Религија у Албанији
Религија Албаније је важан део албанског друштва.
Према Светској бази података, 38,8% становништва Албаније су муслимани (30% сунитски муслимани, 8% бекташи), 22% становништва су православци, а 13% римокатолици, односно хришћани чине преко трећину становништва. Међутим, многи Албанци су или атеисти или агностици. Према подацима организације "Међународна верска слобода" 2007. године."Не постоје поуздани подаци о њиховом проценту али се сматра да се креће од 25-40 посто".[1]
Историја уреди
У старом веку овде су живела илирска племена која су били верници палеобалканске вере, а на југу и грчким колонијама се осећао утицај старогрчке вере. Доласком Римљана шири се римска вера. Албанија је једно од места где се хришћанство прво проширило. Од великог раскола хришћанства 1054. године, католичкој цркви су били наклоњени север и приобаље данашње Албаније, посебно предели под млетачком влашћу, а у остатку православној цркви, као последица византске власти.
Долазак албанских крајева под османску власт за последицу је имао исламизацију. Исламизација је трајала од 15. века. Постепено се ширила, а танзиматске реформе 1839. године које су наметнуле војну службу немуслиманима довеле су до тога да се већина становника данашње Албаније исламизовала. Већину становништва чинили су муслимани, али међу њима и бројни криптохришћани.
Од проглашења независности 1912. године од Османског царства, верски идентитет у Албанији се данас континуирано мењао. То је углавном због комунистичког режима од 1944. до 1991. године, када је режим Енвера Хоџе пропагирао атеизам на јединствен, интензиван начин у свету.
Године 1967. затворене су све цркве и џамије. Новембра 1990. године Албанија је допустила приватно практиковање вере.[2] Након пада комунизма 1991. године, у Албанији је повећан број хришћана. Римокатоличка црква има своје представништво у граду Скадру. С друге стране постоји велики број џамија, а једна од најпознатијих је у Драчу.
Верска структура уреди
Процене које наводи ЦИА као процена за 2011. годину говоре о следећем верском саставу:[2]
- муслимани 56,7% (сунити)
- римокатолици 10%
- православци 6,8%
- бекташи (суфијски ред) 2,1%
- недефинисано 16,2%
- остали 5,7%
- атеисти 2,5%
Галерија уреди
_(14785615523).jpg)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ "Instantanés d’Albaníe, un autre regard sur les Balkans", 2005 - Etudiants en Tourisme et Actions Patrimoniales.
- ^ а б (језик: енглески) CIA Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2018) The World Factbook — Central Intelligence Agency - Field listing: Religions. Приступљено 29. октобра 2016.
