Рожаје
Рожаје је град и седиште истоимене општине на крајњем истоку Црне Горе. Припада црногорском дијелу Рашке области. Према попису из 2011. било је 9.422 становника.
| Рожаје | |
|---|---|
 Панорама Рожаја | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Црна Гора |
| Општина | Рожаје |
| Становништво | |
| — (2011) |  9.422 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42°50′23″ СГШ; 20°10′04″ ИГД / 42.839666° СГШ; 20.167666° ИГДКоординате: 42°50′23″ СГШ; 20°10′04″ ИГД / 42.839666° СГШ; 20.167666° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Ндм. висина | 1.109 м |
  Рожаје Рожаје на мапи Црне Горе | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 84310 |
| Позивни број | 051 |
| Регистарска ознака | RO |
ГеографијаУреди
Рожаје, варошица у извору реке Ибар, се развило на мјесту гдје се укрштавају путеви: један од Митровице преко планине Цмиљевице (у Рожајама) па даље за Плав и Гусиње, а други важнији од Пећи преко превоја Куле и Турјана (у Рожајама) и даље. Рожаје је на великој висини (1.000 m), а клима је континентална.[1]
ИсторијаУреди
Вријеме настанка Рожаја не може се тачно утврдити али је поуздано установљено да је насеље под именом Рожаје у једном турском писаном извору забиљежено 1571. године, док се истоимена тврђава помиње у турском попису из 1640. године.[тражи се извор] Међутим, по турском историчару Хамеру, насеље Рожаје је утемељено 1683. У османлијско доба, насеље настало око утврђења зове се „Трговиште“ и то име носи све до 1912. године. Под тим именом помињу га и чувени турски путописци Евлија Челебија и Мустафа хаџи-Калфа, који је записао да у Рожајама и половином 17. в. живе само Срби [2]. За настанак имена Рожаје постоји више тумачења. По једном, којег подржава већина тумача, град је добио име по имену старог утврђења „Рогаје“, а француски путописац Ами Буе име Рожаје изводи из ријечи „рог“ по кречњачким кликовима који се налазе испод Ганића крша. Археолошка налазишта свједоче, међутим, о људским насеобинама из прастарих времена, чак и прије нове ере. Прије доласка Словена, овдје су боравили Илири и Римљани. У средњем вијеку, подручје Рожаја и Бихора представљало је средишњи дио средњовјековне државе Рашке. Доказ за то су археолошки налази Грац, Госпођин врх, Градина, Бачевац, те тумулуси, остаци цркава и манастира, испосничке пећине, стара гробља, у народу позната као латинска и грчка. Од 1912. године, рожајски крај налази се у саставу државе Црне Горе.
СтановништвоУреди
Према попису из 1981. године у граду је живело 7.336, 1991. године - 9.033 и 2003. године - 9.121 становника.
У насељу Рожаје живи 6.019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 30,1 година (29,5 код мушкараца и 30,7 код жена). У насељу има 2.114 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,31.
Ово насеље је углавном насељено Бошњацима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 45 | 49 | ||
| 80+ | 17 | 43 | ||
| 75—79 | 34 | 44 | ||
| 70—74 | 82 | 72 | ||
| 65—69 | 127 | 128 | ||
| 60—64 | 133 | 168 | ||
| 55—59 | 167 | 153 | ||
| 50—54 | 227 | 239 | ||
| 45—49 | 295 | 284 | ||
| 40—44 | 348 | 339 | ||
| 35—39 | 292 | 346 | ||
| 30—34 | 269 | 364 | ||
| 25—29 | 302 | 350 | ||
| 20—24 | 348 | 415 | ||
| 15—19 | 426 | 404 | ||
| 10—14 | 471 | 486 | ||
| 5—9 | 434 | 385 | ||
| 0—4 | 456 | 379 | ||
| Просек : | 364 | 124 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3.112 | 1.088 | 1.896 | 56 | 45 | 27 |
| Женски | 3.398 | 1.021 | 1.956 | 307 | 86 | 28 |
| УКУПНО | 6.510 | 2.109 | 3.852 | 363 | 131 | 55 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.140 | 46 | 0 | 0 | 169 |
| Женски | 610 | 31 | 0 | 0 | 64 |
| УКУПНО | 1.750 | 77 | 0 | 0 | 233 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 19 | 25 | 139 | 96 | 108 |
| Женски | 5 | 1 | 122 | 25 | 14 |
| УКУПНО | 24 | 26 | 261 | 121 | 122 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 14 | 21 | 141 | 116 | 38 |
| Женски | 10 | 10 | 57 | 118 | 75 |
| УКУПНО | 24 | 31 | 198 | 234 | 113 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 74 | 0 | 0 | 134 | |
| Женски | 30 | 0 | 0 | 48 | |
| УКУПНО | 104 | 0 | 0 | 182 | |
СаобраћајУреди
Рожаје је смјештен на главном путу између Црне Горе и Метохије, а повезан је и са Новим Пазаром.
Културно-уметничка друштваУреди
Познате личностиУреди
- Ибрахим Хаџић, српски књижевник
- Асим Мујевић, бубњар и једна од оснивача групе Смак
- Мервад Мецо Нурковић, црногорски уметник
- Стојана Магделинић, српска књижевница
ГалеријаУреди
Панорама Рожаја
Џамија султана Мурата II
Хотел у Рожајама
Ганића кула
Албанска мушка ношња из рожајског краја
Народна ношња рожајског краја
Извор ријеке Ибар
Ганића кула
Планина Хајла
Кучанска џамија
Црква Ружица
Фестивал Златна пахуља 2012. године
РеференцеУреди
- ^ Народна енциклопедија, 1925 г. - књига 3. - страница 970.
- ^ Селимовић, Салих (2017). Рашка или Санџак, pp. 188. Београд: Српска радикална странка.
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
ЛитератураУреди
- Татјана Катић: Трговиште у османским пописима Призренског санџака из 1530, с.1550. и 1571. године, Мешовита грађа (Miscellanea) 27 (2006) 163-174.
- Храбак, Богумил (2007). „Војнуци у Трговишту (Рожају), Бихору, Будимљи, Пећи и Клопотнику 1485. године”. Новопазарски зборник. 30: 83—89.
