Рогача (Сопот)
Рогача је насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 953 становника.
| Рогача | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Град | Београд |
| Општина | Сопот |
| Становништво | |
| — 2011. |  953 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°27′26″ СГШ; 20°31′19″ ИГД / 44.457333° СГШ; 20.521833° ИГДКоординате: 44°27′26″ СГШ; 20°31′19″ ИГД / 44.457333° СГШ; 20.521833° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
.svg)  Рогача Рогача на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11453 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
ИсторијаУреди
Село Рогача се налази југозападно од места Сопота. Рогача је старије насеље, али писани подаци о њој постоје тек из почетка 18. века. На карти из доба Аустријске владавине (1718—1739. ) ово је насеље забележено под именом Рогомиз. У првим десетинама 19. века Рогача је улазила у састав Катићеве кнежине и 1818. године имала је 41 кућу, а 1822. године, 46 кућа. Године 1846. Рогача је припадала туријском срезу, имала је 59 кућа и била је „главно место среза туријског“. По попису из 1921. године Рогача је имала 231 кућу са 1344 становника.
За најстарије породице у селу сматрају се: Катићи, потомци Јанка Катића по женској линији, Павићи, Старчевићи, Чекићи, Милосављевићи, Антонијевићи, Стојковићи, Јарановићи, Жујевићи, Николићи и Обрадовићи. Данашњи потомци ових не знају од куда су њухови преци досељени... (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Овде се налазе ОШ „Јанко Катић” Рогача, Споменик Космајском партизанском одреду и Надгробни споменик војводи Павлу Цукићу.
ДемографијаУреди
У насељу Рогача живи 872 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,6 код мушкараца и 46,6 код жена). У насељу има 348 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 6 | 2 | ||
| 80+ | 15 | 21 | ||
| 75—79 | 24 | 39 | ||
| 70—74 | 45 | 57 | ||
| 65—69 | 40 | 36 | ||
| 60—64 | 30 | 30 | ||
| 55—59 | 25 | 24 | ||
| 50—54 | 38 | 49 | ||
| 45—49 | 53 | 42 | ||
| 40—44 | 30 | 27 | ||
| 35—39 | 22 | 20 | ||
| 30—34 | 26 | 21 | ||
| 25—29 | 28 | 31 | ||
| 20—24 | 36 | 25 | ||
| 15—19 | 23 | 32 | ||
| 10—14 | 29 | 25 | ||
| 5—9 | 27 | 24 | ||
| 0—4 | 26 | 18 | ||
| Просек : | 43,6 | 46,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 441 | 109 | 285 | 34 | 13 | 0 |
| Женски | 456 | 62 | 280 | 103 | 11 | 0 |
| УКУПНО | 897 | 171 | 565 | 137 | 24 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 236 | 107 | 0 | 0 | 26 |
| Женски | 161 | 68 | 0 | 0 | 8 |
| УКУПНО | 397 | 175 | 0 | 0 | 34 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 10 | 12 | 20 | 4 | 26 |
| Женски | 1 | 2 | 12 | 5 | 6 |
| УКУПНО | 11 | 14 | 32 | 9 | 32 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 4 | 6 | 8 | 1 |
| Женски | 0 | 5 | 4 | 11 | 4 |
| УКУПНО | 0 | 9 | 10 | 19 | 5 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | 0 | 0 | 8 | |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 34 | |
| УКУПНО | 4 | 1 | 0 | 42 | |
РеференцеУреди
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Косамј) и из „Летописа“ општине Рогаче, Бр.30.
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935. године Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
ЛитератураУреди
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
