Отворите главни мени

Ровни је вештачко језеро у западној Србији, настало преграђивањем реке Јабланице и најкрупнији је објекат регионалног водопривредног система „Стубо-Ровни“.

Ровни језеро
Jezero Rovni 2017.jpg
Поглед на језеро
Координате44°14′28″ СГШ; 19°45′17″ ИГД / 44.2411° СГШ; 19.7547° ИГД / 44.2411; 19.7547 Координате: 44°14′28″ СГШ; 19°45′17″ ИГД / 44.2411° СГШ; 19.7547° ИГД / 44.2411; 19.7547
ТипВештачко језеро
ПритокеЈабланица и Сушица
ОтокеЈабланица
Земље басена Србија
Површина10,4 km2
Макс. дубина67 m
Запремина0,0515 km3
Ровни језеро на мапи Србије
Ровни језеро
Ровни језеро
Планирана мапа акумулације

ИзградњаУреди

Акумулација је формирана у долинама река Јабланице и Сушице и налази се између села Стубо и Ровни, 15 km од града Ваљева. Изградња бране Стубо-Ровни је почела још 1988. године, прекинута већ 1991. да би била настављена 2001. године а завршена је у септембру 2015. године. Процењује се да је у њену изградњу уложено око 70 милиона долара.[1] Језеро је саставни део регионалног система управљања водама 'Ровни' намењеног снабдевању водом неколико градова: Ваљево, Лазаревац, Лајковац, Уб и Мионица.

Опис и значајУреди

Брана има водонепропусно глинено језгро и има камени набачај. Висока је 74,5 метара, са 450 метара дужине и у круни је широка 8 метара а количина уграђеног материјала, глине и камена, је скоро 1,5 милиона кубних метара. Укупна запремина акумулације је 51,5 милиона кубних метара, а највећа дубина 67 метара. Радове на брани и језеру извеле су компаније 'Хидротехника-Хидроенергетика' и 'Енергопројект нискоградња' ад, Београд, Србија.

Цевоводом дужине 11820 метара се сирова вода спроводи до постројења за пречишћавање воде за град Ваљево.

КонтроверзеУреди

Изградњом бране и пуњењем језера, потопљена је Црква Светог Арханђела Михаила у Тубравићу, позната као „Ваљевска Грачаница“ што је изазвало контроверзе у јавности.[2][3]

Ровни језеро, панорама

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди