Росоман
Росоман (мкд. Росоман) је насеље у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Росоман је седиште и највеће насеље истоимене општине Росоман.
| Росоман мкд. Росоман | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Северна Македонија |
| Општина | Росоман |
| Становништво | |
| — (2002) | 2.554 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41°31′00″ СГШ; 21°56′45″ ИГД / 41.51667° СГШ; 21.94595° ИГДКоординате: 41°31′00″ СГШ; 21°56′45″ ИГД / 41.51667° СГШ; 21.94595° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Ндм. висина | 142 м |
  Росоман Росоман на мапи Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1422 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KA |
Росоман има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине мањину у насељу.
ГеографијаУреди
Росоман је смештен у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кавадараца, насеље је удаљено 12 km северно.
Насеље Росоман се налази у историјској области Тиквеш. Село је смештено у долини реке Вардар, у западном делу Тиквешке котлине. Насеље је положено на приближно 140 метара надморске висине, равничарском подручју. Кроз насеље протиче Црна река, која се пар километара северно улива у Вардар.
Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).
СтановништвоУреди
Росоман је према последњем попису из 2002. године имао 2.554 становника.
Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (89%), а мањина су Срби (9%). Почетком 20. века претежно становништво били су Турци, који су после Првог светског рата иселили у матицу, а на њихово место дошли су преци данашњих становника.
Претежна вероисповест месног становништва је православље.