Википедија

Роберт Бадентер

Роберт Бадентер (франц. Robert Badinter; Париз, 30. март 1928 — Париз, 9. фебруар 2024[1]) био је француски адвокат, политичар и писац који је донео укидање смртне казне у Француској 1981. године. Такође је служио на високим позицијама у националним и међународним телима која раде за правду и владавину права. Био је шеф Бадентерове комисије у вези с решавањем сукоба у СФРЈ.

Роберт Бадентер
Robert Badinter
Француски сенатор
На дужности
24. септембар 1995 — 25. септембар 2011.
Личне информације
Рођење(1928-03-30)30. март 1928.
Париз, Француска
Смрт9. фебруар 2024.(2024-02-09) (95 год.)
Париз, Француска
СупружникЕлизабет Бадентер
Деца3
Занимањеадвокат, професор, политичар, активиста

Биографија уреди

Роберт Бадентер је рођен 30. марта 1928. у Паризу у породици Симона Бадентера и Шарлоте Розенберг. [2] Његова бесарабска јеврејска породица емигрирала је у Француску 1921. да би избегла погроме. Током Другог светског рата након нацистичке окупације Париза, његова породица је потражила уточиште у Лиону. Његов отац је ухваћен 1943. године и депортован је са другим Јеврејима у логор за истребљење Собибор, где је убрзо умро. [3]

Бадентер је дипломирао право на Париском Правном факултету Универзитета у Паризу. Затим је отишао у Сједињене Државе да настави студије на Универзитету Колумбија у Њујорку где је магистрирао. Поново је наставио студије на Сорбони до 1954. [4] Године 1965. Бадентер је постављен на место професора на Универзитету Сорбона. Као професор емеритус наставио је да ради до 1996. године. [5]

Политичка каријера уреди

Бадентер је започео каријеру у Паризу 1951. године, као адвокат у заједничком раду са Анријем Торесом. [6] Године 1965, заједно са Жан-Денисом Бредином, основао је адвокатску канцеларију Badinter, Bredin et partenaires [7] [8] где се бавио адвокатуром до 1981. године.

Бадентеров активизам против смртне казне започео је након погубљења Роџера Бонтемса 28. новембра 1972. године.

Године 1981. Франсоа Митеран, претходни самопроглашени противник смртне казне, изабран је за председника, а Бадентер је постављен за министра правде. Међу његовим првим акцијама је уношење закона у француски парламент којим се предлаже укидање смртне казне за све злочине, како цивилне тако и војне. Предлог закона је усвојио Сенат након бурне расправе 30. септембра 1981. године. 9. октобра званично је ступио на снагу закон којим је у Француској ступило на снагу укидање смртне казне.

 
Роберт Бадентер 2007. године

Од марта 1986. до марта 1995. био је председник Уставног савета Француске. Од 1995. до 2011. служио је као сенатор, представљајући департман Сенски висови. [9]

Године 1989. учествовао је у француском телевизијском програму Апострофи, посвећеном људским правима, заједно са 14. Далај Ламом. Расправљајући о нестанку тибетанске културе са Тибета, Бадентер је употребио израз „културни геноцид“. [10] Он је похвалио пример тибетанског ненасилног отпора. [11]

Бадентера је 1991. године Савет министара Европске заједнице именовао за члана Арбитражне комисије Мировне конференције о Југославији. Арбитражна комисија је дала једанаест савета у вези са "главним правним питањима" која су настала распадом СФРЈ. [12]

Бадентер се противио приступању Турске Европској унији, на основу тога што Турска можда неће моћи да поштује правила Уније. Такође је био забринут због положаја нације, рекавши: „Зашто би Европа била сусед са Грузијом, Јерменијом, Сиријом, Ираном, Ираком, бившим Кавказом, односно најопаснијим регионом ових времена?“.

Као шеф Арбитражне комисије, стекао је велико поштовање међу Македонцима и другим етничким групама у Републици Македонији јер је препоручио „да употреба назива 'Македонија' не може да имплицира било какву територијалну претензија према другој држави”. Подржао је пуно признање републике 1992. године [13] Због тога је био укључен у израду Охридског споразума у Републици Македонији. Овај споразум се заснивао на принципу да предлоге који се односе на етничку припадност које доноси Народна скупштина треба да подржи већина и македонских и албанских етничких група. Ова друга мањина чини око 25% становништва. Ово се често назива „Бадентеров принцип“. [14]

Бадентер је изабран у Америчко филозофско друштво 2009. године. [15]

Лични живот уреди

Бадентер се оженио филозофкињом и феминистичком списатељицом Елизабет Блоштајн-Бланше.

Библиографија уреди

  • L'exécution (1973)
  • Condorcet, 1743–1794 (1988)
  • Une autre justice (1989)
  • Libres et égaux: L'émancipation des Juifs (1789–1791) (1989)
  • La prison républicaine, 1871–1914 (1992)
  • C.3.3 – Oscar Wilde ou l'injustice (1995)
  • Un antisémitisme ordinaire (1997)
  • L'abolition (2000)
  • Une constitution européenne (2002)
  • Le rôle du juge dans la société moderne (2003)
  • Contre la peine de mort (2006)
  • Abolition: One Man's Battle Against the Death Penalty, L'abolition (2000)
  • Les épines et les roses (2011)

Извори уреди

  1. ^ Evropa, Radio Slobodna (2024-02-09). „Preminuo Badinter, koji je ukinuo giljotinu i vodio komisiju za bivšu Jugoslaviju”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2024-02-10. 
  2. ^ „20ème anniversaire de l'abolition de la peine de mort en France: Robert Badinter, repères biographiques” [20th anniversary of the abolition of the death penalty in France: biography of Robert Badinter]. www.senat.fr (на језику: француски). Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 2. 12. 2020. 
  3. ^ Ivry, Benjamin (1. 7. 2010). „Robert Badinter, Defender of Life and Liberty” . Архивирано из оригинала 24. 9. 2020. г. Приступљено 2. 12. 2020. 
  4. ^ „Robert Badinter – International Commission Against the Death Penalty”. 
  5. ^ „Robert Badinter : biographie, actualités et émissions France Culture”. France Culture. 
  6. ^ „Robert Badinter”. www.fayard.fr. 31. 3. 2021. 
  7. ^ „Robert Badinter: "The right to life is the most fundamental human right"”. Ensemble contre la peine de mort. 18. 6. 2016. Архивирано из оригинала 14. 06. 2022. г. Приступљено 11. 06. 2022. 
  8. ^ "Best Friends", bredinprat
  9. ^ Robert Badinter, senat.fr
  10. ^ Les droits de l'homme Apostrophes, A2 – 21 April 1989 – 01h25m56s, Web site of the INA
  11. ^ Badinter: "La non- violence tibétaine est exemplaire", lexpress.fr; accessed 12 March 2017.
  12. ^ Curriculum vitae of Robert Badinter, un.org; accessed 12 March 2017.
  13. ^ „Recognition of States: Annex 3”. 15. 2. 2005. Архивирано из оригинала 15. 2. 2005. г. 
  14. ^ „Evêque négationniste : Robert Badinter s'indigne”. L'Obs. Архивирано из оригинала 15. 7. 2012. г. 
  15. ^ „APS Member History”. search.amphilsoc.org. Приступљено 2021-04-23. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_Бадентер&oldid=27381580”