Роберт II од Дреа (фр. Robert [1]; 1154 - 28. децембар 1218) био је син првог грофа Дреа Роберта I од Дреа [2] и његове супруге Агнес де Бодмон. Био је члан династије Капета [2].

Роберт II од Дреа
Лични подаци
Датум рођења1154.
Датум смрти28. децембар 1218.(1218-12-28) (63/64 год.)
Породица
ПотомствоРоберт IIII од Дреа, Peter I, Duke of Brittany, Henri de Dreux, Jehan de Braine, Филипа од Дреа
РодитељиРоберт I од Дреа
Агнес де Бодмон, грофица Брена
ДинастијаДре
гроф Дреа
Период(1184—1218)
ПретходникРоберт I од Дреа
НаследникРоберт IIII од Дреа

Године 1184. отац му је препустио управу над грофовијом Дре [2], којом је Роберт управљао све до своје смрти.

Био је био учесник Трећег крсташког рата. У крсташки рат је кренуо из Везлеја у централној Француској у лето 1190. године у склопу заједничке војске [3] француског краља Филипа Августа [3][4] и војске енглеског краља Ричарда Лављег Срца. Након што су се читаве зиме жестоко свађали, два краља су у пролеће 1191. године испловила из Месине [3], коју су због ништавног разлога опустошили [4]. Француски део војске је потом отпловио право у Свету земљу, док је енглески део једна олуја скренула с пута [3].

Роберт II од Дреа, рад Франсое Рожера Гењера око 1700. године.

Почетком лета 1191. године, француско-енглеске снаге су се придружиле крсташкој опсади Акре [5]. Због Филипове и Ричардове свађе [5][6], било је тешко организовати општи јуриш на град, али је посада ускоро остала без хране [5] па се предала [6]. Краљ Филип потом одлази из Свете земље [5][6] поверивши сву своју армију Игу III, војводи Бургундије, који се ставља под Ричардову команду, који разбија муслимане код Арсуфа. Крсташка војска је наступала надомак Јерусалима, али се није осећала у довољној мери снажна да започне опсаду. Одмарширала је у јужну Палестину, где је Ричард саградио саградио тврди замак у Аскалону [5]. Потом је са муслиманским вођом Саладином закључен мир. Хришћанским ходочасницима био је дозвољен приступ у Јерусалим [5][6], Јафа [5] и још неколико [5][6] безначајних [5] приобалних градова враћени су крсташима [5][6].

По повратку из рата, Роберт је, користивши Ричардово ропство у Немачкој 1192. до 1194. године [7], отео Енглезима замак Нонанкур. После Ричардовог ослобађања, уз огроман откуп, долази до енглеско-француских сукоба око енглеских територија у Француској [7], у којима је, природно, узео учешћа и Роберт. Француски успеси су у почетку били незнатни [7], па Роберт 1198. године, незадовољан излази из тог сукоба.

Роберт касније учествује у Катарском крсташком рату, где доводи појачање крсташима у опсади града Терма 1210. године, али у рату нема никаквог значајнијег учешћа.

Учествовао је и у бици код Бувина. Енглески краљ Јован без Земље у покушају да поврати изгубљене позиције у Француској склопио је низ савеза [8][9] са својим сестрићем [8], царем Светог римског царства Отоном IV [8][9], са кнежевима из долине Рајне, са француским вазалима који су се дали подмитити, са фландријским грофом, који је страховао од јачања француског краља, и са још неким феудалцима [9]. Ова коалиција је напала 1214. године [8][9]. Јован је упао у Анжу, док је Отон са својом војском кренуо на Париз са севера [8]. Краљ Филип је дочекао Отона код Бувина и потпуно га разбио [8][9]. Код Бувина су се, заједно с ритерима, први пут бориле градске војске које су показале своја преимућства над тешко наоружаном коњицом [9]. Овом француском победом Енглези су изгубили сваку могућност да поврате изгубљене територије [8][9]. Ово је било последње Робертово учешће у рату. Умро је 28. децембра 1218. године, оставивши Дре свом сину Роберту III од Дреа.

Породично стабло

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 

Спољашње везе

уреди