Рожаје

Рожаје
Рожаје;
	Панорама Рожаја
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Рожаје
Становништво
— 2011.	9.422
Географске карактеристике
Координате	42° 50′ 29″ С; 20° 10′ 02″ И / 42.841268° С; 20.167286° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	1.109 m
	Рожаје Рожаје на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	84310
Позивни број	051
Регистарска ознака	RO
Веб-сајт	www.rozaje.me

Рожаје је град и сједиште истоимене општине на крајњем истоку Црне Горе. Припада црногорском дијелу Рашке области. Према попису из 2011. било је 9.422 становника.

Географија

Рожаје, варошица у извору реке Ибар, се развило на мјесту гдје се укрштавају путеви: један од Косовске Митровице преко планине Цмиљевице (у Рожајама) па даље за Плав и Гусиње, а други важнији од Пећи преко превоја Куле и Турјана (у Рожајама) и даље. Рожаје је на великој висини (1.000 m), а клима је континентална.^[1]

Историја

Вријеме настанка Рожаја не може се тачно утврдити, али је поуздано установљено да се насеље под именом Рожаје помиње у османским пописним дефтерима из 16. вијека. Тако је у пописном дефтеру Призренског санџака из 1571. године забиљежено да се село Рожаје налазило у саставу нахије Трговиште, чије се првовитно сједиште налазило у старом Трговишту (локалитет Пазариште, испод Старог Раса). Исти дефтер биљежи да се код Рожаја налазио и манастир Светог Петра, чији је старјешина био калуђер Симеон.^[2]

Значај Рожаја додатно је порастао када је старо Трговиште запустело, усљед чега је сједиште истоимене нахије пренето управо у Рожаје. Од тог времена, и само мјесто Рожаје почело је по називу нахије да се назива Трговиштем. Под тим именом помињу га и чувени турски путописци Евлија Челебија и Мустафа хаџи-Калфа, који је записао да у том мјесту и половином 17. вијека живе само Срби^[3]. За настанак имена Рожаје постоји више тумачења. По једном, којег подржава већина тумача, град је добио име по имену старог утврђења „Рогаје“, а француски путописац Ами Буе име Рожаје изводи из ријечи „рог“ по кречњачким кликовима који се налазе испод Ганића крша. Археолошка налазишта свједоче, међутим, о људским насеобинама из прастарих времена, чак и прије нове ере. Прије доласка Словена, овдје су боравили Илири и Римљани. У средњем вијеку, подручје Рожаја и Бихора представљало је средишњи дио средњовјековне државе Рашке. Доказ за то су археолошки налази Грац, Госпођин врх, Градина, Бачевац, те тумулуси, остаци цркава и манастира, испосничке пећине, стара гробља, у народу позната као латинска и грчка. Од 1912. године, рожајски крај налази се у саставу државе Црне Горе.

Први модерни пут у Рожају је био бановински пут Нови Пазар - Беране 1934.^[4]

Становништво

Према попису из 1981. године у граду је живело 7.336, 1991. године - 9.033 и 2003. године - 9.121 становника.

У насељу Рожаје живи 6.019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 30,1 година (29,5 код мушкараца и 30,7 код жена). У насељу има 2.114 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,31.

Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника




1948.	1.464
1953.	1.813
1961.	2.765
1971.	5.327
1981.	7.336
1991.	9.033	8.828
2003.	11.048	9.121
2011.		9.422

Национални састав према попису из 2003.^[6]‍

Бошњаци	7.585	83,15%
Муслимани	795	8,71%
Срби	244	2,67%
Црногорци	231	2,53%
Албанци	188	2,06%
Роми	15	0,16%
непознато	28	0,30%

Национални састав према попису из 2011.‍

Бошњаци	8.136	86,35%
Муслимани	537	5,69%
Црногорци	215	2,28%
Албанци	187	1,98%
Срби	175	1,86%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	45	49
80+	17	43
75—79	34	44
70—74	82	72
65—69	127	128
60—64	133	168
55—59	167	153
50—54	227	239
45—49	295	284
40—44	348	339
35—39	292	346
30—34	269	364
25—29	302	350
20—24	348	415
15—19	426	404
10—14	471	486
5—9	434	385
0—4	456	379
Просек :	364	124

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	322	370	553	1.061	1.391	1.861	2.258

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	2.114	164	233	297	410	496	294	124	51	26	19

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.112	1.088	1.896	56	45	27
Женски	3.398	1.021	1.956	307	86	28
УКУПНО	6.510	2.109	3.852	363	131	55

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.140	46	0	0	169
Женски	610	31	0	0	64
Укупно	1.750	77	0	0	233

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	19	25	139	96	108
Женски	5	1	122	25	14
Укупно	24	26	261	121	122

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	14	21	141	116	38
Женски	10	10	57	118	75
Укупно	24	31	198	234	113

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	74	0	0	134
Женски	30	0	0	48
Укупно	104	0	0	182

Саобраћај

Рожаје је смјештен на главном путу између Црне Горе и Метохије, а повезан је и са Новим Пазаром.

Културно-уметничка друштва

Познате личности

Ибрахим Хаџић, српски књижевник
Драшко Магделинић, српски гуслар, ктитор и привредник^[8]
Асим Мујевић, бубњар и једна од оснивача групе Смак
Стојана Магделинић, српска књижевница
Ћазим Лукач, народни посланик и професор

Галерија

Панорама Рожаја
Џамија султана Мурата II
Хотел у Рожајама
Ганића кула
Албанска мушка ношња из рожајског краја
Народна ношња рожајског краја
Извор ријеке Ибар
Ганића кула
Планина Хајла
Кучанска џамија
Црква Ружица
Фестивал Златна пахуља 2012. године

Референце

^ Народна енциклопедија, 1925 г. - књига 3. - страница 970.
^ Катић 2010, стр. 269, 346-347.
^ Селимовић, Салих (2017). Рашка или Санџак, стр. 188. Београд: Српска радикална странка.
^ "Политика", 27. окт. 1934., стр. 12
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. 09. 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. 09. 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
^ „In memoriam: Драшко Магделинић • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 25. 8. 2023. Приступљено 29. 8. 2023.

Литература

Катић, Татјана (2010). Опширни попис Призренског санџака из 1571. године (PDF). Београд: Историјски институт.
Храбак, Богумил (2007). „Војнуци у Трговишту (Рожају), Бихору, Будимљи, Пећи и Клопотнику 1485. године”. Новопазарски зборник. 30: 83—89. Архивирано из оригинала 10. 6. 2020. г. Приступљено 30. 5. 2019.

Спољашње везе

[1] Народна енциклопедија, 1925 г. - књига 3. - страница 970.

[FOOTNOTEКатић2010269,_346-347-2] Катић 2010, стр. 269, 346-347.

[3] Селимовић, Салих (2017). Рашка или Санџак, стр. 188. Београд: Српска радикална странка.

[4] "Политика", 27. окт. 1934., стр. 12

[5] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. 09. 2005. COBISS-ID 8764176.

[6] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. 09. 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[7] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[8] „In memoriam: Драшко Магделинић • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 25. 8. 2023. Приступљено 29. 8. 2023.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]