Рожаје
Рожаје је град и сједиште истоимене општине на крајњем истоку Црне Горе. Припада црногорском дијелу Рашке области. Према попису из 2011. било је 9.422 становника.
Рожаје | |
---|---|
Панорама Рожаја | |
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Општина | Рожаје |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 50′ 29″ С; 20° 10′ 02″ И / 42.841268° С; 20.167286° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 1.109 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 84310 |
Позивни број | 051 |
Регистарска ознака | RO |
Веб-сајт | www |
Географија
уредиРожаје, варошица у извору реке Ибар, се развило на мјесту гдје се укрштавају путеви: један од Косовске Митровице преко планине Цмиљевице (у Рожајама) па даље за Плав и Гусиње, а други важнији од Пећи преко превоја Куле и Турјана (у Рожајама) и даље. Рожаје је на великој висини (1.000 m), а клима је континентална.[1]
Историја
уредиВријеме настанка Рожаја не може се тачно утврдити, али је поуздано установљено да се насеље под именом Рожаје помиње у османским пописним дефтерима из 16. вијека. Тако је у пописном дефтеру Призренског санџака из 1571. године забиљежено да се село Рожаје налазило у саставу нахије Трговиште, чије се првовитно сједиште налазило у старом Трговишту (локалитет Пазариште, испод Старог Раса). Исти дефтер биљежи да се код Рожаја налазио и манастир Светог Петра, чији је старјешина био калуђер Симеон.[2]
Значај Рожаја додатно је порастао када је старо Трговиште запустело, усљед чега је сједиште истоимене нахије пренето управо у Рожаје. Од тог времена, и само мјесто Рожаје почело је по називу нахије да се назива Трговиштем. Под тим именом помињу га и чувени турски путописци Евлија Челебија и Мустафа хаџи-Калфа, који је записао да у том мјесту и половином 17. вијека живе само Срби[3]. За настанак имена Рожаје постоји више тумачења. По једном, којег подржава већина тумача, град је добио име по имену старог утврђења „Рогаје“, а француски путописац Ами Буе име Рожаје изводи из ријечи „рог“ по кречњачким кликовима који се налазе испод Ганића крша. Археолошка налазишта свједоче, међутим, о људским насеобинама из прастарих времена, чак и прије нове ере. Прије доласка Словена, овдје су боравили Илири и Римљани. У средњем вијеку, подручје Рожаја и Бихора представљало је средишњи дио средњовјековне државе Рашке. Доказ за то су археолошки налази Грац, Госпођин врх, Градина, Бачевац, те тумулуси, остаци цркава и манастира, испосничке пећине, стара гробља, у народу позната као латинска и грчка. Од 1912. године, рожајски крај налази се у саставу државе Црне Горе.
Први модерни пут у Рожају је био бановински пут Нови Пазар - Беране 1934.[4]
Становништво
уредиПрема попису из 1981. године у граду је живело 7.336, 1991. године - 9.033 и 2003. године - 9.121 становника.
У насељу Рожаје живи 6.019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 30,1 година (29,5 код мушкараца и 30,7 код жена). У насељу има 2.114 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,31.
Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
|
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003. | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2003. |
Број домаћинстава | 322 | 370 | 553 | 1.061 | 1.391 | 1.861 | 2.258 |
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003. | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
Број домаћинстава | 2.114 | 164 | 233 | 297 | 410 | 496 | 294 | 124 | 51 | 26 | 19 |
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 3.112 | 1.088 | 1.896 | 56 | 45 | 27 |
Женски | 3.398 | 1.021 | 1.956 | 307 | 86 | 28 |
УКУПНО | 6.510 | 2.109 | 3.852 | 363 | 131 | 55 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.140 | 46 | 0 | 0 | 169 |
Женски | 610 | 31 | 0 | 0 | 64 |
Укупно | 1.750 | 77 | 0 | 0 | 233 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 19 | 25 | 139 | 96 | 108 |
Женски | 5 | 1 | 122 | 25 | 14 |
Укупно | 24 | 26 | 261 | 121 | 122 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 14 | 21 | 141 | 116 | 38 |
Женски | 10 | 10 | 57 | 118 | 75 |
Укупно | 24 | 31 | 198 | 234 | 113 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 74 | 0 | 0 | 134 | |
Женски | 30 | 0 | 0 | 48 | |
Укупно | 104 | 0 | 0 | 182 |
Саобраћај
уредиРожаје је смјештен на главном путу између Црне Горе и Метохије, а повезан је и са Новим Пазаром.
Културно-уметничка друштва
уредиПознате личности
уреди- Ибрахим Хаџић, српски књижевник
- Драшко Магделинић, српски гуслар, ктитор и привредник[8]
- Асим Мујевић, бубњар и једна од оснивача групе Смак
- Стојана Магделинић, српска књижевница
- Ћазим Лукач, народни посланик и професор
Галерија
уреди-
Панорама Рожаја
-
Џамија султана Мурата II
-
Хотел у Рожајама
-
Ганића кула
-
Албанска мушка ношња из рожајског краја
-
Народна ношња рожајског краја
-
Извор ријеке Ибар
-
Ганића кула
-
Планина Хајла
-
Црква Ружица
-
Фестивал Златна пахуља 2012. године
Референце
уреди- ^ Народна енциклопедија, 1925 г. - књига 3. - страница 970.
- ^ Катић 2010, стр. 269, 346-347.
- ^ Селимовић, Салих (2017). Рашка или Санџак, стр. 188. Београд: Српска радикална странка.
- ^ "Политика", 27. окт. 1934., стр. 12
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. 09. 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. 09. 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
- ^ „In memoriam: Драшко Магделинић • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 25. 8. 2023. Приступљено 29. 8. 2023.
Литература
уреди- Катић, Татјана (2010). Опширни попис Призренског санџака из 1571. године (PDF). Београд: Историјски институт.
- Храбак, Богумил (2007). „Војнуци у Трговишту (Рожају), Бихору, Будимљи, Пећи и Клопотнику 1485. године”. Новопазарски зборник. 30: 83—89. Архивирано из оригинала 10. 6. 2020. г. Приступљено 30. 5. 2019.