Рекалцитрантно семе

Рекалцитрантно семе (неортодоксно семе) је семе које не може да се исуши испод релативно високог нивоа влаге (25 до 45%) па стога не може да се складишти на температурама испод замрзавања јер неповратно губи клијавост[1]. Рекалцитрантно семе, са друге стране, је оно . Термин је настао од латинске речи recalcitro - непослушан, непокоран. За разлику од других врста у условима који генерално одговарају очувању клијавости (ниска температура и влажност, као и ограничен прилив кисеоника) рекалцитрантно семе губи животну способност[2].

Рекалцитрантно семе умереног појаса: цер, питоми и дивљи кестен, сребрни јавор, ловор и црни орах.
Рекалцитрантно семе тропских и суптропских врста: авокадо, манго, личи, кокос, какао и чај.

Врсте са рекалцитрантним семеномУреди

Уопштено говорећи, код тропских биљака већина врста климакса је са рекалцитрантним семеном, док пионирске врсте имају ортодоксно семе[3]. Рекалцитрантно семе јавља се и код биљака умереног појаса. По правилу то је микробиотичко, крупно семе са великим процентом влаге какво је, на пример, код храстова, питомог и дивљег кестена, сребрнолисног јавора, ловора, ораха. Acer pseudoplatanus губи клијавост ако се исуши испод 35%, Aesculus hippocastanum, Quercus cerris, Q. ilex, Q. palustris, Q. rubra испод 45%, а Castanea sativa, Quercus petraea, Q. robur испод 50%. Што се тиче температуре она мора да је виша од 0оC[4].

Међу тропским биљкама са рекалцитрантним семеном су авокадо, манго, мангостан, личи, кокос, какао, чај, хевеја и друге. Семе ових врста губи клијавост већ на температурама испод 10оC и/или при сушењу па не може да се чува на дужи период као ортодоксно семе, јер губе своју животну способност.


Механизми оштећењаУреди

Два главна механизма оштећења рекалцитрантног семена су ефекат десикације унутарћелијских структура и ефекат метаболичких промена стварањем токсичних материја као што су слободни радикали[3]. Пример првог типа оштећења може се наћи код семена неких рекалцитрантних нетропских врста, посебно код жира храстова. Ово семе показује пропадање липида и протеина ћелијске мембране већ после 3-4 дана сушења [5]. Друго семе, као оно код питомог кестена показује оксидативна оштећења настала од неконтролисаног метаболизма који се јавља током процеса сушења [6].

Начин чувањаУреди

Рекалцитрантно семе врста са нашег подручја чува се у влажном супстрату (песак, тресет, перлит) на позитивним температурама блиским нули (0-5оC). Мање количине чувају се у пластичним кесама у фрижидеру. Алтернатива је јесења сетва, са ризиком да семе измрзне или да га поједу глодари[4].

РеференцеУреди

  1. ^ Woody Plant Seed Manual - USDA FS Agriculture Handbook 727
  2. ^ Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.
  3. ^ а б [1] Vozzo J. A., editor (2002): Tropical tree seed manual. Washington, DC: USDA Forest Service; Agriculture Handbook 721.
  4. ^ а б Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд
  5. ^ [2] Connor, K. F. (2004): Update on oak seed quality research: Hardwood recalcitrant seeds. Proc. RMRS (USDA, Rocky Mountain Research Station): 111–116.
  6. ^ Leprince, O., Buitink, J., and Hoekstra, F. (1999): Axes and cotyledons of recalcitrant seeds of Castanea sativa Mill. exhibit contrasting responses of respiration to drying in relation to desiccation sensitivity. J. Exp. Bot. (Oxford University Press) 50 (338): 1515–1524.