Рено 5 (франц. Renault 5) је аутомобил који је производила француска фабрика аутомобила Рено. Производио се од 1972. до 1996. године у две генерације. Произведено је више од 5,5 милиона примерака.

Рено 5
Друга генерација
Преглед
ПроизвођачРено
Производњапрва генер. 1972. – 1985.
друга генер. 1985. – 1996.

5.580.000 јединица

ДизајнерМишел Буе (I ген.)
Марчело Гандини (II ген.)
Каросерија и шасија
КласаМали аутомобил
Каросерија3 и 5 врата – хечбек
Погонски агрегат
Моторпрва генер. 845, 956, 1108, 1289, 1397 cm3
друга генер. 1.0, 1.1, 1.2, 1.4, 1.7 и дизел 1.6 L[1]
Степен преноса4 и 5 степена (мануелни)
3 степена (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2419 (I ген.)
2407, 2467 (II ген.)
Дужина3521 (I ген.)
3591, 3651 (II ген.)
Ширина1525 (I ген.)
1584 (II ген.)
Висина1410 (I ген.)
1387, 1397 (II ген.)
Маса730—810 (I ген.)
695—840 (II ген.)
Хронологија
ПретходникРено 4
НаследникРено клио

Након нафтне кризе седамдесетих година 20. века, ауто-индустрија у свету окренула се производњи малих и економичних аутомобила, а један од најпознатијих француских представника је био Рено 5.

Историјат уреди

Прва генерација (1972–1985) уреди

Рено 5 је представљен у јануару 1972. године као наследник Реноа 4. Платформа је била идентична као на четворци, док су мотори позајмљени од модела 4, 8 и 16. Поред Француске, производио се и у Шпанији, Венецуели, Ирану и Југославији, односно у Словенији. 1976. године појавио се и на тржишту Северне Америке, где се продавао под називом Le Car преко American Motor Company (AMC) дилера. Модел за америчко тржиште имао је 1400 кубика, који је развијао 55 КС. На америчком тржишту је опстао до 1986. године. Са великим успехом продавао се и у Уједињеном Краљевству и до 1984. године продато је преко 216.000 возила.

Мотори уреди

Модел Запремина Снага Напомена
0.8 845 cm³ 26 kW / 36 КС
1.0 956 cm³ 32 kW / 44 КС
1.1 1108 cm³ 33 kW / 45 КС
1.3 1289 cm³ 31 kW / 42 КС
1.3 1289 cm³ 47 kW / 64 КС
1.3 1289 cm³ 40 kW / 55 КС аутоматик
1.4 1397 cm³ 68 kW / 93 КС
1.4 1397 cm³ 79 kW / 108 КС
1.4 1397 cm³ 118 kW / 160 КС

Друга генерација (1984–1996) уреди

Друга генерација појавила се у продаји крајем 1984. године. У Француској је промовисан те и остао познат под именом SuperCinq, што је значило Велики Пет. На простору бивше Југославије, где се и производио од 1989. године, ова генерација је упамћена под именом Campus, популарном називу који је носила најприступачнија верзија односно ниво опреме. Дизајнер Марчело Гандини је унапредио већ постојећи дизајн, али је механика била потпуно нова и платформа је преузета са модела 9 и 11. По први пут и панел ван је постао опција, који је био познат као Рено екстра, експрес или рапид, у зависности у ком делу Европе се продавао. Најпопуларнији Рено 5 друге генерације је био GT Turbo, који је има 1400 кубика и развијао 115, а касније 120 КС. Рестилизација је уследила у лето 1987. године, која се препознаје са новим браницима и грил маском где Рено амблем више није постављен на средини већ ближе левом фару. Почетком деведесетих година замењен је моделом клио. Производња је настављена у Словенији до 1996. године.

Мотори уреди

Модел Запремина Снага Напомена
1.0 956 cm³ 30 kW / 41 КС
1.1 1108 cm³ 33 kW / 45 КС
1.2 1237 cm³ 40 kW / 55 КС
1.4 1397 cm³ 43 kW / 59 КС
1.4 1397 cm³ 52 kW / 71 КС аутоматик
1.4 1397 cm³ 85 kW / 115 КС
1.6 1595 cm³ 40 kW / 55 КС дизел
1.7 1721 cm³ 52 kW / 71 КС
1.7 1721 cm³ 64 kW / 88 КС
1.7 1721 cm³ 69 kW / 94 КС

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Техничке карактеристике” (на језику: енглески). carfolio.com. Приступљено 1. 2. 2014. 

Спољашње везе уреди