Ритишево (рум. Râtișor) је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 549 становника.

Ритишево
Kuća sa okućnicom u Ritiševu.jpg
Кућа са окућницом у Ритишеву
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадВршац
Становништво
 — 2011.Раст 549
 — густина26/км2
Географске карактеристике
Координате45°03′39″ СГШ; 21°13′41″ ИГД / 45.06071° СГШ; 21.22809° ИГД / 45.06071; 21.22809Координате: 45°03′39″ СГШ; 21°13′41″ ИГД / 45.06071° СГШ; 21.22809° ИГД / 45.06071; 21.22809
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина78 м
Површина21 км2
Ритишево на мапи Србије
Ритишево
Ритишево
Ритишево на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број013
Регистарска ознака

Овде се налазе Румунска православна црква Светог Николе у Ритишеву и Кућа са окућницом у Ритишеву.

ИсторијаУреди

Принц Еуген Савојски освојио је територију Баната, 1716. године, којом је до тада управљало Османско царство. После Пожаревачког мира (1718. године), ова територија је добила службени назив „Тамишки Банат“ и била је успостављена као засебна хабсбуршка покрајина, којом су управљали гувернери. У почетку је цела покрајина била под војном управом, да би 1751. године царица Марија Терезија успоставила цивилну управу у северним деловима покрајине, док су јужни делови Баната издвојени из покрајине и прикључени војној граници.

Покрајина је укинута 1778. године, да би 1779. године њена територија била прикључена хабсбуршкој Угарској, док су јужни делови Баната (који су били у саставу покрајине до 1751. године) остали у саставу војне границе све до њеног укидања 1871. године.

Тамишки БанатУреди

Тамишки Банат (немачки: Temeswarer Banat, румунски: Banatul Timişoarei, мађарски: Temesi Bánság) је био назив за хабсбуршку покрајину, која је постојала од 1718. до 1778. године. Покрајина је обухватала подручје данашњег Баната, који је и добио име по овој покрајини. Главни град покрајине био је Темишвар. Иако у почетку Срби нису били најбројнији народ у Војводству од њих су били бројнији Румуни у време укидања Војводства (1860. године) најбројнији народ у круновини били су Срби.

РитишевоУреди

Према белешкама вршачког историчара Феликса Милекера (1858–1942), Назив места: Године 1713, Ритишова. Réthelu 1894. год. Ритишево 1919. год.: Ritisor

Калуђери српског манастира Пећке патријаршије су средином 17. века двапут свраћали у Ритишево. Дошли су им у сусрет 1660. године сеоски кметови Радоје, Петар и Јовица; дали су прилог сваки за себе. У том српском селу су коначили 1666. године код домаћина (већ помињаног) Радоја, а Петар је и сада кмет, поред мештана Ивана и Казимира.[1] Помиње се по други пут 1715. године, на крају турске владавине. 1716. године додељено је вршачком дистрикту. Ритишево је 1717. имало 27 домова. Године 1735, подигнута је црква брвнара. Године 1749, био је 91 дом, а 1751 г. 94 домова. А 1779 г. додељено је тамишком-комитету. Аустриски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Редишова" припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било претежно влашко.[2]

Године 1799, сазидана је црква. Грофовској породици Бетлен предат је ерар Ритишево 1829 године, али је ускоро од ње одузета. Као привремени "притјажитељ" (поседник) Ритишева наводи се 1847. године Јован Ангелковић.[3]

Године 1822, пописано је 1508 становника, од којих је било православних 1502, католика 2, јевреја 4. У атару је било 86 поданичких сесија. Ритишево је 1848. године бројало 1281 становника, од којих је било православних 1273, католика 5, јевреја 3. 1854. г. пописано је 1340 становника, а у атару 3496 ланаца алодилног поседа. 1865 било је 257 малопоседника и 1 великопоседник.

Сазидана је општинска кућа 1905. године. Последњих деценија прираст је у опадању: Године 1869, било је 1439 становника, 1880. г.: 1314, 1890. г.:1235, 1900. г.:1287, 1910. г.:1223. 31. јануара 1921. пописано је 1134 становника, од којих је било Румуна 1087, Немаца 22, Мађара 3, Чеха 1, осталих 18.

ДемографијаУреди

У насељу Ритишево живи 410 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (39,4 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 156 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.157
1953. 1.099
1961. 1.098
1971. 1.017
1981. 954
1991. 808 576
2002. 509 771
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Румуни
  
367 72,10 %
Роми
  
67 13,16 %
Срби
  
43 8,44 %
Мађари
  
12 2,35 %
Југословени
  
7 1,37 %
Хрвати
  
4 0,78 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ Аристид Николић: "Богомољка", Сегедин 1847.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Додатна литератураУреди

  1. Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  2. Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928. г.*
  3. Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г.
  4. A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes.) 1903
  5. Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
  6. Der europäische Flugsand J. 1873.
  7. Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Ритишево, настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани: [1]
  8. „М. Марина“ Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми, тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“

Спољашње везеУреди