Републички завод за заштиту споменика културе

Републички завод за заштиту споменика културе, са седиштем у Београду, од самог оснивања има виталан значај за очување културног наслеђа Србије.

Републички завод за заштиту споменика културе
Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia, board on the entrance.jpg
Опште информације
Држава Србија
Време настанка25. јун 1947.
www.heritage.gov.rs

ИсторијаУреди

На предлог чувеног писца Јована Стерије Поповића кнез Александар Карађорђевић 22. фебруара 1844. године у сагласности са Совјетом издаје уредбу којом се забрањивало рушење старих градова и њихових послератних остатака. Ова уредба први је општи акт о заштити културног наслеђа у Србији. Милорад Панић – Суреп књижевник је чијим је залагањем Влада Србије 1947. године основала Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије, са седиштем у престоници. Преименован је у Републички завод за заштиту споменика културе – Београд 1960. године, док му је припојен 1971. године Југословенски институт за заштиту споменика културе. Непокретна културна добра која су на Листи светске културне и природне баштине Унеска са територије Србије су манастир Студеница и манастир Дечани, потом и манастири Пећка Патријаршија и Сопоћани, као и црква Богородица Љевишка у Призрену, затим и археолошко налазиште Гамзиград. На поменутој Листи су прибележени у распону од 1979. до 2007. године.[1]

ЗначајУреди

Републички завод за заштиту споменика културе – штити, истражује, евидентира и презентује наслеђе од праисторијских споменика, преко средњовековног наслеђа до споменика новије историје и савремене архитектуре, што свакако представља огромну драгоценост Србије и српског народа како културно-историјску, тако и образовну, уметничку и естетску вредност истиче ичува од уништења и заборава.[2]

НадлежностУреди

Надлежности Републичког завода за заштиту споменика културе су бројне, неке од њих су: редовно вођење евидентације и документације о заштићеним добрима, годишње обавештавање Народне Скупштине Републике Србије о стању заштићености културних добара и старање о примени међународних конвенција и других аката, проучавање, испитивање и старање о јединственој примени критеријума у погледу предлагања за проглашење одређених непокретности за културна добра и утврђивање непокретних културних добара од великог и од изузетног значаја...[3]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

Види јошУреди

Чланак о сродној или сличној теми која се не спомиње овде Чланак о сродној или сличној теми која се не спомиње овде

Спољашње везеУреди