Ребека Вест

Дама Сесилија Исабел Ферфилд (енгл. Cicely Isabel Fairfield), познатија под псеудонимом Ребека Вест (енгл. Rebecca West; Лондон, 21. децембар 1892 — Лондон, 15. март 1983) је била британско-ирска феминисткиња и списатељица познате по својим романима и по својој вези са Хербертом Џорџом Велсом. Писала је есеје и чланке за Њујоркер, Њу Републик, Санди Телеграф, и The New York Herald Tribune.[1]

Ребека Вест
Rebecca West.jpg
Ребека Вест
Пуно имеСесилија Исабел Ферфилд
Датум рођења(1892-12-21)21. децембар 1892.
Место рођењаЛондон, Уједињено Краљевство
Датум смрти15. март 1983.(1983-03-15) (90 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
ШколаGeorge Watson's College

БиографијаУреди

Рођена је у Лондону. Њен отац је био ирски новинар који је напустио њену мајку, Шкотку. Умро је док је Цецилија још увек била дете. Остатак фамилије преселио се у Единбург, у Шкотској, где је Цецилија започела своје образовање. Учила је за глумицу, узевши име „Ребека Вест“ из једног од комада Хенрика Ибзена. Укључила се у покрет суфражеткиња пре почетка Првог светског рата и радила је као новинар у часописима Freewoman и Clarion. Упознала је Велса 1913. године и њихова љубавна веза је трајала десет година.[2] Имали су сина Ентонија Веста, али је Велс већ био ожењен (по други пут). Наводно је Ребека била у вези са Чарлијем Чаплином и власником новинске куће Вилијамом Максвелом Еткеном.[3]

Године 1930., Ребека Вест се удала за банкара Хенрија Максвела Ендруза и они су били заједно све до његове смрти 1968. године. Пре и током Другог светског рата, Ребека Вест је много путовала, прикупљајући материјал за путописе и политичке есеје. Нпр. у априлу 1936. је држала предавање у Београду, у оквиру турнеје по Југославији и Балкану.[4] Била је присутна током Нирнбершких процеса. У њеном познијем раду одражавају се ова искуства.

По општем мишљењу, међутим, најзначајније дело Ребеке Вест јесте њен обимни путопис о Југославији "Црно јагње и сиви соко" 1941. Чим се појавила ова књига је била обасута пробраним и крупним речима. О њој се писало као о једној од »великих књига духовне побуне против 20. века« (Њујоркер), као о »монументалној хроници« (Њујорк Тајмз) и као »љубавној афери« са Југославијом која подсећа на Хемингвејев занос Шпанијом (Њујорк Хералд-Трибјун). Колико је интересовање ова књига изазвала у англосаксонском свету сведочи и чињеница да је доживела бројна издања,

ФантастикаУреди

  • The Return of the Soldier (1918. године)
  • The Judge (1922. године)
  • Harriet Hume (1929. године)
  • The Harsh Voice: Four Short Novels (1935. године)
  • The Thinking Reed (1936. године)
  • The Fountain Overflows (1957)
  • The Birds Fall Down (1966. године)
  • This Real Night (1984. године)
  • Cousin Rosamund (1985. године)

ДругоУреди

  • Henry James (1916)
  • The Strange Necessity: Essays and Reviews (1928)
  • St. Augustine (1933)
  • Black Lamb and Grey Falcon (1941) Ово класично путописно дело на преко хиљаду страна је један поштен извештај о путу у Југославију 1937. године, извештај наклоњен Србима.
  • The Meaning of Treason (1949. године)
  • The New Meaning of Treason (1964. године)
  • A Train of Powder (1955. године)
  • The Court and the Castle:some treatments of a recurring theme (1958. године)

Ребека Вест је добила титулу даме 1959. године због својих књижевних достигнућа.

РеференцеУреди

  1. ^ „Rebecca West | Biography, Books, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  2. ^ Ray, Gordon N. H.G. Wells & Rebecca West (New Haven: Yale University Press, 1974), pp. 1–32
  3. ^ Rollyson 1996, стр. 100, 115.
  4. ^ "Политика", 7. април 1936

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ребека_Вест&oldid=23755787”