Википедија

Ричард Брансон

Сер Ричард Чарлс Николас Брансон (енгл. Richard Charles Nicholas Branson, рођен 18. јула 1950)[4] је британски пословни магнат, инвеститор и филантроп.[5] Оснивач је пословне групе „Виргин”, која се састоји од више од 400 предузећа.[6]

Ричард Брансон
Датум рођења(1950-07-18)18. јул 1950.[2]
Место рођењаЛондон
 Уједињено Краљевство
Нето вредностUS$5,1 милијарди (април 2018)[3]
СупружникJoan Templeman
ДецаClare Sarah Branson, Holly Branson, Sam Branson
РодитељиEdward James Branson
Eve Branson
Потпис

Брансон је изразио жељу да постане предузетник у младости. Његов први пословни подухват, са 16 година, био је магазин под називом Студент. Године 1970. успоставио је фирму за поштанску испоруку музичких плоча. Он је отворио ланац дискографских продавница Вирџин Рекордс - касније познат као Вирџин Мегасторс - 1972. године. Брансонов бренд Вирџин нагло је растао током 1980-их, када је покренуо авиокомпанију Верџин Атлантик и проширио музичку издавачку кућу Вирџин Рекордс. Године 2004. он је основао свемирску корпорацију Вирџин Галактик, са седиштем у Ваздухопловном и свемирском пристаништу Мохави, запаженом по суборбитални свемирском авиону Спејс-шип-ту намењеном свемирском туризму.

У марту 2000. године, Брансону је додељена титула витеза у Бакингамској палати због „услуга предузетништву”.[7] Путем свој рада у малопродаји, музици и транспорту (са интересима за копнена, ваздушна, морска и свемирска путовања), пожудом за авантурама и својих хуманитарних доприноса, он је постао истакнута глобална личност.[8][9] Године 2007, он је увршен у списак Тајмсов списак 100 најутицајнијих људи на свету.

Младост уреди

Брансон је рођен у Блекхиту у Лондону, од мајке Еве Брансон (рођене ка Евет Хантли Флинт; 1924. године), бивше балерина и стујардесе, и Едвард Џејмса Брансона (1918–2011), баристера.[10][11] Он има две млађе сестре.[12] Његов деда, правочасни Сер Џорџ Артур Харвин Брансон, био је судија Високог суда правде и државни саветник.[13]

Брансон се школовао у Скејтклифској школи, припремној школи у Сарију, пре него што је накратко био ђак у Клиф вју хаус школи у Сасексу.[14] Он је похађао је Стоув школу, независну школу у Бакингемширу до своје шеснаесте године.[14]

Брансон је дислексичан и имао је лош академски учинак; последњег дана у школи, управник његове школе Роберт Драјсон рекао му је да ће или завршити у затвору или постати милионер.[14] Брансонови родитељи подржавали су његова настојања од малих ногу.[15] Мајка му је била предузетница; један од њених најуспешнијих подухвата била је израда и продаја дрвених кутија за марамице и канти за отпад.[16] У Лондону је сквотирао од 1967. до 1968. године.[17]

Каријера уреди

Посао са грамофонским плочама уреди

Брансон је започео свој посао у продаји плоча у цркви, одакле  је покренуо магазин Студент. Брансон је интервјуисао неколико истакнутих личности краја 1960—их за магазин, укључујући и Мика Џегера и К. Д. Ланг.[18]  Рекламирао је популарне плоче у магазину Студент, што му је донело успех преко ноћи.[19] Тргујући под називом "Вирџин", он је продавао плоче знатно јефтиније од "High Street" продавница, посебно ланца В. Х. Смит. Брансон је једном рекао: "Нема смисла у отварању сопственог бизниса, осим ако то радите без осећања фрустрације." Име "Вирџин" је предложено од стране једног од Брансонових првих запослених, јер су сви били нови у пословању.[20] У то време, многи производи су се продавали под рестриктивним маркетиншким споразумима, који ограничавају попусте, упркос напорима у 1950—им и 1960—им да се  лимитира тзв. одржавање препродајних цена.[21]

Брансон у 1972. години покреће издавачку кућу Вирџин рекордс са Ником Пауелом и купује имање северно од Оксфорда, где  је саградио студио за снимање, Манор студио.[22] Студио је пуштен у закуп за уметнике почетнике, укључујући мулти-инструменталисту Мајкла Олдфилда, чији је деби албум Tubular Bells (1973) постао је прво издање Вирџин Рекордса и на врху најпродаванијих .[23][24]

Референце уреди

  1. ^ Moore, Tony (9. 9. 2015). „Sir Richard no Virgin when it comes to airport lounge launches with laughs”. Brisbane Times. Архивирано из оригинала 6. 5. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018. 
  2. ^ BRANSON, Sir Richard (Charles Nicholas). Who's Who. 2014 (online Oxford University Press изд.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc.  (потребна претплата)
  3. ^ „Richard Branson”. Архивирано из оригинала 17. 4. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2018. 
  4. ^ „Famous birthdays for July 18: Vin Diesel, Kristen Bell”. United Press International. 18. 7. 2019. Архивирано из оригинала 19. 7. 2019. г. Приступљено 7. 8. 2019. „Businessman Richard Branson in 1950 (age 69)” 
  5. ^ List of companies related to Richard Branson - http://www.flixens.com/director/richard-charles-nicholas-branson
  6. ^ „London's 1000 most influential people 2010: Tycoons & Retailers”. Evening Standard. London. 26. 11. 2010. Архивирано из оригинала 3. 3. 2011. г. Приступљено 11. 6. 2011. 
  7. ^ „Virgin tycoon is knighted”. BBC. 3. 1. 2016. Архивирано из оригинала 9. 1. 2003. г. Приступљено 15. 1. 2011. 
  8. ^ Barling, Julian. The SAGE Handbook of Organizational Behavior: Volume Two: Macro Approaches. SAGE. стр. 383. 
  9. ^ „Thirty of the very best of British”. The Telegraph. 13. 11. 2016. Архивирано из оригинала 9. 4. 2018. г. Приступљено 4. 4. 2018. 
  10. ^ „Edward Branson”. The Daily Telegraph. London. 8. 5. 2011. Архивирано из оригинала 8. 4. 2018. г. Приступљено 4. 4. 2018. 
    - "Births", The Times, 12 July 1950, pg. 1
  11. ^ [1] Архивирано 2016-02-15 на сајту Wayback Machine Finding Your Roots, 2 February 2016, PBS
  12. ^ Nina Myskow (13. 3. 2013). „Like mother, like son”. Saga magazine. Архивирано из оригинала 5. 11. 2014. г. Приступљено 5. 11. 2014. 
  13. ^ "Forthcoming Marriages", The Times, 22 June 1949, pg.7.
  14. ^ а б в Richard Branson. "At school I was dyslexic and a dunce.", The Times, London, 11 September 1998, pg. 19
  15. ^ Shavinina, Larisa V (децембар 2006). „Micro-social factors in the development of entrepreneurial giftedness: the case of Richard Branson”. High Ability Studies. 17 (2). 
  16. ^ Branson, Richard (2014). The Virgin Way: Everything I know about leadership. New York: Portfolio/Penguin. 
  17. ^ „Famous faces who took rent-free route”. The Guardian. 21. 7. 1999. Архивирано из оригинала 6. 9. 2018. г. Приступљено 6. 9. 2018. 
  18. ^ Richard Branson (2011). Losing My Virginity. Ebury Publishing. ISBN 978-1-4464-8334-3. 
  19. ^ Mallory Russell (21. 4. 2012). „RICHARD BRANSON'S FAILS: 14 Virgin Companies That Went Bust”. Business Insider. 
  20. ^ Richard Branson – Losing my Virginity
  21. ^ Another example was the "Net Book Agreement", which limited the ability of book outlets, including discount book clubs, to offer deep discounts.
  22. ^ „Richard Branson Biography”. A&E Television Networks. Приступљено 16. 9. 2014. 
  23. ^ „Tubular Bells: The Mike Oldfield Story”. BBC. Приступљено 22. 4. 2015. 
  24. ^ „Entrepreneur Guru Sir Richard Branson”. EPN. 2. 12. 2012. Приступљено 22. 4. 2015. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Ричард Брансон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ричард_Брансон&oldid=27673819”