Робокап
Робокап (енгл. RoboCop) је амерички акциони филм из 1987. године, режисера Пола Верховена и сценариста Едварда Нејмејера и Мајкла Мајнера. У главним улогама су Питер Велер, Ненси Ален, Дан О'Херлихи, Рони Кокс, Куртвуд Смит и Мигел Ферер. Филм је смештен у Детроит у будућности, а радња се одвија око полицајца Алекса Марфија, кога након убиства од стране криминалаца, научници преобразе у киборга, роботског полицајца познатог као Робокап, који би требало да заустави талас криминала у граду по наредби фиктивне мегакорпорације ОЦП.
Робокап | |
---|---|
Изворни наслов | RoboCop |
Режија | Пол Верховен |
Сценарио | Едвард Нејмејер Мајкл Мајнер |
Продуцент | Арни Шмит |
Главне улоге | Питер Велер Ненси Ален Дан О'Херлихи Рони Кокс Куртвуд Смит Мигел Ферер |
Музика | Базил Поледорис |
Директор фотографије | Јост Вакано |
Монтажа | Френк Јуриост |
Продуцентска кућа | Orion Pictures |
Студио | Orion Pictures |
Година | 1987. |
Трајање | 102 минута |
Земља | САД |
Језик | енглески |
Буџет | 13 милиона долара |
Зарада | 53,4 милиона долара |
Следећи | |
IMDb веза |
Иако је део публике приговарао филму због насиља, већина критике је била похвална и у филму видела алегорију на Реганову Америку 1980-их, тј. приватизације и све више довођења неолибералног капитализма и корпоратизма у друштво. Остале теме у причи су сарадња са криминалцима и корпорација, утицај медија, џентрификација, корупција, ауторитаризам, похлепа, приватизација, капитализам, идентитет и људска нарав. Снимљен уз скроман буџет, Робокап је постигао велики успех и зарадио 53,4 милиона долара и постао 16. најуспешнији филм из 1987. године у америчким биоскопима. Свеукупно је зарадио преко 100 милиона долара широм света од прихода у биоскопима и видео тржишта. Филм је покренуо франшизу са два наставка, телевизијском серијом, једним римејком, две анимиране серије, видео-играма и стриповима. Сматра се једним од најбољих акционих филмова 1980-их и добио је неколико награда, од којих се нарочито истичу пет награда Сатурн и Оскар за најбољу монтажу звука, док је на додели Оскара био номинован и за најбољу монтажу и најбољи микс звука, а био је номинован и за две награде БАФТА.[1]
Радња
уредиУ дистопијској будућности, Детроит је на ивици колапса због лошег управљања финансијским средствима и високе стопе криминала. Град потписује уговор са мегакорпорацијом Omni Consumer Products (ОЦП) о управљању детроитском полицијом, а да ОЦП, заузврат, обнавља оронуле делове града у луксузну утопију. Други човек ОЦП-а, Ричард „Дик” Џоунс, организује презентацију новог робота-полицајца, ЕД-209. Међутим, робот се поквари и убије једног од чланова управног одбора. Боб Мортон, амбициозни руководилац, искористи прилику да представи свој сопствени експериментални дизајн киборга, Робокапа. Директор је ужаснут неуспехом ЕД-209, те одобри Мортонов план, на шта се Џоунс разгневи.
Патролирајући сектором у надлежности полицијске станице Метро Запад, полицајац Алекс Марфи и његова партнерка Ен Луис се дају у потеру за опаком бандом након оружане пљачке. Током претраге њиховог скровишта, напуштене фабрике челика, Марфи убије једног од чланова банде, али упадне у заседу коју му је поставио вођа банде, Кларенс Бодикер. Бодикерови саучесници отворе ватру из сачмара на Марфија, а Бодикер га упуца у главу. Луисова стиже прекасно да би могла да помогне. Марфи је евакуисан хеликоптером, али подлегне повредама у ургентном центру.
ОЦП преузме Марфијево тело и конвертује га у Робокапа. Киборг је програмиран са три главне директиве: да служи јавном поверењу, штити недужне и спроводи закон. Робокап је додељен на Марфијево место у станици Метро Запад, где отпочиње брутално ефикасну кампању против криминала. Међутим, иако је Марфијево памћење избрисано, Робокап почиње да се сећа сцена из Марфијевог живота, укључујући и његову смрт. Луисова потврђује Робокапу да је он Марфи, на његову шокираност. Током патроле, Робокап спречи оружану пљачку од стране Емила Антоновског, једног од чланова Бодикерове банде који је саучествовао у Марфијевом убиству. Емил га препозна, од чега се Робокапу још више врати памћење. Робокап путем полицијске базе података идентификује чланове банде и лоцира своју кућу, која је сада напуштена. У међувремену, по Џоунсовом наређењу, Бодикер убије Мортона.
Робокап лоцира Бодикера у фабрици кокаина, где радници отворе ватру на њега, али их он савлада и ухапси Бодикера, који му том приликом открива да ради за Џоунса. Привевши Бодикера у станицу Метро Запад, Робокап се упути ка седишту ОЦП-а да се суочи са Џоунсом. Међутим, када Робокап покуша да ухапси Џоунса због помагања Бодикеру, он открива до тада скривену четврту директиву, коју му је убацио лично Џоунс: „Покушај хапшења високог руководиоца ОЦП-а резултује се гашењем”. Џоунс признаје своју умешаност у Мортонову смрт и покушава да убије Робокапа уз помоћ робота ЕД-209. Међутим, Робокап побегне у гаражу, где упадне у полицијску заседу. Луисова проналази Робокапа и помогне му да побегне у напуштену челичану да се поправи.
Полиција, разгневљена због ОЦП-овог смањивања плата и отпуштања особља, ступа у штрајк, а Детроит тоне у хаос. Џоунс, издејствовавши ослобађање Бодикера и његове банде, снабде их тешким наоружањем и системом за праћење Робокапа, а затим их пошаље да униште Робокапа. Банда стиже у челичану, али их пресретну Робокап и Луисова. У коначном обрачуну Робокап прободе Бодикера кроз гркљан шиљком за компјутерски интерфејс инсталираним у шаци.
Робокап се врати у седиште ОЦП-а, уништивши ЕД-209 на улазним вратима Бодикеровим оружјем, јуришним топом Кобра. Суочава се са Џоунсом на састанку управног одбора, обелоданивши четврту директиву и свој снимак Џоунсовог признања. Џоунс зграби пиштољ и узме директора за таоца, планирајући да побегне хеликоптером. Директор саопшти Џоунсу да је отпуштен, учинивши четврту директиву ирелевантном и тиме омогућивши Робокапу да га упуца; Џоунс падне са облакодера и погине. Импресиониран и захвалан на спасавању живота, директор упита Робокапа како се зове; он одговори „Марфи” и насмеши се, што значи да је повратио свој осећај људскости.
Улоге
уредиГлумац | Улога |
---|---|
Питер Велер | Алекс Марфи / Робокап |
Ненси Ален | Ен Луис |
Дан О'Херлихи | директор ОЦП-а |
Рони Кокс | Дик Џоунс |
Куртвуд Смит | Кларенс Бодикер |
Мигел Ферер | Боб Мортон |
Реј Вајз | Леон Неш |
Фелтон Пери | Доналд Џонсон |
Референце
уреди- ^ „Film Nominations 1988”. British Academy of Film and Television Arts. Архивирано из оригинала 28. 2. 2008. г. Приступљено 9. 1. 2021.