Отворите главни мени
Издање Риг веде из 19. века.

Ригведа (санскрит: ऋग्वेद ṛg-vedá - похвала знању)[1] најстарији споменик индијске књижевности, у 10 књига. То је један од четири света канонска текста (śruti) хиндуизма познат као Веде.[2][3] Ригведу чини 1028 химни (овом контексту химна означава песму верског садржаја и религиозне сврхе) написаних у више од десет хиљада строфа са преко 150.000 речи. Сматра се да су најстарији делови Ригведе настали већ око 1300. године пне, што може да изгледа као веома рано за једно тако значајно дело, али треба имати на уму и чињеницу да Ригведа има своје корене у много старијој прошлости.

Неки од богова који су опевани у ргведским химнама, као на пример Варуна, Митра и Индра, три велика бога Ригведе, слављени су и раније, у мање или више другачијем облику, у време индоевропске заједнице, затим код старих Грка, и код племена која су касније населила подручја данашње Индије и Ирана. Сусрет аријских дошљака и дравидских становника у сливу реке Инд, условно речено, произвео је још богова.

У ригведским химнама се можу осетити наслеђе дуге и древне песничке традиције и усмених предања. Структура и облик химни често су веома замршени, теме које су опеване врло разнолике као и духовни хоризонти песника: ту су строфе у којима се покушава остварити комуникација са боговима, али оне које сведоче о световним и метафизичким размишљањима аутора.

СадржајУреди

Химне у Ригведи посвећене су различитим божанствима. Индра је један од најважнијих, а ту су и Агни, жртвени пламен, и Сома, свети напитак и биљка од које се напитак прави. Исто тако, важни су и Митра, Варуна, Савитр, Вишну, Рудра, Пушан, Брихаспати (или Брахманаспати), те природне појаве: Притхиви (Мајка Земља), Сурја (Сунце), Вата (Ветар), Апас (Вода), Парјанија (Гром и Киша), Вац (Реч), многе реке и остали. Осим божанстава, химне помињу и личности, концепте, појаве, предмете, фрагменте могућих стварних историјских догађаја (борбе првих Аријаца против непријатеља).

Ригведа се сатоји од десет књига - мандала - са одређеним бројем химни у свакој (прва и десета имају по 191 химни и највеће су, остале мандале имају од 43 до 114 химне).

Ргведа је декламована током (жртвених) обреда, најчешће су то радили врховни свештеници, мада поједине химне имају и несумњиву песничку вредност, а постоје и бројне паралеле са вечним питањима и темама обрађеним у каснијим религиозним и световним делима.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Derived from the root ṛc "to praise", cf. Dhātupātha 28.19. Monier-Williams translates Rigveda as "a Veda of Praise or Hymn-Veda".
  2. ^ Michael Witzel (1997), The Development of the Vedic Canon and its Schools : The Social and Political Milieu, Harvard University, in Witzel 1997, стр. 259–264
  3. ^ Antonio de Nicholas (2003), Meditations Through the Rig Veda: Four-Dimensional Man, ISBN 978-0595269259, p. 273

ЛитератураУреди

  • Stephanie W. Jamison; Joel P. Brereton (2014). The Rigveda. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-937018-4. 
  • editio princeps: Friedrich Max Müller, The Hymns of the Rigveda, with Sayana's commentary, London, 1849–75, 6 vols., 2nd ed. 4 vols., Oxford, 1890–92.
  • Theodor Aufrecht, 2nd ed., Bonn, 1877.
  • Sontakke, N. S. (1933). Rgveda-Samhitā: Śrimat-Sāyanāchārya virachita-bhāṣya-sametā. Sāyanachārya (commentary) (First изд.). Vaidika Samśodhana Maṇḍala. . The Editorial Board for the First Edition included N. S. Sontakke (Managing Editor), V. K. Rājvade, M. M. Vāsudevaśāstri, and T. S. Varadarājaśarmā.
  • B. van Nooten und G. Holland, Rig Veda, a metrically restored text, Department of Sanskrit and Indian Studies, Harvard University, Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts and London, England, 1994.
  • Rgveda-Samhita, Text in Devanagari, English translation Notes and indices by H. H. Wilson, Ed. W. F. Webster, originally in 1888, Published Nag Publishers 1990, 11A/U.A. Jawaharnagar,Delhi-7.
  • Sayana (14th century)
    • ed. Müller 1849–75 (German translation);
    • ed. Müller (original commentary of Sāyana in Sanskrit based on 24 manuscripts).
    • ed. Sontakke et al., published by Vaidika Samsodhana Mandala, Pune (2nd ed. 1972) in 5 volumes.
  • Rgveda-Samhitā Srimat-sāyanāchārya virachita-bhāṣya-sametā, ed. by Sontakke et al., published by Vaidika Samśodhana Mandala, Pune-9, 1972, in 5 volumes (It is original commentary of Sāyana in Sanskrit based on over 60 manuscripts).
  • Sri Aurobindo, Hymns to the Mystic Fire (Commentary on the Rig Veda), Lotus Press, Twin Lakes, Wisconsin ISBN 0-914955-22-5 Rig Veda - Hymns to the Mystic Fire - Sri Aurobindo - INDEX
  • Raimundo Pannikar (1972), The Vedic Experience, University of California Press
  • Vashishtha Narayan Jha, A Linguistic Analysis of the Rgveda-Padapatha Sri Satguru Publications, Delhi (1992).
  • Bjorn Merker, Rig Veda Riddles In Nomad Perspective, Mongolian Studies, Journal of the Mongolian Society XI, 1988.
  • Thomas Oberlies, Die Religion des Rgveda, Wien 1998.
  • Oldenberg, Hermann (1894). Hymnen des Rigveda. 1. Teil: Metrische und textgeschichtliche Prolegomena. Berlin 1888. (please add), Wiesbaden 1982. 
  • Die Religion des Veda. Berlin 1894; Stuttgart 1917; Stuttgart 1927; Darmstadt 1977
  • Vedic Hymns, The Sacred Books of the East Vol l. 46 ed. Friedrich Max Müller, Oxford 1897
  • Adolf Kaegi, The Rigveda: The Oldest Literature of the Indians (trans. R. Arrowsmith), Boston, Ginn and Co. (1886), 2004 reprint: ISBN 978-1-4179-8205-9.
  • Mallory, J. P.; et al. (1989). „Indo-Iranian Languages in Encyclopedia of Indo-European Culture”. Fitzroy Dearborn (објављено 1997). 
  • Anthony, David W. (2007), The Horse The Wheel And Language. How Bronze-Age Riders From the Eurasian Steppes Shaped The Modern World, Princeton University Press 
  • Avari, Burjor (2007), India: The Ancient Past, London: Routledge, ISBN 978-0-415-35616-9 
  • Bryant, Edwin (2001). The Quest for the Origins of Vedic Culture: The Indo-Aryan Migration Debate. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513777-4. 
  • Flood, Gavin D. (1996), An Introduction to Hinduism, Cambridge University Press 
  • George Erdosy (1995). The Indo-Aryans of Ancient South Asia: Language, Material Culture and Ethnicity. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-014447-5. 
  • Gregory Possehl; Michael Witzel (2002). „Vedic”. Ур.: Peter N. Peregrine; Melvin Ember. Encyclopedia of Prehistory. Springer. ISBN 978-1-4684-7135-9. 
  • Lal, B.B. 2005. The Homeland of the Aryans. Evidence of Rigvedic Flora and Fauna & Archaeology, New Delhi, Aryan Books International.
  • Talageri, Shrikant: The Rigveda: A Historical Analysis, 2000. ISBN 81-7742-010-0
  • Witzel, Michael (1995), „Early Sanskritization: Origin and Development of the Kuru state” (PDF), EJVS, 1 (4), Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 2. 2012 
  • Witzel, Michael (1997), Inside the Texts, Beyond the Texts. New Approaches to the Study of the Vedas, Harvard Oriental Series, Opera Minora vol. 2, Cambridge: Harvard University Press 

Спољашње везеУреди