Рогача (Сопот)

Рогача је насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 953 становника.

Рогача
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
ОпштинаСопот
Становништво
 — 2011.Пад 953
Географске карактеристике
Координате44°27′26″ СГШ; 20°31′19″ ИГД / 44.457333° СГШ; 20.521833° ИГД / 44.457333; 20.521833Координате: 44°27′26″ СГШ; 20°31′19″ ИГД / 44.457333° СГШ; 20.521833° ИГД / 44.457333; 20.521833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Рогача на мапи Србије
Рогача
Рогача
Рогача на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11453
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

ИсторијаУреди

Село Рогача се налази југозападно од места Сопота. Рогача је старије насеље, али писани подаци о њој постоје тек из почетка 18. века. На карти из доба Аустријске владавине (1718—1739. ) ово је насеље забележено под именом Рогомиз. У првим десетинама 19. века Рогача је улазила у састав Катићеве кнежине и 1818. године имала је 41 кућу, а 1822. године, 46 кућа. Године 1846. Рогача је припадала туријском срезу, имала је 59 кућа и била је „главно место среза туријског“. По попису из 1921. године Рогача је имала 231 кућу са 1344 становника.

За најстарије породице у селу сматрају се: Катићи, потомци Јанка Катића по женској линији, Павићи, Старчевићи, Чекићи, Милосављевићи, Антонијевићи, Стојковићи, Јарановићи, Жујевићи, Николићи и Обрадовићи. Данашњи потомци ових не знају од куда су њухови преци досељени... (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Овде се налазе ОШ „Јанко Катић” Рогача, Споменик Космајском партизанском одреду и Надгробни споменик војводи Павлу Цукићу.

ДемографијаУреди

У насељу Рогача живи 872 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,6 код мушкараца и 46,6 код жена). У насељу има 348 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.762
1953. 1.740
1961. 1.665
1971. 1.380
1981. 1.330
1991. 1.271 1.214
2002. 1.046 1.095
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
1.023 97,80 %
Црногорци
  
9 0,86 %
Хрвати
  
2 0,19 %
Русини
  
1 0,09 %
Руси
  
1 0,09 %
Роми
  
1 0,09 %
Муслимани
  
1 0,09 %
Мађари
  
1 0,09 %
Македонци
  
1 0,09 %
непознато
  
1 0,09 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Косамј) и из „Летописа“ општине Рогаче, Бр.30.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935. године Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

ЛитератураУреди

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везеУреди