Ржев (рус. Ржев) град је на северозападу европског дела Руске Федерације и један од 5 градских округа (градова обласне субординације) у Тверској области. Град је уједно и административни центар али не и саставни део Ржевског рејона који се налази у јужном делу области. .

Ржев
Ржев  (руски)
РКЦ (Ржев).jpg
Руски културни центар у Ржеву
Административни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Средишњи ФО
Област  Тверска област
Рејон Град обласне субординације
Основан први помен 1019.
Статус града 1775.
Стара имена Ржев Володимиров, Ржевка, Ржов
Становништво
Становништво
 — 2014. 60.831
Географске карактеристике
Координате 56°15′56″ СГШ; 34°19′39″ ИГД / 56.265583° СГШ; 34.327569° ИГД / 56.265583; 34.327569Координате: 56°15′56″ СГШ; 34°19′39″ ИГД / 56.265583° СГШ; 34.327569° ИГД / 56.265583; 34.327569
Временска зона UTC+3
Надморска висина 190 м
Површина 56,17 км2
Ржев на мапи Русије
Ржев
Ржев
Ржев на мапи Тверске области
Ржев
Ржев
Остали подаци
Поштански број 172380
Позивни број +7 48232
Регистарска ознака 69
ОКАТО код 28 445
ОКТМО код 28 745 000 001
Веб-сајт
rzhevcity.ru/

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 61.982 становника, док је према проценама националне статистичке службе Русије 2014. град имао око 60.831 становника. Укупна површина градске територије је 56,17 км².

Град је од 1978. носилац совјетског Ордена Отаџбинског рата, односно ордена Града војничке славе Руске Федерације (од 2007).

Садржај

ГеографијаУреди

 
Мапа града Ржева

Град Ржев налази се у јужном делу Тверске области на обалама реке Волге (на око 200 км низводно од њеног изворишта). Први је већи град који лежи на обалама Волге. Налази се на око 117 км југозападно од административног центра области града Твера и на око 233 километра западно од главног града земље Москве.

Поред Волге која град дели на два дела, кроз Ржев протичу још три мање реке – Холинка, Серебрјанка и Велика Лоча. Градски центар лежи на надморској висини од 190 метара.

Град је важно саобраћајно средиште и кроз њега пролазе железничке линије Москва—Рига и МурманскНоворосијск, те аутопут М9 који Москву повезује са Ригом.

ИсторијаУреди

Иако се насеље под именима Ржев Володимиров, Ржевка и Ржов помиње у неким новгородским списима још 1019, годином оснивања се, базирано на историјским изворима сматра 1216. година када се у једном смоленском летопису помиње „Мстиславов горњи град Ржев“ (рус. «Ржева, город Мстиславль на верхе»).

Све до средине XII века Ржев је био делом смоленских земаља. Захваљујући повољном стратешком положају на раскрсници важних трговачких путева, Ржев је од најранијих периода своје историје био значајан трговачки град и често се сматрао првом руском капијом ка западу.

Од средине XIII века Ржевска кнежевина је била вазал Московске кнежевине, а током XIV века град је у више наврата био место сукоба између Московске и Литванске кнежевине. У тм периоду град је у три наврата био освајан од стране Литванаца: 1356, 1359. и 1376. године. Последњи пут је Ржев у саставу литванске државе био у периоду између 1448. и 1449. године када је враћен Тверској кнежевини, да би од 1521. постао делом Московске кнежевине.

За Московску кнежевину Ржев је имао стратешки војни значај као важна одбрамбена тачка према Пољско–Литванској држави. Трговачка активност у граду је била изразито важна током целог XVII века, а већ почетком XVIII века Ржев се сматрао једним од најважнијих трговачких центара Руске Империје. Средином истог века у граду је деловало 25 различитих фабричких погона – ланаре, сираре, пилане, прерада коже и обрада керамике.

Ржев 1856. на слици Алексеја Волоскова Ржев 1910. на колор фотографији С. П. Горског Ржев 1910. (Горски)

Ржев се у периоду XVIII—XIX века сматрао верским центром Старовераца након раскола у Руској православној цркви 1653. године. Староверци су иако мањина били власници готово свих градских трговачких и занатских радионица, те су имали велики утицај не само на живот града већ и целе Тверске губерније.

Током 1870-их Ржев је после Твера важио за најзначајнији трговачки центар у целој губернији, и у то време у граду је живело око 30.000 људи. Нарочито је била важна трговина ланом, кудељом и хлебом.

Ржев је био један од првих руских градова у којима се развио поштански саобраћај, те је већ 1866. град издавао и властите поштанске маркице.

Совјетска власт у граду успостављена је 11. новембра 1917. године, а први генерални архитектонски план града израђен је 1927. године.

Град је претрпео страховита разарања током фашистичке окупације у Другом светском рату. Од предратних око 56.000 становника града и околине, након 17-омесечне фашистичке окупације након ослобођења 3. марта 1943. град Ржев је имао свега 150 становника. Од око 5,5 хиљада градских грађевина преостало је било свега 297 објеката. За велике заслуге и у знак сећања на жртве окупације град је 1978. одликован Орденом Отаџбинског рата Совјетског Савеза, а сличан орден додељен му је 2007. године (Град војничке славе Руске Федерације).

ДемографијаУреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живела 61.982 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 60.831 становника.[1]

Кретање броја становника
1897. 1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
21.265 54.070 48.971 60.671 68.858 69.808[2] 63.729[3] 61.982[4] 60.831


Међународна сарадњаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года
  2. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. „У Ржева появится ещё один побратим”. tverigrad.ru. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2012. Приступљено 12. 09. 2012. 

Спољашње везеУреди