Родерик Макинон
Родерик Макинон (енгл. Roderick MacKinnon; Берлингтон, 19. фебруар 1956) је професор молекуларне неуробиологије и биофизике на Универзитету Рокфелер у Њујорку. Добитник је Нобелове награде за хемију 2003. (заједно са Питером Агреом) за рад на објашњењу структуре и функције јонских канала.
Родерик Макинон | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. фебруар 1956. |
Место рођења | Берлингтон, САД |
Образовање | Универзитет Тафтс |
Научни рад | |
Поље | хемија |
Награде | Нобелова награда за хемију |
Године 1996. почео је да ради на Универзитету Рокфелер као професор и шеф лабораторије за молекуларну неуробиологију и биофизику. Проучавао је структуру калијумских канала. Ови канали су од великог значаја за рад нервног система и срца јер преко њих калијум прелази ћелијску мембрану. Пре Макинонових истраживања није била позната молекуларна структура канала калијума. Мекинон је са сарадницима, користећи рентгенску кристалографију, успео да открије тродимензионалну структуру молекула канала калијума бактерије. Објаснио је и зашто ови канали пропуштају веће јоне калијума, а заустављају мање јоне натријума[1] [2].
Референце
уреди- ^ MacKinnon, R.; Cohen, S. L.; Kuo, A.; Lee, A.; Chait, B. T. (1998). „Structural conservation in prokaryotic and eukaryotic potassium channels”. Science. 280 (5360): 106—109. PMID 9525854. doi:10.1126/science.280.5360.106.
- ^ Doyle, D. A.; Morais Cabral, J.; Pfuetzner, R. A.; Kuo, A.; Gulbis, J. M.; Cohen, S. L.; Chait, B. T.; MacKinnon, R. (1998). „The structure of the potassium channel: Molecular basis of K+ conduction and selectivity”. Science. 280 (5360): 69—77. PMID 9525859. doi:10.1126/science.280.5360.69.