Википедија

Реуматологија

Реуматологија је грана медицине и једна од специјалности у интерној медицини и педијатрији, која се бави изучавањем, дијагностиком и лечењем реуматичних болести. Назив реуматологија потиче из грчког језика, од речи ρευμα — ток, река, и суфикса λόγος — наука.[1]

Специјалност
Реуматологија
Rheumatoid Arthritis Hands.jpg

Предмет истраживања реуматологије су инфективне, запаљењске, урођене и стечене дегенеративне, дистрофичне и системске болести, коштаног система, зглобова, синовија тетива и мишића и системске болести везивног и других ткива. На другом крају диференцијалне дијагнозе болести у реуматологији су трауматолошко - ортопедске и хируршке болести (остеомијелитис, миозитис, инфективни артритис, асептически артритис.

Колики је значај реуматологије у савременој медицини најбоље илуструју подаци из Бриселске декларација о реуматичним болестима и болестима мишићно - коштаног система (RMD),[2] у којима се наводи да ове болести погађају више од четвртине Европљана и да су најчешћи појединачни узрок телесног инвалидитета, да су прве међу болестима са друштвеним и економским последицама, као и да болесници са реуматичним болестима често имају озбиљна ограничења у самосталном функционисању, привређивању и учешћу у друштвеном животу.[3][4]

РеуматологУреди

Реуматологија специјалиста у области интерне медицине, фокусирана на дијагнозу и лечење реуматских болести, које укључују различите врсте артритиса, са нехируршким могућностима лечења. Реуматолози се такође могу специјализовати за дечју реуматологију (лечење деце са реуматским болестима).

Реуматолог пре стицања стручног звања, односно дипломе мора да прође обуку за реуматологију и стекле теоретска и практична знања коз 4 године специјализације.

Болести којима се бави реуматологијаУреди

 
Примена ласеротерапије у реуматологији

Реуматологија као једна од специјалности у интерној медицини и педијатрији, бави се дијагностиком и лечењем више од 200 врста реуматичних болести, укључујући реуматоидни артритис, остеоартритис, гихт, лупус, бол у леђима, остеопорозу, и тендинитис, од којих су неке од њих веома озбиљне болести које се тешко дијагностикију и лече.

Болести чијим се изучавањем, дијагностиком и лечењем бави реуматологија, систематизоване су на једном месту, и у наставку су приказане у складу са МКБ-10 класификацијом (Међународна класификација болести и сродних здравствених проблема; енгл. ICD, International Classification of Diseases and Related Health Problems), која је у Србији и у свету нашла широку примену.

(М00-М03) Инфекцијски артритисУреди

(М05-М14) Запаљењска обољења зглобоваУреди

(М15-М19) Дегенеративна обољења зглобоваУреди

(М20-М25) Стечени деформитети прстију, болести чашице, унутрашње болести коленаУреди

  • M20 - Стечени деформитети прстију шаке и стопала
  • M22 - Болести чашице колена (пателе)
  • M23 - Унутрашње повреде колена
  • M24.2-Контрактура зглоба
  • M25,2-Лабав (климав) зглоб
  • М25.7-Остеофити

(М30-М36) Системске болести везивног ткиваУреди

(М40-М43) Дегенеративна обољења кичмеУреди

(М45-М49) Обољења кичмеУреди

(М50-М54) Друга обољења кичмеУреди

(М60-М63) Обољења мишићаУреди

  • М60 - Инфекцијски и интерстицијални миозитис
  • М61 - Калцификације

(М65-М68) Обољења синовија тетиваУреди

  • М65 - Синовитис и теносиновити
  • М66 - Спонтане руптуре синовија и тетива

(М70-М79) Друга обољења меких ткиваУреди

(М80-М85) Поремећаји густине структуре костиУреди

(М86-М90) Друга обољења костиУреди

 
Остеомијелитис

(М91-М94) Обољења хрскавицеУреди

  • М91 - Остеохондроза: јувенилна остеохондроза кука и карлице
  • М92 - Друге јувенилне остеохондрозе
  • М93 - Остале остеохондропатије:
  • М94 - Остали поремећаји хрскавице;

(М95-М99) Други поремећаји мишићно-скелетног система и везивних ткиваУреди

  • М95 - Стечене деформације
  • М96 - Постоперативне и пострадиационе болести мишићно-скелетног система
  • М99 - Биохемијске повреде

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Isen­berg DA, Mad­di­son JP, Wo­oP, Glass D and Bre­e­dveld CF. Ox­ford Tex­tbo­ok of Rhe­u­ma­to­logy. Ox­ford Uni­ver­sity Press, 2004: 6. 3. 2
  2. ^ Miller FW, Alfredsson L, Costenbader KH, Kamen DL, Nelson LM, Norris JM, De Roos AJ. Epidemiology of environmental exposures and human autoimmune diseases: findings from a National Institute of Environmental Health Sciences Expert Panel Workshop. J Autoimmun. 2012 Dec;39(4):259-71.
  3. ^ Zdravstveno statistički godišnjak Republike Srbije 2011. Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, Beograd, 2012.
  4. ^ Stojanović S, Dimić A, Stamenković B, Stanković A, Nedović J. Uticaj balneofizikalne terapije na aktivnost, funkcionalni kapacitet, kvalitet života kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom. Srp Arh Celok Lek. 2009 Mar-Apr;137(3-4):171-4.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Реуматологија&oldid=23986770”