Роберт II од Дреа
Роберт II од Дреа (фр. Robert [1]; 1154 - 28. децембар 1218) био је син првог грофа Дреа Роберта I од Дреа [2] и његове супруге Агнес де Бодмон. Био је члан династије Капета [2].
| Роберт II од Дреа | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1154. |
| Датум смрти | 28. децембар 1218. (63/64 год.) |
| Породица | |
| Потомство | Роберт IIII од Дреа, Peter I, Duke of Brittany, Henri de Dreux, Jehan de Braine, Филипа од Дреа |
| Родитељи | Роберт I од Дреа Агнес де Бодмон, грофица Брена |
| Династија | Дре |
| гроф Дреа | |
| Период | (1184—1218) |
| Претходник | Роберт I од Дреа |
| Наследник | Роберт IIII од Дреа |
Године 1184. отац му је препустио управу над грофовијом Дре [2], којом је Роберт управљао све до своје смрти.
Био је био учесник Трећег крсташког рата. У крсташки рат је кренуо из Везлеја у централној Француској у лето 1190. године у склопу заједничке војске [3] француског краља Филипа Августа [3][4] и војске енглеског краља Ричарда Лављег Срца. Након што су се читаве зиме жестоко свађали, два краља су у пролеће 1191. године испловила из Месине [3], коју су због ништавног разлога опустошили [4]. Француски део војске је потом отпловио право у Свету земљу, док је енглески део једна олуја скренула с пута [3].
Почетком лета 1191. године, француско-енглеске снаге су се придружиле крсташкој опсади Акре [5]. Због Филипове и Ричардове свађе [5][6], било је тешко организовати општи јуриш на град, али је посада ускоро остала без хране [5] па се предала [6]. Краљ Филип потом одлази из Свете земље [5][6] поверивши сву своју армију Игу III, војводи Бургундије, који се ставља под Ричардову команду, који разбија муслимане код Арсуфа. Крсташка војска је наступала надомак Јерусалима, али се није осећала у довољној мери снажна да започне опсаду. Одмарширала је у јужну Палестину, где је Ричард саградио саградио тврди замак у Аскалону [5]. Потом је са муслиманским вођом Саладином закључен мир. Хришћанским ходочасницима био је дозвољен приступ у Јерусалим [5][6], Јафа [5] и још неколико [5][6] безначајних [5] приобалних градова враћени су крсташима [5][6].
По повратку из рата, Роберт је, користивши Ричардово ропство у Немачкој 1192. до 1194. године [7], отео Енглезима замак Нонанкур. После Ричардовог ослобађања, уз огроман откуп, долази до енглеско-француских сукоба око енглеских територија у Француској [7], у којима је, природно, узео учешћа и Роберт. Француски успеси су у почетку били незнатни [7], па Роберт 1198. године, незадовољан излази из тог сукоба.
Роберт касније учествује у Катарском крсташком рату, где доводи појачање крсташима у опсади града Терма 1210. године, али у рату нема никаквог значајнијег учешћа.
Учествовао је и у бици код Бувина. Енглески краљ Јован без Земље у покушају да поврати изгубљене позиције у Француској склопио је низ савеза [8][9] са својим сестрићем [8], царем Светог римског царства Отоном IV [8][9], са кнежевима из долине Рајне, са француским вазалима који су се дали подмитити, са фландријским грофом, који је страховао од јачања француског краља, и са још неким феудалцима [9]. Ова коалиција је напала 1214. године [8][9]. Јован је упао у Анжу, док је Отон са својом војском кренуо на Париз са севера [8]. Краљ Филип је дочекао Отона код Бувина и потпуно га разбио [8][9]. Код Бувина су се, заједно с ритерима, први пут бориле градске војске које су показале своја преимућства над тешко наоружаном коњицом [9]. Овом француском победом Енглези су изгубили сваку могућност да поврате изгубљене територије [8][9]. Ово је било последње Робертово учешће у рату. Умро је 28. децембра 1218. године, оставивши Дре свом сину Роберту III од Дреа.
Породично стабло
уреди| 16. Анри I | ||||||||||||||||
| 8. Филип I | ||||||||||||||||
| 17. Ана Кијевска | ||||||||||||||||
| 4. Луј VI | ||||||||||||||||
| 18. Флорис I Холандски | ||||||||||||||||
| 9. Берта од Холандије | ||||||||||||||||
| 19. Гертруда од Саксоније | ||||||||||||||||
| 2. Роберт I од Дреа | ||||||||||||||||
| 20. Амадео II од Савоје | ||||||||||||||||
| 10. Хумберт II од Савоје | ||||||||||||||||
| 21. Joan of Geneva | ||||||||||||||||
| 5. Аделаида од Савоје | ||||||||||||||||
| 22. Вилијам I од Бургундије | ||||||||||||||||
| 11. Гизела од Бургундије | ||||||||||||||||
| 23. Etiennete | ||||||||||||||||
| 1. Роберт II од Дреа | ||||||||||||||||
| 12. Andre de Baudément | ||||||||||||||||
| 6. Guy de Baudement | ||||||||||||||||
| 13. Agnes | ||||||||||||||||
| 3. Агнес де Бодмон, грофица Брена | ||||||||||||||||
| 7. Alix, Dame de Braine | ||||||||||||||||
Извори
уреди- ^ Пејнтер 1997, стр. 587.
- ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 552.
- ^ а б в г Пејнтер 1997, стр. 248.
- ^ а б Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 208.
- ^ а б в г д ђ е ж з и Пејнтер 1997, стр. 249.
- ^ а б в г д ђ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 209.
- ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 290.
- ^ а б в г д ђ е Пејнтер 1997, стр. 291.
- ^ а б в г д ђ е Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 231.
Литература
уреди- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.
