Координате	44° 34′ 14″ С; 20° 33′ 37″ И / 44.5704888° С; 20.5603684° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Раља Раља на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11233
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Раља је насеље у Градској општини Сопот, у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 2904 становника.

Историја

Варошица је добила име по реци Раљи и дели се на два краја, на Горњу и Доњу Раљу. За време Турака у Доњој Раљи је на друму Београд-Крагујевац постојала једна механа у коју су свраћали и ноћивали путници. Касније је (1868. г.) у овоме крају подигнута нова механа и то је основа данашње Раље. Затим је подигнута и друга механа поред реке Раље. Осим ове две механе није било више кућа.

У Горњој Раљи до 1884. године није било ничега. За време трасирања пруге ту су биле подигнуте бараке, у којима су становали радници. Није постојала ни једна кућа, нити је осим радника било других становника.
У овоме делу Раље подигнута је железничка станица, и кад је 1884. године прорадила пруга, сазидао је кафану Јован Радисављевић и почео са њом да ради. Идуће године су браћа Пантићи из Парцана подигли другу кафану, и од тога доба су почели и други да се насељавају и у Горњу и у Доњу Раљу. Варошица тада имала око 40 кућа; то су поглавито досељеници из села космајског среза, и то из Парцана, Поповића, Ропочева, Лисовића, Амерића и Иванче. Има само неколико кућа досељеника из Босне и из „прека“ (Баната).
Године 1897/98. у Доњој Раљи је подигнута фабрика цемента, поред које имала и парни млин. Око фабрике је створена мала колонија коју насељавају радници.
Године 1902, Раља је проглашена за село и тада добила првог кмета, али је чинила једну општину са суседним селом Парцанима, Указом Краља од 29. децембра 1923. године насеље је добило статус варошице, а 1925. године одвојила се од Парцана и образовала засебну општину.
До 1923. године. Раља није имала своју школу. Те је године школа привремено смештена у кућу Станија Марковића. Године 1924, довршена нова школска зграда на плацу који је општини поклонио Андреја Митровић трговац из Раље. Варошица није имала своју цркву служили се са црквом у Поповићу. Андреја Митровић, трговац, поклонио је плац од 4200 кв. м. за подизање цркве. (подаци крајем 1921. године).^[1]^[2]

Овде се налазе ОШ „Цана Марјановић” Раља, Хан Радосављевића у Доњој Раљи, Хан Пантића у Горњој Раљи и Црква Сретења Господњег^[3].

Градски саобраћај

До насеља се дневним линијама гсп-а може стићи:

Линија 408 Вождовац — Раља /Друмине/^[4]

Демографија

У насељу Раља живи 2329 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,2 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 883 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,24.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	572
1953.	941
1961.	1.311
1971.	1.665
1981.	2.250
1991.	2.580	2.552
2002.	2.858	2.948
2011.	2.933
2022.	2.904

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	2.737	95,76%
Црногорци	38	1,32%
Муслимани	18	0,62%
Роми	15	0,52%
Југословени	5	0,17%
Хрвати	4	0,13%
Македонци	3	0,10%
Руси	2	0,06%
Словенци	1	0,03%
Словаци	1	0,03%
Румуни	1	0,03%
Мађари	1	0,03%
непознато	18	0,62%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	8	12
80+	25	29
75—79	48	52
70—74	66	88
65—69	70	77
60—64	69	75
55—59	70	61
50—54	132	120
45—49	151	143
40—44	108	108
35—39	74	75
30—34	70	80
25—29	96	81
20—24	126	117
15—19	102	104
10—14	73	82
5—9	84	66
0—4	72	44
Просек :	39,2	41,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	168	245	351	477	666	778	883

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	161	195	145	191	102	56	13	14	3	3	3,24

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.215	357	749	69	39	1
Женски	1.222	260	747	166	47	2
УКУПНО	2.437	617	1.496	235	86	3

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	599	36	0	1	155
Женски	407	49	0	0	61
Укупно	1.006	85	0	1	216

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	23	53	66	8	103
Женски	10	3	58	9	19
Укупно	33	56	124	17	122

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	10	20	39	14	25
Женски	7	18	22	31	98
Укупно	17	38	61	45	123

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	28	2	0	16
Женски	14	0	0	8
Укупно	42	2	0	24

Галерија

Поглед на Раљу
Улица
Улица
Основна школа „Цана Марјановић“
Основна школа „Цана Марјановић“
Спомен-чесма
Железничка станица
Храм Сретења Господњег

Референце

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Раље, Бр.30.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935. г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани
^ Параклиса и црква посвећене Сретењу („Политика”, 16. фебруар 2018)
^ „ГСП Београд, линија 408”. www.gsp.rs. Приступљено 8. 5. 2022.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927. г.) „Напредак Панчево“
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999. г.). Летопис период 1812 – 2009. г. Саставио од писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[1] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Раље, Бр.30.

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935. г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани

[3] Параклиса и црква посвећене Сретењу („Политика”, 16. фебруар 2018)

[4] „ГСП Београд, линија 408”. www.gsp.rs. Приступљено 8. 5. 2022.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]