Рено 5
Рено 5 (франц. Renault 5) је аутомобил који је производила француска фабрика аутомобила Рено. Производио се од 1972. до 1996. године у две генерације. Произведено је више од 5,5 милиона примерака.
| Рено 5 | |
|---|---|
 Друга генерација | |
| Преглед | |
| Произвођач | Рено |
| Производња | прва генер. 1972. – 1985. друга генер. 1985. – 1996. 5.580.000 јединица |
| Дизајнер | Мишел Буе (I ген.) Марчело Гандини (II ген.) |
| Каросерија и шасија | |
| Класа | Мали аутомобил |
| Каросерија | 3 и 5 врата – хечбек |
| Погонски агрегат | |
| Мотор | прва генер. 845, 956, 1108, 1289, 1397 cm3 друга генер. 1.0, 1.1, 1.2, 1.4, 1.7 и дизел 1.6 L[1] |
| Степен преноса | 4 и 5 степена (мануелни) 3 степена (аутоматик) |
| Величине | |
| Међуосовинско растојање | 2419 (I ген.) 2407, 2467 (II ген.) |
| Дужина | 3521 (I ген.) 3591, 3651 (II ген.) |
| Ширина | 1525 (I ген.) 1584 (II ген.) |
| Висина | 1410 (I ген.) 1387, 1397 (II ген.) |
| Маса | 730—810 (I ген.) 695—840 (II ген.) |
| Хронологија | |
| Претходник | Рено 4 |
| Наследник | Рено клио |
Након нафтне кризе седамдесетих година 20. века, ауто-индустрија у свету окренула се производњи малих и економичних аутомобила, а један од најпознатијих француских представника је био Рено 5.
ИсторијатУреди
Прва генерација (1972–1985)Уреди
Рено 5 је представљен у јануару 1972. године као наследник Реноа 4. Платформа је била идентична као на четворци, док су мотори позајмљени од модела 4, 8 и 16. Поред Француске, производио се и у Шпанији, Венецуели, Ирану и Југославији, односно у Словенији. 1976. године појавио се и на тржишту Северне Америке, где се продавао под називом Le Car преко American Motor Company (AMC) дилера. Модел за америчко тржиште имао је 1400 кубика, који је развијао 55 КС. На америчком тржишту је опстао до 1986. године. Са великим успехом продавао се и у Уједињеном Краљевству и до 1984. године продато је преко 216.000 возила.
| Модел | Запремина | kW/КС | Напомена |
|---|---|---|---|
| 0.8 | 845 cm³ | 26 kW / 36 КС | |
| 1.0 | 956 cm³ | 32 kW / 44 КС | |
| 1.1 | 1108 cm³ | 33 kW / 45 КС | |
| 1.3 | 1289 cm³ | 31 kW / 42 КС | |
| 1.3 | 1289 cm³ | 47 kW / 64 КС | |
| 1.3 | 1239 cm³ | 40 kW / 55 КС | аутоматик |
| 1.4 | 1397 cm³ | 68 kW / 93 КС | |
| 1.4 | 1397 cm³ | 79 kW / 108 КС | |
| 1.4 | 1397 cm³ | 118 kW / 160 КС |
Друга генерација (1985–1996)Уреди
Друга генерација, која се често назива и Supercinq односно Суперпет, појавила се у продаји 1985. године. Дизајнер Марчело Гандини је унапредио већ постојећи дизајн, али је механика била потпуно нова и платформа је преузета са модела 9 и 11. По први пут и панел ван је постао опција, који је био познат као Рено екстра, експрес или рапид, у зависности у ком делу Европе се продавао. Најпопуларнији Рено 5 друге генерације је био GT Turbo, који је има 1400 кубика и развијао 115 КС. Почетком деведесетих година замењен је моделом клио. Производња је настављена у Словенији до 1996. године, а последњих неколико година био је познат као campus.[2]
| Модел | Запремина | kW/КС | Напомена |
|---|---|---|---|
| 1.0 | 956 cm³ | 30 kW / 41 КС | |
| 1.1 | 1108 cm³ | 33 kW / 45 КС | |
| 1.2 | 1237 cm³ | 40 kW / 55 КС | |
| 1.4 | 1397 cm³ | 43 kW / 59 КС | |
| 1.4 | 1397 cm³ | 52 kW / 71 КС | аутоматик |
| 1.4 | 1397 cm³ | 85 kW / 115 КС | |
| 1.6 | 1595 cm³ | 40 kW / 55 КС | дизел |
| 1.7 | 1721 cm³ | 52 kW / 71 КС | |
| 1.7 | 1721 cm³ | 64 kW / 88 КС | |
| 1.7 | 1721 cm³ | 69 kW / 94 КС |
ГалеријаУреди
Прва генерација
Прва генерација
Прва генерација
Друга генерација
Друга генерација
Друга генерација
РеференцеУреди
- ^ „Техничке карактеристике” (на језику: енглески). carfolio.com. Приступљено 1. 2. 2014.
- ^ „Историја аутомобила: Рено 5” (на језику: српски). opusteno.rs/automobilizam. Приступљено 1. 2. 2014.
Спољашње везеУреди
| Рено 5 на Викимедијиној остави. |
- Netcarshow: Renault 5TL (1971) (језик: енглески)