Ричмонд Боаћи
Ричмонд Боаћи (енгл. Richmond Boakye; Агого, 28. јануар 1993) је гански фудбалер. Игра на позицији нападача.
| Ричмонд Боаћи | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Ричмонд Јиадом Боаћи | ||
| Датум рођења | 28. јануар 1993. | ||
| Место рођења | Суњани, Гана | ||
| Висина | 1,86 m | ||
| Позиција | нападач | ||
| Клупске информације | |||
Тренутни клуб | Селангор | ||
| Број | 9 | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 2003-2006 | Бекем Јунајтед | ||
| 2006-2008 | Ди Си Јунајтед (Агого, Гана) | ||
| 2008—2011 | Ђенова | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2010—2012 | Ђенова | 7 | (1) |
| 2011—2012 | → Сасуоло | 34 | (10) |
| 2012—2014 | Јувентус | 0 | (0) |
| 2012—2013 | → Сасуоло | 32 | (11) |
| 2013—2014 | → Елче | 31 | (6) |
| 2014—2016 | Аталанта | 19 | (3) |
| 2015 | → Рода | 9 | (0) |
| 2016 | → Латина | 17 | (1) |
| 2016—2017 | Латина | 16 | (3) |
| 2017 | → Црвена звезда | 16 | (12) |
| 2017 | Црвена звезда | 14 | (15) |
| 2018 | Ђангсу | 15 | (3) |
| 2018—2020 | Црвена звезда | 33 | (16) |
| 2021 | Горњик Забже | 13 | (0) |
| 2021—2022 | Беитар Јерусалим | 27 | (6) |
| 2022 | Ламија | 8 | (1) |
| 2023 | Ал Ахдар | 9 | (3) |
| 2023-2024 | Селангор | 12 | (6) |
| Репрезентативна каријера** | |||
| 2010—2013 | Гана до 20 | 7 | (3) |
| 2012— | Гана | 14 | (6) |
|
* Датум актуелизовања: 26. фебруар 2023. ** Датум актуелизовања: 25. јул 2019. | |||
Каријера
уредиМладост
уредиФудбал је почео да тренира у локалном Бекем јунајтеду. После Бекем јунајтеда прелази у Ди Си јунајтед (клуб из Гане). Скаути Ђенове су га приметили на омладинском турниру у Вићенци 2008. године, и тад Боаћи почиње своју европску авантуру.
Ђенова / Сасуоло
уредиЗа сениоре Ђенове, Боаћи дебитује 3. априла 2010. године и одмах на дебију постиже погодак.[1] За Ђенову је те сезоне одиграо 7 мечева. Следеће сезоне, Боаћи одлази на каљење у тада италијанског друголигаша Сасуоло.[2] На позајмици у Сасуолу Боаћи блиста и приказује је свој раскошни таленат.
Тај таленат је приметио и сер Алекс Фергусон и показао завидно интересовање да Боаћија доведе међу "црвене ђаволе".[3] Међутим, Јувентус је био бржи и Стара дама откупљује половину уговора од Ђенове. Због велике конкуренције у Торину, Јувентус га је оставио на новој позајмици у Сасуолу, где је Боаћи био ударна игла зелено-црних из Ређо Емилије на путу ка историјском пласману у Серију А. Боаћи је за те две године проведене у Сасуолу на 68 утакмица постигао 23 гола и забележио 8 асистенција.
Елче
уредиПосле епизоде у Сасуолу у лето 2013. године, Боаћи се јавља на припреме Јувентуса, али Антонио Конте је сматрао да би за њега било најбоље да оде на нову позајмицу. Најупорнији је био шпански Елче.[4] Боаћи се добро снашао и у шпанској Примери. За Елче је у тој сезони одиграо 32 меча и постигао битних шест голова у Елчеовој борби за опстанак. Елче је на крају изборио опстанак у Примери али је избачен из лиге због финансијских проблема.
Аталанта / Рода
уредиУ лето 2014. године, Боаћи се враћа у Италију, где Аталанта у потпуности преузима његов уговор уговор и откупљује Ђеновину половину за 1,3 милиона евра а Јувентусову за 1,6 милиона евра.[5] За Аталанту у тој сезони наступа 22 пута и постиже 5 голова. Следеће сезоне Боаћи је послат на нову позајмицу, у холандску Роду.[6] Колико се добро снашао у Примери тако се лоше снашао у холандској Ередевизији. На 10 наступа не бележи ниједан гол и уписује само једну асистенцију за једну полусезону.
Латина
уредиАталанта га у јануару 2016. године шаље на нову позајмицу у друголигаша Латину. За Латину постиже 1 гол и наступа на 17 утакмица, почевши 8 мечева од старта. У лето 2016. године Латина откупљује његов уговор и он постаје званично члан овог клуба.[7] Током јесењег дела сезоне 2016/17. на терен је излазио 16 пута и за 863 минута у игри постиже 3 гола и бележи једну асистенцију.
Црвена звезда
уредиКрајем јануара 2017. Боаћи долази на једноипогодишњу позајмицу у Црвену звезду.[8] Дебитовао је у првом мечу пролећног дела првенства против Новог Пазара, а већ у наредном колу, на свом другом мечу за црвено-беле, постигао је два гола за победу свог тима од 3:0 против Бачке.[9] Током пролећног дела сезоне 2016/17. постигао је 12 голова на 16 лигашких утакмица, а на 4 сусрета у Купу постигао је исто толико голова. Током јуна 2017. Латина је прогласила банкрот, па је Боаћи постао слободан играч. Боаћи је 27. јуна 2017. потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[10]
У јесењем делу сезоне 2017/18. Боаћи је наставио са сјајним партијама. На 14 првенствених утакмица је постигао чак 15 голова, док је на 14 европских утакмица постигао 8 голова. Головима је погурао „црвено-беле” у групну фазу Лиге Европе, а касније и до шеснаестине финала овог такмичења. Постао је најбољи страни стрелац у историји ФК Црвена звезда.[11] Због повреде није играо у двомечу шеснаестине финала Лиге Европе против московског ЦСКА.[12] Укупно је за Звезду у свим такмичењима постигао 39 голова на 48 утакмица. Крајем фебруара 2018. прелази у кинески Ђангсу.[13] За Ђангсу је одиграо 15 првенствених утакмица на којима је постигао три гола пре него што се 31. августа 2018. године вратио у Црвену звезду.[14]
По истеку уговора у децембру 2020. године, Боаћи је напустио Црвену звезду.[15]
Трофеји
уредиЦрвена звезда
уреди- Суперлига Србије (2): 2018/19, 2019/20.
Референце
уреди- ^ Prodigy Boakye scores in Serie A debut, modernghana.com Приступљено 1. 3. 2017.
- ^ Boakye Yiadom loaned to Serie B side Sassuolo. (MTN Group) mtnfootball.com.
- ^ „Manchester United step up pursuit of Juventus starlet Richmond Boakye” (на језику: енглески). dailystar.co.uk. Приступљено 1. 3. 2017.
- ^ „Richmond Boakye, refuerzo para la delantera” [Richmond Boakye, reinforcement for the front]. Elche CF (на језику: шпански). elchecf.es. 28. 8. 2013. Архивирано из оригинала 31. 08. 2013. г. Приступљено 28. 8. 2013.
- ^ „Relazione finanziaria annuale al 30 giugno 2015” (PDF) (на језику: италијански). Juventus F.C. 1. 10. 2015. Архивирано из оригинала (PDF (1.24MB)) 24. 11. 2015. г. Приступљено 11. 10. 2015.
- ^ „Richmond Boakye in prestito al Roda” (на језику: италијански). Atalanta B.C. 31. 8. 2015. Архивирано из оригинала 02. 09. 2015. г. Приступљено 28. 8. 2016.
- ^ „Calciomercato, tutte le operazioni dell'Atalanta” (на језику: италијански). Atalanta B.C. 1. 2. 2016. Архивирано из оригинала 02. 02. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2016.
- ^ „Ричмонд Боаћи потписао!”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 1. 3. 2017.
- ^ „Boaći: Golove posvećujem saigračima”. Вечерње новости. Приступљено 1. 3. 2017.
- ^ „Боаћи ставио параф на трогодишњу верност Црвеној звезди (ВИДЕО)”. Спортски журнал. Приступљено 27. 6. 2017.
- ^ „Вијеира и Каду су иза леђа: Ричмонд Боаћи најбољи страни стрелац у историји Црвене звезде”. mozzartsport.com. 26. 10. 2017. Приступљено 1. 3. 2018.
- ^ „Сад и дефинитивно: Звезда без Боаћија на ЦСКА у Москви!”. Спортски журнал. 18. 2. 2018. Приступљено 1. 3. 2018.
- ^ „ЗВАНИЧНО Ричмонд Боаћи више није играч Звезде, од сада ће да тресе мреже за Капела у Кини”. Блиц. 28. 2. 2018. Приступљено 1. 3. 2018.
- ^ „Боаћи Звездин до 2021!”. mondo.rs. 31. 8. 2018. Архивирано из оригинала 01. 09. 2018. г. Приступљено 1. 9. 2018.
- ^ „Otišao Boaći - pamtiće gol Kelnu, Arsenal, Bena, Rodića, Gobeljića...”. mozzartsport.com. 21. 12. 2020. Приступљено 21. 1. 2021.
Спољашње везе
уреди
- Ричмонд Боаћи на сајту 90minut.pl
- Ричмонд Боаћи на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Ричмонд Боаћи на сајту Soccerway (језик: енглески)
