Рогњеда Рогволодовна

(преусмерено са Рогнеда од Полоцка)

Рогњеда Рогволодовна, Горислава (рус. Рогнѣдь, од староскандинавског[1][2][3] имена Ragnheiðr[4][5], рођена је око 962. или 966, а преминула 1000. године) је кнегиња Полоцка, кћерка првог кнеза описаног у летописима – кнеза Рогволода Полоцког, и једна од жена великог кнеза Владимира Свјатославича Кијевског.

Рогњеда Рогволодовна
Rahvałod, Rahnieda (Połacak). Рагвалод, Рагнеда (Полацак).jpg
Пуно имеРогњеда Рогволодовна
Датум рођењаоко 962.
Место рођењаПолоцк
Датум смрти1000.
Место смртиПолоцк
ОтацРогволод
ВероисповестХришћанство, од 988.
СупружникВладимир Свјатославич
ПотомствоИзјаслав Владимирович

ЛетописУреди

Рогњеда је кћерка кнеза Рогволода Полоцког. Судећи по летописима, намеравали су да постану њени савезници (и супружници) Јарополк, кнез Кијевски и Владимир, кнез Новгородски (двојица браће у рату за власт). Верује се да је кнез Владимир кренуо да проси Рогњеду, а она је већ била испрошена за Јарополка. Када су у Полоцк дошли Владимирови сватови, Рогволод је запитао кћерку да ли хоће да се уда за Владимира, а Рогњеда је одбила брак одговоривши: Нећу да изујем робињиног сина, али за Јарополка хоћу – назвавши Владимира робињиним сином (његова мајка је била дворјанка-економка кнегиње Олге).

Када су сватови саопштили Владимировом стрицу Добрињи Рогњедин одговор, он је са војском састављеном од Варјага, Новгородаца, Чудза и изборско-псковских Кривича дошао под Полоцк. Рогњеда је тада била спремна да отпутује код Јарополка. Рогволод је пошао у борбу, претрпео је пораз и закључао се унутар зидина града. Полоцк је освојен у пролеће 978. године, а Рогволод, његова два сина, супруга и Рогњеда су заробљени. Добриња је понижавао Рогволода и Рогњеду, подсећао је на речи о робињином сину и наредио је Владимиру да је силује пред оцем и мајком. После тога су Рогволод, његова жена и синови били убијени[6].

Погрешно је веровати да увредљиве речи упућене Владимиру долазе од саме Рогњеде, и да су баш оне биле узрок рата. У борби за власт између Јарополка и Владимира, Полацк је био важно место - као и по положају и по броју војника које је имао. Дакле, одговор Рогњеде сведочи о политичком избору Рогволода у корист Кијева, што је директно водило у рат са Новгородом[7][8].

Убрзо је 11. јуна 978. године, Владимир постао велики кнез Кијевски и убио је свог брата Јарополка. У Кијеву је уприличена његова свадба са Рогњедом (која му је била друга супруга), а дао јој је и ново име – Горислава, које је сведочило о поразу Полоцка. Рогњеда-Горислава је живела у сеоцету на реци Либеди под Кијевом.

Пошто је планирао да се ожени византијском принцезом Аном, Владимир је морао да прими хришћанску веру и да се разведе са Рогњедом. То је било око 986. године. Отприлике је тих година уследио Рогњедин покушај убиства Владимира 985-986.

По предању, да би се осветила, Рогњеда је покушала да убије Владимира док је спавао. Он је успео да избегне смрт и одлучио да убије њу, али се у тај сукоб умешао њихов малолетни син Изјаслав и одбранио мајку. После саветовања са бојарима, Владимир је вратио Рогњеду натраг у Полоцк и тако се развео од ње, а за сина Изјаслава је саградио град Изјаслављ (данас Заславље).

По предању, Рогњеда је одбила да се уда по други пут и замонашила се под именом Анастасија. Будући да је предање настало касније, његов садржај изазива сумње[9]. Узмимо у обзир и скандинавске митове, који имају врло сличну структуру као ова легенда. У скандинавским митовима - владарева кћи бира између двојице младића (један је племенитог рода, други је робињин син). Одлучује се са младића племенитог рода. Као последица тога, њен град бива освојен, а она пада у ропство.

Лик у уметностиУреди

Судбина и личност Рогњеде су одувек импресионирали уметнике, песнике и музичаре. О Рогњеди су писали поеме и песме К. Риљејев, Тарас Шевченко, Јанка Купала. Уметници А. Ласенко и С. Грибков су осликали платна Владимир и Рогњеда и Љубомора Рогњеде. Композитор А. Серов је напосао оперу Рогњеда, чије је премијера одржана са великим успехом у Маринском позоришту 1865. године.

У књижевностиУреди

  • Бондар, Т. Рагнеда: паэма // Чырвоны месяц года. — Мінск, 1985. — С.84—125.
  • Вольскі, А. В. Выгнанне Рагнеды: паэма // Наваселле дрэў. — Мінск, 1990. — С. 99—123.
  • Іпатава, В. Рагнеда: верш // Крыніца. — 1997. — № 9. — С. 22—23.
  • Крэчэўскі, П. Рагнеда: гістарычная драма Х ст. у 4 актах з пралогам // Спадчына. — 1993. — № 3. — С. 16—30.
  • Рылеев, К. Ф. Рогнеда: поэма // Полоцкій летописец. — 1992. — № 1. — С. 87—89.
  • Случанін, Л. Рагнеда: паэма. — Вільня, 1944; Сідней, 1958; Спадчына, 1991, № 1.
  • Тарасаў, К. Тры жыцці княгіні Рагнеды: аповесць.
  • Дудараў, А. Палачанка: вершаваная драма. — 1998.

У позориштуУреди

  • балет Страсти (Рогњеда), В. Језизарјев и А. Мазивани - освојили су Државну награду Републике Белорусије 1996. године.

На филмуУреди

  • Рогњеда 1911, Русија, режисер Владимит Кривцов, на основу драме А. Амфитеатрова. У улози Рогњеде – Јелена Уверова.
  • филм Јарослав Мудри, 1981, СССР, режисер Игор Кохан, у улози Рогњеде – Раиса Степановна Недошковска.
  • Филм Владимир Свети, 1993, Русија, режисер Јуриј Томошевски, у улози Рогњеде – Наталија Јурјевна Данилова.
  • филм Викинг, 2016, Русија, режисер Андреј Јурјевич Кравчук, у улози Рогњеде – Александра Николајевна Бортич.

ГалеријаУреди

Везе са СрбијомУреди

РТС1 је 2018. године откупио права на приказивање филма Викинг и емитовао га са преводом на српски језик[10].

У збирци песама Наслеђе белоруског песника Јанка Купале, преведеној на српски језик налази се и поема Горислава. Књига је изашла 2020. године у издању издавачке куће Алма. Избор поезије и поговор збирци написао је проф. др Иван Чарота, а поезију је са белоруског језика превела Дајана Лазаревић[11].

РеференцеУреди

  1. ^ Рыдзевская Е. А. Древняя Русь и Скандинавия IX—XIV вв. / Отв. ред. И. П. Шаскольский // Древнейшие государства на территории СССР. Материалы и исследования. 1978 г. — М.: Наука, 1978. — 240 с.
  2. ^ Джаксон Т. Н. Глава 8. «Palteskja ok þat ríki allt, er þar liggr til» // Austr í Görðum: древнерусские топонимы в древнескандинавских источниках. — М.: Языки русской культуры, 2001.
  3. ^ Duczko W. Ruś Wikingów. Historia obecności Skandynawów we wczesnośredniowiecznej Europie Wschodniej. — Warszawa, 2007. — S. 108.
  4. ^ Рогнедь // Этимологический словарь русского языка / М. Р. Фасмер. — М.: Прогресс, 1964—1973.
  5. ^ Михеев С. М. Легенда о Владимире и Рогнеде и скандинавская традиция (к параллели с легендой о сыновьях Хейдрека) // Именослов. История языка. История культуры. — СПб., 2010. (Труды Центра славяно-германских исследований. I.) — С. 169—179.
  6. ^ Карпов А. Ю. Владимир Святой. — М.: Молод. гвардия, 2004. — С. 92—93.
  7. ^ Литвина, Успенский… С. 335—357.
  8. ^ Самонова М. Н. Полоцкое княжество в системе… С. 6;
  9. ^ Ермаловіч М. Старажытна Беларусь: Полацкі і Новагародскі перыды. Мн., 1990. С. 77-78
  10. ^ „Викинг”. РТС1. Приступљено 14. 3. 2021. 
  11. ^ Купала, Јанко (2020). Наслеђе. Београд: Алма. 

ЛитератураУреди

  • Бацькаўшчына: Зб. гіст. літ.: (Зб. прысвечаны Рагнедзе, дачцэ першага полац. князя Рагвалода). — Мн.: Юнацтва, 1999. — 367 с.: іл.
  • Заяц Ю. А. Заславль в эпоху феодализма. —Мн.: Навука і тэхніка, 1995. — 207 с.: іл. ISBN 5-343-01350-3
  • Литвина А. Ф., Успенский Ф. Б. Выбор имени у русских князей в X—XVI вв. Династическая история сквозь призму антропонимики. — М.: «Индрик», 2006. — 904 с. — 1000 экз. — ISBN 5-85759-339-5
  • Рагнеда Рагвалодаўна // Асветнікі зямлі Беларускай: Энцыкл. даведнік. -- Мн., 2001. — С. 337-338.
  • Рагнеда Рагвалодаўна // Беларуская энцыклапедыя: У 18 т. Т.13. -- Мн., 2001. — С. 200-201.
  • Рагнеда Рагвалодаўна // Беларусь: Энцыкл. даведнік. — Мн., 1995. — С. 613-614.
  • Рагнеда Рагвалодаўна // Памяць: Гіст.-дакум. хроніка Полацка. -- Мн., 2002. — С. 101.
  • Рукавишников А. В. Почему полоцкие князья были сосланы в Византию: Свидетельства источников // Древняя Русь: Вопросы медиевистики. 2003. № 2 (12). С. 99-111.
  • Самонова М. Н. Полоцкое княжество в системе династических связей и политических взаимоотношений Руси со Скандинавией и Польшей в XI — начале XIII в. // Studia Historica Europae Orientalis = Исследования по истории Восточной Европы: науч. сб. Вып. 5. — Минск: РИВШ, 2012. — 244 с. — С. 6-24;
  • Самонова М. Н. Рогволод и Рогнеда: скандинавские корни династии // Alba Ruscia: белорусские земли на перекрестке культур и цивилизаций (X—XVI вв.) / Отв. ред. А. В. Мартынюк. — М.: Квадрига, 2015. — С. 8-26.
  • Фількова А. Дачка я волі…: (Вобраз Рагнеды ў бел. літ.) // Першацвет. −1995. № 1. -С.111-120.
  • Чамярыцкі В. Летапісныя рэдакцыі падання пра Рагнеду // Беларусіка — Albaruthenica. Кн. 9. 480 год беларускага кнігадрукавання: Матэрыялы Трэціх Скарынаўскіх чытанняў / Гал. рэд. А. Мальдзіс і інш. Мн., 1998. С. 163—169.
  • Штыхаў, Г. Рагнеда Рагвалодаўна / Георгій Штыхаў // Энцыклапедыя гісторыі Беларусі: У 6 т. / БелЭн; Рэдкал.: Г. П. Пашкоў (гал. рэд.) і інш.; Маст. Э. Э. Жакевіч. Т. 6. Кн. 1: Пузыны — Усая. — Мн.: БелЭн, 2001. — 591 с.: іл. — С. 44. — ISBN 985-11-0214-8.

Спољашње везеУреди