Отворите главни мени

Родолфо Грацијани

Родолфо Грацијани (итал. Rodolfo Graziani; 11. август 1882—11. јануара 1955.) био је маршал италијанске војске.

Родолфо Грацијани
Marshal Graziani 1940 (Retouched).jpg
Маршал Родолфо Грацијани 1940.
Датум рођења(1882-08-11)11. август 1882.
Место рођењаФилетино
 Краљевина Италија
Датум смрти11. јануар 1955.(1955-01-11) (72 год.)
Место смртиРим
 Краљевина Италија
Војска Краљевина Италија
 Италијанска Социјална Република
Године службе1903-1945.
ЧинМаршал
Јединицаиталијанске колонијалне трупе
Битке/ратовиДруги италијанско-абисински рат
Други светски рат

КаријераУреди

УводУреди

Од 1908. служио је као официр у италијанским колонијалним трупама. У италијанској колонијалној експанзији у Африци учествовао је у покоравању Триполитаније (1921-1929.) и гушењу устанка домородаца у Киренајки (1932). Од 1935. био је гувернер Сомалије. [1]

ЕтиопијаУреди

У Другом италијанско-абисинском рату (1935-1936.) командовао је италијанском армијом која је наступала из Сомалије, а потом од маја 1936. до новембра 1937. био је поткраљ Етиопије. На тим дужностима испољио је безобзирну суровост према локалном становништву. После неуспелог атентата извршеног на њега, 19. фебруара 1937, италијанске окупационе трупе у Адис Абеби убиле су 30.000 људи у тродневном покољу.[1]

Други светски ратУреди

Крајем 1939. постао је начелник Генералштаба КоВ; на тој дужности израдио је план напада на Југославију.[1]

Северна АфрикаУреди

Од јула 1940. командовао је италијанским трупама против британских снага у северној Африци. Иако бројно и технички вишеструко надмоћан, изгубио је за непуна два месеца (18. децембра 1940-6. фебруара 1941.) читаву Киренајку, после чега је смењен (Операција Компас).[1]

Мусолинијев министарУреди

После капитулације Италије 8. септембра 1943. био је министар у фашистичкој Италијанској Социјалној Републици (ита. Republica Sociale Italiana), коју је формирао Мусолини под заштитом Немаца у северној Италији. Заробљен је 1. маја 1945. и изручен Италији.[1]

После ратаУреди

Осуђен је 1950. на 19 година затвора, али је убрзо амнестиран. Од 1952. био је један од вођа неофашистичког покрета. Написао је аутобиографско дело Ho difeso la patria (Милано, 1947.) у коме оправдава своје поступке и брани фашизам.[1]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 3). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 251. 

ЛитератураУреди