Отворите главни мени

Ристо Жерајић (Невесиње, 1874 - Албанија, 21. новембар 1915) био је српски лекар, санитетски мајор, шеф Хируршког одељења Војне болнице у Нишу.

Ристо Жерајић
Risto.JPG
Др Ристо Жерајић
Место рођењаНевесиње
 Аустроугарска
Датум смрти1915. (41 год.)
Место смрти
Албанија
Године службе1912. — 1915.
ЧинСанитетски мајор
Битке/ратовиПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
ОдликовањаМедаља за ревносну службу


БиографијаУреди

Ристо Жерајић је рођен 1874. године у селу Жерајица-Брдо код Невесиња (тадашња Турска царевина) у познатој породици Жерајић.[1] Ристо је син Трипка, а унук Јове Жерајића из братства Жерајића у околини Невесиња у Херцеговини.[2] Ристин отац Трипко Жерајић погинуо је у херцеговачком устанку Срба на Турке 1875. године.[1] Као дете Ристо Жерајић претрпео је сву беду рата и све муке сиротиње после херцеговачког устанка у збеговима.

ПородицаУреди

Његов рођени брат био је санитетски бригадни генерал Милан Жерајић. Његов брат од стрица био је Богдан Жерајић члан „Младе Босне”.


Школовање и студије у РусијиУреди

Милан Жерајић одвео је Ристу 1899. године у Русију на школовање. У Петрограду је завршио гимназију. Као питомац Словенског добротворног друштва завршио је Медицински факултет 1903. године.[3] Од 1903-1912. године био је лекар, хирург и асистент у болници царице Марије у Петрограду.[2] Био је познат и признат у лекарским круговима као врло савестан и способан лекар, који је свима био на услузи и од помоћи.


Балкански ратови и Први светски ратУреди

Када је 1912. године избио Балкански рат, а следећи породичну традицију, Риста Жерајић добровољно долази у Србију. Учествује у ратним операцијама под Једреном, а потом постаје шеф Хируршког одељења Војне болнице код Ћеле Куле у Нишу.[2]

За време Првог светског рата 1914. године, био је на дужности управник Друге резервне болнице у Нишу, где је радио неуморно и пожртвовано на збрињивању и лечењу великог броја рањеника.[1] Имао је обичај да каже: „Ја се својим напорним радом само одужујем српском војнику, који саграђује нашу општу домовину”.[4] На предлог Министарства Војске и Морнарице 28. октобра 1914. године унапређен јеу чин санитетског мајора.[5]

Крајем 1915. године заједно са српском војском био је принуђен да се под нападима далеко надмоћнијег непријатеља повуче преко Ниша, Куршумлије, Приштине, Призрена.[6] Повлачење је настављено 15. новембра 1915. године преко Љум-куле, Везировог моста, Светог Спаса и преко албанских гудура, где су срећно избегли нападе арнаута (Албанаца).[4] Потом су кренули кроз села Петке, Михајне. Између села Рапе и Пуки десио се нови жесток напад Албанаца.[4]

Мајор Риста Жерајић погинуо је 21. новембра 1915. године између села Рапе и Пуки, са пушком у руци, бранећи рањенике и српску нејач.[6] Арнаути су га опљачкали одузевши му златну табакеру прошарану дијамантима и златан сат – поклон престолонаследника Александра.[7]

За четри ратне године указао је помоћ великом броју (више од 30.000) болесника и рањеника. Био је одликован српским, руским и црногорским одликовањима. Одликован је и Златном медаљом за ревносну службу.[8]

У „Историјском Веснику” I, II, III за 1917. годину изашао је чланак његовог брата др Милана Жерајића „Одступање српске војске кроз Албанију”.[4] Ту је Ристо описан као тип српског страдања у Албанији. Његовој погибији био је присутан и његов брат др Милан Жерајић.


Научни радовиУреди

Научни радови Ристе Жерајића објављени су у лекарском Архиву болнице Царице Марије и у хируршком друштву „Пирогов” у Петрограду.[4] Остала су његова ратна посматрања о узроку гангрене код пегавца.

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 264.
  2. 2,0 2,1 2,2 Суботић М. Војислав, Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912-1918 редовних, дописних и почасних чланова, оснивача, добротвора и задужбинара 1872-1922, Београд : Српско лекарско друштво, 1922 (Београд : Време). стр. 37.
  3. ^ Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 130.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Суботић М. Војислав, Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912-1918 редовних, дописних и почасних чланова, оснивача, добротвора и задужбинара 1872-1922, Београд : Српско лекарско друштво, 1922 (Београд : Време). стр. 38.
  5. ^ Службени војни лист / уређује Опште војно одељење, година XXXIV (1914), број 33, 16. новембар 1914. године. стр. 929-930.
  6. 6,0 6,1 Српско лекарско друштво, Споменица 1872-1972, Београд : Српско лекарско друштво, 1972 (Крагујевац : "Никола Николић"). стр. 131.
  7. ^ Хаџи-Васиљевић Јован, Кроз Албанију 1915 године с Моравском дивизијом II позива, Београд : Штампарија "Св. Сава", 1929.
  8. ^ Службени војни лист / уређује Опште војно одељење, година XXXV (1915), број 15, 4. јун 1915. године. стр. 307-308.

ЛитератураУреди

  • Ратник, година XXXVII (1921), свеска 10, октобар. стр. 131.


Спољашње везеУреди