Рекомбинантни ткивни активатор плазминогена

Рекомбинантни ткивни активатор плазминогена (р-тПА) који се назива и активаза или алтеплаза облик је ткивног активатора плазминогена (тПА) и врста системског тромболитичког средства који се прави у лабораторији. Помаже у растварању крвних угрушака и користи се за лечење срчаних удара, можданог удара и угрушака у плућима. Такође се проучава у лечењу рака.[1]

Кратак временски оквир од 3 сата је тај у коме пацијент испуњава услове за лечење р-тПА и главни је фактор који доприноси релативно малом броју пацијената који примају овај лек. Употреба р-тПА 3 до 4,5 сата од појаве симптома можданог удара није проучавана и стога се тренутно не препоручује.[2]

Употреба р-тПА код можданог удар

уреди

Употреба рекомбинантног ткивног активатора плазминогена (р-тПА) је већ неколико година стандард неге за лечење акутног исхемијског можданог удара. Студије које процењују ефикасност, безбедност и оптимално време употребе р-тПА су у току. Недавно су резултати нових студија довели до проширења кратког временског оквира од појаве симптома можданог удара у коме пацијент може да прими овај третман. Поред тога, доступно је више података који подржавају тренутне циљеве давања р-тПА пацијентима који испуњавају услове што је брже могуће, јер је доказано да ранији третман побољшава исходе.[2]

Рекомбинантни ткивни активатор плазминогена (р-тПА) је једина одобрена терапија за акутни исхемијски мождани удар (АИС). У 2004. години, 1,8% до 2,1% пацијената са АИС-ом у Сједињеним Америчким Државама примило је р-тПА. С обзиром на подстицаје регулаторних агенција и платиша да повећају употребу р-тПА, употреба ртПА у Сједињеним Америчким Државама из године у годину се повећавала па је тако употреба тромболитика порасла са 1,1% у 2005. на 3,4% у 2009. години.[3]

Смернице клиничке праксе које су објавили и Америчко удружење за срце и Америчко удружење за мождани удар (АХА/АСА) 2007. године и Амерички колеџ грудних лекара 2008. године препоручују употребу тромболитичког агенса рекомбинантног ткивног активатора плазминогена за лечење акутни исхемијски мождани удар код подобних пацијената.[4][5]

Због изузетно малог временског оквира у којем пацијент има право на р-тПА, процењује се да само 3% до 5% оболелих од можданог удара стигне у болницу на време да би се размотрили за овај третман.[2] Овај мали број је обесхрабрујући јер је „крајњи циљ ране реперфузионе терапије смањење или спречавање инфаркта мозга и на тај начин минимизирање дуготрајног инвалидитета, неуролошких оштећења и морталитета од можданог удара“.[4] Како је мождани удар трећи најчешћи узрок смрти у САД, који усмрти 137.000 људи сваке године,[2] смањење смртности би потенцијално могло поштедети животе великог броја пацијената правовремена употреба р-тПА имала би важну улогу у терапији акутног можданог удара.

Времена од врата до игле

уреди

Из литература и садашњих резултати података потврђују да су исходи и морталитет код пацијената са акутним можданим ударом бољи код пацијената који примају р-тПА што је пре могуће након појаве симптома можданог удара. Времена од врата до игле од ≤60 минута код пацијената са можданим ударом порасла су са 19,5% у 2003. на 29,1% у 2009. години, што је повећање од око 1,6% годишње.[6]

Са успостављањем више центара за мождани удар и континуираним фокусом на све центре за мождани удар како би испунили циљ благовремене администрације р-тПА, вероватно ће се резултати преживљавања код акутног исхемијског можданог удара наставити побољшавати у наредним годинама.[2]

Извори

уреди
  1. ^ „Recombinant-tissue-plasminogen-activator”. www.cancer.gov (на језику: енглески). 2011-02-02. Приступљено 2024-10-16. 
  2. ^ а б в г д Roth, Jennifer M. (2011). „Recombinant tissue plasminogen activator for the treatment of acute ischemic stroke”. Proceedings (Baylor University. Medical Center). 24 (3): 257—259. ISSN 0899-8280. PMC 3124916 . PMID 21738304. 
  3. ^ Adeoye, Opeolu; Hornung, Richard; Khatri, Pooja; Kleindorfer, Dawn (2011). „Recombinant Tissue-Type Plasminogen Activator Use for Ischemic Stroke in the United States: A Doubling of Treatment Rates Over the Course of 5 Years”. Stroke (на језику: енглески). 42 (7): 1952—1955. ISSN 0039-2499. PMC 4114342 . PMID 21636813. doi:10.1161/STROKEAHA.110.612358. 
  4. ^ а б Adams, Harold P.; del Zoppo, Gregory; Alberts, Mark J.; Bhatt, Deepak L.; Brass, Lawrence; Furlan, Anthony; Grubb, Robert L.; Higashida, Randall T.; Jauch, Edward C. (2007). „Guidelines for the Early Management of Adults With Ischemic Stroke”. Stroke. 38 (5): 1655—1711. ISSN 0039-2499. doi:10.1161/strokeaha.107.181486. 
  5. ^ Albers, Gregory W.; Amarenco, Pierre; Easton, J. Donald; Sacco, Ralph L.; Teal, Philip (2008). „Antithrombotic and Thrombolytic Therapy for Ischemic Stroke”. Chest. 133 (6): 630S—669S. ISSN 0012-3692. doi:10.1378/chest.08-0720. 
  6. ^ Fonarow, Gregg C.; Smith, Eric E.; Saver, Jeffrey L.; Reeves, Mathew J.; Bhatt, Deepak L.; Grau-Sepulveda, Maria V.; Olson, DaiWai M.; Hernandez, Adrian F.; Peterson, Eric D. (2011-02-22). „Timeliness of Tissue-Type Plasminogen Activator Therapy in Acute Ischemic Stroke”. Circulation. 123 (7): 750—758. ISSN 0009-7322. doi:10.1161/circulationaha.110.974675. 

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).