Рено NC-27 (франц. Renault NC) или Рено Модел 26/27 је модеран назив за серију француских пешадијских тенкова из времена пре Другог светског рата, насталих модернизацијом старих тенкова Рено ФТ-17 из Првог светског рата.[1]

Рено НЦ-1/НЦ-2

Рено НЦ-1 у шведском музеју.
Рено НЦ-1 у шведском музеју.

Основне карактеристике
Земља порекла  Француска
Намена пешадијски лаки тенк
Произвођач Рено
Почетак производње 1925-1930.
Први корисник  Краљевина Југославија
 Пољска
 Јапан
Број примерака 42 (ФТ Кегресе) + 20 (NC-1)+ 3 (NC-2) + 10 (NC-31)
Брзина на путу 18.5/20 km/h
Досег 120 km
Димензије и маса
Дужина 4.41/4.47 m
Ширина 1.70/1.57 m
Висина 2.13/1.18 m
Тежина 8/9.5 t
Опрема
Главно наоружање 37 mm топ
Споредно наоружање 7,5 mm митраљез
Оклоп 8-34 mm
Мотор „Рено“ са 4 цилиндра 8l/9l
Снага (КС) 60/75 КС
Посада
Посада 2

РазвојУреди

Француска је изашла из Првог светског рата наоружана (али и оптерећена) огромним бројем (око 2.800) тенкова Рено ФТ-17, најбољих тенкова Првог светског рата. Зато је било мало потребе за модернизацијом оклопних возила. Рено је наставио са развојем тенка ФТ током 20-их година, што је довело до развоја тенка Рено NC 1927., али су побољшања у односу на Рено ФТ-17 била недовољна за француску војску. Мали број возила извезен је у иностранство, већином ради тестирања, без већих наруџбина.[1]

КарактеристикеУреди

ФТ КегресеУреди

 
Два југословенска тенка онеспособљена у Априлском рату: лево је Рено ФТ Кегресе/Рено NC-2, а десно Рено ФТ-17. Јасно се виде различите гусенице и вешање (унутар гусеница).

Главни недостатак тенка Рено ФТ-17, са задовољавајућим оклопом и наоружањем за оно време, била је његова мала брзина - која није прелазила 8 km/h. Тако су побољшања тенкова вршена углавном у правцу бољег вешања, гусеница и мотора, са циљем да се постојећи тенкови унапреде и модернизују. Тако су 1925. 42 тенка Рено ФТ-17 опремљена модернијим вешањем и ојачаним гуменим гусеницама са челичним стопама типа Кегресе. Ова возила, позната као ФТ Кегресе, могла су да развију брзину до 17 km/h. Део возила упућен је на колонијалну службу у Алжир и Мароко током Рифског рата, 9 је продато Краљевини Југославији, а још 5 Пољској. Недостатак овог возила биле су осетљиве гусенице, које су лако пуцале при већим брзинама. У литератури ова возила се често погрешно називају Рено NC-27,[2] иако се разликују од NC-2 само у детаљима.[3]

NC-1Уреди

NC-1 био је Рено ФТ-17 са потпуно новим вешањем и брзином од 17-18.5 km/h, што га је чинило најбржим француским тенком у 1926. Француска војска је разматрала да модернизује све постојеће тенкове Рено ФТ-17 (око 2.800 возила) у Рено NC-1 (Рено М26/27),[3] али су уочени недостаци и даља модернизација Реноа NC довели до развоја потпуно новог тенка, Шар D-1, већ 1929.[1]

NC-2Уреди

NC-2 био је заправо ФТ Кегресе са ојачаним гуменим гусеницама и вешањем, уз нешто јачи мотор од 62 (касније 75) КС, што му је подигло брзину до 20 km/h.[3]

 
Рено NC-31.

NC-31Уреди

Даља модификација NC-1 дала је тенк NC-28, са новом куполом SRA са 2 митраљеза и новим лаким гусеницама ради веће брзине: само један прототип је направљен. Друга модификација, NC-31 из 1929., била је радикалнија: са великом куполом Шнајдер СТ-1 наоружаном топом од 37 mm и спрегнутим митраљезом Рајбел. Труп је био шири, са новим гусеницама заштићеним оклопом. Због уочених недостатака нове куполе, возила су на крају ипак добила куполе ФТ-17 (наоружане топом) из резерве. Приозведено је 10 примерака. Даље унапређивање NC-31 дало је нови тенк Шар D-1.[3]

КориснициУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Ness 2002, стр. 71
  2. 2,0 2,1 Ness 2002, стр. 228
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 „Renault NC - Tank Encyclopedia”. www.tanks-encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 27. 6. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. ISBN 978-000711228-9. 

Спољашње везеУреди