Роберт II од Дреа

Роберт II од Дреа (франц. Robert [1]; 1154 - 28. децембар 1218) био је син првог грофа Дреа Роберта I од Дреа [2] и његове супруге Агнес де Бодмон. Био је члан династије Капета [2].

Роберт II од Дреа
Robert II of Dreux.gif
Датум рођења1154.
Датум смрти28. децембар 1218.(1218-12-28) (63/64 год.)
ДинастијаДре
ОтацРоберт I од Дреа
МајкаАгнес де Бодмон, грофица Брена
ПотомствоРоберт IIII од Дреа, Peter I, Duke of Brittany, Henri de Dreux, Jehan de Braine, Филипа од Дреа
гроф Дреа
Период(1184—1218)
ПретходникРоберт I од Дреа
НаследникРоберт IIII од Дреа

Године 1184. отац му је препустио управу над грофовијом Дре [2], којом је Роберт управљао све до своје смрти.

Био је био учесник Трећег крсташког рата. У крсташки рат је кренуо из Везлеја у централној Француској у лето 1190. године у склопу заједничке војске [3] француског краља Филипа Августа [3][4] и војске енглеског краља Ричарда Лављег Срца. Након што су се читаве зиме жестоко свађали, два краља су у пролеће 1191. године испловила из Месине [3], коју су због ништавног разлога опустошили [4]. Француски део војске је потом отпловио право у Свету земљу, док је енглески део једна олуја скренула с пута [3].

Роберт II од Дреа, рад Франсое Рожера Гењера око 1700. године.

Почетком лета 1191. године, француско-енглеске снаге су се придружиле крсташкој опсади Акре [5]. Због Филипове и Ричардове свађе [5][6], било је тешко организовати општи јуриш на град, али је посада ускоро остала без хране [5] па се предала [6]. Краљ Филип потом одлази из Свете земље [5][6] поверивши сву своју армију Игу III, војводи Бургундије, који се ставља под Ричардову команду, који разбија муслимане код Арсуфа. Крсташка војска је наступала надомак Јерусалима, али се није осећала у довољној мери снажна да започне опсаду. Одмарширала је у јужну Палестину, где је Ричард саградио саградио тврди замак у Аскалону [5]. Потом је са муслиманским вођом Саладином закључен мир. Хришћанским ходочасницима био је дозвољен приступ у Јерусалим [5][6], Јафа [5] и још неколико [5][6] безначајних [5] приобалних градова враћени су крсташима [5][6].

По повратку из рата, Роберт је, користивши Ричардово ропство у Немачкој 1192. до 1194. године [7], отео Енглезима замак Нонанкур. После Ричардовог ослобађања, уз огроман откуп, долази до енглеско-француских сукоба око енглеских територија у Француској [7], у којима је, природно, узео учешћа и Роберт. Француски успеси су у почетку били незнатни [7], па Роберт 1198. године, незадовољан излази из тог сукоба.

Роберт касније учествује у Катарском крсташком рату, где доводи појачање крсташима у опсади града Терма 1210. године, али у рату нема никаквог значајнијег учешћа.

Учествовао је и у бици код Бувина. Енглески краљ Јован без Земље у покушају да поврати изгубљене позиције у Француској склопио је низ савеза [8][9] са својим сестрићем [8], царем Светог римског царства Отоном IV [8][9], са кнежевима из долине Рајне, са француским вазалима који су се дали подмитити, са фландријским грофом, који је страховао од јачања француског краља, и са још неким феудалцима [9]. Ова коалиција је напала 1214. године [8][9]. Јован је упао у Анжу, док је Отон са својом војском кренуо на Париз са севера [8]. Краљ Филип је дочекао Отона код Бувина и потпуно га разбио [8][9]. Код Бувина су се, заједно с ритерима, први пут бориле градске војске које су показале своја преимућства над тешко наоружаном коњицом [9]. Овом француском победом Енглези су изгубили сваку могућност да поврате изгубљене територије [8][9]. Ово је било последње Робертово учешће у рату. Умро је 28. децембра 1218. године, оставивши Дре свом сину Роберту III од Дреа.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Анри I
 
 
 
 
 
 
 
8. Филип I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ана Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
4. Луј VI
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Флорис I Холандски
 
 
 
 
 
 
 
9. Берта од Холандије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Гертруда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
2. Роберт I од Дреа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Амадео II од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
10. Хумберт II од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Joan of Geneva
 
 
 
 
 
 
 
5. Аделаида од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Вилијам I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
11. Гизела од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Etiennete
 
 
 
 
 
 
 
1. Роберт II од Дреа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Andre de Baudément
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Guy de Baudement
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Agnes
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Агнес де Бодмон, грофица Брена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Alix, Dame de Braine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 

Спољашње везеУреди