Ремко Евенепул
Ремко Евенепул (хол. Remco Evenepoel; Алст, 25. јануар 2000) белгијски је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим — Судал—Квик-степ.[4] Освојио је једном Вуелта а Еспању, гдје је по једанпут освојио и класификацију за најбољег младог возача, брдску класификацију и награду за најагресивнијег возача. По три пута је освојио класик Сан Себастијан и Волта ао Алгарве трку, по два пута је освојио Тур оф Белгијум и Лијеж—Бастоњ—Лијеж, док је по једном освојио Брисел сајклинг класик, Вуелта а Бургос, Вуелта а Сан Хуан, Тур де Полоње, Денмарк рунт, Тур оф Норвеј и УАЕ тур. По једном је освојио Свјетско првенство у друмској вожњи, Свјетско првенство у вожњи на хронометар, Европско и првенство Белгије у вожњи на хронометар, док је такође по једном освојио сребрну и бронзану медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар, сребрну медаљу на Европском првенству у вожњи на хронометар и бронзану медаљу на Европском првенству у друмској вожњи. Једном је освојио награду Вело д’Ор за бициклисту године.
| Ремко Евенепул | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Евенепул на Свјетском првенству 2022. године | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Пуно име | Ремко Евенепул | ||||||||||
| Надимак |
| ||||||||||
| Датум рођења | 25. јануар 2000. | ||||||||||
| Мјесто рођења | Алст, Белгија | ||||||||||
| Држављанство | Белгија | ||||||||||
| Висина | 1,71 m[2] | ||||||||||
| Маса | 61 kg[2] | ||||||||||
| Тимске информације | |||||||||||
Тренутни тим | Судал—Квик-степ | ||||||||||
| Дисциплина | друмски | ||||||||||
| Улога | возач | ||||||||||
| Тип возача | универзалац | ||||||||||
| Јуниорска каријера | |||||||||||
| 2017 | Форте јаунг | ||||||||||
| 2018 | Акрог—паувелс Саузен | ||||||||||
| Професионална каријера | |||||||||||
| 2019— | Декунинк—Квик-степ[3] | ||||||||||
| Успјеси | |||||||||||
| |||||||||||
| Монументални класици | |||||||||||
| Лијеж—Бастоњ—Лијеж | 2 (2022, 2023) | ||||||||||
| Класици | |||||||||||
| Класик Сан Себастијан | 3 (2019, 2022, 2023) | ||||||||||
| Првенства | |||||||||||
 Свјетски шампион(друмска трка) | 1 2022) | ||||||||||
 Свјетски шампион(вожња на хронометар) | 1 (2023) | ||||||||||
 Европски шампион(вожња на хронометар) | 1 (2019) | ||||||||||
| Национални шампион (вожња на хронометар) |  1 (2022) | ||||||||||
| Друге трке | |||||||||||
| Тур оф Белгијум 2 (2019, 2021) Волта ао Алгарве 3 (2020, 2022, 2024) Вуелта а Бургос 1 (2020) Вуелта а Сан Хуан 1 (2020) Тур де Полоње 1 (2020) Денмарк рунт 1 (2021) Брисел сајклинг класик 1 (2021) Тур оф Норвеј 1 (2022) УАЕ тур 1 (2023) | |||||||||||
| Остало | |||||||||||
| Вело д’Ор | 1 (2022) | ||||||||||
| Ажурирано: 18. фебруар 2024. | |||||||||||
Каријера уреди
У младости бавио се фудбалом, а бициклизмом је почео да се бави 2017. Године 2018. освојио је и Европско и Свјетско првенство за јуниоре и у друмској и у вожњи на хронометар, након чега је прескочио категорију до 23 године и потписао професионални уговор са тимом Декунинк—Квик-степ од 2019. У првој сезони као професионалац, освојио је Тур оф Белгијум трку, Европско првенство у вожњи на хронометар и класик Сан Себастијан, док је Свјетско првенство у вожњи на хронометар завршио на другом мјесту. Године 2020. освојио је сваку етапну трку коју је возио — Волта ао Алгарве, Тур де Полоње, Вуелта а Бургос и Вуелта а Сан Хуан, уз освојене класификације за најбољег младог возача. Било је планирано да вози Ђиро д’Италију, која је била помјерена због пандемије ковида 19, али је пао на Ђиро ди Ломбардији у августу, због чега је морао да заврши сезону, а умјесто њега, лидер на Ђиру био је Жоао Алмеида.
Године 2021. сезону је након опоравка почео тек на Ђиро д’Италији у мају, гдје је био лидер тима заједно са Алмеидом. На етапи 16. изгубио је преко 20 минута, а трку је напустио током етапе 17, након пада. У наставку сезоне, освојио је Тур оф Белгијум, Брисел сајклинг класик и Денмарк рунт, док је Европско првенство у вожњи на хронометар завршио на другом мјесту, а друмску трку на трећем мјесту. У финишу сезоне, Свјетско првенство у вожњи на хронометар завршио је на трећем мјесту. Године 2022. освојио је Волта ао Алгарве трку и Тур оф Норвеј, уз три етапне побједе, након чега је освојио први монументални класик — Лијеж—Бастоњ—Лијеж. Крајем јула, освојио је класик Сан Себастијан по други пут, након чега је био лидер тима на Вуелта а Еспањи, гдје је преузео лидерску мајицу на шестој етапи, сачувао је до краја и освојио своју прву гранд тур трку, уз двије етапне побједе и освојену класификацију за најбољег младог возача, поставши тако први белгијски побједник неке гранд тур трке након Јохана де Мојнка који је освојио Ђиро 1978.[5] У финишу сезоне, освојио је Свјетско првенство у друмској вожњи, поставши први возач који је освојио неку гранд тур трку и Свјетско првенство у истој сезони након Грега Лемонда 1989. Године 2023. освојио је Лијеж—Бастоњ—Лијеж по други пут,[6] након чега је био лидер тима на Ђиро д’Италији. Остварио је двије етапне побједе али је морао да напусти трку након девете етапе, док је био лидер, јер је био позитиван на ковид 19.[7] Крајем јула освојио је класик Сан Себастијан по трећи пут, чиме се изједначио са Марином Лехаретом као један од рекордера.[8] У августу је освојио Свјетско првенство у вожњи на хронометар у Глазгову, 12 секунди испред Гане, чиме је постао први белгијски бициклиста који је освојио Свјетско првенство у вожњи на хронометар, као и први возач који је током каријере освојио Свјетско првенство и у друмској и у вожњи на хронометар.[9] У августу је возио Вуелта а Еспању, гдје је био на другом мјесту до етапе 13, када је изгубио скоро 30 минута.[10] Остварио је три етапне побједе, освојио је брдску класификацију и награду за најагресивнијег возача, а у генералном пласману је завршио на 12 мјесту.[11]
Приватни живот уреди
Син је Патрика Евенепула, бившег бициклисте.
Референце уреди
- ^ „“Recovery with aero bullet”: Wout van Aert goes out with Remco Evenepoel for a recovery ride”. archysport.com. 25. 7. 2021. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ а б „Remco Evenepoel, Deceuninck - Quick-Step Cycling team”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2019. г. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ Ryan, Barry (31. 12. 2019). „2020 Team Preview: Deceuninck-QuickStep”. cyclingnews.com. Future plc. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ „Deceuninck - Quick-Step”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 1. 1. 2021. г. Приступљено 4. 9. 2022.
- ^ „Vuelta a Espana: Belgium's Remco Evenepoel seals maiden Grand Tour win”. bbc.co.uk. 11. 9. 2022. Приступљено 11. 9. 2022.
- ^ Fotheringham, Alasdair (23. 4. 2023). „Liège-Bastogne-Liège: Remco Evenepoel claims stunning solo victory as Tadej Pogacar crashes out”. cyclingnews.com. Приступљено 4. 7. 2023.
- ^ Ostanek, Daniel (14. 5. 2023). „Remco Evenepoel out of Giro d'Italia following COVID-19 positive”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 6. 2023.
- ^ Puddicombe, Stephen (29. 7. 2023). „Remco Evenepoel snatches third win at Clásica San Sebastián”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 6. 2023.
- ^ „UCI Cycling World Championships 2023: Remco Evenepoel wins men's time trial world title in Paris 2024 Olympic Qualifier”. olympics.com. 12. 8. 2023. Приступљено 15. 8. 2023.
- ^ Hood, Andrew (8. 9. 2023). „Remco Evenepoel cracks in the Pyrénées: ‘All he said was, I’m sorry’”. velo.outsideonline.com. Приступљено 19. 9. 2023.
- ^ Lamoureux, Lyne (17. 9. 2023). „Sepp Kuss wins 2023 Vuelta a España”. cyclingnews.com. Приступљено 19. 9. 2023.
Спољашње везе уреди
- Званични сајт
- Профил на сајту procyclingstats.com
- Профил на сајту cyclingarchives.com
