Ромски језик (ром. romani ćhib), или цигански језик, један је од неколико језика Рома и спада у индоаријску групу индоевропских језика.[7] По Ethnologue, седам варијанти ромског језика је довољно различита да се могу сматрати одвојеним језицима. Највеће су влашки ромски (око 500.000),[8] балкански ромски (око 600.000)[9] и синти ромски (око 300.000).[10] Неке ромске заједнице говоре помијешаним језиком који је настао на основу околних језика са вокабуларом задржаним из ромског језика – ти језици су у лингвистици познати као параромске варијанте, и чешће су од самих дијалеката ромског језика.[11]

ромски
romani
Регионсредња и источна Европа и ромска дијаспора
Број говорника
4 милион или знатно више (нема поузданих процјена) (2011)[1] (недостаје датум)
ромски алфабет
Званични статус
Признати мањински језик у
Језички кодови
ISO 639-2rom
ISO 639-3rom
Дијалекти ромског језика у Европи

Разлика између различитих сорти може бити велика као, на примјер, између различитих словенских језика.[12]

Говорници ромског језика обично језик називају řomani čhib (ромски језик) или řomanes (на ромски начин).[13] Називи су настали од ромске ријечи řom, што значи „припадник (ромске) скупине“ или „муж“.[13]

Ромски језик у Србији

уреди

Октобра 2005. године објављена је прва граматика ромског језика у Србији, коју је написао лингвиста Рајко Ђурић под насловом „Gramatika e Rromane čhibaki - Граматика ромског језика“.

Године 2011. године Бајрам Халити је објавио „Српско-ромски речник“ у издању Издавачке куће Прометеј, Нови Сад.

Слова

уреди
Слово Фонема Пример
A a /a/ akana (сада)
B b /b/ barvalo (богат)
C c /ts/ cirdel (вуче)
Č č /tʃ/ čačo (истина)
Čh čh /tʃʰ/ čhavo (дечак)
D d /d/ dorjav (река)
Dž dž /dʒ/ džukel (пас)
E e /e/ ertimos (опроштај)
F f /f/ foros (град)
G g /ɡ/ gadže (stranac)
H h /h/ harmasari (пастув)
I i /i/ ičarel (мрви)
J j /j/ jag (ватра)
K k /k/ kaj (где)
Kh kh /kʰ/ khamesko (сунчано)
L l /l/ lašo (добро)
M m /m/ manuš (човек)
N n /n/ nav (име)
O o /o/ oxto (осам)
P p /p/ pekel (пече)
Ph ph /pʰ/ phabaj (јабука)
R r /r/ rakli (девојка)
S s /s/ sunakaj (злато)
Š š /ʃ/ šukar (слатко/лепо/добро)
T t /t/ taxtaj (шоља)
Th th /tʰ/ them (земља)
U u /u/ uoš (усна)
V v /ʋ/ voro (рођак)
X x /x/ xarano (мудар)
Z z /z/ zeleno (зелено)
Ž ž /ʒ/ žoja (четвртак)

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Romani Project: Numbers and distribution”. Архивирано из оригинала 06. 11. 2018. г. , University of Manchester
  2. ^ „Ley de lenguas nativas” (PDF) (на језику: шпанском). Bogotá: Ministry of Culture of Colombia. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 03. 2014. г. Приступљено 21. 07. 2014. 
  3. ^ „Regional- und Minderheitensprachen” (PDF) (на језику: немачком). Berlin: Federal Ministry of the Interior. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 04. 2012. г. Приступљено 12. 08. 2012. 
  4. ^ „National and Ethnic Minorities in Hungary” (PDF). Facts About Hungary (на језику: мађарском). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 10. 2017. г. Приступљено 12. 08. 2012. 
  5. ^ „National minorities and minority languages”. Swedish Ministry for Integration and Gender Equality. 2007. Архивирано из оригинала 7. 2. 2012. г. Приступљено 12. 08. 2012. 
  6. ^ „Law of Ukraine "On Principles of State Language Policy" (Current version — Revision from 01.02.2014)”. Document 5029-17, Article 7: Regional or minority languages Ukraine, Paragraph 2. Zakon2.rada.gov.ua. 1. 2. 2014. Приступљено 30. 4. 2014. 
  7. ^ „Romani (subgroup)”. SIL International. n.d. Приступљено 15. 09. 2013. 
  8. ^ „Romani, Vlax”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012. 
  9. ^ „Romani, Balkan”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012. 
  10. ^ „Romani, Sinte”. SIL International. n.d. Приступљено 12. 08. 2012. 
  11. ^ Matras 2006"In some regions of Europe, especially the western margins (Britain, the Iberian peninsula, Scandinavia), Romani- speaking communities have given up their language in favor of the majority language, but have retained Romani-derived vocabulary as an in-group code. Such codes, for instance Angloromani (Britain), Caló (Spain), or Rommani (Scandinavia) are usually referred to as Para-Romani varieties."
  12. ^ Hübschmannová, Milena (1993). Šaj pes dokaveras - Můžeme se domluvit. Olomouc: Pedagogická fakulta UP Olomouc. стр. 23. ISBN 978-80-7067-355-3. . (Czech)
  13. ^ а б Matras 2005, 1.1 Names

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди