Кака (фудбалер)

(преусмерено са Рикардо Кака)

Рикардо Изексон дос Сантос Леите (порт. Ricardo Izecson dos Santos Leite; Бразилија, 22. април 1982.) познатији као Кака (порт. Kaká) или Рикардо Кака (порт. Ricardo Kaká),[4][5] бивши је бразилски фудбалер, који је играо на позицији офанзивног везног. Захваљујући својим наступима као плејмекер, на свом врхунцу у Милану, у периоду који је био обиљежен његовим креативним пасовима, дриблинзима и головима, од стране многих означен је за једног од најбољих фудбалера своје генерације.[6][7][8] Остварио је велике успјехе и на клупском и на репрезентативном нивоу, а један је од осам фудбалера у историји који су освојили Свјетско ппрвенство, Лигу шампиона и Златну лопту.[9]

Кака
Kaká visited Stadium St. Petersburg.jpg
Кака 2018. године
Лични подаци
Пуно име Рикардо Изексон дос Сантос Леите
Надимак Кака,
Рикардо Кака
Датум рођења (1982-04-22)22. април 1982.(39 год.)[1]
Мјесто рођења Бразилија,  Бразил
Висина 1,86 м[2]
Позиција офанзивни везни[3]
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2001—2003 Сао Пауло 59 (23)
2003—2009 Милан 193 (70)
2009—2013 Реал Мадрид 85 (23)
2013—2014 Милан 30 (7)
2014—2017 Орландо сити 75 (24)
2014Сао Пауло 19 (2)
Укупно 461 (149)
Репрезентативна каријера
2001 Бразил до 20 5 (1)
2002—2016 Бразил 92 (29)

Професионалну каријеру почео је 2001. са 18 година, у Сао Паулу, гдје је провео двије године, након чега је прешао у Милан 2003. Играо је финале Лиге шампиона 2004/05, када је Милан изгубио од Ливерпула, након што је водио 3:0 на полувремену. Завршио је као најбољи асистент такмичења и добио је награду за за најбољег клупског играча средине терена, од стране УЕФА. Предводио је Милан до освајања Лиге шампиона 2006/07; завршио је као најбољи сттријелац такмичења, а због својих игара, освојио је Златну лопту, испред Кристијана Роналда и Лионела Месија, награде ФИФА фудбалер године, УЕФА клупски фудбалер године, као и награду IFFHS најбољи плејмејкер године. Након шест година у Милану, прешао је у Реал Мадрид 2009, за 67 милиона евра,[10] поставши тако други најскупљи фудбалер свих времена у том тренутку, иза Кристијана Роналда.[11] Након четири године у Реалу, током којих је имао проблема са пповредама, 2013. се вратио у Милан,[12] гдје је остао само једну сезону, након чега је прешао у Орландо Сити, али је прву сезону провео на позајмици у Сао паулу. Године 2015, вратио се у Орландо, гдје је остао двије године, након чега је завршио каријеру 2017.

За репрезентацију Бразила дебитовао је 2002. и уврштен је на списак играча за Свјетско првенство 2002, када је, са Роналдом, Роналдињом и Ривалдом, предводио Бразил до пете титуле на свјетског првака. Био је члан тима и на првенствима 2006 и 2010. Био је члан тима на Купу конфедерација 2005, као и 2009, када је Бразил освојио турнир, а Кака је добио награду за најбољег играча.

Осим индивидуалних награда, у периоду од 2006. до 2009, по три пута је уврштен у FIFA FIFPro најбољих 11 на свијету и у УЕФА тим године, за најбољих 11 у Европи. Године 2010. ушао је у Кућу славних Милана.[13] Као један од најпопуларнијих играча свог доба, постао је први спортиста који је дошао до десет милиона пратилаца на друштвеној мрежи Twitter.[14][15] Познат је по свом хуманитарном раду, а постао је најмлађи амбасадор Свјетског програма хране Уједињених нација, 2004.[16] Због свог доприноса на терену и ван њега, часопис Time, уврстио га је на свој списак 100 најутицајнијих људи на свијету, 2008. и 2009.[17]

ДјетињствоУреди

Рођен је у Гами, у Савезном дистрикту. Његов отац — Симоне дос Сантос Леите, био је учитељ у основној школи, а мајка — Боско Изексон Переира Леите, била је Грађевински инжењер.[18] Имао је финансијски сигурно васпитање, које му је омогућило да се истовремено фокусира и на школу и на фудбал.[19] Његов млађи брат Родриго, који је познатији као Дигао и његов рођак — Едуардо Делани, такође су били професионални фудбалери. Дигао га је звао „Кака” када су били мали, јер није умио да изговори Рикардо, што је касније узео као надимак када је почињао фудбалску каријеру.[20] The word has no specific Portuguese translation.[21]

Када је имао седам година, са породицом се преселио у Сао Пауло, у држави Сао Пауло.[22] Школа му је средила да игра за локални клуб, који се звао Алфавил, са којим је играо финале локалног турнира.[23] На турниру, примијетили су га скаути Сао паула, који су му понудили мјесто у својој академији за младе.[24] Са 18 година, имао је несрећу на базену, приликом чега је доживио фрактуру кичме која изазива парализу и била је опасна по наставак каријере.[25][26] Успио је да се опорави, а свој опоравак приписује Богу и од тада, даје дио средстава које прима цркви.[26]

Клупска каријераУреди

Сао ПаулоУреди

Каријеру је почео у Сао Паулу, са осам година.[24] Први уговор потписао је са 15 година и предводио је млади тим Сао Паула до освајања такмичења Копа де Жувенил. За први тим, дебитовао је 1. фебруара 2001, а постигао је 12 голова на 27 наступа у сезони, у којој је Сао Пауло по први пут освојио првенство Рио—Сао Пауло. У финалу такмичења, Кака је ушао са клупе у другом полувремену и постигао је два гола за два минута, у побједи од 2:1 против Ботафога.[27]

Наредне сезоне, постигао је 10 голова на 22 утакмице и привукао је пажњу великог броја европских клубова.[28] За Сао Пауло, укупно је одиграо 58 утакмица и постигао је 23 гола.[29]

МиланУреди

 
Кака у дресу Милана 2007.

Након интересовања бројних клубова, на љето 2003, прешао је у Милан, који је претходно освојио Лигу шампиона 2002/03., за 8,5 милиона евра, што је предсједник клуба Силвио Берлускони, касније описао као „кикирики”, алудирајући на то да је било јефтино.[30] Након мјесец дана у клубу, ушао је у стартну поставу, гдје је на позицији офанзивног везног замијенио Руија Косту у првом тиму, иза нападача Јон дала Томасона, Филипа Инзагија и Андрија Шевченка. У Серији А дебитовао је у првом колу у сезони 2003/04, на утакмици против Анконе, коју је Милан добио 2:0.[31] Први гол у лиги дао је у побједи од 3:1 на гостовању против Интера.[32] Сезону је завршио са 10 постигнутих голова на 30 утакмица; такође, имао је неколико битних асистенција, као што је асистенција за Шевченка у побједи од 1:0 против Роме, којом је Милан стекао девет бодова испред Роме и касније освојио титулу. Осим Серије А, Милан је освојио и УЕФА суперкуп, а завршио је на другом мјесту у Суперкупу Италије и Интерконтинеталном купу.[33] У Купу Италије, Милан је испао у полуфиналу од Лација,[34] док је у Лиги шампиона испао у четвртфиналу од Депортиво Ла Коруње. У првој утакмици четвртфинала, Кака је постигао два гола у побједи од 4:1,[35] док је у реваншу, Ла Коруња побиједила 4:0 и прошла у полуфинале.[36] Добио је награду за фудбалера године у Италији,[37] а био је номинован за Златну лопту, гдје је завршио на 15 мјесту, док је награду добио Шевченко,[38] био је номинован и за награду ФИФА фудбалер године, гдје је завршио на деветом мјесту, а освојио је Роналдињо.[39]

У сезони 2004/05, Милан је углавном играо са петорицом играча на средини терена и са једним нападачем, што је углавном био Шевченко. На средини, уз Каку су обично играли Ђенаро Гатузо, Кларенс Седорф, Масимо Амброзини и Андреа Пирло, који је играо на позицији плејмејкера и креирао шансе за саиграче. Милан је почео сезону освајањем Суперкупа Италије, побиједивши Лацио 3:0.[40] У Серији А, постигао је седам голова на 36 утакмица, а Милан је завршио на другом мјесту, иза Јувентуса.[41] У Купу Италије, испао је у четвртфиналу од Удинезеа, након пораза 4:1 у гостима.[42] У Лиги шампиона, постигао је два гола и уписао пет асистенција, а Милан је дошао до финала, гдје је играо против Ливерпула у Истанбулу. На полувремену, Милан је водио 3:0. Кака је изборио слободни ударац у првом минуту, након којег је Паоло Малдини дао водећи гол; касније, започео је акцију из које је Ернан Креспо постигао други гол, након чега је асистирао Креспу за 3:0.[43] У другом полувремену, Ливерпул је за шест минута постигао три гола и изједначио, након чега је побиједио 3:2 на пенале.[44] Кака и Томасон су погодили из пенала за Милан, док су Сержињо, Пирло и Шевченко промашили.[45] Меч је касније назван „Истанбулско чудо” и „утакмица деценије”, а означен је као једно од најбољих финала Лиге шампиона икада.[43] Освојио је награду УЕФА за најбољег клупског плејмејкера године,[46] а поново је био номинован за Златну лопту, гдје је завршио на деветом мјесту;[47] био је номинован и за награду ФИФА фудбалер године, гдје је завршио на осмом мјесту.[48]

 
Кака даје дрес тадашњем предсједнику Бразила — Лули 2007.

У сезони 2005/06, постигао је први хет трик у домаћим такмичењима, у побједи од 4:1 против Кјева, 9. априла 2006; Серђо Пелисје је дао водећи гол за Кјево, Алесандро Неста је изједначио, а Кака је сва три гола постигао у другом полувремену.[49] У полуфиналу Лиге шампиона, Милан је испао од Барселоне; у првој утакмици на Сан Сиру, Барселона је побиједила 1:0 голом Лудовика Жилија,[50] док је реванш утакмица завршена 0:0 и Барселона је прошла у финале.[51] У Купу, Милан је поново испао у четвртфиналу, од Палерма, након пораза 3:0 на гостовању.[52] Кака је постигао 17 голова у Серији А, гдје је Милан завршио на другом мјесту, поново иза Јувентуса, али је након афере Калчополи, деградиран на треће мјесто, због одузимања 30 бодова.[53] Трећу годину заредом, био је номинован за Златну лопту, али је завршио на 11 мјесту.[54] Био је номинован и за награду ФИФА фудбалер године трећи пут заредом, а завршио је на седмом мјесту.[55] Изабран је у УЕФА идеални тим сезоне[56] и у FIFPro најбољих 11 по први пут у каријери.[57]

Након одласка Шевченка у Челси на почетку сезоне 2006/07, постао је главни играч у офанзиви, играјући на позицији између нападача и везних играча, играјући на позицији офанзивног везног, а понекад и на позицији нападача или другог нападача, иза Инзагија. На дан 2. новембра 2006, постигао је први хет трик у Лиги шампиона, у побједи од 4:1 против Андерлехта у групној фази.[58] Сезону је завршио као најбољи стријелац Лиге шампиона, са десет голова.[59] Постигао је гол у осмини финала, за побједу од 1:0 против Селтика и пролаз Милана,[60] након чега је постигао три гола у двомечу против Манчестер јунајтеда у полуфиналу. На првој утакмици, постигао је оба гола у поразу 3:2 на Олд Трафорду,[61] након чега је постигао гол у побједи од 3:0 на Сан Сиру.[62]

 
Кака са саиграчима прославља освајање Лиге шампиона 2007.

У финалу, Милан је побиједио Ливерпул 2:1, са два гола Инзагија. Код првог гола, изборио је слободни ударац, из којега је Пирло асистирао Инзагију, након чега је Кака асистирао Инзагију за 2:0.[63] На дан 30. августа, проглашен је за најбољег европског играча и за најбољег нападача, а сврстан је и у УЕФА тим године, по други пут.[64][65] Завршио је као други најбољи асистент у Лиги шампиона, са пет асистенција и добио је награду за IFFHS најбољег плејмејкера на свијету.[66]

Сезону 2007/08, Милан је почео освајањем УЕФА суперкупа, побједом над Севиљом 3:1, а Кака је постигао трећи гол.[67] При резултату 2:1, након што су голове постигли Инзаги и Марек Јанкуловски, оборен је у шеснаестерцу; шутирао је пенал, али је одбранио голман Севиље — Андрес Палоп, који је одбио лопту до њега и Кака је дао гол главом.[68] На дан 30. септембра, играо је 200 утакмицу за Милан, у ремију 1:1 против Катаније, гдје је постигао гол из пенала.[69] На дан 5. октобра, изабран је за FIFPro фудбалера године и изабран је у FIFPro најбољих 11 по други пут у каријери.[70][71] На дан 2. децембра 2007, добио је Златну лопту, поставши осми играч Милана који је добио награду, а освојио је испред Кристијана Роналда и Лионела Месија.[72][73]

„Он је комплетан играч.”

Пеле о Каки, након што је добио награду за ФИФА фудбалера године 2007.[74]

На дан 16. децембра, Милан је освојио Свјетско клупско првенство, побједом од 4:2 против Боке јуниорс у финалу; асистирао је Инзагију код два гола, првог и последњег на утакмици и добио је награду за најбољег играча такмичења.[75] На дан 17. децембра, добио је награду за ФИФА фудбалера године, са 1,047 гласова, испред Месија са 504 и Кристијана Роналда са 426.[76][77]

 
Кака на утакмици против Торина, 19. априла 2009.

У јануару 2008, проглашен је за играча године у Серији А, добивши тако награду по други пут, а 29. фебруара 2008, продужио је уговор са Миланом до 2013.[78] На дан 2. маја, часопис Time, сврстао га је на листу 100 најутицајнијих људи на свијету.[79] На дан 14. октобра, ставио је отисак стопала на стадиону Маракана, у секцији посвећеној успоменама на најбоље бразилске фудбалере.[80] Године 2009, поново се нашао на листи 100 најутицајнијих људи, по избору часописа Time.[81] Сезону је завршио са постигнутих 15 голова у Серији А; био је номинован за ФИФА фудбалера године 2008, гдје је завршио на четвртом мјесту,[82] као и за Златну лопту 2008, гдје је завршио на осмом мјесту.[83] Био је на скраћеном списку од шест кандидата за награду Лауреус свјетски спортиста године за 2008, заједно са Роџером Федерером, Тајсоном Гејем, Мајклом Фелпсом, Кимијем Рејкенеом и Тајгером Вудсом;[84] завршио је на другом мјесту, иза Федерера.[85] На крају године, изабран је по трећи пут у FIFPro најбољих 11.[86]

На дан 13. јануара, BBC је објавио да је Манчестер Сити послао понуду Милану за Каку од 100 милиона фунти, а директор Милана — Умберто Гандини, изјавио је да ће размотрити понуду само ако Кака договори личне услове са Ситијем.[87] Кака је првобитно изјавио да жели да остане у Милану и да сања о томе да једног дана буде капитен тима, али је касније изјавио: „Ако Милан жели да ме прода, сјешћу и разговараћу. Али могу да кажем то да, докле год клуб не жели да ме прода, дефинитивно ћу остати.“[88] На дан 19. јануара, предсједник Милана — Силвио Берлускони, изјавио је да је Манчестер Сити одустао од понуде након разговора између клубова и да ће Кака остати у Милану.[89] Навијачи Милана су, раније током тог дана, протестовали испред сједишта клуба, а након објаве Берлусконија, током ноћи су се окупили испред Какине куће, гдје су му аплаудирали и поздрављали га, а он им је бацио свој дрес кроз прозор.[90] Сезону је завршио са 16 постигнутих голова у Серији А и завршио је на петом мјесту на листи стријелаца,[91] док је Милан завршио на трећем мјесту, са истим бројем бодова као Јувентус, десет бодова мање од Интера.[92] Био је номинован за награду ФИФА фудбалер године, гдје је завршио на четвртом мјесту другу годину заредом,[93] док је у избору за Златну лопту завршио на шестом мјесту,[94] а по трећи пут у каријери изабран је у УЕФА идеални тим.[95]

Реал МадридУреди

 
Кака на представљању у Реал Мадриду 2009.

На дан 3. јун 2009. објављено је да је новоизабрани предсједник Реал МадридаФлорентино Перез, послао понуду Милану за Каку од 68,5 милиона евра,[96][97] Два дана касније, отишао је на утакмице са репрезентацијом.[98] Вицепредсједник Милана — Адријано Галијани и Какин отац — Боско Леите, отпутовали су у Мексико на преговоре, након чега је Галијани изјавио: „Имали смо ручак и говорили о Каки. Не поричем то. Преговори постоје, али договор није још постигнут.“[99] На дан 4. јуна, Галијани је рекао за часопис Gazzetta dello Sport, да су финансијски разлози мотив што су започели преговоре, изјавивши: „Не можемо да дозволимо да Милан изгуби 70 милиона евра... Разлог ако Кака оде биће економски.“[99][100] На дан 8. јуна, Милан и Реал Мадрид, потврдили су да Кака прелази у Реал, са којим је потписао шестогодишњи уговор,[101][102] за 67 милиона евра.[11]

Представљен је у Реалу 30. јуна 2009, а дебитовао је 7. августа, у побједи од 5:1 против Торонта, у пријатељској утакмици.[103] На дан 19. августа, постигао је први гол за клуб, у побједи од 5:0 против Борусије Дортмунд, у пријатељској утакмици.[104] У такмичарским мечевима, дебитовао је 29. августа, у побједи од 3:2 против Депортиво ла Коруње, у Ла лиги.[105] Први гол у лиги постигао је 23. септембра, из пенала, у побједи од 2:0 против Виљареала.[106] Реал је сезону завршио на другом мјесту у лигу, иза Барселоне, док је Кака постигао осам голова и шест асистенција у Ла лиги, а девет голова и осам асистенција у свим такмичењима.[107]

 
Кака након постигнутог гола против Реал Сосиједада, у фебруару 2011.

На дан 5. августа 2010. објављено је да је имао операцију лијевог кољена и да ће одсуствовати четири мјесеца.[108] Након што се вратио тренинзима, тренер Реала — Жозе Мурињо, изјавио је да је имати Каку након опоравка од повреде, исто као имати к ново појачање.[109][110] Након осам мјесеци паузе, вратио се на терен 3. јануара 2011. у побједи од 3:2 против Хетафеа; ушао је у игру у 77 минуту, умјесто Карима Бенземе. Након утакмице, изјавио је: „срећан сам што играм утакмицу поново и што сам закорачио на терен.“[111] Први гол након опоравка, постигао је 9. јануара, у побједи од 4:2 против Виљареала у Ла лиги, након асистенције Кристијана Роналда.[112]

У марту 2011, задобио је повреду синдрома илиотибијалног тракта, што је друга најчешћа повреда кољена.[113] Након опоравка од повреде, постигао је два гола против Валенсије, а сезону је завршио са седам голова и шест асистенција у свим такмичењима, на 20 утакмица, док је Реал освојио Куп краља и завршио на другом мјесту у Ла лиги.[107]

 
Кака на утакмици против Тотенхема, у априлу 2011.

На дан 27. септембра 2011, одиграо је један од најбољих мечева у Реал Мадриду; у побједи од 3:0 против Ајакса у Лиги шампиона, постигао је један гол, уписао једну асистенцију и започео контранапад, у којем су учествовали Месут Езил, Роналдо и Бензема,[114] а због своје игре, изабран је за играча кола Лиге шампиона.[115] Са том утакмицом, имао је један од најбољих почетака сезоне у каријери, са постигнута два гола, двије асистенције и изборен један пенал.[116] У сезони2011/12. Реал је освојио Ла лигу, са 100 бодова, док је Кака постигао пет голова и уписао девет асистенција у лиги, односно осам голова и 14 асистенција у свим такмичењима.[107] У Лиги шампиона, Реал је испао од Бајерн Минхена у полуфиналу, на пенале, гдје су Кака, Кристијано Роналдо и Серхио Рамос промашили пенал.[117] У четвртфиналу Купа краља, Реал је испао од Барселоне.[118]

 
Кака на утакмици против Севиље, у фебруару 2013.

Сезону 2012/13. почео је освајањем Суперкупа Шпаније, побједом од 4:2 против Барселоне. На дан 4. децембра, дао је гол за побједу од 4:1 против Ајакса, чиме је постао најбољи бразилски стријелац у Лиги шампиона, са 28 голова.[119] Након утакмице изјавио је: „Ово је био важан гол за мене и надам се да ми је остало још голова да помогнем Реал Мадриду. Ово је била важна побједа и специјална ноћ.“[120] На дан 12. јануара 2013, на ремију 0:0 против Осасуне, ушао је у игру у 60 минуту, али је добио два жута картона за 18 минута и морао је да напусти игру.[121] То му је био први црвени картон у дресу Реал Мадрида и први црвени картон након утакмице између Бразила и [[Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче|Обале Слоноваче [[, на Свјетском првенству 2010.[122] Реал Мадрид је сезону завршио на другом мјесту у Ла лиги, иза Барселоне,[123] док су изгубили у финалу Купа краља од Атлетико Мадрида.[124] У Лиги шампиона, Реал је испао у полуфиналу трећу годину заредом, од Борусије Дортмунд.[125]

На дан 29. августа 2013, изјавио је да жели да напусти Реал,[126] за који је постигао 29 голова, уз 32 асистенције на 120 утакмица у свим такмичењима, током четири сезоне.[127][128] Почетком септембра 2013, на друштвеној мрежи Твитер, опростио се од Реал Мадрида и навијача.[129]

Повратак у МиланУреди

На на дан 2. септембра 2013, Милан је потврдио да се Кака враћа у клуб, са којим је потписао двогодишњи уговор.[130][131] Вриједност уговора била је четири милиона евра годишње, а узео је дрес са бројем 22, који је носио и први пут када је играо за Милан.[132][133] Такође, постављен је за замјеник капитена.[134] На дебију за клуб, био је капитен на утакмици против Чјаса, када му је капитенску траку дао голман — Марко Амелија.[135]

На првој такмичарској утакмици за клуб, повриједио је лијеви мишић примицача, а одлучио је да не прима плату док се не опорави.[136] На терен се вратио 19. октобра, у побједи од 1:0 против Удинезеа, када је ушао у 76 минуту умјесто Алесандра Матрија.[137] На наредној утакмици, асистирао је Робињу за гол у ремију 1:1 против Барселоне у Лиги шампиона. Први гол, постигао је 30. октобра, у ремију 1:1 против Лација; ESPN је његов гол описао као „сензационални увијени шут са ивице терена у десни горњи угао.“[138] На дан 7. јануара 2014, постигао је свој стоти гол за Милан, за вођство од 1:0 против Аталанте, након чега је постигао још један гол у побједи 3:0.[139] На дан 11. марта, постигао је гол у поразу 4:1 од Атлетико Мадрида, у осмини финала Лиге шампиона.[140] На дан 29. марта 2014, постигао је два гола у побједи од 3:0 против Кјева, на својој 300 утакмици за Милан.[141][142]

У јуну 2014, објављено је да преговара са Орландом, како би прешао у клуб у јануару 2015, када почиње МЛС лига.[143][144] На дан 30. јуна 2014, споразумно је раскинуо уговор са Миланом, иако му је остала још једна година уговора; активирао је клаузулу по којој може да оде ако се клуб не квалификује за европска такмичења.[145] Сезону је завршио са седам постигнутих голова у Серији А[146] и два у Лиги шампиона.[147]

Орландо СитиУреди

 
Кака у Хјустону у марту 2015.

На дан 2. јула, потписао је за Орландо, који је такмичење требало да почне тек у јануару 2015, по први пут у МЛС лиги.[148] Потписом за клуб, постао је први означени играч у историји Орланда;[149] што је правило које омогућава сваком тиму да има максимум три играча чије плате не спадају у правило о ограничењу плате коју тим може да даје свим играчима у сезони, познато као „Salary cap”.[150] Правило о три означена играча донесено је 2007. када је Дејвид Бекам дошао у Лос Анђелес галакси и постало је познато као „Бекамово правило“.[151] На представљању у клуб, изјавио је да је увијек желио да игра у Америци и да је један од главних разлога што је изабрао Орландо, тај што је власник Бразилац — Ренато Аугусто да Силва.[152] Пошто МЛС лига почиње у јануару, отишао је на позајмицу у Сао Пауло током љета, што је назвао изузетно задовољавајућим.[153]

Доласком у Орландо, постао је најплаћенији играч и историји МЛС лиге, са зарадом 6,6 милиона долара годишње и са гарантованом компензацијом од 7,2 милиона долара годишње,[154][155] престигавши тако Клинта Демпсија, који је дошао у Сијетл саундерсе 2013, за 6,7 милиона долара годишње.[156][157]

Позајмица у Сао ПаулоУреди

На дан 3. јула 2014, стигао је у Сао Пауло и почео је са тренинзима дан касније.[158] На дан 27. јула 2014, дебитовао је за клуб у Серији А, у коју се вратио након 11 година, на утакмици против Гоијаса, и постигао је гол у 76 минуту, у поразу 2:1.[159] На дан 4. септембра 2014, постигао је гол у побједи од 2:0 против Крисијуме, у другој рунди Копа Судамерикане.[160] На дан 9. новембра 2014, постигао је гол у побједи од2:1 против Виторије.[161]

Повратак у ОрландоУреди

На почетку 2015, вратио се у Орландо. Први гол за клуб, постигао је 5. фебруара, у побједи од 4:0 против Даласа, у пријатељској утакмици.[162] На дан 23. фебруара, постигао је гол у ремију 1:1 против Њујорк Ситија, у пријатељској утакмици.[163] На дан 8. марта, дебитовао је у МЛС лиги, гдје је постигао гол из слободног ударца, за реми 1:1 против Њујорк Ситија, што је био први гол Орланда у историји у такмичарским утакмицама.[164][165][166] На дан 28. марта, постигао је гол уз асистенцију, за реми 2:2 против Монтреал импакта.[167][168] У избору за играча мјесеца за март, завршио је на другом мјесту, иза Октавија Ривера.[169]

 
Кака на утакмици против Торонта.

На дан 13. априла 2015, постигао је гол из пенала, у побједи од 2:0 против Портланд тимберса.[170][171] На дан 17. маја, постигао је гол, уз једну асистенцију, у побједи од 4:0 против браниоца титуле — Лос Анђелес галаксија, чиме је Орландо постао први клуб дебитант у лиги који је побиједио актуелног првака са више од три гола разлике.[172][173][174] На дан 30. јуна, постигао је гол у 21 минуту, за побједу од 2:0 против Колумбус круа, у осмини финала Отвореног купа САД-а.[175] На дан 5. јула, добио је први црвени картон у клубу, у ремију 1:1 против Реал Солт Лејка, након што је претходно постигао гол.[176] Касније током мјесеца, изабран је за Ол-стар меч, гдје је био капитен тима.[177] Меч је одигран на стадиону Дик спортинг парк, у Комерс Ситију. Постигао је гол из пенала, након чега је асистирао Давиду Виљи, у побједи од 2:1 против Тотенхема и добио је награду МВП за најкориснијег играча Ол-стара.[178] Орландо је сезону завршио на седмом мјесту у Источној конференцији и није успио да постане први дебитантски клуб који се пласирао у плеј оф након Сијетл саундерса 2009.[179] Кака је сезону завршио са девет голова и седам асистенција на 28 утакмица у МЛС лиги, уз један постигнут гол на два наступа у Купу.[180]

 
Кака на Ол-стар мечу МЛС лиге 2016.

Након што је, због повреде, пропустио прве три утакмице у сезони 2016, вратио се на терен 3. априла, на утакмици против Портланд тимберса, гдје је постигао један гол и уписао двије асистенције, у побједи од 4:1,[181] захваљујући чему је изабран у тим недеље.[182] У јулу 2016, изабран је у Ол-стар тим, заједно са Виљом и бившим саиграчем из Милана — Андреом Пирлом.[183] Другу сезону у клубу, завршио је са девет голова и десет асистенција, на 24 утакмице,[180] а Орландо није успио да се пласира у плеј оф поново.[184]

На дан 5. марта, на првој утакмици у сезони 2017, против Њујорк Ситија, ухватио се за лијеву ногу у 11 минуту, због чега је морао да изађе из игре; Орландо је побиједио 1:0, а објављено је да Кака мора да паузира шест недеља, због истегнућа тетиве.[185] На терен се вратио 29. априла и постигао је гол у побједи од 2:0 против Колорадо рапидса.[186] Следеће недеље, постигао је гол у поразу 2:1 од Торонта.[187] Трећи гол у сезони постигао је у ремију 2:2 против Спортинг Канзас Ситија.[188] На дан 14 јуна, играо је на утакмици петог кола Купа, у поразу од Мајамија, који је тада тренирао његов бивши саиграч из Милана — Алесандро Неста.[189] На дан 17. јуна, асистирао је за гол Матијасу Перезу Гарсији, у ремију 3:3 против Монтреал импакта.[190] У наредном колу, асистирао је Скоту Сутеру, за изједначујући гол у последњем минуту, у ремију 1:1 против Сијетл саундерса.[191] На дан 7. јула, изабран је за трећи Ол-стар меч заредом,[192] гдје је постигао гол у ремију 1:1 против Аталанте, 29. јула.[193]

Орландо је изгубио шансе за пласман у плеј оф 7. октобра, након побједе Њујорк ред булса против Ванкувер вајткапса 3:0.[194] На дан 11. октобра 2017, објавио је да неће продужити уговор са Орландом за сезону 2018.[195] Последњу званичну утакмицу за клуб играо је 15. октобра, у побједи од 1:0 против Колумбус круа,[196][197] а сезону је завршио са шест постигнутих голова и пет асистенција, на 23 утакмице.[180] За Орландо је играо још једном, играо у побједи од 6:1 против репрезентације Порторика, у хуманитарној утакмици одржаној ради прикупљања новца за опоравак Порторика након урагана Марија.[198] Током три сезоне у Одланду, постигао је 24 гола и 22 асистенције, на 75 утакмица.[199]

Крај каријереУреди

На дан 17. децембра 2017, објавио је да завршава каријеру, након што је одбио понуде Сао Паула и Милана.[200] Потврдио је да жели да ради као директор за фудбалска питања и да му је Милан понудио позицију.[201]

Репрезентативна каријераУреди

Млада репрезентација и деби у сениорскојУреди

 
Кака у дресу Бразила 2006.

Уврштен је на списак играча за Свјетско првенство за играче до 20 година 2001 у Аргентини. У групној фази, Бразил је остварио све три побједе, против Њемачке 2:0, Ирака 6:1 и Канаде 2:0 и пласирао се у нокаут фазу са првог мјеста.[202] У осмини финала, Бразил је побиједио Аустралију 4:0, а Кака је дао други гол.[203] У четвртфиналу, Бразил је повео 1:0 против Гане, у 44 минуту, голом Адријана, али је Гана у последњих десет минута постигла два гола и пласирала се у полуфинале.[204]

Неколико мјесеци касније, 31. јануара 2002, дебитовао је за сениорску репрезентацију Бразила, у побједи од 6:1 против Боливије, у пријатељској утакмици; ушао је у игру у 69 минуту умјесто Жуниња Паулисте.[205] Први гол за репрезентацију, постигао је 7. марта 2002, у побједи од 6:1 против Исланда, у пријатељској утакмици.[206] Селектор Бразила — Луис Фелипе Сколари, уврстио га је у тим за Свјетско првенство 2002, на којем су репрезентацију предводили Роналдо, Ривалдо и Роналдињо.[207] Дебитовао је на првенству на утакмици трећег кола групне фазе, против Костарике, када је ушао у игру у 75 минуту, умјесто Ривалда, а Бразил је побиједио 5:2.[208] До краја првенства више није играо, а Бразил је у финалу побиједио Њемачку и освојио пету титулу првака свијета.[209]

Године 2003. био је капитен на КОНКАКАФ Златном купу, гдје је Бразил наступао са репрезентацијом до 23 године и завршио је на другом мјесту, изгубивши у финалу од Мексика 1:0 на продужетке.[210] Кака је постигао три гола на турниру, два у четвртфиналу у побједи од 2:0 против Колумбије[211] и један у полуфиналу, у побједи од 2:1 против Сједињених Америчких Држава на продужетке; постигао је гол у 89 минуту, којим је Бразил изборио продужетке.[212]

Куп конфедерација 2005. и Свјетско првенство 2006.Уреди

 
Кака на тренингу са репрезентацијом, прије почетка Свјетског првенства 2006.

Био је члан тима на Купу конфедерација 2005, у Њемачкој. Играо је на свакој утакмици, а постигао је један гол, у побједи од 4:1 против Аргентине у финалу]].[213]

Уврштен је у тим за Свјетско првенство 2006, а на првој утакмици, постигао је гол у побједи од 1:0 против Хрватске и проглашен је за играча утакмице.[214] Бразил је изгубио у четвртфиналу од Француске 1:0, голом Тијерија Анрија.[215]

„У 2006. био је дио „магичног квартета“, Кака и Роналдињо у средини, са нападачима Роналдом и Адријаном. Тим је био тежак и неизбалансиран, због чега је морао да ради позади на средини терена, а Кака је платио цијену.“

— Тим Викери за ESPN, о репрезентацији Бразила на Свјетском првенству 2006.[216]

На пријатељској утакмици против Аргентине, 3. септембра, у Лондону, ушао је у игру у 59 минуту, умјесто Данијела Карваља; у 88 минуту, узео је лопту на својој половини, након чега је претрчао Месија, а затим водио лопту до гола и постигао трећи гол на утакмици, за побједу од 3:0.[217] Због убрзања и начина на који га је постигао, изјавио је да му је најбољи гол икада.[218] На дан 12. маја, 2007, због густог распореда који је имао, одустао је од наступа на Копа Америци 2007, коју је Бразил затим освојио.[219] У репрезентацију се вратио 22. августа, у побједи од 2:0 против Алжира.[220]

Куп конфедерација 2009. и Свјетско првенство 2010.Уреди

 
Кака (лијево), на утакмици против Чилеа на Свјетском првенству 2010.

Наступао је на Купу конфедерација 2009, гдје је носио број 10. Било му је то прво такмичење након Свјетског првенства 2006, а у првој утакмици групне фазе, против Египта, постигао је два гола, од чега други у 90 минуту из пенала, за побједу од 4:3.[221] У финалу, Бразил је играо против Сједињених Америчких Држава, које су водиле 2:0 на полувремену; Бразил је преокренуо у другом полувремену и побиједио 3:2, а Кака је добио награду за играча утакмице, након чега је добио Златну лопту, за најбољег играча турнира.[222][223][224]

Уврштен је у састав тима за Свјетско првенство 2010, гдје је поново носио дрес са бројем 10.[225] На утакмици другог кола групне фазе, против Обале Слоноваче, уписао је двије асистенције у побједи од 3:0, након чега је, у 88 минуту, добио црвени картон, због два жута картона. Други жути картон добио је због ударања лактом Абдула Кадера Кеите, што је изазвало бројне полемике, јер су многи тврдили да није требало да добије други жути.[226][227][228] На утакмици осмине финала, у побједи од 3:0 против Чилеа, асистирао је код гола Луису Фабијану.[229] У четвртфиналу, Бразил је изгубио од Холандије 2:1, након преокрета, са два гола Веслија Снајдера;[230] Кака је завршио као један од шесторице играча са по три асистенције, иза Бастијана Швајнштајгера.[231]

Каснија каријераУреди

Након више од годину дана одсуствовања из репрезентације због повреде, 27. октобра 2011, уврштен је на списак играча за пријатељске утакмице против Габона и Египта у новембру.[232] Накнадно је морао да буде искључен из тима због повреде листа и није играо ни на једној утакмици.[233]

„Најбољи фудбалер са којим сам икада играо? То је Роналдо, феномено. Други Роналдо, Кристијано, вјероватно улази у мојих топ пет, али гледао сам како Феномено ради ствари које нико други никада није урадио.“

—Кака 2013, о Роналду, као најбољем играчу са којим је играо.[234]

Поново је позван у репрезентацију 28. септембра 2012, за пријатељске утакмице против Ирака и Јапана у октобру.[235] Након што је добио позив, изјавио је: „признајем да је овај позив био изненађујући.... Када је списак објављен, био сам веома срећан. Било је то као да ми је први позив.“[236] Селектор Бразила — Мано Манезес, рекао је да, упркос томе што су Кака и Оскар слични, моћи ће да играју заједно јер је Кака у последње вријеме промијенио стил игре.[237] На свом повратку у тим, постигао је гол у побједи од 6:0 против Ирака, уз асистенцију Оскару,[238] након чега је постигао гол и против Јапана, у побједи од 4:0, гдје је Нејмар дао два гола.[239] Играо је и на хиљадитој утакмици у историји репрезентације, у ремију 1:1 против Колумбије, 14. новембра 2012.[240]

На дан 5. марта, нови селектор репрезентације — Луис Фелипе Сколари, позвао га је у тим за пријатељске утакмице против Италије у Лондону и Русије у Женеви, крајем марта.[241][242] Ипак, није уврштен у тим за Куп конфедерација 2013, као ни у тим за Свјетско првенство 2014.[243] Након скоро 18 мјесеци, нови селектор репрезентације — Дунга, у октобру 2014, уврстио га је на списак играча за пријатељске утакмице против Аргентине и Јапана.[244][245] На дан 1. маја 2015, изабран је међу седам потенцијалних замјена за Копа Америку 2015,[246][247][248] али није позван у састав тима за турнир.[249] У августу 2015, позван је у тим за пријатељски утакмицу против Костарике у септембру, гдје је ушао у игру у 67 минуту умјесто Лукаса Лиме, што му је био 90 наступ за Бразил.[250] Након повреде Дагласа Косте, Дунга га је позвао у састав тима за Копа Америку сентенарио.[251] На дан 30. маја 2016, у побједи од 2:0 против Панаме у пријатељској утакмици, ушао је у игру у 80 минуту умјесто Филипеа Кутиња.[252] Почетком јуна, задобио је повреду мишића и морао је да пропусти Копа Америку, гдје га је замијенио Гансо; више није добијао позив за реализацију.[253]

Стил игре и пријемУреди

 
Дрес Каке са бројем 22, који је носио док је био у Милану, у музеју стадиона Сан Сиро.

Означен као један од најбољих фудбалера своје генерације, на сајту ФИФА описан је као играч који има „способност да готово без напора пролази поред противника, пружа пасове за раздвајање одбране и досљедно погађа са дистанце.“[254][255][256] Током периода у Милану, средином 2000-их и током боравка у Реал Мадриду, прије повреда, које су утицале на његову покретљивост, био је брз, окретан, радник на терену, вјешт и креативан тимски играч, са добрим темпом, контролом лопте, покретом и балансом, способан да дриблинзима пролази играче један на један, као и за контранападе.[257][258][259][260] Хваљећи његову брзину и елеганцију са лоптом, Карл Мачет је 2017. написао за Bleacher Report:

„Његов ход, посебно када је имао посјед, био је очаравајући. Разумно необичног стаса за плејмејкера, везног играча високог мало више од шест стопа, Кака се и даље могао окретати и убрзати поред дефанзивца на исти начин на који би управљали играчи са бројем 10 са нижим центром гравитације. Али тај исти елегантни, дугоноги корак учинио га је незаустављивим у трку.“[259]

Тим Викери је за ESPN написао: „кад Кака трчи напријед са лоптом, има снагу теретног воза. Оженио је снагу са финесом. Једном када је његово убрзање редуковано, недостајало му је суптилности да засија као раније.“[216] Карл Анка је за BBC написао да су му проблеми са кољенима и препонама одузели експлозивност која му је била потребна како би управљао средином терена, као и да је 2009. већ био у опадању.[218] Анка је такође написао да је то што је последњи освојио награду за ФИФА фудбалера године, 2007, прије доминације Месија и Кристијана Роналда током наредне деценије, његов положај у фудбалу био „изгубљен у магли“ и да је његова величина нестала из вида.[218]

 
Кака (други десно), у дресу Милана, са Роналдињом, Бекамом и тренером Анчелотијем.

Роналдињо је изјавио: „за двије, можда три сезоне у Милану, био је најбољи на свијету. Није постојало ништа што не може да уради“, док је Андреа Пирло изјавио: „постојао је тренутак када тимови просто нису знали како да га зауставе.“[261] Хваљен је због својих дриблинга из средине, као у због визије и пасова, који су му омогућавали да асистира саиграчима.[262] Углавном је играо на позицији офанзивног везног, одакле је знао често да постиже голове, ствара прилике и да дијели асистенције.[263] Као универзалан фудбалер, могао је да игра и на неколико позиција у нападу, као крилни нападач нападу,[264][265] као други нападач,[266] а повремено у врху напада[258][267] или у дубље у средини, као плејмејкер.[268] Поред тога, имао је снажан и прецизан, унутар и изван шеснаестерца, са било којом ногом,[269] иако је природно дешњак;[270] такође је био добар извођач пенала и слободних удараца.[271][272]

Приватни животУреди

 
Кака са женом — Каролином Селисо, 2007.

Са дјевојком из дјетињства — Каролином Селисо, оженио се 23. децембра 2005, у цркви у Сао Паулу.[273] У марту 2008, добио је сина — Луку Селисо Лиете,[274] док је у априлу 2011. добио ћерку — Изабелу.[275] Године 2015, Кака и Селисо, објавили су на друштвеним мрежама да се разводе.[276]

Добио је италијанско држављанство 12. фебруара 2007.[277] Има уговор са компанијом Adidas, у што га је спрјечавало да се појави у фото колекцији се рекламама често појављивао, а такође, има уговор са компанијом Armani, који га је спријечио да се нађе у колекцији слика фудбалера Милана које је објавила компанија Dolce & Gabbana почетко 2007.[278]

Заједно са Роналдињом, појавио се на омоту италијанске верзије видео игре FIFA 07, једној од видео игара FIFA, од компаније EA Sports;[279] такође, појавио се на омоту неколико регионалних верзија видео игре FIFA 11[280] FIFA 12,[281] и FIFA 16.[282] Појавио се у видео игри FIFA 20, као дио ултимативног тима легенди.[283]

„У свлачионици, сједио сам између Малдинија и Роналда, који ме је питао хоћу ли да будем дио његовог клана, показујући ми копију Плејбоја или хоћу да будем у Какином клану, који је имао неколико црквених ствари у свлачионици.“

Алешандре Пато о Роналду и Каки током периода у Милану 2007.[284]

Изјавио је да му је Раи, бивши бразилски фудбалер и капитен Сао Паула узор.[285][286] Најбољи пријатељ му је Маурисио Сарагоса, који је такође био професионални фудбалер, с били су кумови један другоме на вјенчањима.[287] Такође је близак пријатељ са фудбалером Колумбије — Радамелом Фалкаом.[288]

У априлу 2012, постао је први спортиста који је достигао 10 милиона пратилаца на друштвеној мрежи Twitter,[14] а до марта 2015, био је пети најпраћенији спортиста на друштвеним мрежама, иза Кристијана Роналда, Лионела Месија, Дејвида Бекама и Нејмара, са 33 милиона пратилаца на друштвеној мрежи Facebook.[289]

 
Пар копачки Adidas, са текстом који изражава његову хришћанску вјеру. Након постизања голова, прослављао их је тако што би показивао према небу, како би изразио захвалност Богу.[290]

Кака је евангелиста и активни је члан цркве Христовог Васкрсења у Сао Паулу.[291] Постао је прилично религиозан са 12 година, о чему је изјавио: „научио сам да је вјера та која одлучује да ли ће се нешто десити или не.“ Након Свјетског првенства 2002, освајања Серије А са Миланом 2004. и освајање Лиге шампиона 2007, скидао је дрес како би открио мајицу испод њега на којој је писало „припадам Христу“; такође, исти натпис, уз “Бог је вјеран“, носио је на копачкама.[20] Током славља након побједе 4:1 против Аргентине, у финалу Купа конфедерација 2005, заједно са неколико саиграча, носио је мајице на којима је писало „Христ вас воли“, на неколико језика. Док је примао награду за ФИФА фудбалера године 2007, изјавио је да је, када је био млађи само желио да буде професионални фудбалер у Сао Паулу и да је хтио да одигра једну утакмицу за репрезентацију Бразила, али да му је Бог дао више него што је икада тражио.[292] Иако дијеле заједничке циљеве, није члан организације „Спортисти Христа“.[293] Током прославе голова, обично је показивао према небу, као гест којим се захваљује Богу.[290] Његов омиљени музички жанр је вјерска музика,[294] док му је омиљена књига Библија.[295] У интервјуу за бразилски часопис O Globo, изразио је жељу да постане евангелички свјештеник.[296]

Од новембра 2004, био је Амбасадор против глади, програма Уједињених нација, а у том тренутку, постао је најмлађа особа на тој позицији.[16] У августу 2015, објавио је да је уписао студије спортског маркетинга на Универзитету Винтер парк у Флориди.[297] On 5 January 2019, he announced his engagement to Brazilian model Carolina Dias on Instagram.[298] Био је један од неколико фудбалера који су подржали кандидатуру Жаира Болсонара за предсједника, на изборима 2018.[299]

Статистика каријереУреди

КлубовиУреди

Клуб Сезона Лига Куп Континентално[nb 1] Остало[nb 2] Укупно Реф.
Лига Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол.
Сао Пауло 2001. Бразилска Серија А 27 12 7 1 5 0 16 4 55 17
2002 22 9 9 6 17 8 48 23
2003 10 2 5 0 7 5 22 7
Укупно 59 23 21 7 5 0 40 17 125 47
Милан 2003/04. Серија А 30 10 4 0 10 4 1 0 45 14 [300]
2004/05. 36 7 1 0 13 2 1 0 51 9 [300]
2005/06. 35 14 2 0 12 5 49 19 [300]
2006/07. 31 8 2 0 15 10 48 18 [300]
2007/08. 30 15 0 0 8 2 3 2 41 19 [300]
2008/09. 31 16 1 0 4 0 36 16 [300]
Укупно 193 70 10 0 62 23 5 2 270 95
Реал Мадрид 2009/10. Ла лига 25 8 1 0 7 1 33 9 [300]
2010/11. 14 7 3 0 3 0 20 7 [301]
2011/12. 27 5 4 0 8 3 1 0 40 8 [302]
2012/13. 19 3 2 1 6 1 27 5 [303]
Укупно 85 23 10 1 24 5 1 0 120 29
Милан 2013/14. Серија А 30 7 1 0 6 2 37 9 [304]
Сао Пауло 2014. Бразилска Серија А 19 2 0 0 5 1 24 3 [300]
Орландо Сити 2015. MLS 28 9 2 1 30 10 [305][306]
2016. 24 9 0 0 24 9 [305][306]
2017. 23 6 1 0 24 6 [305][306]
Укупно 75 24 3 1 78 25
Укупно у каријери 461 149 44 9 102 31 46 19 654 208

РепрезентацијаУреди

Наступи и голови за репрезентацију по годинама
Репрезентација Година Наступи Голови
Бразил
2002 5 1
2003 10 5
2004 8 3
2005 13 3
2006 11 5
2007 12 5
2008 3 1
2009 13 3
2010 7 1
2012 3 2
2013 2 0
2014 2 0
2015 2 0
2016 1 0
Укупно 92 29

Голови за репрезентацијуУреди

Ажурирано након утакмице игране 29. маја 2016.[307][308]


Кључ
  Гол из пенала
Голови за репрезентацију, по датумима, са приказом локације, противника, резултата и такмичења.
Број Датум Локација Противник Гол за Коначан резултат Такмичење
1. 7. март 2002. Кујаба, Бразил   Исланд 3:0 6:1 Пријатељска
2. 19. јул 2003. Мајами, САД   Колумбија 1:0 2;0 КОНКАКАФ златни куп 2003.
3. 2:0
4. 23. јул 2003.   Сједињене Државе 1:1 2:1
5. 7. септембар 2003. Баранкиља, Колумбија   Колумбија 2:1 2:1 Квалификације за Свјетско првенство 2006.
6. 11. октобар 2003. Куритиба, Бразил   Уругвај 1:0 3:3
7. 28. април 2004. Будимпешта, Мађарска   Мађарска 1:0 4:1 Пријатељска
8. 10. октобар 2004. Маракаибо, Венецуела   Венецуела 1:0 5:2 Квалификације за Свјетско првенство 2006.
9. 2:0
10. 27. март 2005. Гојанија, Бразил   Перу 1:0 1:0
11. 29. јун 2005. Франкфурт, Немачка   Аргентина 2:0 4:1 Куп конфедерација 2005.
12. 10. новембар 2005. Абу Даби, УАЕ   УАЕ 1:0 8:0 Пријатељска
13. 4. јун 2006. Женева, Швајцарска   Нови Зеланд 3:0 4:0 Пријатељска
14. 13. јун 2006. Берлин, Немачка   Хрватска 1:0 1:0 Свјетско првенство 2006.
15. 3. септембар 2006. Лондон, Енглеска   Аргентина 3:0 3:0 Пријатељска
16. 10. октобар 2006. Стокхолм, Шведска   Еквадор 2:1 2:1
17. 15. новембар 2006. Базел, Швајцарска    Швајцарска 2:0 2:1
18. 24. март 2007. Гетеборг, Шведска   Чиле 2:0 4:0
19. 12. септембар 2007. Фоксбороу, САД   Мексико 2:1 3:1
20. 17. октобар 2007. Рио де Жанеиро, Бразил   Еквадор 3:0 5:0 Квалификације за Свјетско првенство 2010.
21. 5:0
22. 18. новембар 2007. Лима, Перу   Перу 1:0 1:1
23. 11. октобар 2008. Сан Кристобал, Венецуела   Венецуела 1:0 4:0
24. 6. јун 2009. Монтевидео, Уругвај   Уругвај 4:0 4:0
25. 15. јун 2009. Блумфонтејн, Јужноафричка република   Египат 1:0 4:3 Куп конфедерација 2009.
26. 4:3
27. 6. јул 2010. Дар ес Салам, Танзанија   Танзанија 4:0 5:1 Пријатељска
28. 11. октобар 2012. Малме, Шведска   Ирак 3:0 6:0
29. 16. октобар 2012. Вроцлав, Пољска   Јапан 4:0 4:0

УспјесиУреди

КлупскиУреди

Сао Пауло
  • Куп Сао Паула за јуниоре (1):
    • 2000.
  • Трофеј Рио-Сао Пауло (1):
    • 2001.
Милан
Реал Мадрид

РепрезентацијаУреди

ИндивидуалноУреди

  • Избор у идеалан тим КОНКАКАФ златног купа (1):
    • 2003.
  • Најбољи страни фудбалер Серије А (3):
    • 2004, 2006, 2007.
  • Најбољи фудбалер Серије А (2):
    • 2004, 2007.
  • ФИФПро 1
    • 2007.
  • Најбољи везни играч Лиге шампиона (1):
    • 2005.
  • УЕФА тим године (2):
    • 2006, 2007.
  • Најбољи нападач Лиге шампиона (1):
    • 2007.
  • Најбољи стрелац Лиге шампиона (1):
    • 2007.
  • Златна лопта (1):
  • Избор у идеалан тим Купа конфедерација: (1):
    • 2009.
  • Најбољи играч Купа конфедерација (1):
    • 2009.

РеференцеУреди

  1. ^ „Biografia de Kaká”. Quadro de Medalhas. децембар 2010. Приступљено 5. 3. 2012. 
  2. ^ „Kaká: Player Profile”. Orlando City SC. 2. 2. 2015. 
  3. ^ „Kaká”. soccerway.com. Приступљено 5. 2. 2020. 
  4. ^ „Ricardo Kaká”. YouTube. Приступљено 29. 8. 2013. 
  5. ^ „Rooney and Kaka both confident ahead of second leg”. YouTube. Приступљено 29. 8. 2013. 
  6. ^ „Andriy Shevchenko's Perfect XI: 'Creative maestro' Kaka and 'exceptionally dangerous' John Terry”. Fourfourtwo.com. 29. 9. 2016. Приступљено 6. 8. 2017. 
  7. ^ „Best Brazilian Players of All Time - Kaká”. ESPN.com. Приступљено 6. 8. 2017. 
  8. ^ „Pele: Kaka is best and better than Ronaldo”. ESPNFC.com. 18. 6. 2007. Приступљено 6. 8. 2017. 
  9. ^ „Kaka: Former Brazil, AC Milan and Real Madrid midfielder announces retirement”. BBC. 17. 12. 2017. 
  10. ^ „Kaka i zvanično u Real Madridu”. B92.net. 9. 6. 2009. Приступљено 12. 3. 2019. 
  11. ^ а б „2009 Bilancio” (PDF) (на језику: италијански). A.C. Milan. 31. 08. 2010. стр. 76. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 11. 2010. Приступљено 13. 08. 2017. 
  12. ^ „Brazil international leaves Real Madrid for AC Milan”. BBC Sport. 2. 9. 2013. Приступљено 12. 3. 2019. 
  13. ^ „A.C. Milan Hall of Fame: Ricardo Izecson dos Santos Leite (Kakà)”. acmilan.com. A.C. Milan. Приступљено 3. 4. 2015. 
  14. ^ а б „Kaka tops 10M Twitter followers”. ESPN. 26. 4. 2012. 
  15. ^ „World Fame 100”. ESPN. Приступљено 6. 8. 2017. 
  16. ^ а б „Soccer star Kaká puts the floodlights on global hunger” (Саопштење). World Food Programme. 30. 11. 2004. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2012. Приступљено 15. 6. 2010. 
  17. ^ "Kaka profile". Goal.com. Retrieved 28 June 2014
  18. ^ Istoé Gente, Kaká vira fera, 21 October 2002.
  19. ^ „Soccer-Fans-Info”. Soccer-Fans-Info. 22. 4. 1982. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2013. Приступљено 12. 12. 2010. 
  20. ^ а б Mitten, Andy (4. 6. 2006). „The golden boy of a golden team”. The Independent. London. Приступљено 15. 6. 2010. 
  21. ^ Soldo, Ivan (6. 8. 2010). „Kaka: 10 Facts You Should Know”. Bleacher Report. Приступљено 30. 7. 2015. 
  22. ^ FIFA Classic Football Архивирано 7 јун 2008 на сајту Wayback Machine
  23. ^ „Kaka Biography (Portuguese)”. Kakamania.br.tripod.com. Приступљено 12. 12. 2010. 
  24. ^ а б „Kaka's greatest moments”. Fox Sports. 8. 6. 2018. 
  25. ^ „v-brazil.com”. v-brazil.com. Архивирано из оригинала на датум 16. 9. 2018. Приступљено 12. 12. 2010. 
  26. ^ а б Hughes, Rob (1. 12. 2004). „Soccer: Kaka able to see beyond dollar signs”. International Herald Tribune. Приступљено 15. 6. 2010. 
  27. ^ "Torneio Rio-São Paulo 2001". Rsssf. Retrieved 22 March 2018
  28. ^ Vicente, Emerson. „Sao Paulo to sell Kaka”. Sky Sports. Приступљено 19. 2. 2015. 
  29. ^ „Kaká – Career History and Profile”. About.com. 19. 1. 2009. Архивирано из оригинала на датум 24. 2. 2009. 
  30. ^ Brown, Oliver (16. 1. 2009). „Heaven sent, with the T-shirt to prove it”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 14. 03. 2015. 
  31. ^ „Italy » Serie A 2003/2004 » 1. Round » Ancona Calcio - AC Milan 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 3. 4. 2021. 
  32. ^ „Italy » Serie A 2003/2004 » 5. Round » Inter - AC Milan 1:3”. worldfootball.net. Приступљено 3. 4. 2021. 
  33. ^ „Roma vs. Milan: 0–1”. Приступљено 3. 9. 2013. 
  34. ^ „Italy » Coppa Italia 2003/2004 » Semi-finals » AC Milan - Lazio Roma 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 3. 4. 2021. 
  35. ^ „Champions League 2003/2004 » Quarter-finals » AC Milan - Deportivo La Coruña 4:1”. worldfootball.net. Приступљено 3. 4. 2021. 
  36. ^ „Champions League 2003/2004 » Quarter-finals » Deportivo La Coruña - AC Milan 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 3. 4. 2021. 
  37. ^ „Oscar Aic, rossoneri superstar Kakà e gli altri, 2004 da ricordare”. la Repubblica (на језику: италијански). 24. 1. 2005. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2019. Приступљено 4. 12. 2018. 
  38. ^ Moore, Rob (21. 1. 2011). „European Footballer of the Year ("Ballon d'Or")”. RSSSF. 
  39. ^ „FIFA Awards – World Player of the Year - Top 10”. RSSSF. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2016. Приступљено 21. 11. 2018. 
  40. ^ „Italy » Supercoppa 2004 » Final » AC Milan - Lazio Roma 3:0”. worldfootball.net. Приступљено 3. 4. 2021. 
  41. ^ „Italy » Serie A 2004/2005 » 38. Round”. worldfootball.net. Приступљено 3. 4. 2021. 
  42. ^ „Italy » Coppa Italia 2004/2005 » Quarter-finals”. worldfootball.net. Приступљено 3. 4. 2021. 
  43. ^ а б "Games of the decade: 2005 UEFA Champions League Final: The Miracle of Istanbul". ESPN. Retrieved 15 April 2012
  44. ^ Bailey, Graeme (25. 5. 2005). „Reds take European crown”. Sky Sports. Приступљено 12. 3. 2015. 
  45. ^ McCarra, Kevin (26 May 2005) "Grit, spirit and the ultimate glory". The Guardian. Retrieved 8 July 2011
  46. ^ „Best MidfielderAwards”. playmakerstats.com. Приступљено 3. 4. 2021. 
  47. ^ Pierrend, José (29. 1. 2006). „European Footballer of the Year ("the best 2005”. RSSSF. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2011. Приступљено 26. 12. 2008. 
  48. ^ „FIFA Awards – World Player of the Year - Top 10”. RSSSF. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2016. Приступљено 31. 3. 2016. 
  49. ^ „ON THIS DAY: KAKA' FIRST HAT-TRICK”. A.C. Milan. 9. 4. 2015. Приступљено 13. 5. 2015. 
  50. ^ „Champions League 2005/2006 » Semi-finals » AC Milan - FC Barcelona 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 3. 4. 2021. 
  51. ^ „Champions League 2005/2006 » Semi-finals » FC Barcelona - AC Milan 0:0”. worldfootball.net. Приступљено 3. 4. 2021. 
  52. ^ „Kaká » Coppa Italia 2005/2006”. worldfootball.net. Приступљено 3. 4. 2021. 
  53. ^ „Del Pjero: Kalčopoli bio atomska bomba italijanskog fudbala”. mozzartsport.com. 24. 11. 2017. Приступљено 3. 4. 2021. 
  54. ^ Pierrend, José (03. 01. 2007). „European Footballer of the Year ("Ballon d'Or") 2006”. RSSSF. 
  55. ^ „FIFA Awards – World Player of the Year - Top 10”. RSSSF. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2016. Приступљено 31. 3. 2016. 
  56. ^ „Team of the Year 2006”. UEFA.com. Архивирано из оригинала на датум 09. 07. 2015. Приступљено 6. 8. 2015. 
  57. ^ „FIFPRO WORLD XI 2005/2006”. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2014. 
  58. ^ Aikman, Richard (2. 11. 2006). „Kaká orchestrates Milan triumph”. UEFA.COM. Приступљено 13. 5. 2015. 
  59. ^ „Kakà è del Real Madrid Ha firmato per sei anni” [Kakà belongs to Real Madrid He has signed a six-year contract]. La Repubblica (на језику: италијански). 7. 6. 2009. Приступљено 6. 8. 2015. 
  60. ^ Aikman, Richard (8. 3. 2007). „Celtic foiled by Kaká magic”. UEFA.com. Приступљено 8. 10. 2013. 
  61. ^ McNulty, Phil (24. 04. 2007). „BBC SPORT | Football | Europe | Man Utd 3–2 AC Milan”. BBC News. Приступљено 08. 10. 2013. 
  62. ^ Cheese, Caroline (2. 5. 2007). „BBC SPORT | Football | Europe | AC Milan 3–0 Man Utd (Agg: 5–3)”. BBC News. Приступљено 08. 10. 2013. 
  63. ^ „2006/07: Milan avenge Liverpool defeat”. UEFA.com. 23. 5. 2007. Приступљено 6. 8. 2015. 
  64. ^ „Kaka named UEFA's European club player of the year”. Reuters (UK). 30. 08. 2007. Приступљено 19. 03. 2015. 
  65. ^ „Team of the Year 2007”. UEFA.com. Архивирано из оригинала на датум 09. 07. 2015. Приступљено 6. 8. 2015. 
  66. ^ „2007 IFFHS World's Best Playmaker”. IFFHS. Приступљено 31. 8. 2012. 
  67. ^ „2007: Milan overcome sombre Sevilla”. UEFA.com. Приступљено 06. 08. 2015. 
  68. ^ „Supercoppa Europea 2007: Milan-Siviglia: 3–1”. Архивирано из оригинала на датум 04. 09. 2013. Приступљено 04. 09. 2013. 
  69. ^ „Serie A: le pagelle di Milan-Catania” [Serie A: player ratings for Milan-Catania] (на језику: италијански). ESPN FC. 30. 09. 2007. Приступљено 13. 05. 2015. 
  70. ^ „Kaka named FIFPro world player of the year”. ESPN FC. 05. 10. 2007. Приступљено 19. 03. 2015. 
  71. ^ „FIFPRO WORLD XI 2006/2007”. Архивирано из оригинала на датум 02. 03. 2014. 
  72. ^ Bilal, Ahmed (02. 12. 2007). „Ballon D'Or 2007 Winner: Kaka”. Soccer Lens. Приступљено 21. 05. 2015. 
  73. ^ „Ballon d'Or: Kaka crowned”. Football Italia. Архивирано из оригинала на датум 04. 12. 2007. Приступљено 02. 12. 2007. 
  74. ^ "Kaka named World Player of the Year". Reuters. Retrieved 7 June 2014
  75. ^ „2007 Mondiale per Club: Milan vs. Boca Juniors: 4–2”. Архивирано из оригинала на датум 22. 05. 2012. Приступљено 04. 09. 2013. 
  76. ^ Ledsom, Mark (17. 12. 2007). „Kaka named World Player of Year”. Reuters (UK). Приступљено 19. 03. 2015. 
  77. ^ Christenson, Marcus (18. 12. 2007). „Kaka pips Messi and Ronaldo to clinch world player prize”. The Guardian. Приступљено 21. 05. 2015. 
  78. ^ Burton, Chris (29. 02. 2008). „Kaka will not leave Milan”. Sky Sports. Приступљено 01. 03. 2008. 
  79. ^ Keller, Kasey (12. 05. 2008). „Kaká – The 2008 Time 100”. TIME. Приступљено 21. 5. 2015. 
  80. ^ „Kaká – Maracanã Hall of Fame”. A.C. Milan. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2008. 
  81. ^ „Kaká – The 2009 Time 100”. TIME. 24. 07. 2009. Приступљено 21. 05. 2015. 
  82. ^ „FIFA World Player of the Year - Men's votes by player” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 12. 01. 2009. Приступљено 12. 01. 2009. 
  83. ^ Pierrend, José Luis (16. 01. 2009). „European Footballer of the Year ("Ballon d'Or") 2008”. RSSSF. Приступљено 16. 01. 2009. 
  84. ^ „Laureus World Sportsman of the Year 2008 nominees”. Laureus. Архивирано из оригинала на датум 16. 02. 2017. Приступљено 18. 10. 2017. 
  85. ^ „British pair scoop Laureus awards”. BBC Sport. 18. 02. 2008. Архивирано из оригинала на датум 25. 02. 2008. Приступљено 18. 10. 2017. 
  86. ^ „FIFPro World XI 2008”. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2013. Приступљено 8. 8. 2014. 
  87. ^ Panja, Tariq; Alessandro Poggi (16. 01. 2009). „AC Milan's Gandini Says Kaka Will Talk With Manchester City”. Bloomberg. 
  88. ^ Marcotti, Gabriele (16. 01. 2009). „Kaka and Manchester City: three days that shook the football world”. The Times. UK. 
  89. ^ „Kaka deal dead but Bellamy signs for £12M”. CNN. 19. 01. 2009. Приступљено 07. 05. 2010. 
  90. ^ „Kaka salutes fans pleading with him to stay”. Agence France-Presse. 19. 01. 2009. Приступљено 20. 01. 2009. 
  91. ^ „Italy » Serie A 2008/2009 » Top Scorer”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  92. ^ „Italy » Serie A 2008/2009 » 38. Round”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  93. ^ „Messi takes first award, Marta obtains record-breaking fourth crown”. FIFA.com. 21. 12. 2009. Приступљено 22. 02. 2010. 
  94. ^ „Classement 2009”. France Football (на језику: француски). Groupe Amaury. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2012. Приступљено 10. 01. 2013. 
  95. ^ „UEFA Team of the Year 2009”. UEFA.com. 18. 01. 2011. Приступљено 06. 08. 2015. 
  96. ^ „KAKÁ FOR SALE”. Football Italia. Channel 4. 03. 06. 2009. Архивирано из оригинала на датум 11. 06. 2009. 
  97. ^ „KAKA' MILAN REAL TUTTO PRONTO”. La Gazzetta dello Sport (на језику: италијански). 03. 06. 2009. Приступљено 14. 08. 2017. 
  98. ^ „Kaka will leave”. Football Italia. Channel 4. 1. 6. 2009. Архивирано из оригинала на датум 11. 6. 2009. 
  99. ^ а б „Galliani: We have to sell Kaká”. Football Italia. Channel 4. 03. 06. 2009. Архивирано из оригинала на датум 18. 09. 2009. 
  100. ^ „PERCHE' DOBBIAMO VENDERE KAKA'. La Gazzetta dello Sport (на језику: италијански). 04. 06. 2009. Приступљено 14. 08. 2017. 
  101. ^ „Kaka completes Real Madrid switch”. ESPN. 09. 06. 2009. Архивирано из оригинала на датум 21. 07. 2011. Приступљено 25. 01. 2011. 
  102. ^ „Kaka completes Real Madrid switch”. BBC. 09. 06. 2009. 
  103. ^ Arcedillo, Manuel (8. 8. 2009). „Kaka, Alonso, Albiol and Arbeloa debut”. Realmadrid.com. Архивирано из оригинала на датум 8. 10. 2012. Приступљено 25. 1. 2011. 
  104. ^ J. O'Donnell, Michael (19. 8. 2009). „Goal-scoring efficiency”. Realmadrid.com. Архивирано из оригинала на датум 22. 8. 2009. Приступљено 25. 1. 2011. 
  105. ^ J O'Donnell, Michael (29. 8. 2009). „Great start”. Realmadrid.com. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2011. Приступљено 25. 1. 2011. 
  106. ^ Cristobal, Carlos (23. 9. 2009). „Cristiano and Kaka make it four straight”. Realmadrid.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 9. 2012. Приступљено 25. 1. 2011. 
  107. ^ а б в "Stuck in the past - Kaka return exposes AC Milan's backward transfer policy". Goal.com. Retrieved 29 June 2018
  108. ^ „Kaka out for up to four months after knee surgery”. ESPN FC. 5. 8. 2010. Приступљено 19. 3. 2015. 
  109. ^ Bairner, Robin (18. 12. 2010). „Kaka Returns To Squad Training With Real Madrid – Report”. GOAL.COM. Приступљено 19. 3. 2015. 
  110. ^ Macdonald, Paul (7. 12. 2010). „Real Madrid Coach Jose Mourinho Reiterates Belief That Kaka Can Be 'Like A New Signing' In January”. GOAL.COM. Приступљено 19. 3. 2015. 
  111. ^ „Kaka: "It was special to play 20 minutes". Realmadrid.com. 4. 1. 2011. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2012. Приступљено 1. 9. 2012. 
  112. ^ „Ronaldo steals show with hat-trick”. Realmadrid.com. 09. 01. 2011. Архивирано из оригинала на датум 07. 10. 2012. Приступљено 01. 09. 2012. 
  113. ^ Baker, Rober L.; Fredericson, Michael (2016). „ClinicalKey”. www.clinicalkey.com. Приступљено 2019-11-17. 
  114. ^ „La contra perfecta”. MARCA.com. Приступљено 1. 9. 2012. 
  115. ^ „Encuesta: ¿Quién ha sido el mejor jugador de la segunda jornada de la Champions?”. Marca (на језику: шпански). Приступљено 19. 3. 2015. 
  116. ^ „Kaka's great start to the season”. Realmadrid.com. 28. 9. 2011. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2012. Приступљено 1. 9. 2012. 
  117. ^ „Champions League 2011/2012 » Semi-finals » Real Madrid - Bayern München 1:3”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  118. ^ „Spain » Copa del Rey 2011/2012 » Quarter-finals”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  119. ^ Cerna, Michael (3. 12. 2012). „Real Madrid 4–1 Ajax: Spanish Giants Prove Far Too Much for Dutch to Handle”. Bleacher Report. Приступљено 19. 3. 2015. 
  120. ^ „Kaká: "I hope I've got goals left to help Real Madrid". Realmadrid.com. 4. 12. 2012. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2013. Приступљено 21. 2. 2013. 
  121. ^ „Kaka sent off as Madrid miss Ronaldo”. Edition.cnn.com. Приступљено 25. 3. 2013. 
  122. ^ „Real's Kaka sees red”. Nst.com.my. 14. 1. 2013. Архивирано из оригинала на датум 25. 01. 2013. Приступљено 25. 3. 2013. 
  123. ^ „Spain » Primera División 2012/2013 » 38. Round”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  124. ^ „Spain » Copa del Rey 2012/2013 » Final » Real Madrid - Atlético Madrid 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  125. ^ „Champions League 2012/2013 » Semi-finals”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  126. ^ „Transfer news: Real Madrid's Kaka wants to leave and is linked with AC Milan return | Football News”. Sky Sports. Приступљено 29. 8. 2013. 
  127. ^ Bonn, Kyle (1. 9. 2013). „Real Madrid hands Kaka to AC Milan on a free”. NBC Sports (Pro Soccer Talk). Приступљено 10. 3. 2015. 
  128. ^ „Kaká: The Rise, Fall and Resurrection of Ricky Kaká”. The Roaming Libero. 13. 8. 2013. Приступљено 10. 3. 2015. 
  129. ^ Coerts, Stefan (4. 9. 2013). „Kaka bids emotional farewell to Madrid”. GOAL.COM (USA). Приступљено 11. 3. 2015. 
  130. ^ „Brazil international leaves Real Madrid for AC Milan”. BBC Sport. 2. 9. 2013. Приступљено 4. 9. 2013. 
  131. ^ „Transfer deadline day 2013: Kaka re-joins AC Milan on free transfer from Real Madrid”. The Telegraph. 2. 9. 2013. Приступљено 11. 3. 2015. 
  132. ^ „Official: AC Milan sign Kaka”. Goal.com. 2. 9. 2013. Приступљено 11. 3. 2015. 
  133. ^ „Kaka snubs England for Milan return”. ESPN (UK). 02. 09. 2013. Приступљено 11. 03. 2015. 
  134. ^ Gladwell, Ben (10. 9. 2015). „Kaka made AC Milan vice captain”. ESPN FC. Приступљено 11. 3. 2015. 
  135. ^ „Kaka thankful to captain Milan”. ESPN FC. 9. 9. 2013. Приступљено 11. 3. 2015. 
  136. ^ Gladwell, Ben (16. 9. 2013). „Kaka to forgo pay while injured”. ESPN FC. Приступљено 18. 5. 2014. 
  137. ^ „Italy » Serie A 2013/2014 » 8. Round » AC Milan - Udinese Calcio 1:0”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  138. ^ „Disappointing draw for Milan”. ESPN FC. 30. 10. 2013. Приступљено 18. 5. 2014. 
  139. ^ Davies, Jack (5. 1. 2014). „AC Milan 3–0 Atalanta: Kaka double eases pressure on hosts”. GOAL.COM. Приступљено 11. 3. 2015. 
  140. ^ FERNÁNDEZ, JORGE (11. 5. 2017). „Isco's happiest defeat”. Marca. 
  141. ^ „Brazilian playmaker Kaka scored twice as AC Milan recorded a second successive Serie A win with a comfortable defeat of Chievo.”. BBC Sport. 29. 3. 2014. Приступљено 8. 3. 2015. 
  142. ^ „Balotelli, Kaka lead AC Milan to second straight win against Chievo”. FOX Soccer. 29. 3. 2014. Приступљено 8. 3. 2015. 
  143. ^ Graham, Parker (20. 6. 2014). „Orlando City on brink of bringing Kaká to MLS in 2015”. The Guardian. Приступљено 11. 3. 2015. 
  144. ^ „Kaka: AC Milan forward in talks with MLS side Orlando City”. BBC Sport. 20. 6. 2014. Приступљено 11. 3. 2015. 
  145. ^ „OFFICIAL AC MILAN COMMUNICATION”. A.C. Milan. 30. 6. 2014. Приступљено 11. 3. 2015. 
  146. ^ „Kaká » Serie A 2013/2014”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  147. ^ „Kaká » Champions League 2013/2014”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  148. ^ „Major League Soccer names Orlando City SC as 21st franchise, set for 2015 debut”. Major League Soccer. 19. 11. 2013. Архивирано из оригинала на датум 23. 11. 2013. Приступљено 20. 11. 2013. 
  149. ^ Liston, Barbara (2. 7. 2014). „Brazilian soccer star Kaká signs MLS contract with Orlando”. Reuters. Приступљено 17. 3. 2015. 
  150. ^ Wahl, Grant (28. 11. 2011). „Hollywood Ending: If this was indeed David Beckham's final game in MLS, he went out in style, carrying the Galaxy to a championship and affirming the value of star power in America”. Sports Illustrated. Приступљено 25. 11. 2011. »In the first four seasons of MLS's Beckham Rule, which allowed clubs to sign up to three designated players outside the salary cap, ....« 
  151. ^ Lansley, Pete (13. 4. 2007). „Becks could be the next American idol”. The Telegraph. Приступљено 1. 12. 2007. 
  152. ^ „Kaka: Brazilian to join Orlando City via Sao Paulo after AC Milan exit”. BBC Sport. 30. 6. 2014. Приступљено 11. 3. 2015. 
  153. ^ „ORLANDO CITY SIGNS BRAZILIAN SUPERSTAR KAKA”. Orlando City SC. 1. 7. 2014. Приступљено 1. 7. 2014. 
  154. ^ Carlisle, Jeff (29. 9. 2014). „Kaka tops Clint Dempsey as the highest-paid player in MLS”. ESPN FC. Приступљено 10. 3. 2015. 
  155. ^ Abnos, Alexander (29. 9. 2014). „Kaka to be highest-paid player in MLS history; more salary figures”. Planet Futbol (Sports Illustrated). Приступљено 17. 3. 2015. 
  156. ^ „Kaká set to become highest-paid MLS player with earnings of over $7m”. The Guardian. 30. 9. 2014. Приступљено 10. 3. 2015. 
  157. ^ Vertelney, Seth (29. 9. 2014). „Kaka is Major League Soccer's highest-paid player”. GOAL.COM (USA). Приступљено 10. 3. 2015. 
  158. ^ „Sem folga, Kaká treina em dois períodos” (на језику: португалски). São Paulo FC. 5. 7. 2014. Приступљено 27. 7. 2014. 
  159. ^ „Goiás encontra o caminho do gol e bate o São Paulo na estreia de Kaká” (на језику: португалски). Globo Esporte. 27. 7. 2014. Приступљено 27. 7. 2014. 
  160. ^ „SÃO PAULO VS. CRICIÚMA 2 – 0”. Soccerway. 4. 9. 2014. Приступљено 4. 9. 2014. 
  161. ^ „Kaka helps Sao Paulo down Vitoria”. Fox Sports. 9. 11. 2014. Приступљено 9. 11. 2014. 
  162. ^ Keep, James (5. 2. 2015). „Kick Off: Kaka scores his first goal for Orlando City”. Major League Soccer. Приступљено 13. 2. 2015. 
  163. ^ Davis, Jason (23. 2. 2015). „Kaka scores wondergoal for Orlando City and the Colorado Rapids add a DP”. ESPN FC. Приступљено 8. 3. 2015. 
  164. ^ Veness, Simon (9. 3. 2015). „Debutant Kaká earns Orlando draw against New York with injury-time goal”. The Guardian. Приступљено 9. 3. 2015. 
  165. ^ Tenorio, Paul (8. 3. 2015). „Kaká saves the day for Orlando City in opener”. Orlando Sentinel. Приступљено 9. 3. 2015. 
  166. ^ „Kaka scores late as Orlando splits spoils with NYCFC in MLS debuts”. ESPN FC. 8. 3. 2015. Приступљено 9. 3. 2015. 
  167. ^ Tremblay, Olivier (28. 3. 2015). „Montreal Impact 2, Orlando City 2 | MLS Match Recap”. Major League Soccer. Приступљено 3. 4. 2015. 
  168. ^ Patterson, Mark (28. 3. 2015). „Kaka Scores for Orlando City in MLS Clash Away to Montreal Impact”. Bleacher Report. Приступљено 3. 4. 2015. 
  169. ^ „Vancouver Whitecaps FC's Octavio Rivero wins Etihad Airways MLS Player of the Month for March”. Major League Soccer. 2. 4. 2015. Приступљено 19. 4. 2015. 
  170. ^ Itel, Dan (13. 4. 2015). „Portland Timbers 0, Orlando City SC 2 | MLS Match Recap”. Major League Soccer. Приступљено 19. 4. 2015. 
  171. ^ „Kaká's penalty helps Orlando City sink Portland Timbers”. The Guardian. 13. 4. 2015. Приступљено 19. 4. 2015. 
  172. ^ Diaz, George (17. 5. 2015). „Orlando City spices it up with 4–0 rout versus L.A. Galaxy”. Orlando Sentinel. Приступљено 18. 5. 2015. 
  173. ^ Simon Evans, and Peter Rutherford (17. 5. 2015). „Kaka inspires Orlando to 4–0 thrashing of Galaxy”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 24. 09. 2015. Приступљено 18. 5. 2015. 
  174. ^ Rothschild, Ty (19. 5. 2015). „After smashing LA Galaxy for first MLS home win, Orlando City think the Citrus Bowl "can be a fortress". Major League Soccer. Приступљено 18. 5. 2015. 
  175. ^ Brian Venard (1. 7. 2015). „2015 US Open Cup Round 5: Kaka scores in debut as Orlando City hands Columbus Crew first-ever shutout loss (video)”. thecup.us. Приступљено 3. 6. 2016. 
  176. ^ „Kaka shown first straight red card of his career after scoring spectacular goal vs. Real Salt Lake”. MLS. 6. 7. 2015. Приступљено 5. 7. 2015. 
  177. ^ „Orlando City midfielder Kaka voted 2015 AT&T MLS All-Star captain”. MLS. 20. 7. 2015. Приступљено 20. 7. 2015. 
  178. ^ „MLS All-Stars 2–1 Tottenham: Kaka and David Villa down Spurs”. Sky Sports. 30. 7. 2015. Приступљено 30. 7. 2015. 
  179. ^ Dave Zeitlin (25. 10. 2015). „Philadelphia Union 1, Orlando City SC 0 – MLS Match Recap”. MLS Soccer. Приступљено 26. 10. 2015. 
  180. ^ а б в „Kaká”. MLSSoccer.com. Приступљено 31. 10. 2016. 
  181. ^ Tim Hill (8. 4. 2016). „MLS preview: Kaka's back for Orlando City – and he's still brilliant”. The Guardian. Приступљено 12. 4. 2016. 
  182. ^ Benjamin Baer (4. 4. 2016). „2016 Team of the Week (Wk 5): Kaká returns to lead Orlando City over champs”. MLS Soccer. Приступљено 12. 4. 2016. 
  183. ^ „Villa, Pirlo and Kaka headline MLS All-Star squad to face Arsenal”. FourFourTwo. 17. 7. 2016. Приступљено 18. 7. 2016. 
  184. ^ Simon Veness (21. 10. 2016). „Orlando's Kaka eager for 2017 but demands more pressure, winning mentality”. MLSSoccer.com. Приступљено 31. 10. 2016. 
  185. ^ „Kaká out 6 weeks after pulling hamstring in Orlando City's season opener”. orlandosentinel.com. 
  186. ^ „Kaka scores in return to Orlando City as Whitecaps rally past Impact”. espnfc.com. 
  187. ^ „Cyle Larin can't convert vs. Toronto, and Orlando City seeks other offense”. 
  188. ^ „Orlando City SC 2, Sporting Kansas City 2, 2017 MLS Match Recap”. 
  189. ^ „US Open Cup: il Miami di Nesta elimina l'Orlando City di Kakà e Nocerino”. La Gazzetta dello Sport. Приступљено 15. 6. 2017. 
  190. ^ „Orlando City SC 3, Montreal Impact 3, 2017 MLS Match Recap”. Приступљено 17. 6. 2017. 
  191. ^ „Seattle Sounders FC 1, Orlando City SC 1, 2017 MLS Match Recap”. Приступљено 22. 6. 2017. 
  192. ^ „2017 MLS All-Star Fan XI presented by Target headed by hometown stars”. Приступљено 7. 7. 2017. 
  193. ^ „Orlando City Draws 1-1 at Atlanta United”. Приступљено 29. 7. 2017. 
  194. ^ „Red Bulls clinch playoff spot with shutout of Whitecaps”. CBC. 7. 10. 2017. Приступљено 18. 10. 2017. 
  195. ^ „Kaka won't renew contract with Orlando City at season's end”. espnfc.com. 11. 10. 2017. Приступљено 16. 10. 2017. 
  196. ^ „Orlando City vs. Columbus Crew: Final Score 1-0 as Lions Lose Kaká's Final MLS Match”. espnfc.com. 15. 10. 2017. Приступљено 16. 10. 2017. 
  197. ^ Simon Veness (16. 10. 2017). „Kaká bids farewell to Orlando City SC: A "hard day, but very happy". www.mlssoccer.com. Приступљено 18. 10. 2017. 
  198. ^ Ian Quillen (5. 11. 2017). „Kaká makes final curtain call in friendly for Puerto Rican hurricane relief”. www.mlssoccer.com. Приступљено 5. 11. 2017. 
  199. ^ „Kaká » Club matches”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  200. ^ Reuters (17. 12. 2017). „Former Milan and Real Madrid player Kaká retires from football at age of 35”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 19. 12. 2017. 
  201. ^ Marcel Merguizo (17. 12. 2017). „Kaká anuncia aposentadoria e diz que vai estudar para ser dirigente” [Kaká announces retirement and says he will prepare to become a director] (на језику: португалски). Globoesporte.com. Приступљено 17. 12. 2017. 
  202. ^ „U20 World Cup 2001 Argentina » Group B”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  203. ^ „U20 World Cup 2001 Argentina » Round of 16 » Brazil - Australia 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  204. ^ „U20 World Cup 2001 Argentina » Quarter-finals » Ghana - Brazil 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  205. ^ „Friendlies 2002 » January » Brazil - Bolivia 6:0”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  206. ^ „Friendlies 2002 » March » Brazil - Iceland 6:1”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  207. ^ Sortable list of players at ScoreShelf.com website
  208. ^ „// Kaka's World Cup Blog – IN ENGLISH!”. Kakafans.net. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2007. Приступљено 12. 12. 2010. 
  209. ^ "Redemption for Ronaldo as world's eyes turn east". FIFA.com. Retrieved 22 May 2014
  210. ^ „Gold Cup 2003 USA/Mexico » Final » Brazil - Mexico 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  211. ^ „Gold Cup 2003 USA/Mexico » Quarter-finals » Colombia - Brazil 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  212. ^ „Gold Cup 2003 USA/Mexico » Semi-finals » USA - Brazil 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  213. ^ „Brazilian carnival climaxes Frankfurt festival”. FIFA.com. 29. 6. 2015. Приступљено 7. 7. 2015. 
  214. ^ Budweiser Man of the Match – FIFA.com, 13 June 2006
  215. ^ „Brazil 0–1 France: Thierry Henry's superb volley sent holders Brazil out of the World Cup as France moved into the semi-finals.”. BBC Sport. 1. 7. 2006. Приступљено 12. 3. 2015. 
  216. ^ а б Vickery, Tim (18. 12. 2017). „Kaka's spectacular run with Milan and Brazil overshadowed by his successors”. ESPN. 
  217. ^ „New-look Brazil sink Argentina”. 4. 9. 2006. Приступљено 22. 5. 2009. 
  218. ^ а б в Anka, Carl (18. 9. 2018). „Noughty Boys: Celebrating Kaka, one of the football greats of the 2000s”. BBC. Приступљено 23. 10. 2018. 
  219. ^ Tired Kaká to skip Copa America – World Soccer News, 5 December 2007
  220. ^ „Friendlies 2007 » August » Algeria - Brazil 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  221. ^ Ashenden, Mark (15. 6. 2009). „Brazil 4–3 Egypt”. BBC Sport. Приступљено 30. 6. 2009. 
  222. ^ „Top awards for Brazilian duo”. FIFA.com. 28. 6. 2009. Приступљено 30. 6. 2009. 
  223. ^ Dawkes, Phil (28. 6. 2009). „US 2–3 Brazil”. BBC Sport. Приступљено 30. 6. 2009. 
  224. ^ „Kaká Fact File”. Espnstar. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2011. 
  225. ^ Morrison, Neil. „World Cup 2010 - Match Details”. rsssf.com. Приступљено 8. 4. 2021. 
  226. ^ Williams, Richard (2. 7. 2010). „World Cup 2010: Holland knock out Brazil with spirited comeback”. The Guardian. Приступљено 15. 3. 2015. 
  227. ^ „2010 FIFA World Cup: Kaka's Wild Red Card Proves Need for Video Replay”. Приступљено 6. 9. 2013. 
  228. ^ „Dutch fightback buries Brazil”. FIFA.COM. 2. 7. 2010. Приступљено 12. 3. 2015. 
  229. ^ „World Cup 2010 South Africa » Round of 16 » Brazil - Chile 3:0”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  230. ^ Bevan, Chris (2. 7. 2010). „Netherlands 2–1 Brazil: The Netherlands produced a stunning second-half comeback to reach the semi-finals as Brazil's World Cup imploded in a dramatic game in Port Elizabeth.”. BBC Sport. Приступљено 12. 3. 2015. 
  231. ^ „World Cup 2010 Africa de Sud » Assists”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  232. ^ Seleção Brasileira está convocada Архивирано 29 октобар 2011 на сајту Wayback Machine
  233. ^ „Brazil's Kaka misses friendlies against Gabon and Egypt”. BBC. 12. 10. 2015. 
  234. ^ „Kaka: I prefer Brazilian Ronaldo over Cristiano”. Goal. Приступљено 20. 9. 2018. 
  235. ^ Etherington, Tom. „Kaká: I did not expect Brazil recall”. Sambafoot.com. Приступљено 30. 9. 2012. 
  236. ^ „'Kaka elated with surprise return to Brazilian national team”. Goal.com. Приступљено 30. 9. 2012. 
  237. ^ Etherington, Tom. „Mano Menezes believes Kaká and Chelsea's Oscar can play alongside each other for Brazil”. Sambafoot.com. Приступљено 30. 9. 2012. 
  238. ^ „Friendlies 2012 » October » Brazil - Iraq 6:0”. worldfootball.net. Приступљено 8. 4. 2021. 
  239. ^ „Neymar scores twice as Brazil demolish Japan in friendly in Poland”. The Independent. 16. 10. 2012. 
  240. ^ „Brazil name strong squad for Colombia clash”. Soccernet.espn.go.com. 30. 10. 2012. Приступљено 21. 2. 2013. 
  241. ^ Sargeant, Jack (18. 3. 2013). „Kaka included; Ronaldinho omitted from Brazil squad”. SBNation.com. Приступљено 25. 3. 2013. 
  242. ^ „Kaka vows to earn Brazil World Cup berth”. Sports.ndtv.com. 19. 3. 2013. Архивирано из оригинала на датум 11. 4. 2013. Приступљено 25. 3. 2013. 
  243. ^ "Brazil names 23-man World Cup roster; Ronaldinho, Kaka left out". CBS. Retrieved 24 May 2014
  244. ^ Hanson, Peter (3. 10. 2014). „Kaka earns Brazil recall”. Football Australia. Приступљено 14. 2. 2015. 
  245. ^ „Kaka earns Brazil recall”. SBS (The World Game). 4. 10. 2014. Приступљено 8. 3. 2015. 
  246. ^ Tenorio, Paul (12. 5. 2015). „Orlando City's Kaká added to Brazil's preliminary Copa América squad”. Orlando Sentinel. Приступљено 13. 5. 2015. 
  247. ^ „Orlando City SC's Kaká added to Brazil's Copa América preliminary roster”. Major League Soccer. 12. 5. 2015. Приступљено 13. 5. 2015. 
  248. ^ „Dunga names Kaká among Brazil's Copa America roster alternates”. Planet Futbol (Sports Illustrated). 12. 5. 2015. Приступљено 13. 5. 2015. 
  249. ^ „Copa America 2015: Can Dunga's new-look Brazil squad triumph in Chile?”. Sky Sports. 14. 6. 2015. Приступљено 7. 7. 2015. 
  250. ^ Armen Bedakian (5. 9. 2015). „Orlando City captain Kaka returns as Brazil defeats Costa Rica”. The Score. Приступљено 10. 9. 2015. 
  251. ^ „Copa America: Kaka replaces injured Douglas Costa in Brazil squad”. BBC Sport. 27. 5. 2016. Приступљено 27. 5. 2016. 
  252. ^ Benjamin Baer (30. 5. 2016). „Kaká makes substitute appearance as Brazil defeat Panama 2-0”. MLSSoccer.com. Приступљено 30. 5. 2016. 
  253. ^ „Copa America: Kaka ruled out for Brazil with injury”. BBC Sport. 2. 6. 2016. Приступљено 2. 6. 2016. 
  254. ^ "Kaka Profile". FIFA.com. Retrieved 7 June 2014
  255. ^ „Kaka named world's best player”. The Guardian. 17. 12. 2007. Приступљено 18. 12. 2014. 
  256. ^ „Messi magic captivates even football legends”. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2014. Приступљено 18. 12. 2014. 
  257. ^ „Kakà in slalom: 4 ammoniti Maldini non sbaglia niente” (на језику: италијански). Il Corriere della Sera. 25. 10. 2004. Приступљено 9. 12. 2014. 
  258. ^ а б „Kakà, un predestinato alta classe brasiliana”. La Repubblica (на језику: италијански). Приступљено 9. 12. 2014. 
  259. ^ а б Karl Matchett (16. 10. 2017). „The Forgotten Genius of Kaka”. bleacherreport.com. Приступљено 18. 10. 2017. 
  260. ^ Alex Bellos (17. 6. 2006). „How privileged Kaka made most of luck to become Brazil's master of magic”. The Guardian. Приступљено 1. 12. 2018. 
  261. ^ „Kaka - A Footballing Genius”. Bein Sports. Приступљено 13. 10. 2020. 
  262. ^ „Why Arsenal & Man United Should Chase This South American Superstar. Transfer Scouting Report.”. Приступљено 4. 9. 2013. 
  263. ^ „Agroppi: Kakà e Ibra fra i primi dieci stranieri mai venuti in Italia” (на језику: италијански). Архивирано из оригинала на датум 26. 12. 2013. Приступљено 9. 12. 2014. 
  264. ^ „Kakà, Rui, Sheva e Inzaghi tutti insieme per il Bruges”. La Repubblica (на језику: италијански). Приступљено 9. 12. 2014. 
  265. ^ „Rui Costa centrale Kakà sfrutterà la fascia sinistra”. La Gazzetta dello Sport (на језику: италијански). 22. 10. 2003. Приступљено 9. 12. 2014. 
  266. ^ „Modulo Kakà: "La seconda punta ero io". La Gazzetta dello Sport (на језику: италијански). 12. 11. 2004. Приступљено 9. 12. 2014. 
  267. ^ „Milan, Ancelotti: "Kakà è un trequartista". sport.it (на језику: италијански). Архивирано из оригинала на датум 13. 12. 2014. Приступљено 9. 12. 2014. 
  268. ^ Marco Conterio (18. 11. 2013). „ESCLUSIVA TMW - Milan, Benetti: "Kakà regista? Scelto il danno minore" (на језику: италијански). TuttoMercatoWeb.com. Приступљено 16. 1. 2017. 
  269. ^ „Io, più forte di Kaká” (на језику: италијански). Il Corriere della Sera. 15. 6. 2006. Приступљено 9. 12. 2014. 
  270. ^ „Kaka: Q&A”. FourFourTwo. 1. 8. 2007. Приступљено 19. 10. 2019. 
  271. ^ „Fantacalcio: i migliori rigoristi e le possibili sorprese”. sportlive.it (на језику: италијански). Архивирано из оригинала на датум 20. 1. 2015. Приступљено 19. 1. 2015. 
  272. ^ „Rigori, sbagliano anche i fenomeni”. La Stampa (на језику: италијански). 27. 4. 2012. Приступљено 19. 1. 2015. 
  273. ^ Downie, Andrew (19. 1. 2009). „Seven dead and dozens injured after 'Kaka's church' collapses during service”. The Daily Telegraph. UK. Приступљено 9. 1. 2009. 
  274. ^ „Kaka ties the knot”. Daily Star. 24. 12. 2008. Приступљено 25. 1. 2011. 
  275. ^ „Tweet”. Twitter. 8. 12. 2010. Приступљено 9. 1. 2011. »It's with great joy, that I confirm that my lovely wife @cacelico is pregnant of our 2nd child !! Now it's a girl !!« 
  276. ^ „Caroline Celico on Instagram: "Uma das decisões mais difíceis da nossa vida é escolher se queremos andar juntos, ou separados. Decisões que influenciam outros, que...". Instagram. Приступљено 3. 8. 2015. 
  277. ^ Brazilian Kaká gets Italian citizenship – People's Daily Online, 13 February 2007
  278. ^ "Hottest Footballers of all time. #21. Kaka" Архивирано 3 јул 2016 на сајту Wayback Machine. Glamour Magazine. Retrieved 7 June 2014
  279. ^ „FIFA 07”. allfifa.weebly.com. Приступљено 25. 4. 2015. 
  280. ^ „'FIFA 11' launches worldwide with ten different covers”. The Independent. 1. 10. 2010. Приступљено 18. 5. 2014. 
  281. ^ Eddie Makuch (1. 8. 2011). „Rooney, Kaka named FIFA 12 global cover stars”. gamespot.com. Приступљено 25. 4. 2015. 
  282. ^ „EA Sports FIFA 16 is finally in stores! Find out who made the MLS custom cover”. MLS Soccer. 22. 9. 2015. Приступљено 23. 9. 2015. 
  283. ^ „FIFA 20 FUT Icons”. EA.com. Приступљено 19. 3. 2020. 
  284. ^ Gladwell, Ben (4. 11. 2016). „Alexandre Pato: Ronaldo tried to win me over with Playboy at AC Milan”. ESPN FC. Приступљено 28. 3. 2017. 
  285. ^ „Kaká: A dream come true”. FIFA. 17. 12. 2007. Приступљено 25. 1. 2011. 
  286. ^ Hughes, Rob (18. 12. 2007). „Kaká leads a Brazilian celebration”. The New York Times. Приступљено 25. 1. 2011. 
  287. ^ „FC Dallas Updates: AC Milan or Liverpool?”. Blogger. 22. 5. 2007. Архивирано из оригинала на датум 11. 9. 2007. 
  288. ^ Gleeson, Patrick (12. 11. 2012). „Kaka hails Falcao ahead of Brazil-Colombia friendly”. Goal.com. Приступљено 14. 11. 2012. 
  289. ^ „Cristiano Ronaldo overtakes Shakira as Facebook's most 'liked' person”. Yahoo.com. 10. 2. 2017. 
  290. ^ а б „Kaka profile”. Sky Sports. Приступљено 9. 10. 2018. 
  291. ^ Rohter, Larry (19. 3. 2007). „Brazil's Top TV Preachers Land in Hot Water in Miami”. The New York Times. Приступљено 15. 9. 2009. 
  292. ^ „Kaka wins Fifa world player crown”. BBC News. 17. 12. 2007. 
  293. ^ „Interview”. Atletas de Cristo. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2007. Приступљено 26. 12. 2006. 
  294. ^ „Public Chat Session”. RickyKaka.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2007. Приступљено 26. 12. 2006. 
  295. ^ Milan put their faith in Kaka – The Telegraph, 5 February 2007
  296. ^ „Kakà: "Io, futuro pastore evangelico" (на језику: италијански). 
  297. ^ Sean Rollins. „Kakà to Miss Clash with Toronto FC”. The Mane Land. 
  298. ^ „Sederet Pesona Carolina Dias, Model Cantik Asal Brasil yang Berhasil Luluhkan Hati Ricardo Kaka - Semua Halaman - bolastylo.bolasport.com”. BolaStylo.com. 5. 1. 2019. Приступљено 5. 1. 2019. 
  299. ^ „Brazilian right wingers: Jair Bolsonaro pulls out politically reticent football stars”. The Indian Express. 22. 9. 2018. Приступљено 18. 10. 2018. 
  300. ^ а б в г д ђ е ж „Kaká » Club matches”. World Football. Приступљено 6. 2. 2017. 
  301. ^ „Kaká”. ESPN FC. ESPN. Приступљено 6. 2. 2017. 
  302. ^ „Kaká”. ESPN FC. ESPN. Приступљено 6. 2. 2017. 
  303. ^ „Kaká”. ESPN FC. ESPN. Приступљено 6. 2. 2017. 
  304. ^ „Kaká”. ESPN FC. ESPN. Приступљено 6. 2. 2017. 
  305. ^ а б в „Kaká”. Soccerway. Perform Group. Приступљено 6. 2. 2017. 
  306. ^ а б в „Kaká”. MLSsoccer.com. Приступљено 18. 10. 2017. 
  307. ^ „Kaka”. National football team. Приступљено 8. 4. 2014. 
  308. ^ "Ricardo Izecson dos Santos Leite "Kaká" – Goals in International Matches". RSSSF. Retrieved 28 June 2014

Спољашње везеУреди