Рогњеда Рогволодовна
Рогњеда Рогволодовна, Горислава (рус. Рогнѣдь, од староскандинавског[1][2][3] имена Ragnheiðr[4][5], рођена је око 962. или 966, а преминула 1000. године) је кнегиња Полоцка, кћерка првог кнеза описаног у летописима – кнеза Рогволода Полоцког, и једна од жена великог кнеза Владимира Свјатославича Кијевског.
Рогњеда Рогволодовна | |
---|---|
![]() | |
Пуно име | Рогњеда Рогволодовна |
Датум рођења | око 962. |
Место рођења | Полоцк |
Датум смрти | 1000. |
Место смрти | Полоцк |
Отац | Рогволод |
Вероисповест | Хришћанство, од 988. |
Супружник | Владимир Свјатославич |
Потомство | Изјаслав Владимирович |
ЛетописУреди
Рогњеда је кћерка кнеза Рогволода Полоцког. Судећи по летописима, намеравали су да постану њени савезници (и супружници) Јарополк, кнез Кијевски и Владимир, кнез Новгородски (двојица браће у рату за власт). Верује се да је кнез Владимир кренуо да проси Рогњеду, а она је већ била испрошена за Јарополка. Када су у Полоцк дошли Владимирови сватови, Рогволод је запитао кћерку да ли хоће да се уда за Владимира, а Рогњеда је одбила брак одговоривши: Нећу да изујем робињиног сина, али за Јарополка хоћу – назвавши Владимира робињиним сином (његова мајка је била дворјанка-економка кнегиње Олге).
Када су сватови саопштили Владимировом стрицу Добрињи Рогњедин одговор, он је са војском састављеном од Варјага, Новгородаца, Чудза и изборско-псковских Кривича дошао под Полоцк. Рогњеда је тада била спремна да отпутује код Јарополка. Рогволод је пошао у борбу, претрпео је пораз и закључао се унутар зидина града. Полоцк је освојен у пролеће 978. године, а Рогволод, његова два сина, супруга и Рогњеда су заробљени. Добриња је понижавао Рогволода и Рогњеду, подсећао је на речи о робињином сину и наредио је Владимиру да је силује пред оцем и мајком. После тога су Рогволод, његова жена и синови били убијени[6].
Погрешно је веровати да увредљиве речи упућене Владимиру долазе од саме Рогњеде, и да су баш оне биле узрок рата. У борби за власт између Јарополка и Владимира, Полацк је био важно место - као и по положају и по броју војника које је имао. Дакле, одговор Рогњеде сведочи о политичком избору Рогволода у корист Кијева, што је директно водило у рат са Новгородом[7][8].
Убрзо је 11. јуна 978. године, Владимир постао велики кнез Кијевски и убио је свог брата Јарополка. У Кијеву је уприличена његова свадба са Рогњедом (која му је била друга супруга), а дао јој је и ново име – Горислава, које је сведочило о поразу Полоцка. Рогњеда-Горислава је живела у сеоцету на реци Либеди под Кијевом.
Пошто је планирао да се ожени византијском принцезом Аном, Владимир је морао да прими хришћанску веру и да се разведе са Рогњедом. То је било око 986. године. Отприлике је тих година уследио Рогњедин покушај убиства Владимира 985-986.
По предању, да би се осветила, Рогњеда је покушала да убије Владимира док је спавао. Он је успео да избегне смрт и одлучио да убије њу, али се у тај сукоб умешао њихов малолетни син Изјаслав и одбранио мајку. После саветовања са бојарима, Владимир је вратио Рогњеду натраг у Полоцк и тако се развео од ње, а за сина Изјаслава је саградио град Изјаслављ (данас Заславље).
По предању, Рогњеда је одбила да се уда по други пут и замонашила се под именом Анастасија. Будући да је предање настало касније, његов садржај изазива сумње[9]. Узмимо у обзир и скандинавске митове, који имају врло сличну структуру као ова легенда. У скандинавским митовима - владарева кћи бира између двојице младића (један је племенитог рода, други је робињин син). Одлучује се са младића племенитог рода. Као последица тога, њен град бива освојен, а она пада у ропство.
Лик у уметностиУреди
Судбина и личност Рогњеде су одувек импресионирали уметнике, песнике и музичаре. О Рогњеди су писали поеме и песме К. Риљејев, Тарас Шевченко, Јанка Купала. Уметници А. Ласенко и С. Грибков су осликали платна Владимир и Рогњеда и Љубомора Рогњеде. Композитор А. Серов је напосао оперу Рогњеда, чије је премијера одржана са великим успехом у Маринском позоришту 1865. године.
У књижевностиУреди
- Бондар, Т. Рагнеда: паэма // Чырвоны месяц года. — Мінск, 1985. — С.84—125.
- Вольскі, А. В. Выгнанне Рагнеды: паэма // Наваселле дрэў. — Мінск, 1990. — С. 99—123.
- Іпатава, В. Рагнеда: верш // Крыніца. — 1997. — № 9. — С. 22—23.
- Крэчэўскі, П. Рагнеда: гістарычная драма Х ст. у 4 актах з пралогам // Спадчына. — 1993. — № 3. — С. 16—30.
- Рылеев, К. Ф. Рогнеда: поэма // Полоцкій летописец. — 1992. — № 1. — С. 87—89.
- Случанін, Л. Рагнеда: паэма. — Вільня, 1944; Сідней, 1958; Спадчына, 1991, № 1.
- Тарасаў, К. Тры жыцці княгіні Рагнеды: аповесць.
- Дудараў, А. Палачанка: вершаваная драма. — 1998.
У позориштуУреди
- балет Страсти (Рогњеда), В. Језизарјев и А. Мазивани - освојили су Државну награду Републике Белорусије 1996. године.
На филмуУреди
- Рогњеда 1911, Русија, режисер Владимит Кривцов, на основу драме А. Амфитеатрова. У улози Рогњеде – Јелена Уверова.
- филм Јарослав Мудри, 1981, СССР, режисер Игор Кохан, у улози Рогњеде – Раиса Степановна Недошковска.
- Филм Владимир Свети, 1993, Русија, режисер Јуриј Томошевски, у улози Рогњеде – Наталија Јурјевна Данилова.
- филм Викинг, 2016, Русија, режисер Андреј Јурјевич Кравчук, у улози Рогњеде – Александра Николајевна Бортич.
ГалеријаУреди
Рогњеда покушава да убије Владимира. Б. А. Чориков. 1836. Гравура.
Везе са СрбијомУреди
РТС1 је 2018. године откупио права на приказивање филма Викинг и емитовао га са преводом на српски језик[10].
У збирци песама Наслеђе белоруског песника Јанка Купале, преведеној на српски језик налази се и поема Горислава. Књига је изашла 2020. године у издању издавачке куће Алма. Избор поезије и поговор збирци написао је проф. др Иван Чарота, а поезију је са белоруског језика превела Дајана Лазаревић[11].
РеференцеУреди
- ^ Рыдзевская Е. А. Древняя Русь и Скандинавия IX—XIV вв. / Отв. ред. И. П. Шаскольский // Древнейшие государства на территории СССР. Материалы и исследования. 1978 г. — М.: Наука, 1978. — 240 с.
- ^ Джаксон Т. Н. Глава 8. «Palteskja ok þat ríki allt, er þar liggr til» // Austr í Görðum: древнерусские топонимы в древнескандинавских источниках. — М.: Языки русской культуры, 2001.
- ^ Duczko W. Ruś Wikingów. Historia obecności Skandynawów we wczesnośredniowiecznej Europie Wschodniej. — Warszawa, 2007. — S. 108.
- ^ Рогнедь // Этимологический словарь русского языка / М. Р. Фасмер. — М.: Прогресс, 1964—1973.
- ^ Михеев С. М. Легенда о Владимире и Рогнеде и скандинавская традиция (к параллели с легендой о сыновьях Хейдрека) // Именослов. История языка. История культуры. — СПб., 2010. (Труды Центра славяно-германских исследований. I.) — С. 169—179.
- ^ Карпов А. Ю. Владимир Святой. — М.: Молод. гвардия, 2004. — С. 92—93.
- ^ Литвина, Успенский… С. 335—357.
- ^ Самонова М. Н. Полоцкое княжество в системе… С. 6;
- ^ Ермаловіч М. Старажытна Беларусь: Полацкі і Новагародскі перыды. Мн., 1990. С. 77-78
- ^ „Викинг”. РТС1. Приступљено 14. 3. 2021.
- ^ Купала, Јанко (2020). Наслеђе. Београд: Алма.
ЛитератураУреди
- Бацькаўшчына: Зб. гіст. літ.: (Зб. прысвечаны Рагнедзе, дачцэ першага полац. князя Рагвалода). — Мн.: Юнацтва, 1999. — 367 с.: іл.
- Заяц Ю. А. Заславль в эпоху феодализма. —Мн.: Навука і тэхніка, 1995. — 207 с.: іл. ISBN 5-343-01350-3
- Литвина А. Ф., Успенский Ф. Б. Выбор имени у русских князей в X—XVI вв. Династическая история сквозь призму антропонимики. — М.: «Индрик», 2006. — 904 с. — 1000 экз. — ISBN 5-85759-339-5
- Рагнеда Рагвалодаўна // Асветнікі зямлі Беларускай: Энцыкл. даведнік. -- Мн., 2001. — С. 337-338.
- Рагнеда Рагвалодаўна // Беларуская энцыклапедыя: У 18 т. Т.13. -- Мн., 2001. — С. 200-201.
- Рагнеда Рагвалодаўна // Беларусь: Энцыкл. даведнік. — Мн., 1995. — С. 613-614.
- Рагнеда Рагвалодаўна // Памяць: Гіст.-дакум. хроніка Полацка. -- Мн., 2002. — С. 101.
- Рукавишников А. В. Почему полоцкие князья были сосланы в Византию: Свидетельства источников // Древняя Русь: Вопросы медиевистики. 2003. № 2 (12). С. 99-111.
- Самонова М. Н. Полоцкое княжество в системе династических связей и политических взаимоотношений Руси со Скандинавией и Польшей в XI — начале XIII в. // Studia Historica Europae Orientalis = Исследования по истории Восточной Европы: науч. сб. Вып. 5. — Минск: РИВШ, 2012. — 244 с. — С. 6-24;
- Самонова М. Н. Рогволод и Рогнеда: скандинавские корни династии // Alba Ruscia: белорусские земли на перекрестке культур и цивилизаций (X—XVI вв.) / Отв. ред. А. В. Мартынюк. — М.: Квадрига, 2015. — С. 8-26.
- Фількова А. Дачка я волі…: (Вобраз Рагнеды ў бел. літ.) // Першацвет. −1995. № 1. -С.111-120.
- Чамярыцкі В. Летапісныя рэдакцыі падання пра Рагнеду // Беларусіка — Albaruthenica. Кн. 9. 480 год беларускага кнігадрукавання: Матэрыялы Трэціх Скарынаўскіх чытанняў / Гал. рэд. А. Мальдзіс і інш. Мн., 1998. С. 163—169.
- Штыхаў, Г. Рагнеда Рагвалодаўна / Георгій Штыхаў // Энцыклапедыя гісторыі Беларусі: У 6 т. / БелЭн; Рэдкал.: Г. П. Пашкоў (гал. рэд.) і інш.; Маст. Э. Э. Жакевіч. Т. 6. Кн. 1: Пузыны — Усая. — Мн.: БелЭн, 2001. — 591 с.: іл. — С. 44. — ISBN 985-11-0214-8.