Ристо Стијовић
Ристо Стијовић (Подгорица, 8. октобар 1894 — Београд, 20. децембар 1974) био је српски и југословенски вајар и академик САНУ.
Ристо Стијовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 8. октобар 1894. |
Место рођења | Подгорица, Књажевина Црна Гора |
Датум смрти | 20. децембар 1974.80 год.) ( |
Место смрти | Београд, СФРЈ |
Потпис |
Биографија
уредиСтудирао је вајарство у уметничкој школи у Београду од 1912. до 1914, потом у Марсељу 1916-1917 па у Паризу у „Школи лепих уметности“ од 1917. до 1923.
У својим изјавама Стијовић се изјашњавао као Србин; о свом искуству у Француској током 1916. Стијовић пише: Ми Срби смо уживали велике привилегије тада у Француској.[1]
У Београд се враћа 1928. Био је члан уметничке групе „Облик“. Радио је и као професор у гимназији. Члан Српске академије наука постаје 1962.
Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.[2]
Радио је скулптуре у камену на згради српских железница у Немањиној, споменику културе Републике Србије.[3]
Један је од десет уметника који су излагали на првом Октобарском салону 1960 године.[4]
Наслеђе
уредиУ Подгорици и Београду постоје Стијовићеви легати као самосталне институције.
Уз Сретена Стојановића, Тому Росандића и Петра Палавичинија убраја се у протагонисте српске савремене скулптуре.[5]
Изложбе
уреди- Париз 1919. (више изложби све до 1928)
- Београд 1928. и 1930. са Петром и Николом Добровићем
- Ретроспективне изложбе у Београду 1936, 1951, 1969.
- Монографска изложба у Новом Саду: Спомен-збирка Павла Бељанског 2006.
Галерија
уреди-
Потпис уметника на скулптури у парку Мањеж
-
Ристо Стијовић, Акт, Народни музеј Краљево
-
Скулптура у парку Мањеж, Београд
-
Биста Стевана Мокрањца, Калемегдан
-
Каријатида, Спомен-збирка Павла Бељанског, 1931.
-
Орао, 1933.
-
Девојчица, Спомен-збирка Павла Бељанског, 1936.
-
Орлић, 1936.
-
Сова, 1936.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Jovanov, Jasna M. „Risto Stijović: Memories of people and events”. Godišnjak grada Beograda (на језику: енглески): 2.
- ^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1957-01-12. Приступљено 2024-01-26.
- ^ Васиљевић, Бранка. „Завршена обнова зграде српских железница у Немањиној”. Politika Online. Приступљено 2022-02-24.
- ^ „I Oktobarski salon”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1960-10-20. Приступљено 2024-01-28.
- ^ И. Просен, Милан (2007). „РЕЉЕФИ СРЕТЕНА СТОЈАНОВИЋА У РЕЦЕПЦИЈИ СТИЛА АР ДЕКО У СРПСКОЈ АРХИТЕКТУРИ”. Зборник Народног музеја. XVIII–2: 217—234.
Литература
уреди- Катарина Амброзић, Јасна Јованов, Ристо Стијовић, Библиотека града Београда, Београд 2006.
- Јованов, Јасна (2006). „Ристо Стијовић — сећање на људе и догађаје” (PDF). Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда. LIII: 277—309. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 03. 2021. г. Приступљено 25. 07. 2018.