Рибаре (Сврљиг)
Рибаре је насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 296 становника (према попису из 1991. било је 364 становника).
Рибаре | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Општина | Сврљиг |
| Становништво | |
| — 2011. | 296 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 23′ 20″ С; 22° 08′ 28″ И / 43.388833° С; 22.141166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 504 m |
.svg)  Рибаре Рибаре на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Географија уреди
Село Рибаре смештено је на крајњим обронцима северне падине Сврљишких планина, односно на терасама на јужном ободу долине Сврљишког Тимока. Оно је део низа села на путу Сврљиг – Бела Паланка, који иде овом долином, ближе Тимоку. Данашње село Рибаре, у низу са спаја са селима Белоиње, Црнољевица, Округлица, Гулијан, Лозан и Периш, гледано од за пада према истоку готово на једнаком међусобном растојању. То сунасеља збијеног типа, са тенденцијом да се проширују (спуштају) ка путу Сврљиг – Бела Паланка и Сврљишком Тимоку.[1]
Село Рибаре се у прошлости премештало са својепрвобитне локације. на нижи, данашњи положај са вишег, ка Селишту (на око 1 км удаљености,у близини Манастиришта), где мештани, током пољских радова, наилазе на делове грнчарије, црепова и другог грађевинског материјала.[2]
Предео има извесне крашке облике, међу којима су најизраженије пећине и окапине. У околини Сврљига регистровано је тринаест пећина, а највећи број се налази управо на јужном ободу Сврљишке котлине: једна код Рибара (Голема дупка), пет код оближњег села Преконоге и једна код села Црнољевице.[3]
Демографија уреди
У насељу Рибаре живи 258 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,4 година (49,3 код мушкараца и 53,7 код жена). У насељу има 118 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,51.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 3 | ||
| 80+ | 8 | 11 | ||
| 75—79 | 7 | 11 | ||
| 70—74 | 16 | 24 | ||
| 65—69 | 23 | 19 | ||
| 60—64 | 13 | 11 | ||
| 55—59 | 5 | 4 | ||
| 50—54 | 9 | 8 | ||
| 45—49 | 10 | 8 | ||
| 40—44 | 11 | 3 | ||
| 35—39 | 10 | 7 | ||
| 30—34 | 4 | 4 | ||
| 25—29 | 6 | 8 | ||
| 20—24 | 4 | 4 | ||
| 15—19 | 6 | 7 | ||
| 10—14 | 7 | 4 | ||
| 5—9 | 9 | 6 | ||
| 0—4 | 4 | 2 | ||
| Просек : | 49,3 | 53,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 132 | 28 | 87 | 14 | 2 | 1 |
| Женски | 132 | 14 | 85 | 27 | 5 | 1 |
| УКУПНО | 264 | 42 | 172 | 41 | 7 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 44 | 8 | 0 | 0 | 15 |
| Женски | 19 | 8 | 0 | 0 | 6 |
| УКУПНО | 63 | 16 | 0 | 0 | 21 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 6 | 3 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 6 | 3 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 2 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 3 | 2 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 7 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 11 | |
Историја уреди
Што се тиче времена постанка Рибара, за разлику од суседног Ђуринца, које је изгледа старији, јер се помиње и у збирном (из 1466. године) и у опширном попису Видинског санџака (из 1478–81. године),4 нема помена ни у једном ни у другом.
Такође међу ови пописима не помиње се да су у Рибару и Ђуринцу постојале цркве, црквиште и свештеници (док се у појединим околним селима помињу попови), па се по свој прилици црква у овом селу – ако је грађена пре овог времена – крајем 15. века већ била пуста и вероватно урушена.[7]
У османлијским пописима помињу се и сва остала села на путу према Белој Паланци: Црнољевица (као Црниловце) 1466. године и Белоиње (као Белахуна ), Округлица, Гулијан (као Гулихан), Лозан (као Лозана) и Периш 1478–81. године .[8] У опширном попису из 1478–81. године помиње се поп Радивоје у Гулијану, поп Радослав у Округлици и Душа, сина једног попа, у Перишу,[9] што указује да су у овим селима – која су уједно била и већа од осталих – или у једном од њих или пак у неком од суседних села постојале активне цркве.
Референце уреди
- ^ Небојша Станковић, ОСТАЦИ ЦРКВЕ НЕОБИЧНЕ ОСНОВЕ КОД СВРЉИГА (МАНАСТИРИШТЕ СВЕТЕ ПЕТКЕ РУСАЛНЕ) Филозофски факултет, Универзитет у Београду Оригинални научни рад Примљено: 18. 9. 2018.УДК: 904:726.54(497.11)”14
- ^ Голубовић, П. 1992б. Становништво и насеља, у Културна историја Сврљига ΙΙ: Језик, култура и цивилизација, ур. С. Петровић, 173–213. Ниш: Просвета; Сврљиг:Народни универзитет
- ^ Голубовић, П. 1992а. Област, у Културна историја Сврљига ΙΙ: Језик, култура и цивилизација ур. С. Петровић, 21–39. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзите стр. 27–28
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Петровић С. 1992. Увод у културну историју Сврљига, у Културна историја Сврљига Ι: Митологија, магија и обичаји, ур. С. Петровић, 9–25. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзитет.
- ^ Бојанић, Д. 1973. Фрагменти једног збирног и једног опширног пописа Видинскогсанџака из друге половине XV века, у Мешовита грађа (Miscellanea) 2, ур. Р. Новаковић, 1–191. Београд: Историјски институт стр. 25, 123, 142–143, 132–133, 135–136 и 120–121
- ^ Бојанић, Д. 1973. Фрагменти једног збирног и једног опширног пописа Видинскогсанџака из друге половине XV века, у Мешовита грађа (Miscellanea) 2, ур. Р. Новаковић, 1–191. Београд: Историјски институт стр. 133,142 и 121
