Религијски национализам

Религијски национализам, односно верски национализам представља посебан облик национализма са наглашеном религијском, односно верском компонентом. Једно од основних обележја религијског национализма огледа се у настојању да се сопственој нацији посредством религије прибави својство "изабраног народа" који ужива посебну милост, благослов или заштиту, добијену од одређеног божанства.

Религијски национализам може бити панетнички или етнички. У панетничким варијантама религијског национализма инсистира се на религијској припадности као кључном (конститутивном) чиниоцу нације, без придавања посебног значаја етничком пореклу. На другој страни, у етничким варијантама религијског национализма наглашава се не само религијска, већ и етничка припадност, тако да се тај облик религијског национализма означава и као етнорелигијски национализам.

Историја

Током историје, религијски национализам се јављао у разним облицима, који се условно могу поделити на умерене и екстремистичке. Умерени облици религијског национализма се огледају у тежњи ка неговању традиционалних религијских вредности неког друштва, под видом очувања специфичне културно-историјске баштине, али без негирања и сузбијања другачијих традиција. Пример за такав облик религијског национализма представља посебан положај који се у Уједињеном Краљевству признаје Англиканској цркви као државној, односно националној цркви, али без опоравања других верских традиција у тој земљи. Сличан положај има и Православна црква у Грчкој. На другој страни, религијски национализам се током историје често појављивао и у својим екстреминим облицима, што је у појединим срединама доводило до настанка клеронационализма, па чак и клерофашизмма, као што је био случај у Хрватској за време Другог светског рата.

Клеронационализам

Посебан облик религијског национализма са наглашеном клерикалном компонентом, назива се клерикални национализам или клеронационализам. Клеронационализам не треба мешати са клерофашизмом, који представља религијску подврсту фашизма.

Вди још

• Национализам
• Етнички национализам
• Светосавски национализам
• Небеска Србија
• Политикологија религије
• Клерикализам
• Клерофашизам
• Црногорославље

Литература

• Abazović, Dino (2006). Za naciju i Boga: Sociološko određenje religijskog nacionalizma. Sarajevo: Magistrat. 
• Abazović, Dino (2010). „Religijski nacionalizam na Zapadnom Balkanu”. Iščekujući Evropsku uniju: Stabilizacija međuetničkih i međureligijskih odnosa na Zapadnom Balkanu (PDF). 1. Beograd: Beogradska otvorena škola. стр. 13—23. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 02. 2017. г. Приступљено 09. 06. 2019. 
• Griffin, Roger (2007). „The Holy Storm: Clerical Fascism through the Lens of Modernism”. Totalitarian Movements and Political Religions. 8 (2): 213—227. 
• Dimić, Ljubodrag; Žutić, Nikola (1992). Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. 
• Јеротић, Владета (1995). Вера и нација (1. изд.). Београд: Терсит. 
• Kostić, Nemanja (2017). „Upotreba Svetog Save u postavljanju etnoreligijskih granica: Sociološko-istorijski pristup” (PDF). Sociologija. 59 (3): 314—338. 
• Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske. 
• Perica, Vjekoslav (2002). Balkan Idols: Religion and Nationalism in Yugoslav States. New York: Oxford University Press. 
• Pollard, John F. (2008). „Clerical Fascism: Context, Overview and Conclusion”. Clerical Fascism in Interwar Europe. London-New York: Routledge. стр. 221—234.