Ромски језик
Ромски језик (ром. romani ćhib), или цигански језик, један је од неколико језика Рома и спада у индоаријску групу индоевропских језика.[7] По Ethnologue, седам варијанти ромског језика је довољно различита да се могу сматрати одвојеним језицима. Највеће су влашки ромски (око 500.000),[8] балкански ромски (око 600.000)[9] и синти ромски (око 300.000).[10] Неке ромске заједнице говоре помијешаним језиком који је настао на основу околних језика са вокабуларом задржаним из ромског језика – ти језици су у лингвистици познати као параромске варијанте, и чешће су од самих дијалеката ромског језика.[11]
ромски | |
---|---|
romani | |
Регион | средња и источна Европа и ромска дијаспора |
Број говорника | 4 милион или знатно више (нема поузданих процјена) (2011)[1] (недостаје датум) |
ромски алфабет | |
Званични статус | |
Признати мањински језик у | |
Језички кодови | |
ISO 639-2 | rom |
ISO 639-3 | rom |
Дијалекти ромског језика у Европи |
Разлика између различитих сорти може бити велика као, на примјер, између различитих словенских језика.[12]
Име
уредиГоворници ромског језика обично језик називају řomani čhib (ромски језик) или řomanes (на ромски начин).[13] Називи су настали од ромске ријечи řom, што значи „припадник (ромске) скупине“ или „муж“.[13]
Ромски језик у Србији
уредиОктобра 2005. године објављена је прва граматика ромског језика у Србији, коју је написао лингвиста Рајко Ђурић под насловом „Gramatika e Rromane čhibaki - Граматика ромског језика“.
Године 2011. године Бајрам Халити је објавио „Српско-ромски речник“ у издању Издавачке куће Прометеј, Нови Сад.
Слова
уредиСлово | Фонема | Пример |
---|---|---|
A a | /a/ | akana (сада) |
B b | /b/ | barvalo (богат) |
C c | /ts/ | cirdel (вуче) |
Č č | /tʃ/ | čačo (истина) |
Čh čh | /tʃʰ/ | čhavo (дечак) |
D d | /d/ | dorjav (река) |
Dž dž | /dʒ/ | džukel (пас) |
E e | /e/ | ertimos (опроштај) |
F f | /f/ | foros (град) |
G g | /ɡ/ | gadže (stranac) |
H h | /h/ | harmasari (пастув) |
I i | /i/ | ičarel (мрви) |
J j | /j/ | jag (ватра) |
K k | /k/ | kaj (где) |
Kh kh | /kʰ/ | khamesko (сунчано) |
L l | /l/ | lašo (добро) |
M m | /m/ | manuš (човек) |
N n | /n/ | nav (име) |
O o | /o/ | oxto (осам) |
P p | /p/ | pekel (пече) |
Ph ph | /pʰ/ | phabaj (јабука) |
R r | /r/ | rakli (девојка) |
S s | /s/ | sunakaj (злато) |
Š š | /ʃ/ | šukar (слатко/лепо/добро) |
T t | /t/ | taxtaj (шоља) |
Th th | /tʰ/ | them (земља) |
U u | /u/ | uoš (усна) |
V v | /ʋ/ | voro (рођак) |
X x | /x/ | xarano (мудар) |
Z z | /z/ | zeleno (зелено) |
Ž ž | /ʒ/ | žoja (четвртак) |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Romani Project: Numbers and distribution”. Архивирано из оригинала 06. 11. 2018. г., University of Manchester
- ^ „Ley de lenguas nativas” (PDF) (на језику: шпанском). Bogotá: Ministry of Culture of Colombia. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 03. 2014. г. Приступљено 21. 07. 2014.
- ^ „Regional- und Minderheitensprachen” (PDF) (на језику: немачком). Berlin: Federal Ministry of the Interior. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 04. 2012. г. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ „National and Ethnic Minorities in Hungary” (PDF). Facts About Hungary (на језику: мађарском). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 10. 2017. г. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ „National minorities and minority languages”. Swedish Ministry for Integration and Gender Equality. 2007. Архивирано из оригинала 7. 2. 2012. г. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ „Law of Ukraine "On Principles of State Language Policy" (Current version — Revision from 01.02.2014)”. Document 5029-17, Article 7: Regional or minority languages Ukraine, Paragraph 2. Zakon2.rada.gov.ua. 1. 2. 2014. Приступљено 30. 4. 2014.
- ^ „Romani (subgroup)”. SIL International. n.d. Приступљено 15. 09. 2013.
- ^ „Romani, Vlax”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ „Romani, Balkan”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ „Romani, Sinte”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012.
- ^ Matras 2006 "In some regions of Europe, especially the western margins (Britain, the Iberian peninsula, Scandinavia), Romani- speaking communities have given up their language in favor of the majority language, but have retained Romani-derived vocabulary as an in-group code. Such codes, for instance Angloromani (Britain), Caló (Spain), or Rommani (Scandinavia) are usually referred to as Para-Romani varieties."
- ^ Hübschmannová, Milena (1993). Šaj pes dokaveras - Můžeme se domluvit. Olomouc: Pedagogická fakulta UP Olomouc. стр. 23. ISBN 978-80-7067-355-3.. (Czech)
- ^ а б Matras 2005, 1.1 Names
Литература
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Спољашње везе
уреди- „Српско-ромски речник”. Архивирано из оригинала 26. 08. 2012. г.